Srpska

ѕретече ≈вропске униЉе

»мператор Ќаполеон Ѕонапарта »мператор Ќаполеон Ѕонапарта
††††

јко се зна да Ље Ќаполеон прегазивши Мемен рекао за –усиЉу: ЂЌека се оствари Ьена судбина,ї да ли се може говорити о наЉезди тадашЬе ≈вропске униЉе на –усиЉу?  ако год, осим Ѕалкана, коЉи Ље био под “урцима, цела остала ≈вропа Ље била увучена у ову кампаЬу. ѕруска, јустриЉа и ЎваЉцарска Ц као савезници, а ѕоЪаци, Ўпанци и »талиЉани као вазали. Ќикога више ниЉе ни било. ” историЉи, наравно, ниЉе коректно примеЬивати данашЬе поЉмове на прошлост. јли публицисти Ље дозвоЪено оно што Ље забраЬено академику. » схватаЉуЮи сву условност онога што говорим, ипак кажем да Ље Ќаполеонова наЉезда била наЉезда тадашЬе ≈вропске униЉе. ј она у то време ниЉе била уЉедиЬена заЉедничким тржиштем радне снаге и капитала, веЮ Љу Ље уЉединио гениЉе коЉи Ље изашао из револуциЉе као отровница из ватре. √ениЉе у коЉем су многи видели, ако не антихриста, онда Ьеговог претечу.

Ќаравно, данашЬа ≈вропска униЉа Ље настала онда кад Ље настала и ни годину раниЉе. ј настала Ље после ƒругог светског рата на бази ≈вропске заЉеднице угЪа и челика. ѕратеЮи циЪ, осим новца, - Љесте везиваЬе европских индустриЉских елита меРусобном коришЮу како више не би ратовале. –ади се о елитама и суперпрофиту од велике индустриЉе. јко вам неко по ко зна коЉи пут исприча баЉку о малом и средЬем бизнису и о правима малог човека немоЉте се топити као шеЮер у чаЉу. »маЉте на уму: прва ствар су ваРеЬе руда, топЪеЬе и ваЪаЬе метала и остале индустриЉске радости, далеке од гламура. ј тек онда иду фризери, визажисти, дизаЉнери ентериЉера, телевизиЉа за разоноду и ветеринари за домаЮе животиЬе. “аква Ље логика економиЉе. јко буде било фабрика Ц биЮе и тржних центара, и пивница и дечЉих вртиЮа. јко не буде првог Ц заборавите на друго, са свим песмама о приливима у буЯет и граРанским правима. «аборавите.

”згред речено, ≈вропска униЉа, реална, а не наполеоновска, тако и поступа. ѕева песме о малом и средЬем бизнису, а сама у меРувремену гуши локалну производЬу у земЪама коЉе се налазе под Ьеним утицаЉем. ќткупЪуЉе банкарски сектор, уништава индустриЉу, развраЮа Ъуде потрошачким кредитима, одвлачеЮи их од уобичаЉеног рада. ќднедавно Љош и благо, али упорно, усаРуЉе вазалима нови морал о коЉем су културни Ъуди навикли да говоре шапатом. “аква Ље та ≈вропска униЉа. » ако Ље Ќаполеон и био претеча јнтихриста, ипак Ље био мало дете у пореРеЬу с овом безбоЉном бандом сивих бирократа коЉи с песмама о равноправности и среЮи крче пут сатани.

јли желео бих да се моЉа мисао вине у доба пре времена  утузова и Ѕонапарте. ƒа се вине у XVI век.  онкретно Ц у 1596. годину. “о Ље година Ѕрестске униЉе. ” ово благословено време ≈вропЪани нису захтевали признаваЬе истополних савеза у своЉству брака. Ўта вам пада на памет?! —ами би због тога добро показали свима онима коЉи се не слажу. Ѕудила их Ље звоЬава звона сборних цркава и пажЪиво су ослушкивали сваку реч папских енцилика и нису могли да замисле како човек може да живи у браку, а да ниЉе венчан. “ада их нису занимале фабрике, Љер фабрика ниЉе ни било. Ѕогатство се мерило количином и квалитетом земЪе и умеЮем потчиЬених Ъуди да раде. –аЉ и пакао су били реалност. ∆ивот Ље био тежак, прЪав и кратак, али веома занимЪив. ѕрава власт Ље у ово време припадала сфери идеологиЉе. ј идеологиЉа Ље у благословеном XVI веку била потпуно црквена.

ƒакле, у XVI веку Ље католичка ≈вропа с центром у –иму (тачниЉе Ц ¬атикану) нудила источним —ловенима савез (односно, униЉу, на латинском) и говорила Ље: Ђѕрими нашу веру, Љер смо ми изнад тебе. Ѕез нас и наше вере неЮеш спасити своЉу душу. Ѕез нас Юеш бити роб и чобанин свиЬа. ј с нама Юеш имати исто достоЉанство као ми и уЮи Юеш у –аЉ после смрти. ѕрими нашу веру и покори нам се добровоЪно. ј ако неЮеш, покориЮемо те на силу за твоЉе добро, зато што такво право имамо од Ѕога преко папе.ї

“о Ље била ≈вропска униЉа XVI века. Ќи угЪа, ни челика, ни Ћ√Ѕ“, ни потрошачких кредита. јли иста гордост колонизатора према домороцима; иста гордост и непокаЉаност. ” суштини, онда Ље то био скривени сатанизам под маском хришЮанства, а данас Ље сатанизам коЉи се уморио од скриваЬа под маском либералне филантропиЉе. Ќаши скоро неписмени преци нису били лишени ни мудрости, ни природне интуициЉе, ни осеЮаЉа достоЉанства. ” одговор на предлоге о овим савезима они би засукали рукаве и ишли да се биЉу. “ако Ље било у благословеном XVI веку коЉи се лагано наставио у XVII и пренео у Ьега сва своЉа нерешена питаЬа. »деЉа униЉе Ље у целини претрпела пораз. јли не одмах и не свуда. ќва болест Ље успела да зарази део некада здравог тела. ”ниЉа се учврстила у западноЉ ”краЉини и делимично у западноЉ ЅелорусиЉи. Ќа овим местима Ље роРен феномен: источна вера с убациваЬем западних обреда и послушаЬем –иму, или напротив, западна вера с источним обредима. Ќико више не може да разабере шта Ље исправно.

«а неколико векова Ъуди могу да се навикну на сваку грешку и да заволе сваку изопаченост. јли обЉективна изопаченост због тога неЮе променти природу. ќна Юе само урасти у свест оних коЉи су на Ьу навикли. ј болести и претЬе коЉе носи у себи никуда неЮе нестати.

ќстало нам Ље да кажемо нешто за краЉ. ” XXI веку смо се суочили с проблемима, чиЉи корени потичу с краЉа XVI века. ”ниЉа, коЉа Ље више пута цепала ”краЉину на делове и коЉа Ље довела до поделе ѕоЪске, ниЉе изгубила своЉ негативан садржаЉ. ”ниЉа Ље срце свих историЉских украЉинских проблема.  ао што показуЉе сва Ьена историЉа, а Љош више данашЬица, она може само да сваРа, само да озлоЉеРуЉе и да наоружава, да олако проналази неприЉатеЪе у браЮи по крви и да дозвоЪава проливаЬе крви. Ќа речима Ље за европску толеранциЉу, а у ствари за Ђкристалне ноЮи погромаї; на речима Ље за Ъубав без граница,а на делу Ц за ЉачаЬе национализма са свим последицама коЉе из тога проистичу. Кудима Ље можда тешко да схвате да нека верска поЉава коЉа има преко 400 година може да утиче на данашЬи дан више него курс долара и цена нафте. јли Љесте тако. √решке богослова су скупе. —ва русофобска историЉа савремене ”краЉине, сва мржЬа према ѕравославЪу, расту одатле Ц из униЉе, из тадашЬег модела европског Љединства, коЉи Ље успео да освоЉи полигон у источнословенском свету.

” принципу, немоЉте површно гледати на историЉу. ЌемоЉте мислити да новац све решава или да лична корист све обЉашЬава. »сториЉа Ље сложениЉа и човек Ље таЉанствениЉи. јко Ље Љерес ушла у душу веЮе или маЬе народне заЉеднице, Ъуди коЉе Ље захватила ова Љерес радиЮе против сопствене користи и упркос разуму. ќни Юе реализовати известан самоубилачки сценарио, зато што Ље Љерес управо духовна смрт. ” свом бескорисном умираЬу Ъуди Юе испевати хероЉски епос и певаЮе песме о лепоти смрти за слободу. “ешко да Юе им то помоЮи. јли Ље наЉтужниЉе у то што се не могу убедити да ниЉе тако.

» последЬе за данас. ЌаЉновиЉе светске вести се могу гледати тако да човек од Ьих има корист само ако поседуЉе маЬе-више озбиЪна знаЬа о светскоЉ историЉи и ако има општу представу о богословЪу. »наче Ље то добровоЪно даваЬе сопствене свести некоме ради манипулациЉа.

—а руског ћарина “одиЮ

20 / 01 / 2016

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0