Srpska

ЅожиЮ у ¬итлеЉему

ѕутописна цртица

ƒа би наши српски читаоци могли Ъепше представити и у души своЉоЉ осЉетити како се у ¬итлеЉему слави рождество ’ристово, коЉе се сваке године 25. децембра у вертепу наЉсвечаниЉе прославЪа, трудиЮу се, да колико год могу, што вЉерниЉе опишем ту риЉетку, али божанствену прославу, коЉу сам као поклоник гроба господЬег, имао среЮу прошле године гледати своЉим очима.

 ад се изаРе из £ерусалима кроз витлеЉемску капиЉу, на западноЉ страни стоЉи град ¬итлеЉем. Ќарод (поклоници), Љош 23. децембра из £ерусалима и околних мЉеста у многоброЉним групама креЮе се и долази у ¬итлеЉем, да добиЉе раниЉе повоЪног мЉеста, гдЉе Юе провести 2Ц3 дана.

††††

ѕриЉе но што Юе народ из £ерусалима поЮи, сваки Юе купити 5Ц6 и више свиЉеЮа, и друге поклоничке дарове, да као хришЮанску наЉмилиЉу жртву, принесе и запали на оном мЉесту, гдЉе се ’ристос родио. “ако с наЉвеЮом радошЮу одлазе у ¬итлеЉем, пЉеваЉуЮи циЉелим путем: –ождество твоЉе ’ристе Ѕоже наш, и друге св. црквене пЉесме.

Ќа по пута од £ерусалима, на лиЉевоЉ страни, стоЉи манастир св. пророка »лиЉе. “у се поклоници одмараЉу.  алуРери их са звонима дочекаЉу и врло лиЉепо примаЉу, па водеЮи их у цркву служе кратко молебствиЉе за здравЪе поклониково. “у поклоници код игумана у протоколу записуЉу живу и умрлу родбину и прилажу своЉе добровоЪне дарове. «а тим калуРери раздаЉу народу хЪеба, чаЉ и маслине. ѕо том одлазе даЪе у ¬итлеЉем, пЉеваЉуЮи св. црквене пЉесме.

 ад веЮ народ доЮе близу ¬итлеЉема, у своЉоЉ поклоничкоЉ души осЉеЮа неку неописану радост, Љер види св. крст, коЉи Ље прикован горе над вертепом, на оном мЉесту гдЉе Ље звиЉезда стала и мудрацима показала, да се ту заиста ’ристос родио. ќ, како Ље сада потресена поклоникова душа и какву радост осЉеЮа када види оваЉ св. крст то само онаЉ зна казати, коЉи Ље ово са сузним очима гледао. «вона звоне и поздравЪаЉу долазак поклоника а они у души осЉеЮаЉу, као да слушаЉу анРелски глас: „—лава во вишЬих Ѕогу, и на земЪи мир, в человЉецЉех благоволениЉе!“  рст горе над вертепом народ непрестано гледа и до земЪе се клаЬа, Љер у души осЉеЮа и мисли, да очима своЉим гледа ону звиЉезду, коЉа Ље на том мЉесту стоЉала, када се ’ристос родио.

Ќа вратима од велике цркве стоЉе 2-3 калуРера, и народ кропе мирисавом водом, за тим га воде у Љедну малу, подземну цркву, у вертеп, да се поклони ономе мЉесту, гдЉе се родио младенац. —ад настаЉе наЉрадосниЉи тренутак, Љер видиш овдЉе неку таЉанствену помрчину, коЉа потреса душу, Љер у вертепу свиЉетли само Љедно кандило, што представЪа ону звиЉезду, што Ље на том мЉесту стаЉала и свиЉетлила, када се родио младенац »сус. ѕриРеш ли ближе, видЉеЮеш гдЉе стоЉи Љедан врло сиЉед калуРер, представЪаЉуЮи праведнога £осифа обручника, и дрхтавом руком показуЉе мЉесто, Љасно говореЮи: „ќвдЉе се ’ристос родио!“ Ќарод кад чуЉе ове риЉечи пада на коЪена, а из очиЉу види се, како од страха и побожности просипа сузе радоснице. “ога часа заиста гледа младенца »суса ’риста, како у повиЉеним пеленама као сироче лежи на крилу своЉе ЅогомаЉке, и поклоници, пуни одушевЪеЬа, наЉрадосниЉе тада запоЉе: „“ебЉе клаЬатисЉа солнцу правди, и тебе вЉедЉети с висоти востока √осподи слава тебЉе!“

††††

ƒок се ова врло радосна пЉесма поЉи, народ долази цЉелива ово св. мЉесто, у нади и у душевном увЉереЬу, да заиста цЉелива и руке младенца »суса ’риста, и прилажу своЉе скромне поклоничке дарове, као оно што су и мудраци прилагали: злато, ливан, и смирну. ќдатле калуРери воде народ и у друге пештере да се поклони као: у пештеру, гдЉе Ље живио праведни £осиф и у многе друге. «а тим их воде у своЉе простране одаЉе, даЉуЮи им хЪеба, маслина и чаЉа, гдЉе се народ мало одмори.

ќко пет сати увече народ се креЮе на Љедну поЪану, а то Ље оно мЉесто, гдЉе су се анРели Љавили пастирима, када се ’ристос родио. Ќа овом мЉесту има Љедна мала православна црква. Ќарод овдЉе долази да се поклони, а за тим излази напоЪе и циЉелу ноЮ под ведрим небом поЉе: „–ождество твоЉе“, „—лава во вишЬих Ѕогу“ и друге св. пЉесме. ’иЪаду запаЪених свиЉеЮа приЪепЪуЉу на земЪу, а свештеници читаЉу каноне и акатист ЅожиЉе ћатере, а умилни и радосни народни глас разлиЉеже се по овоЉ св. пустиЬи. јрапи и  авази, коЉи овдЉе народ чуваЉу, пуцаЉу из пушака, па кад се измиЉеша та цика с побожном пЉесмом, у поноЮноЉ тишини у души осЉетиш да пред собом гледаш и слушаш онаЉ анРелски глас, када су ЉавЪали пастирима, да се ’ристос родио, поЉуЮи ону свету небеску пЉесму: „—лава во вишЬих Ѕогу“.

 ада се веЮ зора укаже, поклоници пЉеваЉуЮи св. пЉесме, одлазе натраг у ¬итлеЉем, али и овдЉе не даЉу сна очима своЉим, веЮ долазе у велику цркву, и слушаЉу св. службу ЅожиЉу, коЉа се тога дана наЉсвечаниЉе служи и бива освеЮеЬе масала, коЉима се народ помазуЉе ради здравЪа. ѕо свршетку службе причешЮуЉу се поклоници, па онда одлазе у своЉе одаЉе, да се мало одморе. ≈то, —рби браЮо, тако се у ¬итлеЉему прославЪа прва ноЮ пред рождество ’ристово.

¬еЮ по обичаЉу нареРуЉе се да 24. децемра, у Љедан сат по подне доРе око 40 јрапа коЬаника. —ваки Ље то био врло лиЉепо обучен, за поЉасом Ље сваки имао по Љедан лаворвер или пиштоЪ, (кубуру), а у десноЉ руци, по турском обичаЉу, сваки Ље држао Љош по Љедну пушку. «а тим се крену у два реда на своЉим биЉесним и врло лиЉепим арапским коЬима, до манастира св. пророка »лиЉе, с Ьима Ље много поклоника пЉешке из ¬итлеЉема дошло, да и они дочекаЉу и поздраве Љерусалимског патриЉарха.

 ад се патриЉарх са „своЉев синодсков свитов“ веЮ приближи, игуман манастира отац ƒанило, нареди да се звони у сва звона. јрапи коЬаници пуцЬавом пушака поздравЪаЉу патриЉархов долазак; а народ радосно клицаше: „«ито!“ „«ито!“ и „∆ивио!“ ∆ивио!“ Ц и овде се мало одморе. «а тим коЬаници наприЉед, а за Ьима и народ креЮе у два реда у ¬итлеЉем, поЉуЮи св. пЉесме. ѕатриЉарх Ље на своЉим каруцама сасвим остраг и креЮе се врло лагано, окружен народом и коЬаницима.

ѕриЉе но што Юе патриЉарх стиЮи у ¬итлеЉем, нареРено Ље да се обуку шездесет и два свештеника и четрнаест Ракона, и сваки Ље у руци држао запаЪену свиЉеЮу, крст, еванРеЪе или икону. «а тим се обукоше Раци да носе барЉаке, чираке, крст и рипиде. «а Рацима у два реда ишли су богослови, а за Ьима обучени свештеници, и Ракони, и тако у сретаЬе патриЉарху изишли су на педесет хвати испред велике цркве. ќвдЉе Ље прострт Љедан врло лиЉеп Юилим, на ком Ље стаЉао сребрн чирак са запаЪеном свиЉеЮом, и крст. “урски воЉници у два реда у наоколо држаху ред меРу народом, Љер Ље у густим групама доЪе по улицама, и горе по куЮама врло много народа било, тако, да се ниЉе знало ко Ље √рк или –ус, ко ли —рбин или Ѕугарин, ко ли јрапин или “урчин: све Ље то у густим групама стаЉало, и жеЪно очекивало када Юе стиЮи из £ерусалима патриЉарх са своЉом одабраном синодском свитом.

“ачно у три сата, Љедан турски воЉник трумбетом даде знак, да патриЉарх стиже, и сад настаЉе врло радостан тренутак: звона звоне, јрапи коЬаници и воЉници из пушака пуцаЉу, а народ врло одушевЪено кличе, „«ито! «ито!“ и „∆ивио! ∆ивио!“, поздравЪаЉуЮи патриЉархов долазак. ѕатриЉарх кад стигне, два Ракона му обуку патриЉаршеску мантиЉу, и даду му штаку (жезао); за тим витлеЉемски владика (ƒамЉан), поздрави патриЉарха оним поздравом, коЉим су се поздравили мудраци, када су дошли да се поклоне новороРеном младенцу. ѕослиЉе тога свештеници и богослови запоЉаше „“он деспотин“, а патриЉарх с крстом у руци благосиЪаше народ на све четири стране, коЉи му сада Љош радосниЉе клицаше „∆ивио! ∆ивио!“ Ц а озго с куЮа бацаЉу наЉЪешпе мирисаво цвиЉеЮе и посипаше пут, куда Юе патриЉарх проЮи. ” том свештеници и богослови запоЉаше: „–ождество твоЉе ’ристе Ѕоже наш“.

 о Ље гледао оваЉ величанствени призор, ниЉе се могао уздржати, да не заплаче од радости, особито кад види како и самом патриЉарху радосна суза капЪе и кваси му крст на прсима. ќвако пЉеваЉуЮи креЮу обучени свештеници с патриЉархом прво у вертеп, а потом у велику цркву. “у се чита девети час, па велико вечерЬе, на коме Ље сам патриЉарх читао „Ѕлагослови душе“. Ќа входу и на благосиЪаЬу хЪебова парадира све 62 свештеника и 14 Ракона, те Ље врло величанствен. ¬ечерЬе Ље траЉало до 6 сати у вече. «атим Ље био кратак одмор.

–авно у 9 сати ноЮу звона зазвонише, и поздравише радосни празник –ождества ’ристова. ѕатриЉарх долази одмах у цркву, те се чита полуношница, а за тим и ЉутреЬе.  ад се веЮ почело поЉати „Ѕог √оспод и ЉависЉа нам“, онда се облаче опет 62 свештеника, 14 Ракона, 4 епископа и сам патриЉарх. ÷иЉело свештенство држи у руци запаЪене свиЉеЮе, крст, еванРеЪе, или икону.  ад се отпоЉи „хвалите имЉа √осподЬе“, сви свештеници и Ракони одлазе у вертеп, а патриЉарх са владикама стаде код самога вертепа, поЉуЮи „величаниЉе“. »за тога читано Ље св. еванРеЪе, прво грчки па словенски и наЉпошЪе арапски. Ќо сада у вертепу ниЉе била она таЉанствена помрчина, веЮ од силних запаЪених кандила и свиЉеЮа, изгледао Ље као оно небо, када Ље наЉсвЉетлиЉе и звЉездама наЉпуниЉе. ќва божанствена свЉетлост простриЉелила би срце и наЉвеЮег грЉешника. «аиста браЮо, овога минута поклоникова душа осЉеЮа неку божанствену, неописану радост, коЉа му потреса и душу и срце.

ѕослиЉе овог свршеног св. чина, био Ље крсни вход кроз циЉелу цркву. ѕатриЉарх Ље с крстом у руци благосиЪао народ на све четири стране. —вештеници и богослови поЉали су канон празника, а народ Ље наЉрадосниЉе поЉао: „–ождество твоЉе ’ристе Ѕоже наш!“ £утреЬе Ље траЉало до 12 сати ноЮу.

Ѕез икаквог растоЉаЬа и одмора, тачно Ље у 12 сати ноЮу почета Ље св. служба ЅожЉа, и сва 62 свештеника, 14 Ракона 4 епископа и патриЉарх служили су св. службу ЅожЉу. јпостол и св. еванРеЪе читано Ље на три мЉеста: прво грчки, па словенски, а наЉпослиЉе арапски. Ќа великом входу (када се св. таЉна износи), сваки Ље свештеник држао у руци запаЪену свиЉеЮу, крст или Љедну св. икону, и свакиЉе са страхом и трепетом тихо и мирно шапутао своЉу искрену молитву. ѕатриЉарх Ље у оваЉ мах, прво над дискосом очитао прописану молитву, за здравЪе оних поклоника, коЉи су се записали и Ьина имена Љасно Ље прочитао. «а тим Ље над св. путиром исто тако очитао прописану молитву за упокоЉ душе умрлих, и Ьихова Ље имена Љасно прочитао.  ад се и оваЉ чин сврши, свршава се веЮ и прописана служба ЅожЉа.

” вриЉеме причасна Љедан Љеромонах (£оаким), говорио Ље слово па арапском Љезику, а за тим други, (√ерасим) говорио Ље на руском Љезику. ѕослиЉе проповиЉеди на четири мЉеста, владике раздаваЉу народу нафору.  ад Ље веЮ св. служба свршена, патриЉарх и епископи и сви служашчи свештеници одлазе у спремЪену врло лиЉепу салу на ручак и каву. –учак Ље врло кратак и скроман. ѕослиЉе ручка патриЉарх Ље са циЉелом синодском свитом наЉискрениЉе испраЮен био, гдЉе га Ље народ и овог пута одушевЪено поздравио са риЉечима „«ито! ∆ивио! Ќа многа Ъета“.

≈то —рби браЮо, чули сте како овдЉе у ¬итлеЉему народ дочекуЉе, поздравЪа, и Ъуби свога патриЉарха, па и ви би наЉсреЮниЉи били да поРете тим, сваке хвале достоЉним путем, па да и ви Ъубите овако вашу св. цркву и вЉеру православну, и вашег архиЉереЉа поштуЉете, браните, и Ъубите. ≈то —рби браЮо, овако се на том св. мЉесту прославЪа она ноЮ и дан, када се ’ристос —паситеЪ родио. Ѕлаго оном народу коЉи тамо у ¬итлеЉему живи, те може сваке године ту величанствену прославу видЉети! Ѕлаго Ьему, кад може да се до миле воЪе наужива, и наслади оном светом сладошЮу, коЉу осЉеЮа тога дана само поклоникова хришЮанска душа.

ѕреузето из сараЉевског листа „Ѕосанска вила“, бр. 23. и 24, 1895. г.

„асопис —ветигора

08 / 01 / 2016

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0