Srpska

 акви Ъуди ми се свиРаЉу

—виРаЉу ми се Ъуди коЉи се не плаше да старе. “о су паметни Ъуди и ратници. Ѕез тренинга, без липосукциЉа, али с мислима у очима, с унуцима, с конкретним пословима у рукама. “акви се можда неЮе плашити ни да умру. ѕремда смрт долази без позива, каприциозна Ље и може да уплаши свакога. јли свеЉедно, ако човек дочекуЉе старост без хистериЉе, то значи да има нешто у души. ††

††††

£ош ми се свиРаЉу Ъуди око коЉих Ље чисто. ќко коЉих Ље чисто у куЮи, чисто у дворишту, чисто на радном месту. √оспод Ѕог Ље на управЪаЬе и одговорност сваком човеку дао мало парче земЪе и он на Ьему треба да уведе и одржава ред. јко видиш да Ље унаоколо свиЬац, то значи да Ље у Ъудима исти такав свиЬац. ѕрЪавштина у мозгу и смрад у дубини срца неизбежно се испоЪаваЉу кроз гомилу празних флаша унаоколо, брда папириЮа, баре разливених напитака и натписе на тарабама. ќдржаваЬе реда на малом парчету земЪе Љесте манифестациЉа тежЬе ка унутрашЬоЉ чистоти или представЪа испоЪаваЬе веЮ постоЉеЮе унутрашЬе чистоте, чак и релативне.

—виРаЉу ми се Ъуди коЉи могу да зачуде, коЉи не бацаЉу све адуте на сто у првих пет минута познанства. ћислиш: човек Ље Љедноставан и краЉЬе обичан. „ак ти ниЉе ни занимЪив. ј он временом стално открива нове и нове стране карактера и очигледно Ље да има много таквих страна. —амо што не истиче све одмах и не шепури се бесмислено.

‘ого: √енадиЉ ћихеЉев ‘ого: √енадиЉ ћихеЉев
ƒобри су они коЉи раде нешто своЉим рукама и не само да се не боЉе сваког посла, веЮ га и воле. ƒобри радници су обично ЮутЪиви. “емеЪан човек не воли да губи снагу у разговорима. ќн зна да ништа тако не опустошава и не исцрпЪуЉе душу као Љалово и беспредметно брбЪаЬе. Ђ»ли треба причати приче или се бавити посломї - мисли он и свиРа ми се због тога.

£ош ми се свиРаЉу они коЉи се у разговорима не хвале и не жале. «начи, човек ниЉе заЪубЪен у себе. ј чак и ако се одушеви и каже о себи више него обично, он се постиди и труди да промени тему разговора. ќнаЉ ко не прича бесконачно о себи ЂвоЪеномї уме да слуша. ”ме да слуша зато што зна: на свету осим Ьега има и других Ъуди. » други Ъуди му у згодноЉ прилици изливаЉу своЉу душу, зато што осеЮаЉу: неЮе им се смеЉати и неЮе испричати другима оно што Ље чуо.

—виРаЉу ми се они коЉи знаЉу меру у пиЮу.  оЉи не падаЉу под сто и не претвараЉу се у свиЬу и другима то не дозвоЪаваЉу, коЉи не траже авантуре у припитом стаЬу. ќвакав човек Ље избирЪив у погледу друштва и неЮе пити с било ким. ¬еома ми се свиРаЉу такви Ъуди.

£ош ми се свиРаЉу они коЉи су прочитали много кЬига, не зато што то тражи научно зваЬе, веЮ зато што душа воли кЬигу без обзира на то што се човек бави наЉобичниЉом професиЉом.

јко ми се такви Ъуди свиРаЉу то значи да постоЉе. £ер не може мени или другом човеку да се свиди оно што у природи не постоЉи. “акви Ъуди постоЉе, и то Ље сигурно као што Ље Ѕог свет! јли их нема много, зато што оно чега има веома много увек губи вредност и престаЉе да чуди.  ад би злато коштало као камен, нико од Ьега не би правио накит и не би га сматрао еквивалентом новца.

Куди коЉи ми се свиРаЉу има, иако би могло да их буде и више. —вет мора да стоЉи на нечему, тако да можда стоЉи на Ьима. —виРаЉу ми се таште о коЉима зетови говоре с ЪубавЪу. » то се дешава. »ма сахрана на коЉима зетови ридаЉу за покоЉном таштом више него роРене кЮерке. Ќе фантазирам, говорим оно што сам видео. –етко, али сам видео. £ош сам видео начелнике за коЉима Ље на сахрани туговало на стотине потчиЬених. ∆алили су толико као да су сахраЬивали роРеног оца и тада сам схватио нешто за шта Љош немам речи.

’ероЉ –усиЉе маЉор —ергеЉ —олнечников, коЉи Ље спасио воЉника по цену свог живота ’ероЉ –усиЉе маЉор —ергеЉ —олнечников, коЉи Ље спасио воЉника по цену свог живота
ƒешавало ми се да видим веома паметне и пронциЪиве очи испод официрске шапке или радничке капе. јли виРао сам и овнуЉске очи испод професорске Юеле. „ин и зваЬе не играЉу никакву улогу кад Ље реч о душвеним своЉствима. ћислим да Юе се сви сложити.

¬еома ми се свиРаЉу они коЉи воле и хвале не само своЉе (породицу, народ, etc.), али су спремни да уче чак и од неприЉатеЪа и хвале сваког ко то обЉективно заслужуЉе. “акви Ъуди Юе чак и у рату указати убиЉеном неприЉатеЪу поштоваЬе пре него што Юе се помокрити на Ьеговом гробу и за ову племенитост Ѕог Юе управо таквим Ъудима даровати победу.

»ма Љош много таквих црта коЉе би нам се сигурно свиделе кад бисмо умели да их приметимо. јли се добро криЉе, добро живи у тишини и носи second-hand. ћожда не обавезно second-hand. “о сам рекао онако, успут, ради илустрациЉе скромности. »стинско добро као ремек-дело у сликарскоЉ галериЉи штити се тканином од зракова сунчеве светлости пошто се и слике и истинско добро кваре од директних зракова.

„ини ми се да Юе деца, ако им се да тема за писаЬе Ђ акви Ъуди ми се свиРаЉуї, написати или излизане фразе о теориЉском добру или отворене глупости о звезданоЉ прашини. Ѕило би добро задати ову тему одраслима. ќни би морали да се замисле о моралноЉ проблематици, да ископаваЉу из дубина подсвести неко лично искуство, да га анализираЉу, почели би да размишЪаЉу срцем и да пишу огрубелом руком на папиру страшно ружна слова (Љер, одвикли су се од писаЬа). “о би било велико искуство.  ако га увести?  ако приморати Ъуде да се одвикну од мисли да разговоре о моралу треба водити само у школи са жутокЪунцима, а у одраслом животу, ето, нико више у морал не само да не веруЉе, веЮ сви одбиЉаЉу и да разговараЉу о Ьему.

“о Ље страшна грешка. ќдрастао човек треба стално да говори и да размишЪа на моралне теме, пошто се одрастао живот у потпуности састоЉи од решаваЬа моралних задатака различитог степена сложености.

„асна реч, задао бих свима одраслима да пишу на тему Ђ оЉе моралне особине наЉвише ценимї. »ли Ђќд недостатка коЉих моралних вредности патимо моЉа породица и Ља?ї «атим бих организовао свенародно разматраЬе, награде за победнике, нову фазу конкурса на другу тему из сличне области. ” медиЉима би се поЉавио озбиЪан проЉекат, коЉи би испунио етар и због коЉег се не бисмо стидели. £ер то Ље скоро исто што и рад на моралну тематику написан са закашЬеЬем. ƒа су ови радови написани благовремено не бисмо по истеку многих година морали да вежбамо калиграфиЉу и да размишЪамо о томе како треба живети иза бодЪикаве жице.

ƒакле, свенародни труд на писаЬу задатка на моралну тему може се сматрати отвореним. £а сам своЉ веЮ написао.

—а руског ћарина “одиЮ

26 / 02 / 2016

     оментари:

    2016-02-27
    22:53
    Milica:
    E ovo je bas bilo simpaticno, a opet sam se ipak zastidela jer me nema medju svim tim ljudima...tek tek ponegde...

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0