Srpska

 ако смо куповали комбаЉне

»з кЬиге ЂЌесвети а светиї

††††

” лето 2001. године за упис у —ретеЬску богословиЉу предао Ље документа и Љедан младиЮ по имену £арослав Ќ. ѕотицао Ље од натурализованих Ќемаца. –одио се и живео на јлтаЉу, одакле се с родитеЪима преселио у Ќемачку. “ако Ље добио немачко државЪанство па Ље, на наше велико изненаРеЬе, имао и руски и немачки пасош. ѕошто Ље до приЉемног испита остало више од месец дана, замолио нас Ље да му дозволимо да за то време борави у манастиру. ѕитао сам га шта уме да ради и испоставило се да Ље у ЌемачкоЉ завршио курс за рачуновоРу. “оме сам се веома обрадовао:

Ц «начи, ти се разумеш у програме за рачуноводство?

Ц Ќаравно, оче! ћоЉа струка су управо компЉутерски програми.

Ќама Ље тада управо то и требало! ƒоделили смо £арославу радни сто у рачуноводству и он се латио посла, и то тако да нашоЉ среЮи ниЉе било краЉа.

“реба реЮи да смо одлучили да те године сав манастирски приход од наше издавачке делатности чувамо за куповину поЪопривредне механизациЉе. ћи, иначе, имамо скит у –ЉазанскоЉ области. —ва околна газдинства, коЉа смо по навици називали колхозима, током последЬе децениЉе толико су осиромашила и до те мере пропала да Ље било заиста мучно гледати села коЉа изумиру.

£едне зимске вечери у наш скит дошли су житеЪи оближЬег села. Куди су били доведени до очаЉа. »спричали су нам да веЮ три године не добиЉаЉу ни ону наЉминималниЉу плату, а да Ље од све технике остао само Љедан пропали трактор и стари аутомобил „газ”, бившег председника колхоза. «бог несташице сточне хране планирано Ље да наЉдаЪе за седам дана сву стоку продаЉу кланицама у бесцеЬе. —итуациЉа Ље била толико тешка да су у неким породицама децу хранили запареном сточном храномЕ  ад смо то чули, просто смо се наЉежили и нисмо имали срца да наше суседе одбиЉемо кад су почели да нас моле да преузмемо и Ьих и Ьихово пропало газдинство, и то, како су се на наш ужас изразили, „макар као кметове”. Ѕило Ље очито да више нису имали коме да се обрате за помоЮ.

”зели смо их под своЉе, али кад смо мало дубЪе зашли у проблеме газдинства, схватили смо да Юемо морати почети од нуле. »сплатили смо плате, купили храну за стоку, али осим тога требало Ље за наЉнужниЉу механизациЉу да издвоЉимо двеста хиЪада долара, што Ље представЪало огромну суму новца. —редства смо почели да прикупЪамо тако што смо до даЪег одложили све поправке у манастиру и неке издавачке проЉекте.

ЅудуЮи да смо се сви добро сеЮали кризе и инфлациЉе из 1998. године, своЉу уштеРевину нисмо носили у банку. Ќаши парохиЉани, коЉи су се разумели у финансиЉе, саветовали су нам да новац штедимо у доларима, а не у рубЪама и да га чувамо на неком сигурном месту, а никако на банковном рачуну.

ќтац благаЉник и Ља направили смо одлично место за чуваЬе новца. ” зиду Љедне од просториЉа рачуноводства издубили смо нишу и у Ьу уградили сеф, а кЪуч од сефа сакрили смо у наЉдубЪу фиоку Љедног писаЮег стола у рачуноводству, и то испод свежЬа „√ласника ћосковске патриЉаршиЉе”.  Ъуч од те фиоке гурнули смо испод Љедне даске у поду! Ѕили смо изузетно задовоЪни тиме и сигурни да Юе новац ту бити много боЪе сачуван него у банци.

ƒо Љесени смо прикупили сто осамдесет хиЪада долара. “ребало нам Ље Љош мало па бисмо могли да наручимо и комбаЉн, и тракторе, и машине за сеЉаЬе. ¬еЮ смо почели да разгледамо каталоге поЪопривредне механизациЉе и да причамо о изгледима за будуЮе приносе.  ренуо сам 14. септембра 2001. године до нашег газдинства, али ми Ље неочекивано телефонирао манастирски благаЉник и дрхтавим гласом Љедва успео да изусти:

Ц ќче, немоЉте само да се одмах узруЉате! ” сефу нема новцаЕ ј нема ни £арослава! ћолим вас, вратите се што пре.

 ад сам доЉурио у манастир, испоставило се да ствари стоЉе управо тако. ” сефу ниЉе било новца, а и £арослав Ље нестао, али су зато оба кЪуча била на свом месту, Љедан испод даске у поду, а други у фиоци писаЮег стола.

ћа колико да Ље био страшан таЉ ударац, требало Ље нешто предузети. “елефонирао сам нашем парохиЉанину ¬ладимиру ¬асиЪевичу ”стинову, коЉи Ље тада био врховни државни тужилац –уске ‘едерациЉе. ¬ладимир ¬асиЪевич стигао Ље у манастир с неколико иследника.

ѕолицаЉци су одмах почели да раде своЉ посао, да узимаЉу изЉаве, отиске, да провераваЉу место злочина, а отац благаЉник и Ља смо за то време узнемирено тумарали по манастиру и ишчекивали резултате истраге.

Ќапокон ме Ље ¬ладимир ¬асиЪевич позвао у благаЉникову канцелариЉу. „им сам ушао, по изразу лица присутних схватио сам да ми ништа добро неЮе реЮи. ¬ладимир ¬асиЪевич посадио ме Ље на столицу и рекао:

Ц ќче, добро Ље што сте сели. ЌемоЉте много да се нервирате и будите спремни за оно што Юу вам реЮи. “аЉ ваш студент £арослав Ќ. веЮ Ље напустио –усиЉу. √отово са сигурношЮу могу реЮи да Ље он узео новац. јко Ље то тако, новац вам нажалост не можемо вратити.

Ц «ашто? Ц скоро шапатом упитах.

Ц «ато што Ље лопов државЪанин Ќемачке, а Ќемачка никад не изручуЉе своЉе државЪане Ц стрпЪиво ми обЉасни ”стинов. Ц ”осталом, ни ми Ьима не бисмо изручили свог државЪанина.

Ц јли он Ље криминалац! Ц запрепашЮено рекох.

Ц “о Ље истина, али постоЉе ствари коЉе ми нисмо увели и коЉе не можемо меЬати Ц с уздахом Юе ”стинов. Ц Ќикад се у историЉи руског, а ни совЉетског правосуРа ниЉе десило да нам влада Ќемачке изручи свог државЪанина да му судимо.

Ц ј где Ље сад £арослав?

Ц ЌаЉвероватниЉе код своЉе куЮе у ЌемачкоЉ. » сами знате да има немачки пасош тако да Ље с вашим новцем мирно прешао границу кроз излаз за путнике коЉи немаЉу шта да приЉаве за царину. Ќико неЮе претресати немачког државЪанина. ¬ама Ље то Љасно Љер сте и сами путовали у иностранство. ћи Юемо, наравно, покренути кривични поступак и обавестити »нтерпол. јли, драги оче, наЉбоЪе што можете учинити Љесте то да не губите ни време ни нерве, да заборавите на таЉ новац и да поново почнете да штедите за таЉ ваш поЪопривредни хоби Ц закЪучи врховни тужилац.

«бог тих речи скоро да сам изгубио дар говора!

Ц  ако то мислите да заборавимо?! ѕа то Ље сто осамдесет хиЪада долара! “о су наши комбаЉни! Ќе, ¬ладимире ¬асиЪевичу, не можемо заборавити!

Ц ¬еруЉте ми да се ту ништа не може учинити.

Ц ≈ па, ако ви не можете, онда Юемо миЕ ћи Юемо се молити! јко нам ни држава, ни полициЉа не могу помоЮи, заштитиЮе нас ѕресвета Ѕогородица!

” мени Ље све просто кЪучало.

» заиста, Љедино смо могли да се уздамо у молитву. »спричао сам братиЉи све што се догодило и почели смо да се молимо, пре свега пред иконом Ѕогородице ¬ладимирске у чиЉу Ље част и основан наш манастир.

ѕрошле су две седмице. Ќа ударним новинским странама веЮ су се поЉавили сензационалистички чланци о томе како су игуману —ретеЬског манастира украли милион долара. £едног лепог дана у манастир Ље неочекивано дошао ¬ладимир ¬асиЪевич ”стинов. Ѕио Ље веома изненаРен, чак бих рекао запрепашЮен.

Ц ќче, замислите Ц поче Љош с прага Ц оног вашег крадЪивца комбаЉна ипак су пронашли!

Ѕио сам толико изненаРен да нисам могао да поверуЉем у оно што сам чуо:

Ц  ако то мислите?!

Ц ƒа, замислите, данас нам Ље из »нтерпола стигло обавештеЬе. «вучи невероватно, али таЉ нитков задржан Ље на прелазу у ‘ранкфурту на ќдри.

”стинов нам Ље испричао да Ље £арослав ауто-стопом из –усиЉе отишао преко ”краЉине у ѕоЪску и одатле кренуо за Ќемачку. ѕреко граничног прелаза у ‘ранкфурту на ќдри више пута Ље прелазио и захваЪуЉуЮи немачком пасошу никад ниЉе имао проблема. » овог пута би све глатко прошло да Ьегово путоваЬе ниЉе пало 14. септембра 2001. године, то Љест треЮег дана од познате експлозиЉе у МуЉорку. ” потрази за терористима преплашени немачки граничари претресали су од главе до пете и странце и своЉе државЪане. Ќа таЉ начин Ље код £арослава пронаРено сто осамдесет хиЪада долара, коЉе ниЉе приЉавио и чиЉе порекло наравно ниЉе могао да обЉасни. Ќовац му Ље одузет, о чему Ље сачиЬен записник, и послат на чуваЬе у тужилаштво ‘ранкфурта на ќдри.

“ек што Ље ¬ладимир ¬асиЪевич завршио своЉу причу, повикао сам:

Ц  ад Юе нам вратити новац? ќдмах креЮемо за ‘ранкфурт!

Ц ќче, не бих да вас разочарам, али ствар Ље у томе да вам таЉ новац неЮе бити враЮен Ц с уздахом Юе ”стинов.

Ц  ако то мислите?

Ц ¬еЮ сам вам обЉаснио да, као прво, не можемо доказати да Ље то таЉ исти новац.

Ц  ако не можемо? ” —ретеЬском манастиру украдено Ље сто осамдесет хиЪада и тамо има сто осамдесет хиЪада. £арослав Ќ. овде и £арослав Ќ. тамо! —ве се слаже!

Ц  од вас и код мене се слаже Ц саосеЮаЉно Юе тужилац. Ц —амо суд може установити те чиЬенице, али суРеЬа неЮе бити.

Ц ј зашто не би било?

Ц ѕа зато што Юе Ќемци одуговлачити до у бесконачност, а и таЉ £арослав Юе до у бесконачност обЉашЬавати порекло новца час овако, час онако. ј наЉважниЉе Ље то што се суРеЬе може одржати само у присуству окривЪеног, а Ьега Ље просто немогуЮе намамити у суд.

Ц  ако то мислите?! ѕа зар га нису ухапсили на граници?

Ц Ќаравно да нису! Ќовац су одузели, а Ьега су пустили. ќче, не гаЉите никакве илузиЉе. Ќека вам Ље за утеху то што таЉ нитков неЮе моЮи користити ваш новац.

Ц ≈, баш лепа утеха! ј ми? «ар Юемо ми моЮи да га користимо? Ќама требаЉу комбаЉни!

Ц ќче “ихоне, то ниЉе у моЉоЉ надлежности.

Ц ≈, па добро! Ц уздахнуо сам. Ц ћолиЮемо се!

Ц ћолите се колико хоЮете Ц Ъутито Юе ”стинов Ц али знаЉте да нам никад у историЉи ни Ќемци, ни ‘ранцузи, ни ≈нглези, ни јмериканци нису изручивали злочинце, нити су им судили за злочине. ј ни ми своЉе ниткове Ьима неЮемо никад изручити!

Ц ќнда Юемо се молити! Ц поновио сам.

ѕрошло Ље скоро годину дана.

Ѕило Ље то баш у време кад смо успоставЪали посебне, веома компликоване али изузетно значаЉне односе с –уском «аграничном ÷рквом. £едног дана јрхиепископ берлински и ¬елике ЅританиЉе ћарко позвао ме Ље да доРем у ћинхен Љер смо припремали сусрет патриЉарха јлексиЉа и митрополита Ћавра, првоЉерарха «аграничне ÷ркве.

††††

ѕошто сам добио благослов Мегове —ветости, одлетео сам за Ѕаварску.

Ќа аеродрому ме Ље дочекао наЉближи сарадник владике ћарка, отац ЌиколаЉ јртЉомов и своЉим аутомобилом повезао ме у владичину резиденциЉу коЉа се налазила на перифериЉи ћинхена, у Љедном малом манастиру посвеЮеном преподобном £ову ѕочаЉевском.

” ЌемачкоЉ живи, чини ми се, око осамдесет милиона Ъуди, но први човек коЉег сам угледао кад сам изашао из аутомобила био Ље £арослав Ќ!

»стог тренутка поЉурио сам према Ьему и шчепао га.

ѕризнаЉем, свега осталог присеЮам се као кроз маглу. £арослав Ље био до те мере шокиран због сусрета са мном да чак ниЉе ни покушао да пружи отпор. Ќаочиглед згранутог оца ЌиколаЉа, затечених монаха и самог архиепископа ћарка просто сам увукао £арослава у манастир. ”гурао сам га у неку собу, затворио за Ьим врата и тек након тога дошао сам себи.

¬ладика ћарко запрепашЮено ме Ље гледао и Љедино што Ље успео да каже било Ље:

Ц Ўта то радите, оче “ихоне?

Ц “аЉ човек Ље код нас украо огромну своту новца!

Ц “о Ље нека грешка! ќн управо треба код нас да почне да ради као рачуновоРа.

ќко нас су се окупили монаси. “ек тад сам схватио колико Ље владика ћарко био запрепашЮен. «амислите само, из –усиЉе, односно из доЉучерашЬег —овЉетког —авеза стигао Ље Љедан свештеник, зграбио државЪанина Ќемачке и затворио га у туРи манастир.

»спричао сам владици и Ьеговим монасима оно што се догодило с £арославом, али се видело да нису могли да ми поверуЉу. “ада сам замолио да ми дозволе да телефонирам и окренуо сам броЉ врховног тужиоца у ћоскви.

Ц ¬ладимире ¬асиЪевичу, ухватио сам га! Ц повиках у слушалицу.

Ц  ога сте ухватили? Ц зачух забринути глас ”стинова.

Ц  ако кога? ќног истог разбоЉника коЉи Ље украо наш новац.

Ц „екаЉтеЕ Ўта значи то да сте га ухватили? √де?

Ц ” ћинхену!

Ц ћислите, у ЌемачкоЉ? Ўалите се?  ако сте успели да га наРете?

Ц ≈то такоЕ »злазим Ља из аутомобила и видим Ьега. «грабио сам га, одвукао у манастир и затворио у Љедну келиЉу!

Ќастала Ље пауза. ”плашио сам се да Юе ”стинов можда помислити да збиЉам некакву шалу с Ьим. јли веЮ следеЮег трена схватио сам да се не ради о томе, Љер се с друге стране жице зачуо урлик у буквалном смислу те речи:

Ц ќдмах да сте га пустили!

Ѕио сам просто запрепашЮен.

Ц  ако то мислите да га пустим?

Ц ќдмах да сте га пустили! Ц викао Ље ”стинов тако да ми се чинило да га чуЉе цела ћосква. Ц £есте ли свесни шта сте урадили?!

Ц ¬ладимире ¬асиЪевичу, како могу да гаЕ

јли тужилац ме ниЉе слушао:

Ц ”право сте лишили слободе државЪанина Ќемачке! «бог тога Юете добити две године затвора, а ми Юемо после поприлично да се намучимо да вас из тамнице извучемо! ќдмах га пустите да иде куд га ноге носе!

–азмислио сам, а онда сам рекао:

Ц ≈, то веЮ неЮе моЮи! ѕошто ми га Ље √оспод у руке послао, како сад да га пустим? ¬ладимире ¬асиЪевичу, чините што вам воЪа, али Ља Юу га овде држати све док полициЉа не стигне.

» ма колико да Ље ”стинов викао и Ъутио се, Ља сам остао при своЉоЉ одлуци. «нао сам да ми из московског кабинета врховног тужиоца ништа ниЉе могао. Ќа краЉу Ље ¬ладимир ¬асиЪевич дигао руке:

Ц Ќек вам буде! ќдмах Юу контактирати »нтерпол у ЌемачкоЉ, али ако завршите у затвору, можете само себе да кривите!

ѕосле неког времена у манастир Ље стигао представник баварског »нтерпола. Ќо, уместо да ухапси £арослава, почео Ље мене да испитуЉе. Ќаш разговор Ље овако текао.

Ц ƒа ли сте обавЪали истражне радЬе на териториЉи Ќемачке?

Ц  акве истражне радЬе?

Ц  ако сте пронашли тог човека?

Ц »зашао сам из аутомобила и угледао £арослава! ќдмах сам га ухватио.

Ц ƒа ли сте специЉално прикупЪали податке о Ьему? ƒа ли сте га пратили и тако сазнали где се налази?

Ц Ќаравно да нисам! Ќапросто ми га Ље √оспод послао у руке.

Ц »звините, ко вам га Ље послао?

Ц √оспод!

Ц ћолим вас, поновите то?!

Ц √оспод Ѕог ми га Ље послао у руке!

Ц £асно Ц рече Ѕаварац подозриво ме гледаЉуЮи.

ѕоново ме Ље питао о свим детаЪима тог случаЉа. ј затим Љош Љедном! ”место преРашЬег неповереЬа, на лицу му се поЉавило истинско запрепашЮеЬе. Ќа краЉу Ље рекао:

Ц «нате, ако Ље све било онако како сте ми испричали, спреман сам да вам понудим место директора баварског »нтерпола.

Ќа то сам му одговорио:

Ц «ахваЪуЉем, али веЮ имам Љедну граРанску професиЉу. Ќаиме, Ља сам председник колхоза. «ато никако не могу прихватити вашу понуду.

***

—ви ти догаРаЉи, коЉи су судбински били просто неизбежни, толико су утицали на £арослава да Ље истински био шокиран. “у Ље била изненадна конфискациЉа новца, и то не било где него у ЌемачкоЉ, па Љош у тренутку кад се чинило да више нема никакве опасности и кад Ље веЮ ликовао осеЮаЉуЮи потпуни триЉумф, а и то што се то догодило баш на царини у ‘ранкфурту на ќдри, месту коЉе Ље £арослав намерно изабрао Љер Ље ту много пута прешао границу. “у Ље и наш сусрет у минхенском манастиру, у коЉем Ље скоро био добио посао рачуновоРеЕ » на краЉу Ьегово затвараЬе, и то не било где, него поново у манастирску келиЉу, сличну оноЉ из коЉе Ље пре годину дана онако бесрамно побегао.

ќсим тога, мислим да £арослав ниЉе могао а да не осеЮа грижу савести после оног бедног и непромишЪеног поступка у —ретеЬском манастиру. ƒобро Ље знао за шта смо скупЪали новац коЉи Ље узео и сигуран сам да Ље заиста осеЮао нелагоду и стид, ма колико се трудио да се оправда.

јли оно што Ље у свему било наЉважниЉе, £арослав Ље осетио деловаЬе таЉанственог и свеблагог ѕромисла ЅожЉег у свету, у ÷ркви и на самом себи. “о га Ље и натерало да се дубоко замисли, тако да Ље на краЉу ипак све признао.

£арослав Ље одведен у притвор, а након извесног времена одржано Ље суРеЬе. ќсуРен Ље на четири године затвора.  азну Ље у целости издржао, и то у ЅаварскоЉ. ћонаси и искушеници манастира £ова ѕочаЉевског из ћинхена редовно су му одлазили у посету и помагали му колико год су могли.

¬рховно тужилаштво и ћинистарство правде –усиЉе званичним путем ступили су у контакт с ћинистарством правде Ќемачке и на основу судске одлуке сто осамдесет хиЪада долара, похраЬених у тужилаштву ‘ранкфурта на ќдри, предато Ље службеницима нашег ћинистарства правде, коЉи су специЉално због тога допутовали у ‘ранкфурт.

” рано Љутро, 6. Љула 2003. године у —ретеЬски манастир довезли су кутиЉу с новцем и уз признаницу Ље предали манастирском благаЉнику. Ѕило Ље то на дан наше храмовне славе, то Љест на празник иконе ѕресвете Ѕогородице ¬ладимирске, исте оне иконе пред коЉом смо се молили ѕресветоЉ Ѕогородици за успешан расплет догаРаЉа и невоЪе коЉа нас Ље снашла.

ЌиЉе било потребе да размишЪам о теми беседе на празничноЉ ЋитургиЉи. Ќашим парохиЉанима испричао сам шта нам се догодило и свима коЉи су били у цркви свечано показао кутиЉу коЉу су нам тог Љутра довезли.

”брзо након тога купили смо сву неопходну поЪопривредну механизациЉу.

—а руског Ѕожана —тоjановиЮ

11 / 02 / 2016

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0