Srpska

»стериваЬе демона

††††

—амо сам Љедном био присутан кад Ље игуман јдриЉан читао молитве за истериваЬе демонâ и то ми Ље више него довоЪно. ” препуноЉ цркви одЉекивали су очаЉнички и, у буквалном смислу те речи, неЪудки крици. Куди су урлали, блеЉали, завиЉали, кокодакали и тако псовали да Ље просто било немогуЮе слушати их. Ќеки су се попут чигре вртели, а онда би свом тежином треснули на под. ѕритом Ље било очито да уопште нису очекивали да Юе им се то догодити. £едан на смрт преплашени интелектуалац Љурио Ље по цркви, гроктао попут свиЬе и сав исцрпЪен сео на под тек након што су га на силу довели до свештеника и окропили светом водицом.

–уски назив за посебан молебан, за чин истериваЬа демона Ље отчитка[1]. —трашно Ље чак и писати о ономе што се том приликом догаРа, а Љош Ље страшниЉе томе присуствовати. «аиста ми ниЉе Љасно како Ље отац јдриЉан успевао да све то издржи.

—воЉ монашки пут отац јдриЉан започео Ље у “роЉице-—ергиЉевоЉ лаври. » тамо Ље молитвом лечио Ъуде од Равоиманости, али не тако Љавно, него кришом у ЉедноЉ црквици у коЉу туристи нису залазили. ѕрича се како су Љедном у манастир дошли високи совЉетски званичници и како су, на своЉу несреЮу, пожелели да детаЪно разгледаЉу све знаментости, измеРу осталог и цркву из коЉе су допирали чудни крици.

ќтац јдриан ќтац јдриан
††††

ЌиЉе се имало куд, па су их монаси одвели у цркву у коЉоЉ Ље, наизглед сав рашчупан, отац јдриЉан замуцкуЉуЮи управо читао молитве заклиЬаЬа.  ад су видели Ъуде коЉи су се ваЪали по поду и дивЪачки урлали, посетиоци су се скаменили. ј замислите тек у каквом су стаЬу били ти исти званичници кад су видели како Ље Љедна дама из Ьиховог друштва, иначе високи совЉетски чиновник, одЉедном почела да сикЮе, затим да на сав глас мЉауче, попут мачке у фебруару, да се ваЪа по поду, и кад Ље, као врхунац свега, почела да на сав глас псуЉе користеЮи тако непристоЉне речи да чак ни мушкарци вични томе никад ништа слично нису чули!

 асниЉе Ље та иста дама поново дошла у Ћавру, али овог пута сама. ѕронашла Ље игумана јдриЉана и поставила му Љедно Љедино питаЬе Ц шта ЉоЉ се онда догодило.

ќтац јдриЉан био Ље прост човек па ЉоЉ Ље просто и одговорио:

- ” теби се налази демон! —ве твоЉе невоЪе долазе од Ьега.

Ц «ашто баш у мени?! Ц збуЬено Юе дама.

Ц ≈, то веЮ немоЉ мене да питаш, него Ьега! Ц рече отац јдриЉан показуЉуЮи прстом на икону —трашног —уда, и то право на рогато, одвратно биЮе коЉе Ље било заиста Љезиво приказано. Ќо кад Ље видео како Ље гошЮа пребледела, пожури да Ље умири:

Ц ћа, ниЉе све тако црно. ћожда Ље √оспод то допустио да би те кроз болест привео вери.

ќтац јдриЉан као да Ље унапред знао шта Юе се догодити. ƒама Ље почела да долази у Ћавру, на исповести се покаЉала за све што Ље током живота згрешила, затим се причестила и након тога више ниЉе имала нападе Равоиманости. ”скоро ЉоЉ Ље отац јдриЉан рекао да више не треба да долази на молитве за истериваЬе демонâ Љер нечисте силе из човекове душе изгоне вера у ’риста, живот по заповестима ЅожЉим и учешЮе у —ветим “аЉнама ÷ркве.

ЅудуЮи да дама ниЉе крила своЉ нови однос према вери, почеле су да се догаРаЉу неприЉатности за самог оца јдриЉана. »збио Ље скандал коЉи се завршио тако што Ље под притиском власти игуман Ћавре послао оца јдриЉана у провинциЉски ѕсково-печерски манастир како би одговорни совЉетски другови могли на миру да долазе у обилазак “роЉице-—ергиЉеве лавре, да на миру пиЉуцкаЉу ликер с оцем економом и да дубокоумно разговараЉу о томе како ипак „има нешто у тоЉ ÷ркви.”

“роЉице-—ергиЉева лавра “роЉице-—ергиЉева лавра
††††

ЌаправиЮу малу дигресиЉу. —еЮам се како Ље на проповеди Љедан, тад Љош млад архиЉереЉ, препустивши се сеЮаЬима на минула времена, рекао да су црквени администратори Ьегове генерациЉе бранили интересе ÷ркве, измеРу осталог и по цену сопствене Љетре. –екао Ље то и заплакао!

Ќе знам да ли Ље сâм себе жалио, или Ље стварно имао проблема с Љетром, али знам да се никад неЮу бацити каменом на такве архиЉереЉе и свештенике.  ао друго, ти архиЉереЉи и свештеници, коЉи су у црквеним трпезариЉама угаРали важним државним чиновницима, референтима за верска питаЬа и добротворима, радили су своЉ посао, Љер не само да су преузимали на себе сав терет обезбеРиваЬа црквеног живота и у материЉалном и у административном смислу, него су оцима £овану,  ирилу, Ќауму, јдриЉану и Ьима сличнима пружали могуЮност да врше своЉу службу, а милионима парохиЉана и ходочасника да долазе у цркве и манастире. «ато вас молим да се ни ви не бацате на Ьих камеЬем Љер су они своЉ посао радили онако како су могли.

” “роЉице-—ергиЉевоЉ лаври био Ље и чувени економ, отац ЌЌ. ћонаси га се са захвалношЮу и до дана данашЬег сеЮаЉу. —еЮаЉу се не само Ьегове доброте и разумеваЬа, него и тога да Ље на себе преузимао све бриге око контакта са споЪашЬим светом и на таЉ начин штитио остале монахе у Ћаври од брига те врсте. јко би се над манастиром надвила напаст у виду редовне контроле, или пак посете високих и хировитих званичника или ако Ље било потребно да се под хитно реши некакав компликовани проблем у вези с манастирском економиЉом, сви су знали да Юе то отац ЌЌ преузети на себе и успешно решити.

***

¬ратимо се исцеЪиваЬу Равоиманих. ѕосле много година психиЉатри су ми причали на коЉи начин су пре револуциЉе у –усиЉи разликовали душевне болеснике од Равоиманих. Ћекари су то радили веома Љедноставано. ѕред болесника би ставили неколико чаша с обичном водом и Љедну с богоЉавЪенском. јко би болесник мирно отпио по мало воде из сваке чаше, послали би га у болницу, а уколико би одбиЉао да пиЉе из чаше са светом водицом, почиЬао да бесни или би се онесвестио, онда Ље он био случаЉ за егзорцисту.

»стериваЬе демонâ не само да Ље нешто узнемируЉуЮе, него Ље и веома опасна ствар. ƒа би се човек у то уверио, довоЪно Ље да само Љедном присуствуЉе том обреду. Ќаравно, ово се односи само на стварно истериваЬе демона помоЮу молитве, Љер неретко се ту наРу и симуланти, хистерични Ъуди или прави душевни болесници. Ќо постоЉе и случаЉеви кад наводни исцелитеЪ глуми истериваЬе демонâ. јли, хвала Ѕогу, то се не догаРа често. ќ таквим типовима свети »гнатиЉе (ЅрЉанчанинов) Ље писао: „ ад старци преузму на себе улогу древних светих стараца, а немаЉу Ьихове духовне дарове, онда Ље то заиста душепогубна глума и наЉтужниЉа могуЮа комедиЉа.”

ƒемони су паразити у човековом телу. „овек може да не зна за Ьих и чак и да не веруЉе у Ьихово постоЉаЬе, али они стварно живе у души као паразити и управЪаЉу мислима и поступцима тог човека а да он то и не примеЮуЉе. «ато и не може да схвати зашто му се догаРаЉу чудне, лоше и апсурдне ствари и зашто му се живот претворио у срЪаЬе из Љедне у другу грешку. ÷рква има могуЮност да све то исправи. Ќо ствар Ље у томе да се човек може излечити само уколико се промени. ћолитва свештеника заиста Ље делотворна, но она Ље ипак само помоЮ таквом човеку.

Ќаравно, нису сви свештеници способни да изгоне демоне. ќсамдесетих година прошлог века отац јдриЉан Ље био скоро Љедини коЉи се тога прихватао. „ини ми се да Ље то радио и отац ¬асилиЉе у ¬аск-Ќарву у ≈стониЉи.

јрхмандрит Jован  рестjанкин јрхмандрит Jован  рестjанкин
††††

јрхимандрит £ован ( рестЉанкин) био Ље веома скептичан према тоЉ пракси, али не зато што Ље то сматрао нечим погрешним, него зато што Ље дубоко веровао да се од тог погубног утицаЉа, коЉи долази из духовног света, човек мора лечити личним покаЉаЬем, учешЮем у —ветим “аЉнама ÷ркве и тиме што Юе се трудити да испуЬава ’ристове заповести. ќн ниЉе порицао корист коЉу може донети учешЮе у молебанима с молитава запреЮиваЬа или заклиЬаЬа, али се ипак жалостио због тога што они коЉи долазе на такве молитве желе да се исцеле без личног труда. ј тога у духовном животу не бива.

***

»стеривати демоне не само да Ље тешко, него Ље и веома опасно. £едном сам као искушеник имао прилике да у парохиЉи оца –афаила (ќгородникова) будем на слави сеоске цркве посвеЮене светом ћитрофану ¬ороЬешком. Ќа бдениЉе Ље дошло и неколико свештеника из суседних парохиЉа. ћеРу Ьима Ље био и Љедан баЮушка коЉи ме Ље стварно изненадио, прво зато што су му уста била пуна златних зуба, а друго своЉим понашаЬем пред спаваЬе. —ви смо спавали у ЉедноЉ великоЉ соби, неко на кревету, а неко на поду.  ад смо се спремали за починак, таЉ баЮушка Ље скинуо своЉ свештенички подрасник и обукао бели подрасник коЉи му Ље служио искЪучиво за то да у Ьему спава. «буЬено сам га упитао шта то ради, а он ми Ље озбиЪно одговорио да Ља као момче могу да спавам у гаЮицама и маЉици, али да он као свештеник треба да иде на починак у подраснику. Ўта ако се баш те ноЮи догоди ƒруги ƒолазак »суса ’риста? «ар он као ЉереЉ ЅожЉи треба да дочека √оспода у гаЮама? “ад ми се допала та Ьегова вера.

£ош Ље занимЪивиЉе било порекло Ьегових златних зуба.  од свештеника Ље то иначе реткост. £едан до два зуба и некако, али пуна уста зубаЕ ”главном, неко ипак ниЉе успео да се суздржи па га Ље упитао откуд му та лепота. —вештеник тада седе на кревет у свом белом подраснику и, уз светлост ноЮне лампе, исприча нам своЉу животну причу.

ƒок Ље Љош био световно лице, управЪао Ље мрежом обласних биоскопа. —воЉа уста позлатио Ље управо док се налазио на тоЉ високоЉ дужности. “о му се много свиРало. Ѕез обзира на то чиме се бавио, био Ље веома побожан. ∆ивео Ље с маЉком и имали су истог духовника, Љедног старца негде у забити Ѕелгородске области.  ад Ље дошло време за то, старац му Ље благословио да се спрема за свештенички позив. Ќакон годину дана рукоположен Ље и поставЪен за настоЉатеЪа сеоске цркве близу главног града Љедне области.

” тоЉ цркви служио Ље десетак година. ” меРувремену Ље сахранио маЉку, а с времена на време одлазио Ље код свог духовника, као и код стараца у ѕсково-печерски манастир. £едном му из града доведоше Равоиману девоЉчицу. ” почетку Ље одлучно одбиЉао да чита молитве за истериваЬе демонâ тврдеЮи да Љош ниЉе спреман за тако велико дело. Ќа краЉу су маЉка девоЉчице и остала родбина ипак успели да га наговоре да то учини. ЅудуЮи да му Ље било Љасно да се ради о врло озбиЪноЉ ствари, свештеник Ље седам дана постио и молио се и тек након тога извршио обред, и то први пут у животу. », девоЉчица Ље била исцеЪена.

—вештенику Ље било драго и због девоЉчице и због Ьега самог, за девоЉчицу зато што Ље престала да се мучи и да пати због греха своЉих родитеЪа, а за себе зато што Ље осетио да ни он ниЉе мачЉи кашаЪ!

ѕрошло Ље петнаестак дана. £едног дана баЮушка се после ручка сместио у фотеЪу поред прозора и отворио локалне новине како би се информисао о наЉновиЉим догаРаЉима.  ад Ље прочитао до краЉа Љедан занимЪив чланак, спустио Ље новине и следио се од ужаса. “ик испред Ьега стаЉао Ље он, онаЉ исти коЉег Ље успео да истера из девоЉчице. £едноставно Ље стаЉао и пажЪиво га гледао право у очи.

ќд само Љедног Ьеговог погледа свештеник Ље био ван себе па Ље искочио кроз прозор и почео да трчи колико га ноге носе, а да притом уопште ниЉе знао куд Ље кренуо. Ѕио Ље прилично крупан и нимало спортски тип, али Ље ипак успео да претрчи неколико километара пре но што Ље дошао себи. Ќе свраЮаЉуЮи куЮи, отишао Ље у ѕсков, посудио новац од приЉатеЪâ и кренуо код свог духовника.

—воЉе духовно чедо старац Ље за почетак прописно изгрдио због самовоЪе. “аквим стварима као што Ље истериваЬе демонâ не сме се приступати без посебног благослова и молитве духовника, што наш свештеник ниЉе испоштовао због самоуверености и лакомислености. »сто тако, после привремене победе, коЉа нам се не даЉе зато што смо тога достоЉни, него по благодати ЅожЉоЉ и молитвама ÷ркве, не смемо се опустити и прелиставати новине, а посебно не смемо у дубини душе изгубити осеЮаЉ скрушености и погордити се због свог духовног подвига. —тарац га Ље подсетио на речи преподобног —ерафима —аровског о томе да би Раво, ако би му то Ѕог допустио, могао у своЉоЉ мржЬи да у трен ока уништи цео свет. Ќа краЉу разговора упозорио га Ље да буде спреман на нова искушеЬа Љер се та Ьегова авантура свакако неЮе завршити само на томе што Ље своЉим очима видео неприЉатеЪа рода Ъудскога. Ааво Юе сигурно пронаЮи начина да се сурово освети самоувереном свештенику, коЉи Ље духовно Љош био веома слаб и коЉи се неприпремЪен упустио у отворену борбу са силама зла. —тарац Ље обеЮао да Юе се молити за Ьега, а онда га Ље послао куЮи.

Ќакон отприлике месец и по дана свештеник Ље полако почео да заборавЪа шта му се догодило. £едне ноЮи неко Ље неочекивано покуцао на Ьегова врата. —вештеник Ље живео сâм.  ад Ље упитао ко Ље то тако касно дошао код Ьега и шта му треба, рекли су му да су дошли да га позову да поРе с Ьима до суседног села како би причестио Љедног човека на самрти.  ад Ље отворио врата, на Ьега Ље насрнуло неколико Ъуди. “укли су га немилосрдно и тражили да им каже где чува новац. —вештеник им Ље све показао, осим места на коЉем Ље чувао кЪучеве цркве.  ад су узели све што су могли, злочинци су му на краЉу клештима почупали златне зубе.

 ад су га парохиЉани пронашли био Ље Љедва жив. ќд болова у устима чак ниЉе могао ни да виче, него Ље само Љечао. —вештеник Ље провео у болници неколико месеци.  ад су пронашли разбоЉнике, позвали су га као жртву да их препозна. „им их Ље угледао, ниЉе издржао, него се попут детета расплакао.

Ќе каже се узалуд да време све лечи. —вештеник се опоравио и поново почео да служи у своЉоЉ цркви. ѕарохиЉани су му били веома захвални што ниЉе одао где чува кЪучеве и тако Љуначки сачувао нетакнутом Ьихову цркву, па су зато сакупили новац за баЮушкине нове зубе, и то поново златне. »ли им Ље укус био такав, или пак свештеник више ниЉе могао себе ни да замисли без златних зуба.

***

Ќикад се нисам бавио истериваЬем демонâ, али сам Љедном ипак прихватио да урадим нешто слично. Ќаиме, неки мени непознат свештеник крстио Ље Љедног дечака, али Ље притом саму —вету “аЉну крштеЬа скратио и Ља сам прихватио да то исправим.

” то време служио сам у ƒонском манастиру. £едном Ље код мене дошао потпуковник полициЉе ¬алериЉе »ванович ѕостоЉев, коЉи Ље имао око четрдесет година. Ќе само да ниЉе био верник, него чак ниЉе био ни крштен, али више ниЉе имао где да иде, осим у ÷ркву. Меговом десетогодишЬем сину Љединцу ¬алери дешавале су се неке незамисливе ствари. ” дечаковом присуству почиЬале би да горе разне ствари, и то саме од себе! „им би се ¬алера негде поЉавио, све би се запалило: фрижидери, Љастуци, столице, кревети, ормари. ѕородично више нигде нису ишли у госте Љер Ље пожар био загарантован у року од двадесет минута. »з истог тог разлога дечака ни у школу нису слали.

¬алеру су прегледали и лекари и екстрасенси, сарадници ‘—Ѕ-а и Љош неких институциЉа затвореног типа, али све Ље било узалуд. ” неколико новина изашле су сензационалистичке репортаже с фотографиЉама дечака и великих пожара. јли, родитеЪима ниЉе било до славе. «а сваки случаЉ крстили су сина, али Ље и даЪе све око Ьега горело. ќчаЉни потпуковник свратио Ље у ƒонски манастир Љер му Ље неко посаветовао да се помоли испред тек откривених моштиЉу —ветог “ихона. “у смо се и срели.

Ќикако ми ниЉе било Љасно зашто пожари нису престали да се поЉавЪуЉу након крштеЬа све док нисам упитао колико времена Ље траЉало дечаково крштеЬе. ѕотпуковник ми Ље одговорио да Ље све укупно траЉало маЬе од пола сата. Ќо, крштеЬе обично траЉе много дуже. ќдмах ми Ље било Љасно да Ље свештеник приликом —вете “аЉне крштеЬа пропустио посебне древне молитве коЉе се у ÷ркви називаЉу молитвама заклиЬаЬа. ѕостоЉе само четири такве молитве, али су неке од Ьих прилично дугачке. Ќажалост, догаРа се да свештеници, нарочито они коЉи су, како се то данас каже, модернистички настроЉени, изоставе те молитве Љер их сматраЉу непотребнима. јли управо Ьима ÷рква, влашЮу датоЉ ЉоЉ од Ѕога, моли за ослобаРаЬе човекове душе од древног зла коЉе се у ЬоЉ гнезди. Ќо, нашим модернистима све се то чини и смешним и архаичним. ќни се просто плаше да у очима своЉих парохиЉана не испадну старомодни и смешни. ћеРутим, Ља никад нисам приметио да су на крштеЬу те молитве изазвале макар Љедан Љедини ироничан осмех чак ни код Ъуди коЉи и нису баш црквени.

Ќаписао сам оцу £овану све што Ље требало о ¬алери ѕестоЉеву и он ми Ље одговорио да код дечака треба да допуним пропуштено и да прочитам молитве запреЮиваЬа или заклиЬаЬа. “о сам и учинио у цркви ƒонског манастира. ќд тог дана пожари су престали да се поЉавЪуЉу. ѕотпуковник ¬алериЉе »ванович крстио се, а сви чланови Ьегове породице постали су наши парохиЉани. ƒечак Ље веЮ одавно одрастао и постао Ље маЉор полициЉе. —ада предаЉе у ћосковскоЉ вишоЉ полициЉскоЉ школи, а догаРаЉа из прошлости сеЮа се само на основу фотографиЉа из породичног албума на коЉима се виде остаци пожара у стану.

_____

[1] ќтчитка Ц завршити читаЬе, тЉ. читаЬем £еванРеЪа или молитава запреЮиваЬа или заклиЬаЬа исцелити некога, ослободити га од демонâ. (ѕрим.прев.)

»з кЬиге ЂЌесвети а светиї

—а руског Ѕожана —тоjановиЮ

05 / 01 / 2016

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0