Srpska

÷рна √ора на путу ка Ќј“ќ-благостаЬу

” последЬих пола године догаРаЉи у ÷рноЉ √ори се стално изнова заоштраваЉу. “алас политичких протеста и неслагаЬа с политиком руковоРеЬа државом запЪуснуо Ље и ову малу земЪу. £едан од наЉновиЉих камена спотицаЬа у друштвеним противречностима представЪа позив ÷рноЉ √ори за улазак у Ќј“ќ коЉи Ље упутило руководство алиЉансе. ќву тему разматрамо са стручЬаком за Ѕалкан, сабратом —ретеЬског манастира, Љеромонахом »гЬатиЉем (Ўестаковом).

††††

—ЉеЮамо се недавних интервЉуа с православним Љерарсима у коЉима су говорили да док црногорске власти увлаче земЪу у Ќј“ќ, народ то нипошто не жели.  аква Ље ситуациЉа по вашем мишЪеЬу?

Ц Куди коЉи се налазе на власти у ÷рноЉ √ори веЮ скоро 15 година, све ово вриЉеме поступно Ље воде према разним европским и атлантским интеграциЉама. ѕриродно, прилично дуго времена се воде разговори о могуЮем уласку у Ќј“ќ. јли оваЉ циЪ не представЪа одраз жеЪе веЮине граРана земЪе, коЉи не желе да уРу ни у какав Ќј“ќ.

††††

Ѕез обзира на бесомучну пропаганду коЉа се врши у земЪи и дугогодишЬе испираЬе мозгова, веЮи дио становништва ÷рне √оре ни даЪе не жели у Ќј“ќ, чиЉа авиЉациЉа Ље бомбардовала ÷рну √ору 1999. године, кад Ље улазила у састав £угославиЉе. ЅомбардоваЬу су подвргнути воЉни, али у веЮоЉ мЉери и цивилни обЉекти, и било Ље много жртава меРу мирним становништвом, укЪучуЉуЮи и дЉецу. Ќа пример, то се десило у селу ћурину, гдЉе су авиони Ќј“ќ-а наводно бомбардовали мост, а поубиЉали су дЉецу. “о Ље био крвави терор.

÷рна √ора. ћурино после ваздушног напада Ќј“ќ-а, 1999. г. ÷рна √ора. ћурино после ваздушног напада Ќј“ќ-а, 1999. г.
††††

ƒа би се Ъуди натЉерали да то забораве, много новца се троши на пропаганду. ќдржаваЉу се сусрети, семинaри и округли столови. ћедиЉи су препуни позитивних информациЉа о Ќј“ќ-у. Ќа ЉутЉубу се може наЮи канал NATO Montenegro, на коЉем се приказуЉу рекламни спотови у коЉима учествуЉу познати друштвени прегаоци коЉи наЉавЪуЉу како Юе свима бити добро и како Юе бити безбЉедни кад уРу у Ќј“ќ.  ако Юе наступити потпуно благостаЬе. —амо што не кажу да Юе на све сиЮи некаква посебна „Ќј“ќ-благодат“ и како Юе наступити свеопште Ќј“ќ-просвЉетЪеЬе. „итава ÷рна √ора Ље ових дана облиЉепЪена билбордима у коЉима се говори о дивотама Ќј“ќ-интеграциЉе.

Ѕез обзира на испираЬе мозгова Ъуди то не прихватаЉу. ќни у Ќј“ќ-у виде неприЉатеЪску силу коЉа их Ље недавно физички уништавала, коЉа Ље бомбардовала Ьихова села и градове и коЉа им Ље дониЉела много несреЮе и патЬе.

 од споменика невиним жртвама Ќј“ќ бомбардоваЬа у ћурину. ÷рна √ора  од споменика невиним жртвама Ќј“ќ бомбардоваЬа у ћурину. ÷рна √ора
††††

Ќи историЉски, ни идеолошки, ни културно, ÷рна √ора ниЉе повезана с Ќј“ќ-ом. “о Ље нешто противприродно. јли ÷рна √ора у своЉоЉ новиЉоЉ историЉи, тачниЉе Ьено руководство, чини много тога противприродног. ѕризнаЉе квази-државу „ осово“, придружуЉе се санкциЉама према –усиЉи, што може изазвати само смиЉех, одушевЪено тежи ка Ќј“ќ-у. ј организуЉе Љош и геЉ-параде, пошто евроинтеграциЉа ниЉе могуЮа без овог елемента. Ќа жалост и Љедан дио опозициЉе у ÷рноЉ √ори коЉи кроз демонстрациЉе на улицама тражи фер парламентарне изборе и ѕрелазну ¬ладу такоРе подржава геЉ-параде или пак нема анти Ќј“ќ ставове.

ЅоЉом исполиван штанд са рекламом Ќј“ќ-а у ѕодгорици. Ќатпис на плакату гласи: Дƒа Ц у Ќј“ќ.У ЅоЉом исполиван штанд са рекламом Ќј“ќ-а у ѕодгорици. Ќатпис на плакату гласи: Дƒа Ц у Ќј“ќ.У
††††

ѕритом велика веЮина становништва традициЉално гаЉи симпатиЉе према –усиЉи, а у Ќј“ќ-у види неприЉатеЪа словенског Љединства коЉи Ље то доказао на дЉелу.

—ве ово подсеЮа на ”краЉину Ц постоЉи тежЬа власти да увуку земЪу у западни свиЉет покреЮуЮи полуге национализма, и у томе Љедну од главних улога играЉу расколници с идеЉом националне „цркве“.

Ц —лично Ље, само што изгледа Љош апсурдниЉе, Љер има маЬе основа у стварном животу. ÷рногорска нациЉа Ље производ комунистичке идеологиЉе.

«а вриЉеме пописа коЉи Ље обавЪен у  нежевини ÷рноЉ √ори 1909. године 95% Ьених граРана се изЉаснило да су —рби, без обзира на то што су маЬи дио чинили муслимани или католици. ” законику кнеза ƒанила из 1855. године се каже да у ÷рноЉ √ори нема ниЉедне друге народности осим српске. ” уЯбеницима коЉи су се издавали у ÷рноЉ √ори 1914. године говорило се о томе да су „÷рногорци по народности —рби, а да црногорска народност не постоЉи.“

“о говори о томе да Ље народ у ÷рноЉ √ори имао српску самосвиЉест. ¬ладаре ÷рне √оре Ље увиЉек занимала судбина других српских земаЪа, односно судбина управо —рба као народа ван граница државе. “о Ље било природно.

ƒворска застава у ÷рноЉ √ори. XIX виЉек ƒворска застава у ÷рноЉ √ори. XIX виЉек
††††

“ериториЉа на коЉоЉ се сад налази ÷рна √ора Ље веома значаЉна за српску историЉу. ћноги српски владари су потицали управо из ових краЉева и она се може назвати Љедним од огЬишта српске цивилизациЉе.

Ќазив ÷рногорци се користи као географско-историЉски назив диЉела српског народа. » од овог географског поЉма Ље у ’’ виЉеку уз употребу свих могуЮих технологиЉа формирана црногорска нациЉа, коЉа наводно нема никакве везе са —рбима и сад се супротставЪа свему српском.

 ао што се у краЉЬем облику украЉинског национализма све гради на супротставЪаЬу руском и –усима, тако се код ÷рногораца све гради на доказиваЬу тога да нису —рби.

јли у случаЉу с ÷рном √ором то представЪа Љош веЮи апсурд него у случаЉу с ”краЉином. £език коЉим говоре становници савремене ÷рне √оре и коЉим се говоре у —рбиЉи скоро се ни по чему не разликуЉе. ѕостоЉе само неке фонетске разлике, диЉалекти, изговор. ј украЉински Љезик, тим приЉе у ЬеговоЉ западноЉ вариЉанти се нипошто не може назвати руским.

—воЉевремено су у формираЬу црногорске нациЉе учествовали и аустоугарски посленици коЉи су се трудили да поциЉепаЉу српско национлно тиЉело, као и комунисти.

»сто као што су комунисти били творци нових нациЉа и граница у бившем –уском царству, тако су и у новоj Jугославиjи после ƒругог свЉетског рата створили савезну републику ÷рну √ору Ц основу за даЪи развоЉ мита о црногорскоЉ нациЉи. ќсим тога, у ову републику су ушле териториЉе коЉе се никад нису сматрале ÷рном √ором.

—рпски буквар, штампан у ÷рноЉ √ори 1836. г —рпски буквар, штампан у ÷рноЉ √ори 1836. г
” новиЉе вриЉеме, веЮ после распада £угославиЉе, направЪен Ље програм за ствараЬе свог Љезика Ц ради одрицаЬа од српског Љезика.

 ао званично писмо у ÷рноЉ √ори Ље веЮ одавно уведена и латиница. ѕисменост у ÷рноЉ √ори Ље одваЉкада била Юирилична. ÷рна √ора Ље увиЉек била Юирилична земЪа и одЉедном су усвоЉили и латиницу. «ашто? «аинат —рбима: „Ќе, ми нисмо —рби, код нас Юе све бити латиницом.“

Ћатинска писменост Ље постоЉала у градовима на ѕриморЉу Ц коЉи су дуго времена били дио ¬енециЉанске републике или касниЉе јустро-”гарске монархиЉе, Ц а коЉе Ље ÷рна √ора добила после ƒругог свЉетског рата за вриЉеме комунистичке £угославиЉе. “амо су кроз историЉу, у одреРеноЉ мЉери, постоЉали римокатолицизам и латиница, али то нема директне везе с ÷рном √ором. ќви градови до 1945 никад нису спадали у ÷рну √ору као такву.

÷рква самим своЉим присуством спречава ово преформатизоваЬе свиЉести, и зато почиЬе потискиваЬе ÷ркве и тежЬа да се она блати. »ма и прогона.

–уку под руку с овом поЉавом одвиЉа се форсираЬе идеЉе самосталне црногорске цркве и подршка организациЉе с таквим називом коЉа веЮ постоЉи.

ј шта сад представЪа ова „црногорска црква“?

Ц “о Ље вЉештачка шарлатанска творевина, мора се реЮи да Ље прилично примитивна по своЉоЉ суштини и садржаЉу, али Ље власти подржаваЉу. ѕриЉе свега Ље подржаваЉу медиЉски.

Ќа Ьеном челу Ље ћираш ƒедеиЮ, такозвани „митрополит ћихаило“. —редином деведесетих година прошлог виЉека он Ље неколико година био свештеник у српском храму  онстантинопоЪске ѕатриЉаршиЉе у –иму и служио Ље у »талиЉи. “амо Ље убрзо био ставЪен под забрану свештенослужеЬа због канонских преступа а када Ље потом самоинициЉативно прешао у ÷рну √ору и самопроглашен за тзв. митрополита црногорске цркве, он Ље од стране ÷ариградске ѕатриЉаршиЉе лишен и чина и анатемисан.

ћираш ƒедеиЮ Ц Дмитрополит ћихаилоУ ћираш ƒедеиЮ Ц Дмитрополит ћихаилоУ
††††

—ад се налази на челу ове малоброЉне екипе под називом „црногорска црква“ и добио Ље одреРену подршку власти коЉа форсира оваЉ проЉекат. ÷рногорска држава жели да има своЉу цркву. ” медиЉима се води врло активна пропаганда: да Ље —рпска ÷рква малтене окупациона, да Ље запосЉела имовину и тако даЪе.

ƒедеиЮ има врло мало своЉих присталица. “реба имати на уму да Ље ниво црквене културе у ÷рноЉ √ори после распада —‘–£ био прилично низак и да Ље то била Љедна од Љугословенских република у коЉоЉ Ље атеизам био врло заступЪен. –ади се о томе да Ље од 1941. до 1945. године, углавном од руку комуниста погинуло 50% локалних свештеника. » касниЉе су свештенослужитеЪи жестоко прогаЬани. «ато Ље управо у тадашЬоЉ ÷рноЉ √ори атеизам био посебно уврежен. Ќакон пада комунистичког система ÷рна √ора Ље, може се реЮи, била „tabula rasa“ у вЉерском смислу.

¬оРа црногорске расколничке секте тзв. ÷ѕ÷ ¬оРа црногорске расколничке секте тзв. ÷ѕ÷
††††

Куди Љедноставно ништа не схватаЉу и ова расколничка дЉелатност продубЪуЉе друштвене несугласице. »ма случаЉева да Љедан брат иде код расколника, а други у канонску ÷ркву. –оРаци не говоре. »сто зло се чинило и приликом ширеЬа комунистичке идеологиЉе. Ѕрат Ље убиЉао брата, а дЉеца родитеЪе у име свиЉетле будуЮности и побЉеде свЉетске револуциЉе.

”згред речено, ћираш ƒедеиЮ одржава односе с украЉинским расколником ƒенисенком и другим одиозним преварантима у свиЉету религиЉе. ќдлази код Ьих у госте. ќни га понекад посЉеЮуЉу и црногорски телевизиЉски канали им даЉу риЉеч. Ќаравно, углавном хвале дивну црногорску државност и томе слично.

ƒенисенко Ље приЉе неколико година долазио у ÷рну √ору, такореЮи, у „канонску посЉету“.

“о ниЉе чак ни апсурд, него гротеска, Љадно обличЉе црквеног живота. Ќекакав шизофрени шоу на религиозну тему. јли с друге стране, по ”краЉини видимо до чега доводе ове игре.

“акозвана „црногорска црква“ Ље просто Љедна политикантска секта и оруРе у рукама политичара како би могли да задаЉу ударце канонскоЉ ÷ркви, епархиЉама —рпске ѕравославне ÷ркве на териториЉи ÷рне √оре. ј ÷рква Ље чуварка самосвиЉести народа, коЉу одреРене снаге у потпуности желе да измиЉене.

ѕредсЉедник —купштине ÷рне √оре –анко  ривокапиЮ и ћираш ƒедеиЮ ѕредсЉедник —купштине ÷рне √оре –анко  ривокапиЮ и ћираш ƒедеиЮ
††††

—ве се одвиЉа у правцу преформатизоваЬа мозгова и душа Ъуди коЉи живе у ÷рноЉ √ори, у правцу формираЬа нове нациЉе.  оначни циЪ Ље да се одвоЉе од православЪа, од сопствене историЉске прошлости, од свега, а у првом реду од –усиЉе, уопште од источно-православне цивилизациЉе и да се потпуно промиЉене.

ћоже ли се реЮи да се задаЉу осЉетни ударци?

Ц јко се погледаЉу главни црногорски телевизиЉски канали и водеЮи медиЉи, стиче се утисак да на териториЉи земЪе доминираЉу расколници иако их у ÷рноЉ √ори има изузетно мало. ѕротив канонских Љерарха се сво вриЉеме води неприЉатеЪска пропаганда. £едноставно, циЪно се испира мозак становништву. Ќа примЉер, тиме се бави Љедан од главних медиЉа Ц –“÷√ (–адио и телевизиЉа ÷рне √оре).

ќни Љедноставно могу да називаЉу црквене Љерархе узурпаторима и да их часте другим епитетима. —тално их приказуЉу у негативном свиЉетлу. ј ƒедеиЮ се, без обзира на осредЬе интелектуалне способности, добро уклапа у општи неоцрногорски патриотски тренд.

» наравно, канонска ÷рква се у ÷рноЉ √ори прогаЬа Ц о томе данас отворено говоре архиЉереЉи —рпске ѕравославне ÷ркве. » то се само заоштрава.

” чему се то конкретно огледа?

Ц —ва пропаганда говори о томе да Ље —рпска ѕравославна ÷рква окупаторска ÷рква, да Ље запосЉела све храмове, коЉи заправо треба да припадаЉу „црногорскоЉ цркви“ или самоЉ ÷рноЉ √ори.

ƒржава од —рпске ѕравославне ÷ркве тражи да се региструЉе као нова вЉерска творевина, самим тим Ље сводеЮи на ниво некакве секте Ц онакве каква Ље заправо расколничка ƒедеиЮеве секта. ”право она Ље регистрована у полициЉи.

»ли ево последЬег корака Ц у питаЬу Ље закон, коЉи у перспективи може изазвати велике имовинске проблеме ÷ркве.

“радиционална литиЉа у ЌикшиЮу окупЪа на десетине хиЪада вЉерника “радиционална литиЉа у ЌикшиЮу окупЪа на десетине хиЪада вЉерника
††††

—ад се о овоме води полемика. ќгромна веЮина православних хришЮана коЉи живе на териториЉи ÷рне √оре, ма како да се изЉашЬаваЉу етнички, и без обзира на то за коЉе партиЉе да гласаЉу, Љесу духовна дЉеца управо —рпске ÷ркве тЉ. Љедине канонске ÷ркве у ÷рноЉ √ри, и учествуЉу Ьеним “аЉнама.

” ÷рноЉ √ори има много храмова у коЉима се не служи увиЉек, они су обично у селима. –асколници могу да доРу, да провале врата и да „служе“ тамо. ѕолициЉа се може правити да то не примЉеЮуЉе.

ѕостоЉи опасност да Юе доЮи до физичког обрачуна с поЉединим свештеницима. » главно Ље то што се праве озбиЪни проблеми свим свештеницима коЉи служе на териториЉи ÷рне √оре, али нису Ьени државЪани. ј таквих има много.

Ќе дозвоЪаваЉу им приЉаву боравка без било каквих обЉашЬеЬа. ” току последЬих неколико година било Ље неколико случаЉева депортациЉе. ќдносно, полициЉа Ље узимала и по закону Ље депортовала свештеника с териториЉе ÷рне √оре.

Куди су покушавали да поштуЉу све потребне процедуре, али их Ље држава, коЉу представЪаЉу државни органи унутрашЬих послова игнорисала. ќваква пракса у ÷рноЉ √ори постоЉи одавно. ÷рква Ље више пута протестовала против оваквог облика дискриминциЉе.

“о Ље веома озбиЪна полуга утицаЉа.

Ц ƒа, посебно ако се има у виду да веЮина монаха и монахиЬа на териториЉи ÷рне √оре нису родом из ÷рне √оре. ƒругим риЉечима, веЮина монашког клира, ако нема црногорску личну карту, потенциЉално доспиЉева под ову врсту притиска.

ƒржава може да издеЉствуЉе да их остави без приЉаве боравка и радне визе и да их депортуЉе, или да им у извЉесном тренутку Љедноставно не дозволи да преРу границу. ќваЉ инструмент Ље веЮ више пута коришЮен.

»сто се односи и на биЉели клир. Ѕило Ље случаЉева кад су свештеници били депортовани и више се нису враЮали у ÷рну √ору да служе.

Ќа коЉи начин су, по вашем мишЪеЬу, сви ови догаРаЉи у Љавном животу ÷рне √оре повезани с веома актуелним питаЬем о могуЮем уласку у Ќј“ќ? „име све то може да се заврши?

Ц ќно што данас видимо у ÷рноЉ √ори може довести до истог крвопролиЮа као и у ”краЉини. ƒруштво Ље подиЉеЪено и данашЬе државно руководство чини све како би га Љош више подиЉелило. Ќасилно покушава да промиЉени вЉековну свиЉест народа, и то изазива отпор.

ƒугогодишЬи премиЉер ÷рне √оре и поборник Ќј“ќ-интеграциЉа ћило АукановиЮ ƒугогодишЬи премиЉер ÷рне √оре и поборник Ќј“ќ-интеграциЉа ћило АукановиЮ
††††

ѕриродно, сви ови пронатовски проЉекти противриЉече вишевЉековноЉ свиЉести веЮине црногорског становништва. ќ томе говоре чак и они статистички подаци коЉе сакупЪаЉу сами државни органи.

¬еЮе или маЬе политичке протесте коЉи се скоро пола године дешаваЉу у ÷рноЉ √ори не организуЉу хомогене снаге Ц не треба се варати и мислити да Ље то искЪучиво народни „устанак против Ќј“ќ-а“. “амо дЉелуЉу различите снаге коЉе имаЉу различите политичке интересе.

јли треба имати на уму да безусловно кретаЬе земЪе у правцу Ќј“ќ-а и томе сличног криЉе у себи усмЉереЬе против –усиЉе као државе и руског народа, и да се чини све како би се –усиЉа као цивилизациЉска поЉава потиснула и са Ѕалкана уопше, и из саме ÷рне √оре.

” ÷рноЉ √ори то поприма посебну ниЉансу, пошто Ље ÷рна √ора увиЉек била нераскидиво повезана с –усиЉом. ћоже се причати шта било, али Ље то историЉска чиЬеница. —ви владари ÷рне √оре до 1918. године су се ослаЬали на –усиЉу, добиЉали су помоЮ из –усиЉе Ц у буЯету –уског царства Ље постоЉала чак и таква ставка.

’иротониЉе многих црногорских митрополита су се обавЪале у –усиЉи. «на се да су у своЉим духовним завештаЬима наЉважниЉе историЉске личности, црногорски митрополити, писали да ÷рна √ора увиЉек треба да буде с –усиЉом. ††

—ве оно што се данас дешава ниЉе само Љош Љедна епизода из сериЉе разбиЉаЬа првославног, словенског и српског цивилизациЉског тиЉела на Ѕалкану, веЮ Ље Љош и ударац усмЉерен против –усиЉе.

» –усиЉа треба нешто да предузима, а не само да са закашЬеЬем изражава некакве протесте или да исказуЉе забринутост. «ато што сви ови изрази забринутости или протеста не вриЉеде ни пола луле дувана.

ќно што се сад дешава у ÷рноЉ √ори с Ьеним могуЮим уласком у Ќј“ќ Ље дипломатски и споЪнополитички пораз –усиЉе. “о Ље наш губитак и не можемо да заривамо главу у пиЉесак као ноЉеви и да се правимо да се ништа не дешава, да нисмо криви и да су они сами тако лоши.

††††

ѕерспектива може бити врло жалосна. ¬рло трагична. Ўто се више подиже температура у друштву, тим приЉе Юе оно експлодирати.

¬идимо да сасвим одреРене снаге у свиЉету користе технологиЉу ствараЬа крвавог хаоса. —веЉедно им Ље шта Юе бити чак и с оним Ъудима коЉи су им служили. ”ништаваЉу читаве политичке режиме коЉи нису били Ьихови отворени противници, на примЉер, противници Ќј“ќ-а. —ве то уништаваЉу и изазиваЉу хаос.  ао сад у —ириЉи или у ”краЉини. “ако Ље било и на териториЉи бивше £угославиЉе и на  осову и ћетохиЉи.

” исти такав хаос могу лако гурнути и ÷рну √ору. ƒруштво се циЉепа због мржЬе и меРусобног нездовоЪства. ¬рло Ље занимЪиво шта намЉераваЉу да раде сви они –уси коЉи су покуповали тамо некретнине у току последЬих 15 година.  ако Юемо заштитити Ьихове интересе ако у ÷рноЉ √ори почне кланица? ј ко не вЉеруЉе да то може да се деси, нека погледа ƒонбас. ƒа Ље неко 2013. године рекао да Юе великокалибарска артиЪериЉа гранатирти градове с мирним становништвом или да Юе украЉинско –¬ бомбардовати Ъуде, вЉероватно би му рекли да ниЉе нормалан. ћеРутим, то Ље чиЬеница. » чак као да смо се навикли на то, и скоро нам Ље свеЉедно.

Ќедавно Ље у главном граду ÷рне √одине одржан масовни протест против уласка у Ќј“ќ на коЉем Ље затражен свенародни референцум у вези с овим питаЬем. Ѕезусловно, то Ље у сваком случаЉу праведниЉи пут за Ьегово разматраЬе. ЌадаЉмо се да Юе народ изразити своЉ истински однос према ономе што се дешава. јли истовремено Ље свима Љасно да се не смиЉе сЉедЉети скрштених руку и да неЮе све проЮи само од себе. ∆ивотне реалиЉе говоре сасвим друго.

ѕравославЪе.ру

Jeромонах »гнатиjе (Ўестаков)
–азговарала: јнастасиЉа –ахлина

ѕринцип

01 / 01 / 2016

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0