Srpska

Ѕеседа на дан преподобног —ерафима —аровског, чудотворца

ѕисма духовног руковоРеЬа за савременог човека

††††

” име ќца и —ина и —ветога ƒуха!

КубЪени моЉи, приЉатеЪи наши, данас се ѕравославна ÷рква опомиЬе дана упокоЉеЬа прекрасног угодника ЅожиЉег, покровитеЪа и молитеЪа руске земЪе, нашег оца —ерафима —аровског.

√отово да Ље свима познато Ьегово кратко житиЉе. ƒанас до нас, уз ЅожиЉи благослов, долазе кЬиге о преподобном старцу, штампане у великим тиражима. Мих су некада читали наши деде и бабе, а можда чак и наши родитеЪи. “е кЬиге су у Ьима одржавале живу распламсалост Ъубави према прекрасном угоднику ЅожиЉем, приповедаЉуЮи о подвизима и поукама преподобног —ерафима. —ада и ви и Ља имамо ту радосну могуЮност да се исцрпно упознамо са Ьеговим житиЉем и да се на путу ка Ѕогу руководимо Ьеговим поукама.

ѕре 158 година у други свет Ље отишао велики подвижник, и из великог труда прешао у велику вечну радост, одважно се молеЮи ѕресветоЉ “роЉици за многострадалну –усиЉу. ќн Ље отишао, али Ьегов животни опит, Ьегови савети и Ъубав остали су са нама. ƒанас бих желео да вам препричам старчеву беседу са неким ко Ље, као и ми сада, трагао за путевима спасеЬа.

—воЉом живом ЪубавЪу према Ъудима, преподобни —ерафим —аровски Ље био сличан извору коЉи у снажном млазу избиЉа из дубине тамне шуме, разлива се у реку и, носеЮи у море своЉе непресушне таласе, напаЉа милионе Ъуди.

∆ивеЮи на земЪи, старац ЅожиЉи Ље поучавао, тешио и исцеЪивао оне, коЉи су му долазили с вером, надом и ЪубавЪу, крепио и уразумЪивао оне, коЉи су желели да победе грех.

"”мреЮу, и лежаЮу у гробу, али ви Юете долазити на моЉ гроб, овде, као да сам жив, и казиваЮете ми све што ваше срце жели да ми каже, а Ља Юу вас и из гроба чути као да сам жив", говорио Ље старац пред смрт своЉим приЉатеЪима.

» поред дубоке вере у молитвену Ъубав и помоЮ старца, не успева свим Ъудима, а посебно сиромасима, радницима и болесницима, да доРу код Ьега. ћеРутим, сви могу да прочитаЉу савете Ьеговог светог срца, коЉе нам Ље оставио. ≈то због чега Ље добро да у ове свете дане, када ÷рква славослови ’риста и опомиЬе се упокоЉеЬа преподобног старца, верног слуге ’ристовог, поменемо и савете светог —ерафима.

Ќа дан –ождества ’ристовог 1832. године, неки слуга ЅожиЉи удостоЉио се да види оца —ерафима у —аровскоЉ пустиЬи. "—тигао сам", казивао Ље таЉ слуга ЅожиЉи, "у болничку цркву на рану ЋитургиЉу. ƒошао сам пре почетка службе и видео да отац —ерафим седи у десноЉ певници, на поду... кад Ље ЋитургиЉа завршена и кад сам му поново пришао, поздравио ме Ље речима: '—ве Юе бити добро молитвама ѕресвете Ѕогородице!' “ада сам се одважио да затражим да ми одреди време, кад Юу од Ьега чути спасоносне савете. —тарац ми Ље овако одговорио: 'ƒва дана празника. ¬реме се не може одредити. —вети апостол £аков, брат √осподЬи, поучава: јко √оспод хоЮе, и ако будемо живи, учиниЮемо то и то.'

«атим сам га упитао да ли да наставим службу или да се настаним у селу. ќтац —ерафим Ље одговорио: '£ош си млад, служи'. 'ћоЉа служба ниЉе добра', приговорио сам. '“о Ље од твоЉе воЪе', одговорио Ље старац. '„ини добро, пут √осподЬи Ље увек исти. ЌеприЉатеЪ Юе свугде бити уз тебе.  о се причешЮуЉе, свугде Юе се спасти. ќнога, ко се не причешЮуЉе, Ља не могу да спасем. √де Ље господар, тамо Юе бити и слуга. —мируЉ се, сачуваЉ мир и ни због чега се не огорчуЉ.'

”питао сам га и ово: '’оЮе ли се успешно окончати моЉе дело?' —тарац Ље одговорио: '“ребало би да они, коЉи имаЉу шта да деле, са пуно Ъубави то поделе са роРацима. ƒвоЉица роРене браЮе имали су два Љезера.  од Љеднога се све множило, а код другога ништа. “аЉ Ље пожелео да га освоЉи ратом. £едном Ље потребна Ьива од дванаест хектара, а другоме веЮа. Ќе пожели.' «атим сам га упитао: 'ƒа ли би требало да деца уче Љезике и остале науке?' ќн Ље на то одговорио: '«ашто Ље лоше било шта знати?' £а сам, грешник, расуРуЉуЮи на световни начин, помислио да би, уосталом, он сам морао да буде учен да би одговорио на то питаЬе. »стог часа сам зачуо разобличеЬе прозорЪивог старца: ' ако да Ља, младенац, одговорим на то противно твом расуРиваЬу? ”питаЉ некога паметниЉег!'

”вече сам га замолио да настави спасоносну беседу и поставио сам му следеЮе питаЬе: "«ар скриваЬе дела, предузетих у име √осподЬе, у случаЉу када знаш да Юеш за Ьега пре добити поругу него похвалу, не личи на одрицаЬе ѕетрово? Ўта да се учини при противуречностима?' —тарац ми Ље на то одговорио: '—вети апостол ѕавле у ѕосланици “имотеЉу каже: пиЉ вино уместо воде, а одмах затим следи: не опиЉаЉте се вином. «а то Ље потребно расуРиваЬе. Ќе разглашаваЉ, а где Ље потребно, не преЮути'

”питао сам га и шта Юе ми заповедити да прочитам. ƒобио сам одговор: '≈ванРеЪе по четири зачала свакога дана, сваког ≈ванРелисту по зачалу, и Љош живот £овов. »ако му Ље жена говорила да Ље боЪе да умре, он Ље све трпео и спасао се. Ќе заборави да пошаЪеш дарове онима, коЉи су те увредили.'

Ќа моЉе питаЬе: да ли би се у болести требало лечити и како уопште живети, он Ље одговорио: 'Ѕолест очишЮуЉе грехе. ћеРутим, то Ље твоЉа воЪа. »ди средЬим путем. Ќе узимаЉ више него што можеш да понесеш, Љер Юеш пасти и неприЉатеЪ Юе ти се насмеЉати. јко си млад, уздржи се. £едном Ље Раво предложио праведнику да скочи у Љаму. ќваЉ се сагласио, али га Ље √ригориЉе Ѕогослов задржао. ≈во шта Юеш да радиш: ако те прекореваЉу - не прекореваЉ; ако те прогоне - трпи; ако хуле на тебе - хвали; осуРуЉ самога себе, па те Ѕог неЮе осудити, покораваЉ своЉу воЪу воЪи √осподЬоЉ; никада не ласкаЉ; препознаЉ у себи и добро и зло; блажен Ље човек, коЉи то зна; Ъуби ближЬег твог, Љер Ље твоЉ ближЬи - твоЉе тело. јко живиш по телу, изгубиЮеш и душу и тело, а ако живиш по ЅожиЉем, спашЮеш и Љедно и друго. “и подвизи значе више него да неко оде у  иЉев, па чак и даЪе, ако га Ѕог позове.'

ѕоследЬе речи оца —ерафима односиле су се на моЉу жеЪу да отпутуЉем у  иЉев, па чак и даЪе, уколико он благослови. ”осталом, Ља му нисам открио ту жеЪу и отац —ерафим Ље за Ьу дознао Љедино посредством дара прозорЪивости, коЉи Ље имао по благодати ЅожиЉоЉ... «атражио сам да се помоли за мене, а он Ље одговорио: '«а све се молим свакога дана. »згради душевни мир да никада не би био озлоЉеРен и да те нико не озлоЉеди. Ѕог Юе ти тада дати сузе покаЉаЬа.' ѕоново Ље потврдио: ' ад те прекореваЉу - не прекореваЉ', итд.

Ќа моЉе питаЬе како да очувам морал Ъуди коЉи су ми потчиЬени и да ли су противне Ѕогу казне коЉе су, како се чини, законите, он Ље одговорио: 'ћилошЮу и смаЬеЬем рада а не ранама. ЌапоЉ, нахрани и буди праведан. √оспод трпи и, Ѕог зна, можда Юе Љош дуго трпети. “и учини овако: ако Ѕог опрашта, опраштаЉ и ти. —ачуваЉ душевни мир, да се у породици ни због чега не бисте сваРали. “ада Юе све бити добро. »саак, јвраамов син, ниЉе се огорчио кад су му засипали студенце, него Ље одлазио. ћеРутим, кад га Ље Ѕог наградио строструким плодом Љечма, почели су да га позиваЉу код себе.'

”питао сам старца: да ли Ље потребно да се молимо Ѕогу за избавЪеЬе од опасних ситуациЉа? —тарац Ље одговорио: '” ≈ванРеЪу Ље речено -  ада се молите, не празнословите... зна ќтац ваш шта вам треба пре него што заиштете од Мега. ќвако, дакле, молите се ви: ќче наш  оЉи си на небесима, да се свети име “воЉе, да доРе ÷арство “воЉе, да буде воЪа “воЉа и на земЪи као на небу. ’леб наш насушни даЉ нам данас и опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима своЉим, и не уведи нас у искушеЬе, но избави нас од злога. “у Ље благодат √осподЬа. —ве што Ље прихватила и пригрлила света ÷рква, мора бити угодно за хришЮанско срце. Ќе заборавЪаЉ празничне дане: буди уздржан, иди у цркву, моли се за све. “име Юеш учинити много добра. ƒаруЉ свеЮе, уЪе и вино у цркву: милостиЬа Юе ти учинити много добра.'

 ад сам га упитао о посту и браку, старац Ље рекао: '÷арство ЅожиЉе ниЉе Љело и пиЮе, него правда, мир и радост у ƒуху —ветоме. Ќе треба желети ништа испразно, а све ЅожиЉе Ље добро: и девственост Ље славна, и постови су добри ради побеРиваЬа душевних и телесних неприЉатеЪа. » брак Ље од Ѕога благословен. » благослови их Ѕог говореЮи: раРаЉте се и множите се. —амо што неприЉатеЪ све збуЬуЉе.'

Ќа моЉе питаЬе о духу сумЬичавости и о хулним помислима, он Ље одговорио: 'Ќевернога ничим неЮеш уверити. “о Ље од самога себе.  упи ѕсалтир, све Ље тамо...'

”питао сам га затим да ли неко током поста може да Љеде мрсну храну, ако му шкоди посна храна и ако су му лекари наложили да Љеде мрсну храну. —тарац Ље одговорио: '’леб и вода никоме не могу да нашкоде.  ако су Ъуди живели и по сто година? Ќе живи човек само о хлебу, него о свакоЉ речи коЉа излази из уста ЅожиЉих. ќно, што Ље ÷рква одлучила на —едам ¬асеЪенских сабора, то и испуЬаваЉ. “ешко ономе, ко одузме или дода и Љедну Љедину реч! Ўта Юе лекари реЮи о праведнима, коЉи су од иструлелих рана исцеЪивали Љедним додиром руке? Ўта Юе реЮи о ћоЉсеЉевом штапу, коЉим Ље Ѕог из камена извео воду?  аква Ље корист човеку ако читав свет задобиЉе а души своЉоЉ науди? √оспод нас позива: ѕриРите к мени сви натоварени и обремеЬени, и £а Юу вас одморити, Љер Ље Љарам ћоЉ благ и бреме Ље моЉе лако. ћеРутим, ми сами то неЮемо.'

«а све време наше беседе, отац —ерафим Ље био изузетно весео. ќн Ље стаЉао, наслонивши се на мртвачки сандук од храстовине коЉи Ље припремио за самога себе, док Ље у рукама држао запаЪену свеЮу.

 од старца су, меРутим, долазили и такви Ъуди, коЉи 'нису тражили поуку, него су само желели да удовоЪе своЉоЉ радозналости'. “ако Ље Љедан саровски брат уобразио да се приближио краЉ света и да наступа дан великог ƒругог доласка √осподЬег. ѕитао Ље и оца —ерафима за мишЪеЬе, а старац му Ље смирено одговорио: '–адости моЉа! “и имаш много лепо мишЪеЬе о убогом —ерафиму! «ар Ља да знам кад Юе доЮи краЉ овом свету и кад Юе наступити онаЉ велики дан, у коЉем Юе √оспод судити живима и мртвима и свакоме дати по делима Ьеговим? Ќе, мени ниЉе могуЮе да то знам...

√оспод Ље —воЉим пречистим устима рекао: ј о дану томе и о часу нико не зна, ни ангели небески, до ќтаци ћоЉ —ам. £ер како Ље било у дане ЌоЉа, тако Юе бити и долазак —ина „овечиЉега. £ер као што у дане пред потопом ЉеРаху и пиЉаху, жеЬаху се и удаваху до онога дана кад ЌоЉе уРе у ковчег, и не схватише док не доРе потоп и однесе све, тако Юе бити и долазак —ина „овечиЉега (ћт. 24; 3639).' ѕри том Ље старац тешко уздахнуо и рекао: 'ћи, коЉи живимо на земЪи, много смо одлутали од спасоносног пута. √невимо √оспода и не чувамо свете постове; хришЮани сада Љеду месо и током велике „етрдесетнице, и током сваког поста. —реду и петак не држе. ÷рква, меРутим, има правило: они, коЉи не држе свете постове и не посте средом и петком, много греше. √оспод се, меРутим, неЮе до краЉа гневити, него Юе нас опет помиловати. ћи имамо православну веру и ÷ркву, коЉа нема никаквог порока.'

'«а свакога хришЮанина, испуЬеЬе заповести ’ристових Ље лагано бреме, како Ље рекао —ам —паситеЪ, али Ље потребно да свагда имамо на уму и на устима ћолитву »сусову, а пред очима живот и страдаЬа √оспода нашег »суса ’риста,  оЉи Ље због Ъубави према Ъудском роду пострадао до крсне смрти. »стовремено, неопходно Ље да очишЮуЉемо савест исповедаЬем своЉих грехова и да се причешЮуЉемо пречистим “аЉнама “ела и  рви ’ристове.'

'–адости моЉа, молим те да задобиЉеш смирен дух', рекао Ље отац —ерафим другом посетиоцу и одмах обЉаснио: '“о значи да треба бити сличан мртвацу или потпуно глувом или слепом у свим патЬама, клеветама, увредама и прогонима Љер то неминовно долази свима, коЉи желе да иду путем ’ристовим.'

—тарчеве беседе су се готово увек завршавале речима о нужности да се брижЪиво постарамо за своЉе спасеЬе, док не проЮе време коЉе Ље повоЪно за то."

ѕреподобни —ерафим —аровски Ље Љош почетком прошлог века рекао: "ћи имамо православну веру и ÷ркву коЉа нема никаквог порока. «бог ових врлина, –усиЉа Юе увек бити славна а неприЉатеЪима страшна и непобедива, имаЉуЮи веру у благочешЮе... и врата паклена неЮе Ље надвладати."

»з историЉе –усиЉе Ље очигледно да постоЉи сагласност измеРу споЪашЬе судбине наше отаЯбине и унутрашЬег стаЬа народног духа. «бог тога би требало да имамо на уму следеЮе: као што Ље грех довео до катастрофе, тако и покаЉаЬе може да доведе до васпоставЪаЬа –усиЉе.

ƒогаРаЉи 20. века су показали да свет стоЉи пред пропашЮу. Ќека √оспод свима вама подари одважности да се пробудите и да схватите да су Ъуди залутали у мраку заблуда. —вету Юе тада затребати неугасиво кандило - света –усиЉа, Љер без Ье не може да се ишчупа из мочваре.

–усиЉо, буди онаква, каква си потребна ’ристу!

ƒраги моЉи, велика Ље среЮа и утеха, али и велика стрепЬа, видети да се испуЬаваЉу обеЮаЬа ЅожиЉа. ƒанас се не обистиЬуЉу само обеЮаЬа —амог —паситеЪа, него се обистиЬуЉу и предсказаЬа угодника ЅожиЉих - светих ЅожиЉих Ъуди.

«бог своЉих великих сагрешеЬа, –усиЉа иде ггутем ватреног и болног очишЮуЉуЮег испитиваЬа, и то осеЮа читава земЪа, васцела ÷рква, сваки човек.

ќсобито су тешке патЬе оних, коЉима Ље √оспод дао да провиде судбину народа ЅожиЉег. “ако Ље и преподобни —ерафим —аровски патио због целог света, због ÷ркве, због Ьених Љерарха, због сваког човека коЉи Ље дошао код Ьега. ” молитви, на мразу, смрзаваЉуЮи се на земЪи, у судбоносним тренуцима живота –усиЉе плакали су и васпитаници преподобног - ’риста ради Љуродиви. ћеРутим, они су кроз сузе обеЮали да Юе за несреЮом доЮи будуЮе олакшаЬе.

—воЉевремено, кад Ље цветала ƒивеЉевска обитеЪ, одгаЉена молитвама и трудом преподобног —ерафима, Ьен велики покровитеЪ нашао се Љедном приликом у, на први поглед безначаЉном, разговору. Ѕио Ље празник –ождества ѕресвете Ѕогородице и он Ље тада рекао: "ƒоЮи Юе време кад Юе се моЉе сиротице као грашак расути поред –ождественских врата." Ќико ниЉе разумео ове Ьегове речи. ћеРутим, 1927. године, на дан –ождества ѕресвете Ѕогородице, тешка рука прогонитеЪа спустила се на обитеЪ и за дужи период Ље замукнула жива реч молитве Ѕогу унутар Ьених зидина.

ћеРутим, таЉ исти преподобни —ерафим Ље тада - за свога живота - изговорио и другу пророчку реч о ƒивеЉеву. ќбеЮаваЉуЮи препород обитеЪи, он Ље казао: "Ќе молите, не искаЉте, не тражите манастир. ƒоЮи Юе време кад Юе вам без икакве молбе наредити да будете манастир, и тада немоЉте одбити."

» то време Ље дошло. ” априлу 1988. световне власти су неочекивано наложиле веруЉуЮима да прихвате манастирску саборну цркву ѕресвете “роЉице.

—ада и сам преподобни хоЮе да испуни своЉе пророчанство о Ьеговом повратку у ƒивеЉево. ќн за живота никада ниЉе био тамо, али Ље обеЮао да Юе Ьегове мошти отпочинути у ƒивеЉевскоЉ обитеЪи, сазданоЉ Ьеговим трудом, а коЉа се у наше време васпоставЪа Ьеговим молитвама.

ƒраги моЉи, данас се у духовном свету дешаваЉу значаЉни догаРаЉи. £едан од Ьих Ље задивЪуЉуЮе друго проналажеЬе (обретеЬе) светих моштиЉу преподобног —ерафима —аровског. ћучеЮи се своЉим светим моштима у заточеништву током пуних седамдесет година, угодник ЅожиЉи, преподобни —ерафим, вратио се у ÷ркву. “оком 1920. године, приликом затвараЬа —аровског манастира, Ьегов кивот Ље отворен и остаци великог старца руске земЪе су ишчезли, изгубио им се сваки траг. ќн Ље био изгубЪен за нас, али га Ље √оспод сакрио и сачувао.

ќбраЮаЉуЮи се свима нама, свЉатЉеЉши патриЉарх јлексеЉ ƒруги Ље у вези с тим значаЉним догаРаЉем рекао да Ље преподобни —ерафим, у дане свог земаЪског живота, почетком 19. века, био онаЉ духовни пламен што Ље загревао –усиЉу, коЉа Ље веЮ више од Љедног столеЮа била насилно воРена по путевима расцрквеЬаваЬа и посветовЬачеЬа народног живота. Мега Ље почетком 20. века прославио читав народ, и то уочи нових, невиРено тешких искушеЬа за земЪу и за ÷ркву.

—ада, кад поново ступамо у несреЮне године (иако ÷рква ниЉе прогоЬена, она мора да тугуЉе заЉедно са своЉим народом због свих Ьегових несреЮа), поново нам се Љавио и, ако тако можемо да кажемо, видЪиво нам се приближио преподобни —ерафим.

ƒанас, кад се опомиЬемо завета преподобног, посебно бих желео да се сетимо Ьеговог задивЪуЉуЮег, уистину благодатног умеЮа да се радуЉе с Ъудима. "–адости моЉа!" “им речима Ље дочекивао сваког посетиоца. ” наше време, када су Ъуди склони да у сваком незнанцу подозреваЉу неприЉатеЪа, супарника и сметЬу, толико нам Ље неопходно да се подсетимо да се може и да се мора другачиЉе односити према ближЬима!

»з келиЉе саровског старца ниЉедан човек ниЉе отишао без утехе. Ќадам се да Юе он и сада принети наше молитве пред престо —вемилостивог —паситеЪа, и да Юе се тада убрзати наше духовно обнавЪаЬе и исцелеЬе. Ќека подари Ѕог да сви ми постанемо причасници "—ерафимовске радости"!

ќсвештаваЉуЮи руску земЪу, мошти преподобног Юе се ради поклоЬеЬа многих Ъуди до фебруара налазити у јлександро-ЌевскоЉ лаври. ќд фебруара до августа, преподобни Юе бити у посети ћоскви, и боравиЮе у патриЉаршиЉском ≈лоховском сабору. ƒо дана помена преподобног - 1. августа, Ьегове мошти Юе отпочинути и бити положене да непрестано обитаваЉу у ƒивеЉевскоЉ обитеЪи, коЉу Ље основао свети угодник.

јко Ље преподобни —ерафим за живота ЪубавЪу загревао посетиоце, веруЉемо да Юе и сада, са некадашЬом благошЮу, загревати и оболеле душе. —амо му мислено (духовно) приступи, и обрати му се молитвом. “ада Юеш своЉим срцем зачути: "–адости моЉа, доРи, доРи код мене!"

ѕрекрасни старац —ерафим има срце коЉе, потресно до суза, привезуЉе неизрецивом влашЮу. "ќн као велика воштана свеЮа свагда пламти пред √осподом, како своЉим протеклим животом на земЪи, тако и своЉом садашЬом одважношЮу пред ѕресветом “роЉицом", говорио Ље вороЬешки архиепископ јнтониЉе.

”право у оним временима, када Ље меЮу Ъудима осиромашила Ъубав, када Ље у народу вера почела да се хлади, у блиставом ореолу Ъубави и светости поЉавио се преподобни —ерафим, саровски чудотворац.

–адуЉмо се и ми, приЉатеЪи моЉи, што меРу нашим руским светитеЪима имамо и тако прекрасног старца, коЉи Ље живео у славу ЅожиЉу. ƒанас смо се сабрали да молитвено прославимо Ьегов помен, и из дубина наших срца ускликнимо: "¬еличамо те, величамо те, преподобни оче —ерафиме, и поштуЉемо свети помен твоЉ, учитеЪу монаха и сабеседниче ангела." јмин.

2. (15) Љануара 1991. године

—ветосавЪе.орг

15 / 01 / 2017

     оментари:

    2017-01-16
    12:48
    Ѕранислав:
    "¬еличамо те, величамо те, преподобни оче —ерафиме, и поштуЉемо свети помен твоЉ, учитеЪу монаха и сабеседниче ангела."

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0