Srpska

«имска гошЮа

∆арких летЬих месеци, Љедна четворочлана породица задесила се далеко од своЉе куЮе, и то у веома тешким околностима. ƒомаЮин Ље био веома болестан и након три месеца чак и лекари су изгубили наду у оздравЪеЬе.  ао да су му жега и оморина одузели и последЬу снагу. Ќи уста ниЉе могао отворити, а камоли Љести. Мегова супруга никада ниЉе могла заборавити чудни поглед лекара и глас коЉим Ље он некако необично рекао да Юе сутра навратити. «вучало ЉоЉ Ље као да ЉоЉ Ље тиме наЉавио растанак са мужем. «ато Ље децу послала у суседство, две куЮе даЪе од оне у коЉоЉ су становали, а потом широм отворила сва врата да проструЉи коЉи дашак ваздуха.

††††

"ћоЉу тугу пратила Ље и забринутост како Юу сама отхранити двоЉе дечице," причала Ље та благочестива жена после неколико година. "≈х, да сам код куЮе, отишла бих на —моленско гробЪе к блаженоЉ  сениЉи. Ќа Ьеном гробу исплакала бих своЉу тугу и бол.

ћоЉу мисао прекинуо Ље звук капиЉе, а потом се на вратима бешумно поЉави необична гошЮа. √одине никако нисам могла да ЉоЉ одредим. Мена одеЮа беше веома неуобичаЉена. Ќа ногама Ље имала топле и мекане филцане чизме, а обучена беше у капут нарочитог кроЉа, сав у наборима. Ќа глави ЉоЉ беше бела паперЉаста марама, свезана онако како то чине жене из народа у време Ъуте руске зиме. —ва беше некако необична и, сама не знам како, али на чудан начин привлачна.

- √олубице, тражим ѕирогове.  ажи, молим те, где живе, - ослови ме благим гласом.

- ƒве куЮе даЪе, - одговорих.

- ј шта, муж ти ниЉе добро? - упита показуЉуЮи на врата собе у коЉоЉ Ље лежао болесник.

ѕотом бешумно проРе мимо мене, уРе к болеснику и загледа се у Ьега тек на Љедан минут.

- —лушаЉ, мила, немоЉ туговати. £уче Ље овуда пролазио неки веома добар доктор. ¬еле да Ље тако учен да Ље то нешто страшно. —аветовао Ље да болеснике треба хранити сваких пола сата, и то само по малкице, тек по две кашичице: треба мало млека, па чаЉ, потом кашицу, а онда и сама нешто смисли.

- јли он веЮ три дана ни уста не отвара! - одговорих.

- Ќе мари, само ти покушаЉ! ј сад опрости, журим.

» она ишчезе тако бешумно да се ни врата на капиЉи нису чула. »заРох на терасу. ƒесно и лево, надалеко се видела улица окупана жарким сунцем, али моЉе зимске гошЮе нигде ниЉе било. “ек тада увидех сав несклад измеРу Ьене зимске одеЮе и ове неиздрживе вруЮине.

”Рох к болеснику, а он ме Љедва чуЉним гласом замоли да му дам да пиЉе. ƒрхтавим рукама принесох му шоЪу чаЉа, Љош се не усуРуЉуЮи да поверуЉем да Ље таЉ слабачки зрак живота наговештаЉ могуЮег оздравЪеЬа.

-  о Ље то био код мене? - упита ме болесник.

- Ќека непозната жена, - одговорих.

ќн дубоко уздахну, као када човек скине велики терет са себе. ѕотом, тонуЮи у сан, рече:

- Ћакше ми Ље.  о Ље то био код мене?

¬ратише се и деца. ”питах их да ли Ље ѕироговима долазила жена обучена у зимску одеЮу. –екоше ми да ни она нити било ко други ниЉе навраЮао у куЮу ѕирогових. ”Рох к мужу са шоЪом млека. ƒочека ме са слабашним осмехом на лицу, толико измршавелом да веЮ ниЉе личио на себе. ќтпио Ље пола шоЪе млека, а потом ме поново упита:

-  о Ље то био код мене?

ќбЉасних му, како сам наЉбоЪе умела, поЉаву таЉанствене гошЮе и обеЮах да Юу отиЮи до ѕирогових да их питам за Ьу.

јли суседи ми рекоше да никакву посету нису имали, а кад описах незнанку, почеше да ми се изругуЉу, говореЮи:

- «ар по оваквоЉ вруЮини у капуту и филцаним чизмама? ѕа то мора да Ље била или некаква Љуродива или привиРеЬе.

Ќе дознавши ништа, вратих се куЮи. ћуж Ље веЮ седео на кревету, ослоЬен на Љастуке.

- Ўта би, Љеси ли сазнала? - упита ме.

- Ќе, ништа нисам сазнала; тамо ниЉе била, - одговорих му.

- ќнда слушаЉ мене, - рече ми муж. - ¬еЮ сам био на самрти. Ќисам имао снаге нити да очи отворим, нити да те позовем. »зненада осетих како ми Ље неко пришао и одЉедном ме запахну некаква животодавна свежина. ѕотраЉало Ље само часак и Ља се напрегох да досегнем струЉаЬе те свежине. —ада знам да се опоравЪам. “и си се молила?  ога си звала у помоЮ?

- Ѕлажену  сениЉу, - рекох кроз ЉецаЉе.

 ада се моЉ муж потпуно опоравио, почео Ље да се распитуЉе ко Ље таЉ лекар коЉи Ље ономад био у пролазу. »споставило се да никакав лекар ниЉе долазио и да необичну зимску гошЮу нико ниЉе видео.

ћоЉа душа зна да Ље то била блажена  сениЉа. Ѕогу моЉему бескраЉно благодарна и светоЉ  сениЉи захвална, никада нисам престала да ЅожиЉу угодницу у своЉим молитвама призивам:

—вeта  сениЉо, моли Ѕога за нас грешне!

—ветосавЪе.орг

06 / 02 / 2017

     оментари:

    2017-02-07
    07:39
    дамЉан:
    ¬елики Ље Ѕог у светима своЉим. ƒубоко сам потресен овим случаЉем, Љер знам да свети ходе меРу нама. ћожда Ље Љедан прошао поред мене током мога живота....можда, а Ља нисам га приметио, Љер сам сувише био заузет светским метежом око мене. ¬елике су то таЉне......велике

    2016-02-07
    15:45
    ’аЯи ƒрагана £оциЮ:
    —лава Ѕогу и св.ЅлаженоЉ  сениЉи!£уче сам била на св.литургиЉи у –ускоЉ цркви —в.“роЉице у Ѕеограду,дошло Ље много,много верника и нису сви могли да уРу у цркву.ћного верника Ље принело славске колаче и жито у славу и част св. сениЉи.—вештеник Ље на беседи рекао:"ќвако Ље пуна црква,само када Ље ¬аскрс!"’вала свима коЉи су дошли да се поклоне светитеЪки на Ьен дан!

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0