Srpska

Ћеонид –ешетников: –усиЉа се бори против оваплоЮеЬа сатанских снага

јналитичари су Ъуди коЉи се баве тихом професиЉом коЉа изискуЉе размишЪаЬе, али резултати Ьихове делатности потресаЉу народе. –уски институт за стратешка истраживаЬа се с правом сматра Љедним од наЉвеЮих центара мозгова у –усиЉи. «ападне колеге воле да праве аналогиЉе са сопственим центрима од коЉих су неки, на пример, неславни –енд корпореjшн Ц основани Љош далеке 1946. године. ” сваком случаЉу, одлуке коЉе се доносе у тишини ових кабинета сигурно долазе до самог врха извршне власти у –усиЉи. Ђ–адоЬежї се срео с власником овог блага - Ћеонидом ѕетровичем –ешетЬиковом, коЉи Ље пристао да расветли кЪучна питаЬа везана за проблем меРународне безбедности почетком 2016. године.

††††

ƒописник:  ако бисте окарактерисали тренутне односе с блоком Ќј“ќ и Ьеговим европским представницима?

Ћ.ѕ. –ешетЬиков: ƒве хиЪаде петнаеста година Ље била врло сложена за –усиЉу, то Ље била година у коЉоЉ Ље –усиЉа окушала своЉу чврстоЮу и издржЪивост. » ова година Ље за –усиЉу била успешна без обзира на све Ц на догаРаЉе везане за ”краЉину, на догаРаЉе везане за —ириЉу и “урску. јли Ље ова година Љош Љедном Љасно и отворено показала да западноевропски партнери заправо нису самостални. ћи смо то у принципу знали, али смо мислили да у вези с неким питаЬима ≈вропа ипак може заузети своЉ став и супротставити се диктату —јƒ. ћеРутим, испоставило се да Ље ≈вропа до те мере ослабила, да Ље до те мере изгубила самосталност и снагу, тако да се сви разговори и преговори, сва разматраЬа с Ьом у принципу могу избеЮи и може се разговарати директно с ¬ашингтоном.

ћогу да наведем занимЪив пример Ц недавно смо неколико сарадника и Ља два дана говорили на ”ниверзитету у ѕизи пред студентима и постдипломцима Ц младим политиколозима. «аЉедно с нама био Ље бивши заменик министра одбране »талиЉе, и након што Ље чуо наша излагаЬа, отворено Ље изЉавио пред аудиториЉумом: Ђ«нате, у Ќј“ќ-у сам био у воЉном комитету. £едном смо се ми ≈вропЪани окупили и разматрали проблеме и дуго времена нисмо могли да донесемо ниЉедну одлуку. јли чим би дошао амерички представник одлуку смо доносили за 2 минута.ї “акво Ље право стаЬе ствари: потпуна несамосталност, потпуна зависност ≈вропе од става —јƒ. “о, наравно, отежава рад нашег руководства и споЪнополитички правац наше земЪе чини сложениЉим. » ми смо данас практично Љедини заштитници оних хришЮанских вредности коЉе су биле карактеристичне за ≈вропу XIX и прве половине ’’ века. ќве вредности нестаЉу због тога што их се европска елита одрекла. «ато су Ьихове земЪе кренуле марионетским путем и послушне су —јƒ.

††††

ƒописник: ѕитаЬе се тиче могуЮег окретаЬа –усиЉе према »стоку: све више и више се говори о потреби за осваЉаЬем источних краЉева –уске ‘едерациЉе. Ќедавно Ље изашао закон и веЮ Ље почео да се примеЬуЉе Ц о додеЪиваЬу земЪе на ƒалеком истоку. ћеРутим, нашли су се западни аналитичари коЉи оваЉ приступ –уске ‘едерациЉе везуЉу за могуЮност не само потпуног окретаЬа –усиЉе на »сток, веЮ и окретаЬе од «апада. «ападна ≈вропа нема суверенитет; јмерика ниЉе наш приЉатеЪ... ћожда Ље заиста дошло време за осваЉаЬе ових скоро ненасеЪених краЉева и за сарадЬу с нашим источним партнерима?

Ћ.ѕ. –ешетЬиков: ƒобро питаЬе.  од нас се ова реченица или ова теза Ц ЂокретаЬе ка »стокуї - не тумачи увек тачно. ќдмах се поЉавЪуЉе идеЉа да потпуно заборавЪамо на ≈вропу и да почиЬемо да тргуЉемо и да развиЉамо политичку, економску и воЉну сарадЬу с азиЉским земЪама. јпсолутно Ље тачно да окретаЬе ка »стоку подразумева кулитивисаЬе наше, руске териториЉе коЉа се налази преко ”рала, коЉоЉ Ље посвеЮена врло мала пажЬа због тога што се налазе далеко од «ападне ≈вропе и наша сарадЬа се завршавала негде до ”рала. —ад се ради управо о култивисаЬу наше териториЉе сопственим снагама, наравно, уз коришЮеЬе економског потенциЉала коЉи се налази ван граница наших далекоисточних краЉева Ц потенциЉала  ине, £ужне  ореЉе, —ингапура, ћалезиЉе, »ндиЉе и ѕакистана. “ако да Ље таква формулациЉа проблема веома добра, Љер ако се сад не окренемо и ако не почнемо озбиЪно да радимо на култивисаЬу —ибира и ƒалеког истока може се поЉавити реална опасност од губитка териториЉе и одласка становништва одатле. » сад Ље у току исеЪаваЬе: ово иде у прилог многим градовима.  расноЉарск и Ќовосибирск су порасли зато што Ъуди одлазе с ƒалеког истока. «бог тога Ље задатак актуелан, само га не треба тумачити тако да Юемо уместо ≈вропе бити с  ином. Ќе! £едноставно, знатан део напора коЉе смо раниЉе усмеравали на «ападну ≈вропу сад се пре свега преусмерава на наше териториЉе и наше краЉеве, на индустриЉу ƒалеког истока, поЪопривреду, нове облике даваЬа земЪе нашим државЪанима, на развоЉ инвестиционе и других облика сарадЬе с овим земЪама.

√радЬа “ранссибирске железнице √радЬа “ранссибирске железнице
††††

ћногоброЉни сусрети с пословним Ъудима и политичарима из £ужне  ореЉе говоре о великоЉ заинтересованости £ужнокореанаца. ќво важи и за  ину, као и за »ндиЉу. «ато тамо имамо велике могуЮности. Ќаш цар ЌиколаЉ II Ље своЉевремено прогласио напредоваЬе у овом правцу и саградили смо железницу до ¬ладивостока, узгред речено, врло брзо и не користеЮи рад робиЉаша; подигли смо станице, градове и индустриЉска предузеЮа. “ако смо култививали уску траку од ”рала до ¬ладивостока. Ќа овоЉ траци смо, нажалост, у току свих година совЉетске власти и остали. Ќисмо имали ни довоЪно снаге, ни времена, ни разумеваЬа за даЪе напредоваЬе. —ад се поставЪа задатак даЪег ширеЬа. Ќе смемо остати на ономе што смо учинили до 1912. године Ц Љер прошло Ље преко 100 година! “реба да идемо у дубину и у ширину, иначе се заиста може поставити питаЬе о томе коме припада ƒалеки исток.

ƒописник: — обзиром на то да се налазимо у центру ≈вроазиЉе не можемо да не гледамо на Љуг. ќвде видимо известан чвор напетости коЉи Ље везан за “урску. Ќакон што Ље оборен наш бомбардер коЉи ниЉе прешао границу —ириЉе и “урске многи говоре о томе да председник –‘ намерава да Ђказниї јнкару... »пак, истовремено су се поЉавиле информациЉе о наставку програма за сарадЬу у производЬи гаса.  ако бисте окарактерисали наше односе с “урском понаособ, и у ширем спектру Ц у односима с другим регионалним центрима силе?

Ћ.ѕ. –ешетЬиков: Ќаравно, не ради се о то кажЬаваЬу “урске. јко се озбиЪно узму у обзир радови нашег института, наша аналитика и закЪучци руководеЮих органа наше земЪе, оно што се десило с авионом схватамо као резултат конкретне ситуациЉе и конкретне политике “урске. –ади се о томе што су се у вези с питаЬем сириЉске кризе наши ставови и ставови турског руководства разишли, пре отприлике три године. јко се суочимо с правим стаЬем ствари видимо да Ље “урска деловала практично на страни наших противника Ц на страни »ƒ»Ћ-а. ¬одила Ље политику активног мешаЬа и пружала Ље материЉалну, моралну и кадровску помоЮ терористима. јнкара Ље поставила себи исти задатак као и »ƒ»Ћ Ц јсадову оставку и практично уништаваЬе —ириЉе као Љединствене државе, зато што Ље “урска имала план за осваЉаЬе региона. Ќаш авион Ље био оборен управо изнад Ьега, односно изнад дела териториЉе коЉи Ље делио два сириЉско-курдска реЉона, не дозвоЪаваЉуЮи им да се уЉедине. «ато Ље “урска заузела у принципу супротан став у односу на наш, односно, учествовала Ље у деЉствима практично на страни наших неприЉатеЪа. » то се морало огледати у нечему, морало се претворити у сукоб. Ўто се и десило. “урска Ље овде Љедноставно показала: Ђћи смо против! ќвде смо ми господари, овде ми доносимо одлуке! ќдлучили смо да избацимо адуте зато што су то наши интереси и ова териториЉа Юе свеЉедно бити турска!ї

«ато морамо поЮи од тога да “урска сад заузима став коЉи противречи интересима националне безбедности –усиЉе. ƒанас се офанзива према –усиЉи не води из правца «апада или »стока, веЮ са £уга Ц ”краЉина,  рим, —ириЉа, “урска... —ве су то Љужни правци! —ве време, а посебно у току последЬих децениЉа, неки покушаваЉу да нас потисну са Љужних мора, са Љужних праваца, са Љужних цевовода Ц горе, на —евер Ц Ђидите у своЉе шуме и живите у Ьима!ї «ато се десила ”краЉина, зато су јмериканци освоЉили √рузиЉу, зато су почеле заврзламе око »рана. »ран ниЉе циЪ сам по себи! ÷иЪ Ље опет –усиЉа! √лавни правац деловаЬа Ље излазак на  аспиЉско море!

» “урска у овоЉ игри не само да заузима став, веЮ успешно остваруЉе противречности и подрива интересе наше националне безбедности. јко ми, на пример, као што то желе “урци, одемо из —ириЉе, на краЉу Юемо бити одсечени од Љужних мора. «ато што после “урске »ƒ»Ћ иде на  авказ. “о Ље очигледно и више се ни не криЉе. ƒаЪе Юе нас потиснути с наших последЬих излаза на ÷рно море. «а –усиЉу Ље то трагедиЉа и у економском смислу, и у смислу националне безбедности. √убимо све Љужне правце. ј базе опонената Юе бити усмерене ка нашим наЉосетЪивиЉим тачкама.

††††

” том смислу су Љасне речи ¬.¬. ѕутина о томе да водеЮи битку тамо, у —ириЉи, ми веруЉуЮи Ъуди треба да имамо у виду да се сад дешава нешто сакрално, нешто таЉанствено за нас православце, али врло значаЉно Ц руска воЉска се први пут бори на —ветоЉ земЪи! £ер сириЉска земЪа, све до ƒамаска, па чак и иза ƒамаска Ц Љесте —вета земЪа, коЉом Ље ишао наш √оспод »сус ’ристос! Ќаши руководиоци то за сада не говоре, али сам убеРен у то да схватаЉу о чему се ради.

ѕрви пут у историЉи руска воЉска се бори против неприЉатеЪа вере, против неприЉатеЪа човечанства, против самих РавоЪих сила коЉе представЪа оваЉ »—»—, оваЉ »ƒ»Ћ, бори се у северном делу —вете земЪе у коЉоЉ се налазе светиЬе, у коЉоЉ се налазе арамеЉска села, а у ƒамаску се налази глава £ована ѕретече!

††††

ћора нам бити Љасно да решаваЉуЮи питаЬе националне безбедности, решавамо и други задатак Ц узвишениЉи и глобалниЉи него што Ље заштита националне безбедности –усиЉе, и да се тамо боримо за дело √оспода нашег »суса ’риста, заЉедно с нашим савезницима Ц хришЮанском браЮом —ириЉцима, заЉедно са сириЉским шиитима, заЉедно са сириЉским сунитима (нису сви сунити на страни »—»—-а, има их много на нашоЉ страни). » то треба имати у виду, одатле потиче таква злоба према нама, и од стране значаЉног дела елите «ападне ≈вропе, и од стране —јƒ, и од стране турске елите, и од стране саудовске елите и катарске елите. £ер, и Ьима Ље то Љасно!

ƒописник: »стакли сте два кЪучна поЉма: кретаЬе с Љуга на север, односно вектор могуЮег напада на –усиЉу и веру. «ато Ље важно поменути ”краЉину. ¬идимо да се на оси ƒЌ–-ЋЌ– чисто воЉна тактичка инициЉатива наших... опонената, за сада зауставила... Ѕез обзира на маЬе окршаЉе не може се реЮи да се воде заиста права борбена деЉства веЮих размера. »стовремено, 22. децембра, медиЉа-група Ђ–адоЬежї Ље учествовала на округлом столу посвеЮеном проблему убистава православних свештеника и околностима у коЉима се ”краЉинска ѕравославна ÷рква ћосковског патриЉархата бори за опстанак.

††††

Ќа териториЉи ƒЌ– су убиЉена троЉица свештеника ћосковског патриЉархата, а четворица су тешко раЬена; у селу ѕтичЉем храм храм бива запоседнут, вернике у храму опколио Ље Ђƒесничарски секторї; Ъудима не доносе ни намирнице, ни воду, не евакуишу чак ни оне коЉи су имали срчане нападе. ЌиЉедна област у ”краЉини ниЉе слободна од подметаЬа пожара у црквама, од убиЉаЬа и погибиЉе свештеника, монаха и монахиЬа, чак ни у  иЉеву.

ѕитаЬе Ље Љедноставно: да ли сматрате да су ова деЉства такоРе директан показатеЪ борбе измеРу «апада и нас као православне цивилизациЉе? –ади се о томе што псеудопатриЉарх ‘иларет парохиЉе коЉе се одваЉаЉу уписуЉе у своЉу епархиЉу и као пре 400 година, западЬаци напредуЉу! Ўта мислите о томе као стратег и председник –»—»-Ља?

††††

Ћ.ѕ. –ешетЬиков: ”краЉинство од самог свог зачетка предствЪа антиправославну концепциЉу: она ниЉе била усмерена само против –уса, против ЂћоскаЪаї, усмерена Ље против православЪа. ќва концепциЉа се родила на «ападу, у јустроугарскоЉ, у ѕоЪскоЉ, у католичким земЪама и сад се остваруЉе. ”краЉинство Ље антиправославЪе. “о што се они (‘илерет и остали) називаЉу православнима Љесте игра. »стински задатак Ље потискиваЬе православЪа као основе наше руске православне цивилизациЉе, Љер без Ьега нема ни наше цивилизациЉе!

††††

 од нас Ъуди често кажу: Ђми смо цивилизациЉаї, али заборавЪаЉу каква цивилизациЉа. ЌеЮе бити цивилизациЉе без православЪа. Ќема цивилизациЉе без вере! «бог тога «апад сад намерава да искористи оваЉ тренутак за коначно уништаваЬе православЪа у ”краЉини, за истребЪиваЬе и заплашиваЬе православаца. Ќажалост, за то су се у извесноЉ мери створили услови. «ашто? „ини ми се да Ље ”краЉинска ѕравославна ÷рква ћосковског патриЉархата заузела став Ц не сви, наравно, али многи Ц ЂхаЉде да живимо сложно!ї и у извесноЉ мери то Ље имало одЉека и овде у –усиЉи Ц ЂхаЉде да се помиримо, хаЉде да живимо сложно!ї ” томе се огледа несхватаЬе циЪева друге стране, несхватаЬе да се иза те стране не стоЉе Ъуди, веЮ сатанске силе, да немаЉу задатак да живе сложно, да немаЉу задатак да се помире, да имаЉу задатак да уништаваЉу, и у том погледу избор Ље само Љедан и не можемо га избеЮи Ц да носимо своЉ крст, да исповедамо ’риста до краЉа! » жртве коЉе су они убили Љесу новомученици, они су исповедали ’риста до краЉа! “о Ље требало да учине и то су учинили!

“о Ље заблуда Ц Ђможемо се помиритиї, Ђможемо се договоритиї, ЂхаЉде да живимо сложної, ЂхаЉде да се заЉедно помолимої - то не функционише, зато што друга страна апсолутно нема таЉ задатак; задатак друге стране Ље да убиЉе, да уништи, а у наЉбоЪем случаЉу да протера! ”право у томе се криЉу разлози извесних одступаЬа и извесних грешака, али √оспод се не да ружити! јпсолутно сам сигуран да основна маса верника коЉи припадаЉу ”ѕ÷ ћѕ снажно брани ’риста и држи се православЪа. ќни неЮе издати Ѕога! ”право они су Љедина и реална снага у ”краЉини коЉа пружа отпор, понекад можда Юутке понекад на барикадама и у нападима, у чврстини и вери, али пружа отпор! » они Юе свеЉедно победити. јли ми, московски, руски православни верници, треба да полазимо од тога да Ље мир с овим делом ”краЉине практично немогуЮ.

—вима честитам ЅожиЮ! ј Ђ–адоЬежуї желим да настави огроман и потребан рад за све нас, за руске патриоте, коЉи веруЉу у будуЮност –усиЉе!

—а руског ћарина “одиЮ

18 / 01 / 2016

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0