Srpska

—традаЬе светог свештеномученика »гЬатиЉа Ѕогоносца

” време када “раЉан ступи на римски престо, у јнтиохиЉскоЉ цркви беше епископ свети »гЬатиЉе, и по називу и стварно Ѕогоносац, коЉи прими епископски престо после светог ≈вода, преЉемника светог апостола ѕетра.

ќ овом божанственом »гЬатиЉу Ѕогоносцу прича се да док Ље он Љош био дете, а √оспод »сус ’ристос живео на земЪи с Ъудима и учио народ о ÷арству ЅожиЉем, Љедном родитеЪи »гЬатиЉеви стаЉаху меРу народом и слушаху Ѕожанске речи коЉе излажаху из —паситеЪевих уста, имаЉуЮи са собом и своЉе дете »гЬатиЉа. ѕогледавши на Ьих, √оспод позва к себи дете »гЬатиЉа, постави га усред народа, загрли га, и узевши га на руке рече: јко се не повратите и не будете као деца, неЮете уЮи у царство небеско; и коЉи прими такво дете у име моЉе, мене прима (ћт. 18, 3.5).

“ако свети »гЬатиЉе би назват Ѕогоносцем зато што Ље био ношен рукама оваплоЮеног Ѕога. Ќо не маЬе он би назват Ѕогоносцем Љош и зато што Ѕога ношаше у срцу свом и у устима, будуЮи сасуд, сличан изабраном сасуду светом апостолу ѕавлу, да пронесе име ЅожиЉе пред народе и цареве. ќн наЉпре беше ученик светог £ована Ѕогослова, заЉедно са светим ѕоликарпом, епископом —мирнским. «атим одлуком свих светих апостола он би поставЪен за епископа у јнтиохиЉи, где се наЉпре поЉави назив: хришЮанин (ƒ. ј. 11, 26).

ѕримивши управЪаЬе ÷рквом, свети »гЬатиЉе улагаше много труда и напора у проповедаЬу побожности, показуЉуЮи у свему апостолску ревност. ќваЉ свети Љерарх први уведе антифонски начин поЉаЬа у цркви, тоЉест поЉаЬа за две певнице тако да кад поЉаЬе на ЉедноЉ страни престане на другоЉ почиЬе. “акав начин поЉаЬа откри се светом »гЬатиЉу меРу ангелима на небу. £ер он, удостоЉивши се Ѕожанског откривеЬа, виде ангелске хорове где певаЉу наизменично: кад Ље Љедан хор певао, други Ље Юутао, а кад Ље други певао, први Ље слушао; кад Ље Љедан завршавао песму, други Ље почиЬао; на таЉ начин ангелски хорови прославЪаху —вету “роЉицу, као предаЉуЮи Љедан друтом песмопЉениЉе.

ƒобивши такво откривеЬе, свети »гЬатиЉе заведе такав поредак поЉаЬа свештених песама наЉпре у своЉоЉ јнтиохиЉскоЉ цркви, а одатле оваЉ красни поредак би примЪен и у свима црквама. » беше оваЉ богоносни архиЉереЉ диван управЪач црквених чинова и савршени служитеЪ ’ристових таЉана; а доцниЉе он постаде и мученик, дат зверима на поЉедеЬе, о чему Юе бити реч даЪе.

” тешком рату са —китима цар “раЉан однесе победу, —матраЉуЮи да Ље неприЉатеЪе победио уз помоЮ своЉих незнабожачких богова, “раЉан намисли одати им благодарност приносеЮи им жртве по своЉ царевини своЉоЉ, еда би богови и убудуЮе благополучно водили Ьегове ратове и цароваЬе. “ада настаде силно гоЬеЬе хришЮана. £ер цар дознаде да хришЮани не само не пристаЉу принети жртве незнабожачким боговима, него и хуле на Ьих обелодаЬуЉуЮи Ьихову лажност; због тога он издаде нареРеЬе: свуда убиЉати хришЮане коЉи се не покораваЉу Ьеговом нареРеЬу.

 ада пак оваЉ цар крену у други рат против £ермена и ѕерсиЉанаца, он се задржа у јнтиохиЉи. “ада свети »гЬатиЉе Ѕогоносац би оптужен пред царем зато што он ’риста, осуРеног ѕилатом на смрт и распетог на крсту, поштуЉе као Ѕога и прописуЉе законе о чуваЬу девствености, о презираЬу богатства и сваког уживаЬа. „увши то “раЉан позва светитеЪа, и пред свим сенатом своЉим, рече му: “и, звани Ѕогоносац, ти ли се противиш нашем нареРеЬу и квариш сву јнтиохиЉу, водеЮи Ље трагом ’риста твога? - ƒа, Ља! одговори божанствени »гЬатиЉе. - ÷ар упита: Ўта значи таЉ назив "Ѕогоносац"? - —ветитеЪ одговори: ќнаЉ коЉи у души своЉоЉ носи ’риста Ѕога Љесте Ѕогоносац. - ÷ар упита: “и, дакле, носиш ’риста твога у себи самом? - —ветитеЪ одговори: —тварно носим, Љер Ље писано: "уселиЮу се у Ьих, и живеЮу у Ьима" (2  ор. 6, 16). - ÷ар на то рече: ј ми, шта мислиш, не носимо ли свагда богове наше у свести нашоЉ, и немамо ли их као помоЮнике против неприЉатеЪа? - Ѕогоносац одговори: јваЉ мени, ти идоле називаш боговима! уствари, £едан Ље »стинити Ѕог, —аздатеЪ неба и земЪе и мора и свега што се налази у Ьима, £едан √оспод »сус ’ристос, —ин ЅожЉи £единородни, и царству Меговом неЮе бити краЉа.  ада би ти, царе, познао Мега, онда би и порфира твоЉа и венац и престо твоЉ били Љош Љачи.

»гЬатиЉе! рече цар, остави то што говориш, и послушаЉ моЉе: ако желиш да ми учиниш приЉатност и да те уврстим у приЉатеЪе своЉе, онда с нама принеси жртву боговима, и одмах Юеш у нас постати првосвештеник великога «евса и назваЮеш се отац сената. - —ветитеЪ одговори:  аква ми Ље корист бити првосвештеник «евсов када сам Ља првосвештеник ’риста, коме сваки дан приносим хвалу, и трудим се васцелога себе принети на жртву Мему и постати налик на драговоЪну смрт Мегову. - ÷ар упита:  оме ти хоЮеш принети себе на жртву: ономе коЉи од ѕонтиЉа ѕилата би прикован на крст? - —ветитеЪ одговори:

Ќека будем жртва “оме коЉи прикова на крсту грех, и сруши проналазача греха Равола, и сатре крстом сву силу Ьегову. - ÷ар на то рече: »згледа ми, »гЬатиЉе, да ти немаш здрав ум и правилно расуРиваЬе; Љер се ти не би тако преластио хришЮанским списима, када би добро схватио како Ље велика корист покоравати се царским нареРеЬима и са свима приносити жртве боговима. - ј Ѕогоносац, испунивши се Љош више неустрашивости, рече: ƒаЉ ме зверима на поЉедеЬе! распни ме на крсту! предаЉ ме мачу, предаЉ огЬу, Ља никад неЮу принети жртву демонима. Ќе боЉим се смрти, нити иштем земаЪска времена блага, веЮ Љедино желим вечна блага и старам се на све могуЮе начине да преРем ка ’ристу Ѕогу моме коЉи Ље благоволео умрети за мене.

“ада чланови сената, желеЮи изобличити »гЬатиЉа за заблуду, рекоше: ≈то ти кажеш да Ље Ѕог твоЉ умро.  ако онда може помоЮи коме умрли, и то умрли срамном смрЮу? Ќаши пак богови бесмртни су и сматраЉу се бесмртни. - Ѕогоносац одговори: √оспод моЉ и Ѕог »сус ’ристос нас ради постаде човек и нашега ради спасеЬа добровоЪно прими распеЮе на крсту, смрт и погребеЬе, затим васкрсе у треЮи дан оборивши и срушивши вражиЉу силу, и узиРе на небеса, откуда сиРе, подижуЮи нас из пада и опет нас уводеЮи у раЉ, из коЉега ми бесмо избачени, и дарова нам блага веЮа од оних коЉа смо раниЉе имали. ј од богова, коЉе ви поштуЉете, ни Љедан не учини ништа слично; будуЮи сами зли и безакони, и починивши многе убиствене ствари, они оставише безумним Ъудима само некакву ништавну представу о своме божанству. ј када потом опаде с Ьих покривало лажи, показа се шта су они били, и како срамно завршише они своЉе постоЉаЬе.

 ада свети »гЬатиЉе изговори то, цар са сенатом, боЉеЮи се да он своЉим речима Љош више не посрами Ьихове богове, нареди да га одведу у тамницу. —ам пак цар сву ноЮ ниЉе спавао размишЪаЉуЮи каквом би смрЮу лишио »гЬатиЉа живота. » смисли да га осуди на поЉедеЬе зверима, сматраЉуЮи ту смрт за наЉстрашниЉу. » сутрадан он обавести о томе сенат; сви се сложише са тим, само саветоваше цару да »гЬатиЉа не преда зверима у јнтиохиЉи, да не би он, пострадавши мученички за своЉу веру, постао Љош славниЉи меРу своЉим суграРанима, и да други, гледаЉуЮи на Ьега, не би утврдили себе у хришЮанству. «бог тога, говораху они, треба »гЬатиЉа окована у ланце одвести у –им и тамо предати зверима; Љер тамо Юе за Ьега, измученог дугим путоваЬем, казна бити Љош тежа; и од –имЪана нико неЮе сазнати ко Ље он, него Юе сматрати да Ље погинуо Љедан од злочинаца; и неЮе остати ни наЉмаЬе сеЮаЬе на Ьега. - ќваЉ савет би по воЪи цару, и он изрече пресуду о »гЬатиЉу: да »гЬатиЉе буде предат зверима на поЉедеЬе у –иму за време празника, у амфитеатру, пред очима свега народа. - “ако светитеЪ би осуРен од незнабожачких безбожника, да буде на гледаЬе и анРелима и Ъудима (ср. 1  ор. 4, 9).

Ѕогоносни »гЬатиЉе, чувши за овакву смртну пресуду Ьему, громко ускликну: Ѕлагодарим “и, √осподе, што ме удостоЉи да посведочим савршену Ъубав према “еби и што благоизволе оковати ме у гвоздене ланце онако као апостола “вог ѕавла. - » с великом радошЮу прими он на себе окове као неку прекрасну бисерну огрлицу: скупоцени накит, са коЉим Ље он желео васкрснути у будуЮем животу.

††††

÷ар с воЉском оде у рат, а божанствени страдалац, окован у тешке окове, би предат десеторици сурових и немилосрдних воЉника, и упуЮен у –им. »злазеЮи из јнтиохиЉе, он се усрдно помоли за ÷ркву и повери своЉе стадо Ѕогу. —ви верни плакаху због Ьега и горко ридаху, а неки, везани за Ьега превеликом ЪубавЪу, кренуше са Ьим на пут. ƒошавши у —елевкиЉу, недалеко од јнтиохиЉе, воЉници са светим »гЬатиЉем седоше на лаРу, коЉа Ље имала пловити поред обале ћале јзиЉе, и после дуге и опасне пловидбе стигоше у —мирну. “у свети »гЬатиЉе срете и поздрави светог ѕоликарпа, божанственог апостола, епископа —мирнског, свог саученика, и с Ьим се утеши богонадахнутим разговором, радуЉуЮи се због своЉих уза и дичеЮи се своЉим оковима. £ер шта Ље могло бити за Ьега боЪи украс ако не ти ланци у коЉе он беше окован за √оспода свог? ¬иде се он такоРе и са осталим епископима, презвитерима и Раконима, коЉи се стицаху к Ьему из јсиЉских цркава и градова желеЮи да га виде и да чуЉу из уста Ьегових божанствене речи. –ечЉу и примером утврРуЉуЮи хришЮане у вери, он их саветоваше да се наЉвише чуваЉу од разних Љереси и да се строго држе апостолског предаЬа. ѕритом свети »гЬатиЉе моЪаше светог ѕоликарпа и уопште сву ÷ркву, да се помоле за Ьега да га зуби зверова што пре разреше од тела, те да изаРе пред лице многожеЪеног √оспода. Ќо видеЮи их веома смуЮене и противне ЬеговоЉ смрти и одваЉаЬу од Ьих, он се уплаши да се и хришЮани у –иму на сличан начин не смуте и не успротиве Ьеговом предаваЬу зверима и не начине неку смутЬу томе, и да, можда, не дигну руке на оне коЉима беше нареРено да га предаду зверима на поЉедеЬе, те му тиме затворе отворена врата мучеништва и многожеЪене смрти. —тога он реши да им упути молбу, да се они помоле за Ьега да се Ьегов страдалачки пут не пресече, него да га зверови што пре растргну и он преРе ка ЪубЪеном ¬ладици свом. » писа им он овако:

"»гЬатиЉе Ѕогоносац, епископ свете ЅожиЉе ÷ркве што Ље у јнтиохиЉи, помиловане величанством —вевишЬега Ѕога ќца и £единородног —ина Меговог »суса ’риста, ÷ркви освеЮеноЉ и просвеЮеноЉ воЪом Ѕога сатворившег све потребно вери и Ъубави »суса ’риста, Ѕога и —паса нашег, ÷ркви што Ље у –имскоЉ области, коЉу и поздравЪа у име ќца —ведржитеЪа и »суса ’риста —ина Мегова, жели много радовати се у »сусу ’ристу, Ѕогу нашем. ћолеЮи Ѕога Ља добих оно што сам много желео: да угледам ваша чесна лица. —ужаЬ за ’риста »суса, Ља се надам да вас целивам, ако буде воЪа ЅожЉа да се удостоЉим потпуно остварити своЉу намеру. ѕоставЪен Ље добар почетак: само да ми Ље добити благодати да без препреке доведем до краЉа своЉ удео. £ер боЉим се Ъубави ваше, да ми она не нашкоди. ¬ама Ље лако учинити што хоЮете, али мени ниЉе лако стиЮи к Ѕогу, ако се ви сажалите на мене. £а желим да ви угаЮате не Ъудима него Ѕогу, као што му и угаРате. £ер нити Юу Ља икада моЮи имати такву згодну прилику да стигнем к Ѕогу, нити ви учинити боЪе дело него ако оЮутите. £ер ако будете Юутали односно мене, Ља Юу постати ЅожЉи; ако пак укажете Ъубав телу моме, онда Юу морати поново ступити на поприште овога живота. ƒаЉте ми оно што Ље наЉбоЪе за мене: да будем принесен на жртву Ѕогу сада када Ље жртвеник веЮ готов; и ви тада саставите ЪубавЪу хор и запеваЉте хвалу ќцу због ’риста »суса што Ље благоволео привести епископа —ириЉе са истока на запад, да буде сведок страдаЬа ’ристова. ƒивно Ље за мене: из света - запада заЮи к Ѕогу, и засиЉати у Ѕогу - истоку. ¬и никада никоме завидели нисте, и друге сте учили томе. ∆елим да делом потврдите оно што препоручуЉете у своЉим поукама. —амо молите да ми √оспод подари и унутрашЬе и споЪашЬе силе, да Ља не само говорим него и желим, и да не само називам себе хришЮанином него то и у самоЉ ствари будем. £ер ако стварно будем хришЮанин, онда се могу и називати хришЮанин, и само Юу тада бити истински верни када ме свет не буде више видео. Ќишта видЪиво ниЉе вечно: Љер оно што се види, времено Ље; а оно што се не види, вечно Ље (2  ор. 4, 18). ’ришЮанин, када га мрзи свет, воли га Ѕог. £ер Ље √оспод рекао:  ад бисте били од света, онда би свет своЉе Ъубио; а пошто нисте од света, него вас Ља од света избрах, зато мрзи на вас свет (£н. 15, 19). £а пишем свима ÷рквама, и свима кажем, да драговоЪно умирем за ’риста, ако ме само ви не спречите. ћолим вас: не задржаваЉте ме неблаговременом ЪубавЪу; оставите ме да будем храна зверима, те да помоЮу Ьих стигнем к Ѕогу. £а сам пшеница ЅожЉа: нека ме самеЪу зуби зверова, да бих постао чист хлеб ’ристов. ЅоЪе Ље: помилуЉте те звери да ми постану гроб и ништа не оставе од мога тела, да после смрти не бих био коме на терету. “ада Юу бити прави ученик ’ристов, када свет ни тело моЉе не буде више видео. ћолите √оспода за мене, да преко звериЬих зуба постанем чиста жртва Ѕогу. ќво вам заповедам не као ѕетар и ѕавле: они су апостоли, а Ља осуРеник; они су слободЬаци, а Ља сада роб; но ако пострадам, постаЮу слободЬак ’ристов, и васкрснуЮу у Мему слободан. —ада окован ’риста ради, учим се не желети ништа светско и суЉетно. ќд —ириЉе па све до –има, на суву и на мору, даЬу и ноЮу борим се са зверима, окован од десет леопарда, тоЉест од одреда воЉника, коЉи постаЉу гори, ако им чиниш добро. ћеРутим од увреда Ьихових Ља извлачим веома велике поуке; али се тиме не оправдавам. ќ, да се не бих лишио уживаЬа од зверова, спремЪених за мене у –иму! ћолим се да се они халапЪиво баце на мене, да ме одмах растргну, а не као што урадише са некима: уплашише их се и не дарнуше их. јко пак зверови не буду добровоЪно хтели да ме раскину, Ља Юу их силом приморати на то. ќпростите ми, али Ља знам шта ми Ље на корист. —ада тек почиЬем бити ученик ’ристов, када ништа од видЪивог и невидЪивог не желим, да бих ’ристу стигао. ќгаЬ, крст, чопори зверова, сечеЬа, кидаЬа, ломЪеЬе костиЉу, дробЪеЬе удова, размрскаваЬе целога тела, и сва Раволска мучеЬа нека доРу на мене, само да ’риста добиЉем! Ќишта ми не користе задовоЪства овога света, ни царства овога века; боЪе ми Ље умрети за ’риста »суса него царовати над свом земЪом. £ер каква Ље корист човеку ако сав свет добиЉе а души своЉоЉ науди? (ћт. 16, 26). √оспода »суса ’риста желим, —ина »стинога Ѕога и ќца; Мега иштем, Мега коЉи за нас умре и васкрсе. ѕростите ми, браЮо! не сметаЉте ми да отидем к животу: Љер »сус Ље живот вернима. » немоЉте ми желети да умрем: Љер живот без ’риста Љесте смрт. ’оЮу да будем ЅожиЉи: немоЉте ме предавати свету. ѕустите ме к „истоЉ —ветлости: отишавши тамо биЮу ЅожЉи човек. ƒопустите ми да подражавам страдаЬа ’риста Ѕога мог.  о Мега има у себи, нека схвати шта Ља желим, и нека се сажали на мене, знаЉуЮи чиме сам обузет.  нез овога света хоЮе да ме растргне и да ми душу упропасти уништивши моЉу чежЬу за Ѕогом и устремЪеност к Ѕогу. «ато нека нико од вас тамо не помаже Ьему. Ќапротив, са мном будите ЅожиЉи. ЌемоЉте призивати ’риста, а свет претпоставЪати ’ристу. «авист нека нема места у вама. » ако бих вас чак Ља сам лично стао молити да ме избавите од смрти, ви ме немоЉте послушати. Ќапротив, веруЉте и држите се овога о чему вам сада пишем. ≈во Ља жив пишем вам, гореЮи од Ъубави и жеЪе да умрем за ’риста. ћоЉа се Ъубав распела на крсту, и у мени нема огЬа коЉи Ъуби ствари овога света, него вода жива коЉа тече унутра у мени говори ми: "иди ка ќцу". Ќе уживам Ља у пролазноЉ храни, ни у сластима овога живота. ’леба ЅожиЉа хоЮу, хлеба небеснога, хлеба живота, коЉи Ље тело »суса ’риста, —ина ЅожиЉа, роРеног у последЬе време од семена ƒавидова и јвраамова. » пиЮа ЅожиЉа желим, - крви Мегове, коЉа Ље Ъубав непролазна и живот вечни. ЌеЮу више да живим животом Ъуди. ј то Юе бити, ако ви усхтеднете. — ’ристом се разапех; и Ља више не живим, него живи у мени ’ристос (√ал. 2, 19-20).  ратким писмом молим вас: не ометаЉте ме, веруЉте ми да Ъубим »суса коЉи ради мене би предат. „име Юу узвратити √осподу за све што ми Ље дао? (ѕсал. 115, 3). —ам Ѕог ќтац и √оспод »сус ’ристос откриЮе вам да истину говорим. ћолите се заЉедно са мном: да намеру своЉу остварим ƒухом —ветим. ќво вам написах не по телу него по воЪи ЅожиЉоЉ. јко пострадам, значи: ви сте ме заволели; ако се не удостоЉим, значи: ви сте ме омрзнули. —помиЬите у молитвама своЉим ÷ркву —ириЉску, коЉоЉ Ље сада место мене пастир ’ристос, коЉи Ље рекао: £а сам пастир добри (£н. 10, 11. 14). ќн Юе се старати о ЬоЉ и Ъубав ваша к Мему. ј Ља се и стидим назвати се Љедним од Ьених пастира, Љер сам недостоЉан, пошто сам последЬи меРу Ьима и као неки изрод. Ќо ако стигнем к Ѕогу, онда Юу помиловаЬем Меговим бити нешто. ѕоздравЪа вас дух моЉ и Ъубав цркава коЉе ме примаху у име »суса ’риста не као пролазника. £ер и оне ÷ркве, коЉе се не налажаху на путу мога странствоваЬа, излажаху ми на сусрет у град. ѕишем вам ово из —мирне преко блажених ≈фешана. ѕоред мене Ље са многим другима и  рок, мило ми створеЬе, коЉи из —мирне путуЉу у –им ради славе ЅожиЉе. —ви су они достоЉни Ѕога и вас: треба да их у свему утешите. - £а вам написах ово у девети дан септембарских календа то Љест 23. августа. Ѕудите здрави свагда у трпЪеЬу »суса ’риста. јмин".

ќву посланицу блажени »гЬатиЉе посла испред себе по неким ≈феским хришЮанима коЉи су га пратили а коЉи отпутоваше краЮим путем у –им.  роз неко време и сам свети »гЬатиЉе, воРен од воЉника, изиРе из —мирне и допутова у “роаду. »з “роаде светитеЪ отплови у ЌеапоЪ ћакедонски, па пешице преРе ‘илипопоЪ у ћакедониЉу, посеЮуЉуЮи успутне цркве, учеЮи у Ьима, саветуЉуЮи и соколеЮи братиЉу, и свима налажуЮи да буду бодри и трезвени. ј када преРе ≈пир, свети »гЬатиЉе у ≈пидамни седе на лаРу, отилови £адранским и “иренским ћорем у »талиЉу и искрца се у пристаништу ѕорт, недалеко од –има. ¬оЉници су журили у –им. ћеРутим хришЮани, на глас о приспеЮу јнтиохиЉског епископа, скупише се и сретаху га пуни радости али и дубоке туге. Ќеки су се надали да Юе наговорити народ да се одрекне крвавог позоришног призора: смрти праведнога мужа. јли свети »гЬатиЉе их преклиЬаше да из Ъубави према Ьему они то не чине, и преклонивши колена заЉедно са присутном браЮом моЪаше се √осподу ’ристу за цркве, за престанак гоЬеЬа и за умножеЬе Ъубави меРу веруЉуЮом браЮом. «атим свети »гЬатиЉе би одведен у –им, и предат са царском наредбом градском епарху. ј оваЉ, видевши Ѕогоносца и прочитавши цареву наредбу, одмах нареди да се припреме звери.

Ќаступи и празнични дан, и свети »гЬатиЉе би доведен на гледалиште, а сабра се и сав град на ту приредбу, Љер се свуда беше пронела вест да Юе епископ —мирнски бити бачен пред зверове. ѕоставЪен на гледалишту, светитеЪ се светла лица обрати народу, поносеЮи се Љуначком душом и радуЉуЮи се што прима смрт за ’риста, и громко рече: "–имЪани! ви посматрате оваЉ моЉ подвиг! «наЉте, Ља примам ову казну не због неког злочина, и осуРен сам на смрт не због неког безакоЬа, веЮ због £единог Ѕога мог, према коме сам обузет ЪубавЪу и за коЉим ненасито чезнем. £ер Ља сам пшеница Мегова, и биЮу самлевен зубима зверова, да бих био за Мега чисти хлеб".

„им то светитеЪ рече, на Ьега бише пуштени лавови. £урнувши одмах, они растргоше светитеЪа и поЉедоше, оставивши само тврде кости Ьегове. » испуни се светитеЪева жеЪа: да му зверови буду гроб. Ѕог тако допусти по жеЪи угодника —вог. £ер могаше Ѕог затворити уста лавовима пред Ьим, као пред ƒанилом у Љами и пред светом “еклом на гледалишту, ради славе —ветог »мена —вог. јли ќн то ие учини волеЮи више да испуни жеЪу и молбу слуге —вога него да прослави свемоЮну силу —воЉу. - “акав би свршетак светог »гЬатиЉа Ѕогоносца, такав подвиг Ьегов, таква Ъубав Ьегова к Ѕогу.

 ада се заврши приредба, онда верни што беху у –пму н коЉима светитеЪ беше писао из —мирне, и неки од оних што беху допутовали с Ьим, сабраше преостале кости светог мученика, и неутешно плачуЮи за Ьим положише их чесно на нарочитом месту изван града у двадесети дан месеца децембра 107. године.

"ћи коЉи своЉим очима видесмо ово, - изЉавЪуЉу описивачи мучеништва светог »гЬатиЉа -, сву ноЮ проведосмо дома у сузама и с метаниЉима и молитвом моЪасмо √оспода да пас утеши у овоЉ тузи. ј када затим мало заспасмо, неки од нас видеше како се свети »гЬатиЉе поЉави меРу нама и грЪаше нас, други га видеше где се моли за нас, а неки га видеше где сав окупан у зноЉу, као после тешке борбе и посла предстоЉи √осподу. — радошЮу видевши то и схвативши сновиРеЬа, ми отпевасмо хвалу Ѕогу, даваоцу блага, узвеличасмо светога мужа и забележисмо дан и годину Ьегове кончине зато, да бисмо, сабираЉуЮи се у дан мучеништва Ьеговог, општили с подвижником и сЉаЉним мучеником ’ристовим".

—азнавши о кончини светог »гЬатиЉа, о ЬеговоЉ ЉуначкоЉ храбрости, и како Ље он без икаквог страха и с радошЮу ишао на смрт за Ѕога свог ’риста, цара “раЉана обузе жалост због мученика. ”сто чувши за хришЮане да су то Ъуди добри и кротки, живе у уздржЪивости, воле чистоту, уклаЬаЉу се од сваког рРавог дела, имаЉу беспрекорно живЪеЬе, и ни у чему нису противни Ьеговом царству, само не пристаЉу да имаЉу многе богове веЮ штуЉу £единога ’риста, “раЉан нареди да их више не убиЉаЉу него да их оставе да живе на миру.

ѕосле тога чесне кости светог »гЬатиЉа Ѕогоносца бише свечано пренесене у јнтиохиЉу на заштиту града, на исцеЪеЬе болесника, и на весеЪе свему стаду овога пастира, а у славу Ѕога, у “роЉици £еднога, од свих славЪенога вавек. јмин.

ќ светом »гЬатиЉу Ѕогоносцу неки казуЉу и ово:  ада га воРаху на поЉедеЬе зверовима и он непрестано имаРаше у устима име »суса ’риста, незнабошци га упиташе зашто он непрестано понавЪа то име. —ветитеЪ одговори, да он у срцу свом има написано име »суса ’риста, па зато устима исповеда ќнога кога у срцу свом свагда носи. ј када после тога светитеЪ би поЉеден од зверова, онда се краЉ преосталих костиЉу Ьегових сачува, по воЪи ЅожиЉоЉ, цело срце Ьегово, не дарнуто од зверова. Ќашавши га, незнабошци се опоменуше речи светога »гЬатнЉа, расекоше срце на две половине, желеЮи да се увере Ље ли истина оно што Ље он говорио. » наРоше они на обема унутрашЬим странама расеченог срца златним словима написано име: "»сус ’ристос". “ако свети »гЬатиЉе беше Ѕогоносац и по имену и у стварности, свагда носеЮи у срцу свом ’риста Ѕога, богомисленим умом као пером написаног.

—ветосавЪе.орг

02 / 01 / 2017

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0