Srpska

—вети мученик “рифун

—вети “рифун се роди од благочестивих родитеЪа у ‘ригиЉи у селу  ампсади, недалеко од града јпамеЉе. ƒок Ље Љош био мало дете, преблаги Ѕог благоволи уселити у Ьега благодат свог ƒуха —ветог и подарити му дар чудотворства, да не само из уста овог детета него и из чудесних дела Ьегових начини себи хвалу. » свето дете “рифун исцеЪиваше од сваковрсних болести и изгоЬаше демоне из Ъуди, о чему се опширно пише у ¬еликим ∆итиЉама. ћи Юемо овде изнети само Љедно од многоброЉних чудеса Ьегових, да бисмо показали како Ље вслика благодат ЅожЉа била у Ьему, па Юемо преЮи на страдаЬе Ьегово.

√одине 225 завлада римским царством цар √ордиЉан. »ако беше идолопокланик, он ниЉе гонио хришЮане. ќн имаРаше лепу, паметну и мудру кЮер, коЉа се зваше √ордиЉана.  ада стиже за удадбу, стадоше Ље због Ьене лепоте и памети просити за своЉе синове многи велики и славни кнежеви. јли, по попуштеЬу ЅожЉем, у девоЉку уРе Раво, и непрестано Ље мучаше веома, бацаЉуЮи Ље у ватру и у воду. «бог тога Ьени родитеЪи много туговаху и горко плакаху. » довоРаху наЉчувениЉе лекаре, али ЉоЉ они не могоше ништа помоЮи. ѕотом сам Раво, по нареРеЬу ЅожЉем, повика говореЮи: Ќико ме одавде истерати не може осим младиЮа “рифуна.

» одмах цар посла по целоме свету да пронаРу “рифуна. » многе са тим именом довоРаху, али ниЉедан не могаде истерати демона из цареве кЮери. “ада пронаРоше у ‘ригиЉи, у селу  ампсади, седамнаестогодишЬег младиЮа светог “рифуна где краЉ Љезера чува гуске. » поведоше га у –им. ј кад се свети “рифун приближи –иму, осети Раво Ьегов долазак и, немилосрдно мучеЮи девоЉку, викаше: Ќe могу више овде живети, Љер се “рифун приближава!  роз три дана стиЮи Юе! Ќe могу више да подносим! - “ако вичуЮи, зли дух изиРе из девоЉке.

“реЮега дана стиже у град свети “рифун. » доведен у царски двор, би с ЪубавЪу примЪен од цара. £ер га познаде цар према речима коЉе изговори Раво излазеЮи из кЮери Ьегове:  роз три дана стиЮи Юе! - ј да би се Љаче уверио да Ље “рифун исцелио Ьегову кЮер, цар замоли светог “рифуна да им покаже Равола да га они виде своЉим очима. —ветитеЪ проведе шест дана у посту и молитви, и доби одозго велику и силну власт над нечистим дусима. » седмога дана, при изласку сунца, цар са —енатом доРе к блаженоме, желеЮи да телесним очима виде Равола.

ј свети “рифун, пун ƒуха —ветога, и гледаЉуЮи духовним очима на невидЪивог духа, рече: “еби говорим, душе нечисти, у име √оспода мог »суса ’риста, Љави се на очигледан начин присутнима, и покажи им своЉ наказни и бесрамни лик, и исповеди немоЮ своЉу! - » тог часа се поЉави Раво пред свима у облику црнога пса: очи cу му биле као пламен, главу Ље вукао по земЪи. » утшта га светитеЪ:  о те, демоне, посла овамо да уРеш у девоЉку? » како си се дрзнуо да уРеш у боголико створеЬе ти коЉи си сам безобличан и немоЮан и испуЬен сваке гадости? ќдговори Раво: ѕослан сам од оца мог, —атане. ќн Ље поглавар свакоме злу. ќн седи у аду. ќн ми нареди да мучим ову дсвоЉку. ќпет га упита светитеЪ: » ко вам даде власт да иступатс против створеЬа ЅожЉег? ј демон, и не желеЮи, но приморан невидЪивом силом ЅожЉом, каза истину гласно, говореЮи: ћи немамо власти над онима коЉи знаЉу Ѕога и веруЉу у Ьеговог Љединородног —ина »суса ’риста, за кога ѕетар и ѕавле умреше овде. ќд Ьих ми бежимо са страхом, сем када нам буде допуштено да некога нападнемо споЪа помоЮу лаких искушеЬа. ќни пак коЉи не веруЉу у Ѕога, и у —ина ЅожЉег, а ходе по свима жеЪама своЉим чинеЮи дела коЉа су нам приЉатна, - над Ьима добиЉамо власт да их мучимо. ј дела коЉа су нама приЉатна Љесу ова: идолопоклонство, богохулство, преЪубе, враЯбине, завист, убиства, гордост. ќваквим и сличним делима, захваЮени као мрежама, Ъуди се отуРуЉу од Ѕога “ворца свог и добровоЪно постаЉу приЉатеЪи наши, и с нама Юе заЉедно примити вечне муке.

„увши то, цар и они што са Ьим беху препадоше се и ужаснуше; и многи се тада одрекоше незнабоштва и повероваше у ’риста. ј верни се утврдише у вери, и прославише Ѕога. —вети “рифун нареди демону да иде у место огЬено, у ад. » демон ишчезе. ј цар подари светоме многе дарове, и отпусти га с миром дому Ьеговоме. Ќо светитеЪ, све што доби од цара раздаде успут сиромасима. » дошавши у своЉу постоЉбину, он упражЬаваше своЉе уобичаЉене подвиге: исцеЪиваше болеснике и угаРаше Ѕогу светим и непорочним животом.

ѕосле цара √ордиЉана зацари се ‘илип. јли и он ниЉе дуго царовао, Љер би убиЉен од своЉих воЉника. ѕосле Ьега доРе за цара ƒекиЉе мучитеЪ. ќн диже Ъуто гоЬеЬе на хришЮане: безброЉ верних поби ставЪаЉуЮи их на разне муке, а многе плашЪиве одврати од ’риста и склони на идолопоклонство; свима пак своЉим епарсима и намесницима широм царства нареди да немилосрдно проливаЉу крв невиних хришЮана коЉи неЮе да се поклоне идолима. ” то време беше на »стоку епарх јквилин.  од Ьега би оптужен свети “рифун: да Ље хришЮанин, зналац лекарског заната, проходи земЪе и лечи болеснике, а уЉедно их учи да веруЉу у ’риста, и заводи многе; царске наредбе не —луша, и руга се великим боговима.

ќдмах бише послани воЉници у ‘ригиЉу да траже “рифуна. » убрзо га пронаРоше. £ер се ниЉе могао сакрити светилник коЉи гори ревношЮу за Ѕога и светли правом вером и добрим делима. ѕа и сам св. “рифун, када чу да га траже, не побеже од Ьих у пустиЬу, нити се сакри у горе и гудуре земаЪске, него се наоружа молитвом и крсним знамеЬем, и смело приступи тражиоцима, и предаде им се, и весело иРаше к епарху јквилину, коЉи се тада налазио у граду ЌикеЉи.

 ада јквилин са великом гордошЮу седе на судиЉску столицу, окружен оружницима, управитеЪима, слугама и мноштвом народа, доглавник ѕомпиЉан рече му: ћладиЮ, послан из града јпамеЉе твоЉоЉ величини, ево стоЉи пред светлим судом твоЉе власти. ≈парх јквилин рече: Ќека каже своЉе име, и постоЉбину, и фортуну = судбину, па онда исповеди веру своЉу. —ветитеЪ одговори: »ме ми Ље “рифун, постоЉбина ми Ље село  ампсада, близу града јпамеЉе, а судбину ми не признаЉемо, нити се икада спомиЬе. £ер веруЉемо да све бива по промислу ЅожиЉем и неисказаноЉ премудрости МеговоЉ, а не судбином, нити током звезда, нити случаЉно, као што то ви веруЉете. £а сам животом слободан, само ’ристу Љединоме служим. ’ристос Ље вера моЉа, ’ристос - слава моЉа, и круна хвале моЉе. ≈парх рече: ƒржим да до сада ниси чуо за царско нареРеЬе, да сваки човек коЉи себе назива хришЮанином и не клаЬа се боговима, буде предат на смрт. ќпамети се дакле, и напусти ту варЪиву веру, да не би био у огаЬ бачен. ќдговори свети “рифун: ќ, када бих се удостоЉио да у огЬу и у свима другим мукама скончам за име »суса ’риста, √оспода мог и Ѕога! ≈парх рече: ќ “рифуне, саветуЉем ти да принесеш жртву боговима. £ер видим да си млад телом, а савршен умом, па не желим да зло погинеш! ќдговори свети “рифун: »маЮу савршен ум, ако Ѕогу мом принесем савршено вероисповедаЬе, и као скупоцену ризницу чврсто сачувам побожну веру у Мега, и будем жртва ќноме коЉи Ље мене ради принео себе на жртву. ≈парх рече: ќгЬу Юу предати тело твоЉе, а душу Юу твоЉу подвргнути наЉЪуЮим казнама. —ветитеЪ одговори: “и ми претиш огЬем угасивим, коме Ље краЉ пепео. A ja вама неверницима претим огЬем неугасивим, вечним. ќтступи од суЉете, и познаЉ истинитог Ѕога, да се не покаЉеш после, када будеш запао у огаЬ вечни.

јквилин се ражЪути, и нареди да светога обесе о дрво и биЉу. „увши то, блажени “рифун одмах скиде са себе своЉе хаЪине, па смело и радосно предаде дивно тело своЉе у руке мучитеЪима. ќни му везаше руке позади, обесише га, и стадоше бити.

» три сата би жестоко биЉен, и показа мушко триЪсЬе: jcp нити jaукну, нити уздахну, него Юутке примашс безброЉие ударце. A пoсле тог биЉеЬа рече му епарх јквилин: ѕокаЉ се, “рифунс, и одбаци своЉе безумЪе! ќбеЮаЉ да Юеш се поклонити боговима, Љер нико не може избеЮи горку смрт коЉи се противи царевом нареРеЬу. ќдговори светитеЪ: » Ља теби кажем: Ќико коЉи се одрекне Ќебеског ÷ара, ’риста, неЮе моЮи наследити живот вечни, него Юе бити послан у огаЬ вечни коЉи се никада не гаси. ≈парх рече: ÷ар небески ниЉе други до «евс, син —атурнов. ќн Ље отац и богова и Ъуди.  о се Ьему не клаЬа, не може жив бити. Мему треба и ти да се поклониш, да би се показао достоЉан овог слатког живота. ќдговори светитеЪ: Ќека твоме богу «евсу буду слични сви коЉи му се клаЬаЉу, и сви коЉи се надаЉу на Ьега! «а Ьега казуЉу, да Ље био први врач и наЉбезакониЉи, и пагубни чаробЬак, отац сваког прЪавог дела и безбожЉа; после Ьегове погибиЉе Ъуди коЉи су следовали Ьеговим злим делима, направише му златне и сребрне идоле, и прогласише га себи за бога, да би своЉоЉ нечистоти и безакоЬу имали заштиту, како се нико не би усудио да их кори за Ьихова гадна дела, пошто им Ље бог био такав. —ледеЮи безбожним предаЬима и лажним баснама, ви се клаЬате мртвим и немим идолима. Ќe марите за Ѕога живог, коЉи небо утврди, земЪу на водама заснова, ваздух разли; и када свакоЉ сазданоЉ ствари даде постоЉаЬе и облик, постави над свима господара, човека, кога наЉпосле створи; и пошто човек би преварен од завидЪиве змиЉе, и западе у безброЉна зла, сажали се Ѕог Ћогос, добровоЪно се оваплоти, постаде човек, и на крсту умре, и би погребен, и у треЮи дан васкрсе, узнесе се на небо, и седи с десне стране Ѕога ќца, док √а не позна сва твар; затим Юе опет доЮи с неба са силом и славом великом, и свакоме дати по делима Ьеговим. ќн Ље Ѕог над боговима и ÷ар над царевима, и —удиЉа живих и мртвих. ј они коЉе ви сматрате за богове, гореЮе у вечном огЬу са свима коЉи им се клаЬаЉу.

ѕосле тога, када Љедном епарх јквилин поРе у лов, нареди да светог “рифуна привежу Ьеговом коЬу за peп. » то беше не мала мука за светитеЪа: прсти му на ногама отпадаху, не само зато што беше Ъут мраз а он бос, веЮ што га и коЬске копите дохватаху и гажаху, те му се и стопала распадоше. ј мученик, гледаЉуЮи к Ѕогу, и загреваЉуЮи се Ьеговом ЪубавЪу, ништа не даваше на ове патЬе, веЮ певаше речи ƒавидове: ”тврди стопе моЉе на стазама своЉим, да не сврну кораци моЉи (ѕс. 16, 5). » опет: ”прави стопе моЉе по речи своЉоЉ, √осподе, и нека никакво безакоЬе не овлада мноме (ѕс. 118, 133). ј често понавЪаше и речи светог ѕрвомученика, говореЮи: √осподе, не прими им ово за грех! (ƒ.ј. 7, 60).

¬ративши се касно из лова, епарх поново изведс преда се мученика, и рече му: ¬аЪда си сада, бедниче, веЮ донео мудру одлуку да принесеш жртву боговима? или Љош остаЉеш при своме старом безумЪу? —ветитеЪ одговори: “и си сам пун безумЪа и незнаЬа, Љер те Ље Раво ослепио, те не можеш да познаш “ворца свих и да Mу ce поклониш. A ja сам мудар, Љер не отступам од истине коЉа ме спасава. - » нареди епарх, те одведоше светога у тамницу, а сам отпутова у околину, и остаде тамо неколико дана.

ј када се врати у ЌикеЉу, он опет изведе на суд светога “рифуна, и упита га: £е ли те дуго тамноваЬе научило да се покориш царевоЉ наредби и поклониш се боговима? —ветитеЪ одговори: Ѕог моЉ и √оспод, »сус ’ристос, коме служим чистим умом, поучаваЉуЮи ме научи ме и утврди ме, да веру у Мега држим непроменЪиво и непоколебЪиво. Мему, Љедином истинитом ÷ару и Ѕогу потчиЬавам се, и Мему се клаЬам, а гордост твоЉу и гордост цара твог презирем, и одбацуЉем оне коЉе ви поштуЉете. - “ада епарх нареди слугама: ќштре клинце укуцаЉте му у ноге, па га тако водите по граду и биЉте. —луге то одмах урадише. » би светитеЪ воРен, или тачниЉе, вучен по целоме граду и биЉен; у ногама Ље осеЮао силан бол, не само од укуцаних клинаца него и од Ъутог мраза и снега. £ер беше тада велика зима. ѕа ипак, дивни страдалник, имаЉуЮи ’риста пред собом, и гледаЉуЮи на будуЮе уздарЉе, све то поднесе с радошЮу.

ј када га опет доведоше епарху, удиви се мучитеЪ таквом трпЪеЬу светитеЪевом, и упита га: ƒокле Юеш, “рифуне, бити глув за муке? ƒокле Юеш бити неосетЪив за Ъуте патЬе? —ветитеЪ одговори:  ада Юеш ти познати силу ’ристову коЉа у мени борави? када Юеш престати да кушаш ƒуха —ветога, бедниче? «ар Љош ниси схватио, да Ље свемоЮ ’ристова непобедива? - Ќа то се мучитеЪ разгневи, и нареди да му руке вежу наопачке. » пошто га обесише о дрво, гвожРем га бездушно бише, па му затим свеЮама слабине палише. » док мучитеЪеве слуге то са великом ревношЮу чиЬаху, мученика изненада обасЉа светлост с неба, и диван венац спусти се на главу Ьегову.  ада то мучитеЪи видеше, попадаше од страха. ј свети “рифун, осетивши помоЮ коЉа му доРе с неба, испуни се радости и весеЪа, и говораше: Ѕлагодарим “и, √осподе, што ме ниси оставио да без помоЮи будем у рукама неприЉатеЪа моЉих, него си заклонио главу моЉу у дан борбе, и дао ми прибежиште спасеЬа, и примила ме десница “воЉа. » сада “и се молим, √осподе: буди свагда са мном, утврРуЉуЮи ме и штитеЮи ме! » удостоЉи ме да несметано довршим подвиг оваЉ, еда бих се удостоЉио добити венац правде са свима светима коЉи су заволели свето име “воЉе, Љер си “и прославЪен вавек, амин.

ѕосле тога мучитеЪ опет изведе преда се светитеЪа, само без окова. » ласкаво му стаде говорити: “рифуне, принеси жртву великоме «евсу, и поклони се царевом лику, и Ља Юу те отпустити с почастнма и даровима. ј свети “рифун, осмехнувши се, рече: £а самог цара презрех, и безумне наредбе Ьегове попЪувах, па зар да се бездушном лику Ьеговом поклоним? Ќe било тога! Ўто се пак тиче «евса и других лажних богова твоЉих, питаЉ меРу вама оне коЉе сматрате за мудре, какве све басне измишЪаЉу око Ьих, трудеЮи се да покриЉу Ьихова гадна дела. —а тих разлога они им и имена променише, називаЉуЮи «евса небом, £унону ваздухом, ÷ереру земЪом, Ќептуна морем, јполона сунцем, ƒиЉану месецом. “и исти баснотворци ваши дадоше имена богова ваших обичаЉима и страстима Ъудским, називаЉуЮи гнев и рат ћарсом, блудну похоту ¬енером. » тако, напустивши Ѕога и “ворца свиЉу, безумно напунисте васеЪену идолима, и претпостависте твар “ворцу. ѕа не само што ви сами, отпавши од здравога разума и од правога пута, стрмоглавце срЪате у душегубну провалиЉу, него се трудите да и нас са собом повучете, како бисмо и ми постали учесници ваше пропасти и погибиЉе. јли, неЮете успети, варалице! Љер неЮете моЮи с правога пута скренути и к идолима вашим склонити оне коЉи се истински надаЉу у Ѕога Љаког и живог.

„увши то, јквилин се удиви таквим речима Ьеговим. јли се и жестоко разЉари, те нареди да свирепо биЉу мученика. » би светитеЪ дуго и немилосрдно биЉен по целоме телу. ј када мучитеЪ виде да таЉ непоколебЪиви стуб не може покренути, и од вере ’ристове одвратити, донесе овакву пресуду: “рифуну јпамиЉском да се отсече глава, пошто се противи царскоЉ наредби, и ниЉе хтео да принесе жртве боговима, иако Ље био ставЪен на велике муке.

» одмах га дохватише воЉници, и одведоше ван града на место посечеЬа. ј свети мученик, окренувши се »стоку, помоли се Ѕогу говореЮи: √осподе Ѕоже богова и ÷аре царева, —ветиЉи од свих светих! благодарим “и што си ме удостоЉио да без сметЬе довршим оваЉ подвиг. » сада се молим “еби: Ќека се не косне мене нечастива лоповска рука невидЪивог неприЉатеЪа, и нека ме не одвуче у дубину погибли, него ме помоЮу светих јнРела “воЉих уведи у мила насеЪа, и начини ме наследником царства “вог жуРеног! ѕрими у миру душу моЉу, и све коЉи буду спомиЬали мене слугу “вога, и у спомен моЉ буду “и приносили свете жртве, услиши са висине светиЬе “воЉе, и погледаЉ на Ьих из светог обиталишта —вог, даЉуЮи им обилне и непролазне дарове, Љер си Љедини добар и издашан давалац вавек, амин.

ƒок се светитеЪ тако молио, и пре но што Ље посечен био, √оспод прими свету душу Ьегову у руке —воЉе. To би 250 године. “ело пак Ьегово остаде мртво на земЪи. ј браЮа из ЌикеЉе, помазавши мирисима чесно тело Ьегово и увивши га у чисте плаштанице, хтедоше да га сахране у ЌикеЉи, да буде заштита граду Ьиховом. јли светитеЪ им се Љави у виРеЬу и нареди им да мошти Ьегове пренесу у село  ампсаду, где се родио. » они поступише по Ьеговом нареРеЬу.

“ако свети “рифун, од младости Ѕогу посвеЮен, пошто многе Ъуде приведе ’ристу, и безброЉне болеснике исцели, и пошто велике муке поднесе за »стину, би увенчан непролазним венцем од ќца и —ина и —ветога ƒуха, Љедног у “роЉици Ѕога, коме слава вавек, амин.

14 / 02 / 2017

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0