Srpska

—антЉаго де „иле: ѕравославна мисиЉа у свету

††††

—редином фебруара парохиЉу —ветог ЌиколаЉа ¬елимировиЮа посетили су уважени гости из ћоскве, јркадиЉе и ≈лена ћалер, православни публицисти, научници и професори руске религиЉске философиЉе ƒржавног академског универзитета хуманитарних наука при »нституту за философиЉу –уске академиЉе наука, коЉи су истовремено и Љедни од организатора интелектуалног клуба " етихон" (у оквиру »нститута за филозофиЉу –уске академиЉе наука). јркадиЉ ћалер Ље такоРе и члан —инодалне богословске комисиЉе и ћеРусаборског присуства ћосковског патриЉархата.

ќсим тога, јркадиЉе и ≈лена ћалер су предавачи у Ўколи православног мисионара у оквиру —инодалног мисионарског одеЪеЬа, коЉу Ље 2009. године основао веома познати у православном свету мисионар ƒанило —исоЉев. ѕо речима ≈лене ћалер, Ьен муж и она су имали среЮу да лично упознаЉу оца ƒанила и, у извесном смислу, постану Ьегови ученици. ќтац ƒанило Ље увек наглашавао да Ље после дубоке кризе ÷рква прешла на нову етапу деловаЬа када се више не бави само сопственим препородом, веЮ се окреЮе православноЉ мисиЉи. Oн Ље истицао да Ље ѕравославЪе васеЪенска вера, усмерена на све народе. ѕрофесорка ≈лена Ље подсетила да Ље прославЪаЬе оца ƒанила као мученика започело управо меРу српским народом.

††††

«а време своЉе прве посете, 13. фебруара, после ЋитургиЉе у антиохиЉскоЉ цркви –оРеЬа ѕресвете Ѕогородице, коЉу Ље служио парох ƒушан ћихаЉловиЮ, професори су предали поклоне парохиЉи коЉе су донели из ћоскве: кЬиге и брошуре за мисионарски рад, меРу коЉима су неке штампане на шпанском Љезику, крстиЮе, иконе, богослужбене кЬиге и дароносицу за оца ƒушана. ќ. ƒушан Ље захвалио гостима на Ьиховом труду и богатим поклонима, после чега Ље позвао све присутне у салу у коЉоЉ се одржало предаваЬе и беседа са парохиЉанима. ћеРу присутнима су били и чланови парохиЉе —в. ЌектариЉа ≈гинског (–ѕ«÷), коЉу чине углавном „илеанци, са Ьиховим Раконом –обертом Ћеоном –амирезом на челу. —пециЉално за ту прилику обезбеРен Ље и преводилац, јна ЌиколаЉева, члан парохиЉе —в.ЌиколаЉа ¬елимировиЮа.

Ќа почетку су професори подробно описали правце своЉих истраживаЬа. ѕрво Ље реч узео јркадиЉе ћалер. “ема Ьеговог излагаЬа Ље била "ѕоложаЉ хришЮанства у савременом свету". √оворио Ље о кризи савремене цивилизациЉе и о начинима изласка из Ье.

Ќа почетку излагаЬа професор се осврнуо на корене проблема. ≈вропска цивилизациЉа потиче из два извора Ц први Ље античка цивилизациЉа , а други хришЮанство. »нтуициЉа грчке философиЉе и римског права нашли су своЉе оправдаЬе управо у хришЮанству, коЉе Ље напослетку обЉединило сав европски простор. ” новиЉе време, када Ље античко наслеРе преузело примат у односу на хришЮанство (епоха –енесансе), додат Ље и треЮи извор Ц секуларизациЉа. ћеРутим, без хришЮанства идеЉе новог времена, као што су слобода, братство, Љеднакост, и главна идеЉа Ц идеЉа човекове личности, биле би неоствариве, Љер су све те идеЉе ушле у европску философиЉу управо из хришЮанства. «а сада европска цивилизациЉа на декларативном нивоу Љош увек штити неке хришЮанске вредности и принципе, на пример, представу о слободи, о вредности човекове личности, али без хришЮанских корена све те идеЉе постаЉу обична апстракциЉа.

ѕрофесор јркадиЉе Ље нагласио да се европска цивилизациЉа суочава са два озбиЪна изазова. ѕрви, споЪашЬи изазов Ље постоЉаЬе другачиЉе, алтернативне цивилизациЉе Ц ислама. “о Ље огромна цивилизациЉа коЉа постоЉи веЮ много векова и коЉа тачно зна шта хоЮе, поседуЉе прецизну представу о свету и Љасан историЉски циЪ, те Ље стога непротивречна. ƒруги изазов Ље унутрашЬи, и оличен Ље у секуларизму, идеологиЉи савремене ≈вропе, коЉи Ље у епоси постмодернизма дошао до своЉе логичне границе Ц одрицаЬа од апсолутних вредности. ’ришЮанство, пак, остаЉе Љедина основа европске цивилизациЉе коЉа може дати одговор и на први и на други изазов.

” том смислу искуство –усиЉе Ље Љединствено, тврди професор. ѕоследЬих тридесет година у –усиЉи се слободно развиЉаЉу хришЮанске и конзервативне идеЉе. ѕри том, ниЉе реч о некоЉ конкретноЉ инициЉативи државног апарата, веЮ о природном току ствари, о избору самог народа.  ада се распао —овЉетски —авез, директна последица тог распада Ље била криза идентитета и вредносног система на просторима бивше велике државе. »споставило се да Ље Љедино везивно ткиво коЉе може поново да споЉи и уЉедини –усе Ц –уска православна црква. –усиЉа се препораРа као православна држава. “а историЉска веза –усиЉе и ѕравославЪа могла би да постане образац препорода и саме ≈вропе.

ќдмах после професора ћалера реч Ље узела Ьегова супруга ≈лена. “ема Ьеног предаваЬа Ље била "–уска емиграциЉа и Ьено место у савременом свету". ќна Ље приметила да Ље руска емиграциЉа, коЉа се поЉавила као последица велике антихришЮанске револуциЉе, имала велики и позитиван утицаЉ на даЪи историЉски ток; руски православан народ, расеЉан по целом свету, донео Ље у све делове тог света и своЉу православну веру и културу, ствараЉуЮи тако мала средишта православЪа у неправославном окружеЬу. ƒеца, унуци емиграната, коЉа су себе доживЪавала као део те нове средине у коЉоЉ су роРени, истовремено су наставЪали да се осеЮаЉу носиоцима руског менталитета. ќтуда се поЉавио поЉам "–уски свет".

††††

” вези с тим, професорка Ље указала на три проблема: 1. ћноги емигранти сматраЉу да поседуЉу више рускости него становници савремене –усиЉе. 2. „есто свест о припадности рускоЉ нациЉи меРу емигрантима има веЮу тежину него припадност ѕравославЪу. 3. ћноге руске православне парохиЉе представЪаЉу острвца, затворена за споЪашЬи свет.

ќна Ље нагласила да се –усиЉа као држава формирала захваЪуЉуЮи ѕравославЪу, а култура, Љезик и писменост су формирани само као последица утицаЉа ѕравославЪа. «бог тога Ље веома важно не само чувати рускост, веЮ и препородити хришЮанску свест, како бисмо себе доживЪавали као посленике мисиЉе коЉу нам Ље одредио √оспод, користеЮи културу као средство, а не обрнуто. ” завршном делу свога излагаЬа професорка ≈лена Ље рекла да Ље у ово, за ѕравославну цркву погодно време, у веку светске умрежености, неопходно обЉедиЬаваЬе православних парохиЉа по целом свету, активизациЉа заЉедничких проЉеката, и размена искустава парохиЉског живота и мисиЉе у неправославним земЪама.

ѕредаваЬе уважених гостиЉу Ље изазвало позитивно реаговаЬе меРу слушаоцима. ѕредставници руске емиграциЉе су се Љавили за реч како би изложили присутнима своЉа запажаЬа. £една од присутних гостиЉу, “атЉана √еоргиЉевна —пиридонова, саорганизатор ћузеЉа руског донског козаштва у граду »кике на северу „илеа, приметила Ље са жаЪеЬем да се потомци руске емиграциЉе често више не сматраЉу –усима и, као резултат, многе вредне колекциЉе, архиви, фотографиЉе, библиотеке и породичне реликвиЉе, коЉе су емигранти са великом пажЬом износили из –усиЉе, често су завршавали на Рубришту. «ато Ље веома важно радити на истраживаЬу, конзервациЉи и враЮаЬу у –усиЉу свих вредних материЉала коЉу су преостали, рекла Ље она.

«анимЪиво запажаЬе о емигрантима имао Ље члан парохиЉе јндреЉ ЋукЉанов. ќн Ље приметио да ако су стари емигранти били религиозни и окупЪали се око цркве са циЪем да сачуваЉу своЉ идентитет, у данашЬе време се стиче утисак да нови емигранти желе да се што пре утопе у новоЉ средини, а у цркву, на жалост, долазе само поЉединци. ѕрофесори су као одговор на Ьегово запажаЬе нагласили да Ље избор идентитета лична ствар свакога, и да они своЉим наступима апелуЉу, пре свега, на оне коЉи себе сматраЉу делом "–уског света", независно од националне припадности.

Ќа самом краЉу реч Ље узео ЉереЉ ƒушан, коЉи се осврнуо на питаЬе православне мисиЉе. ќн Ље рекао да Ље главни задатак коЉи се поставЪа пред свештеника коЉи служи у иностранству, пре свега, брига о своЉоЉ пастви, било рускоЉ или српскоЉ, и у првом реду се траже резултати на том поЪу. ћисиЉа меРу локалним становништвом се тако ставЪа у други план. — друге стране, мисионарски рад захтева сасвим другачиЉу припрему и карактер делатности; изучаваЬе Љезика, обичаЉа и традициЉе народа, служеЬе на локалном Љезику са обраЮаЬем пажЬе на локалне обичаЉе. ƒругачиЉи задаци одреРуЉу и другачиЉа решеЬа, па Ље у том смислу тешко ускладити оба вида делатности.

ќба предавача су се сложила да таЉ проблем заиста постоЉи. ћеРутим, постоЉе и значаЉне промене у том правцу. ѕрофесор ћалер Ље као пример навео документ –ѕ÷ "ќ савременоЉ споЪашЬоЉмисиЉи –уске православне цркве", у чиЉоЉ Ље разради и сам учествовао. ƒанас, захваЪуЉуЮи позициЉи ѕатриЉарха  ирила проблеми мисиЉе се наЉзад отворено разматраЉу. —а своЉе стране ≈лена ћалер Ље захвалила пароху ƒушану и истакла како ЋитургиЉа на коЉоЉ су присуствовали тог Љутра карактерише православну заЉедницу —в. ЌиколаЉа ¬елимировиЮа као образац "васеЪенског православЪа". ѕо први пут она Ље имала прилику да присуствуЉе богослужеЬу у цркви јнтиохиЉског патриЉархата у коЉоЉ су равноправно звучале молитве на црквено-словенском, српском и шпанском Љезику свештеника и верника уЉедиЬене српско-руске парохиЉе. » управо ова парохиЉа представЪа одличан пример синтезе пастирског рада са своЉом паством и мисионарског рада с локалним становништвом. ѕо свему се види да Ље у питаЬу особена парохиЉа, коЉа обЉедиЬуЉе Ъуде разних националности.

Ќа овоЉ позитивноЉ ноти завршио се први дан посете јркадиЉа и ≈лене ћaлер парохиЉи —ветог ЌиколаЉа ¬елимировиЮа. £ереЉ ƒушан Ље позвао све присутне да следеЮег дана у рускоЉ цркви —в. “роЉице и  азанске ЅожЉе ћатере наставе занимЪиву беседу са гостима из ћоскве.

” недеЪу, 14. фебруара 2016. године, разговор Ље наставЪен у цркви —вете “роЉице, у неформалноЉ атмосфери, за трпезом коЉу су организовале домаЮице српско Ц руске парохиЉе. ” одсуству оца ƒушана, коЉи из здравствених разлога ниЉе могао да присуствуЉе овоЉ беседи са гостима, инициЉативу Ље преузео на себе Ракон –оберто Ћеон –амирез. Аакон –оберто, клирик –ѕ«÷, историчар по професиЉи, веЮ одавно се бави историЉом развоЉа –уске православне цркве у „илеу. ќн Ље говорио о томе на коЉи се начин, захваЪуЉуЮи емиграциЉи коЉа се трудила да сачува руске корене, формирала руска православна заЉедница у —антЉагу и била изграРена црква посвеЮена —ветоЉ “роЉици и  азанскоЉ икони ћатере ЅожиЉе. ќва црква Ље, по благословима преосвеЮеног ≈пископа £ована (–ѕ«÷), високопреосвеЮенога ћитрополита јмфилохиЉа и преосвеЮеног ≈пископа Ћеонида (–ѕ÷ ћѕ), сада обЉединила под своЉим куполама српско Ц руску заЉедницу —в. ЌиколаЉа ¬елимировиЮа и православну заЉедницу —ветог ЌектариЉа ≈гинског (–ѕ«÷), чиЉи су чланови веЮином православни „илеанци.

“оком првог сусрета углавном се говорило о проблемима европске цивилизациЉе и –уске православне мисиЉе у целини, а овога пута разговор се тицао ситуациЉе у самом „илеу. ѕоставЪено Ље питаЬе на коЉи се начин проблеми о коЉима Ље говорио професор ћалер претходног дана, могу тицати ове земЪе, као и Ћатинске јмерике у целини.

ѕрофесор Ље обЉаснио да када се говори о европскоЉ цивилизациЉи, то се не тиче само «ападне ≈вропе. ≈вропска цивилизациЉа у савременом поимаЬу представЪа све државе у свету коЉе су претрпеле непосредан утицаЉ ≈вропе. » –усиЉа и Ћатинска јмерика су доживеле наЉразличитиЉе европске утицаЉе Ц од хришЮанства до савременог постмодернизма. јли при томе, и –усиЉу и Ћатинску јмерику повезуЉе Љедна заЉедничка карактеристика Ц оне нису извориште западних идеЉа и погледа.

—а освртом на кЬигу —емЉуела ’антингтона "—укоб цивилизациЉа", он Ље напоменуо да словенскоЦправославна и латиноамеричка цивилизациЉа унутар европске цивилизациЉе представЪаЉу алтернативу «ападу, у чему се састоЉи Ьихов позитивни потенциЉал. ” ЋатинскоЉ јмерици Ъуди Љош увек веруЉу у ’риста, у потрази су за истином, што може да буде претпоставка да Юе Ље и наЮи. ” том смислу, по мишЪеЬу професора ћалера, савремени „илеанац Ље много више ≈вропЪанин, него савремени ‘ранцуз.

” вези с тим, разговор се вратио на тему важности и неопходности православне мисиЉе. Аакон –оберто Ље представио своЉе виРеЬе те проблематике изнутра, као и са тачке гледишта чланова чилеанске православне заЉеднице. ќн Ље истакао да су се први православни „илеанци с краЉа шезтдесетих година прошлог века поЉавили захваЪуЉуЮи не толико мисионарском раду националних православних заЉедница, колико због стремЪеЬа и интереса самих „илеанаца.  асниЉе, када су се поЉавили Ракони и свештеници меРу самим „илеанцима, поЉавио се нов проблем Ц проблем комуникациЉе са "центром", како се он изразио. ѕравославне заЉеднице коЉе су се формирале око чилеанских свештеника, нашле су се у изолациЉи. ќне нису имале могуЮности да информациЉу проследе до "центра" и добиЉу одговоре на своЉа питаЬа и потребе. ” смислу припремЪености локалних свештеника, катихизаторског рада са локалним православним заЉедницама, Ћатинска јмерика све до данас остаЉе у "запеЮку" ѕравославне цркве. Ќа краЉу излагаЬа, Ракон –оберто Ље закЪучио да тек сада, захваЪуЉуЮи раду са оцем ƒушаном, ова заЉедница постаЉе црква за све, без обзира на националну припадност или боЉу коже.

ѕрофесори су захвалили оцу –оберту на интересантним запажаЬа и обеЮали да Юе, колико Ље то у ЬиховоЉ моЮи, радити на томе да проблеми о коЉима Ље говорио добиЉу медиЉску подршку у –усиЉи.

††††

ѕред краЉ разговора учесници су дотакли питаЬе секуларизациЉе „илеа.  ако Ље приметио јндреЉ ЋукЉанов, у последЬе време се таЉ процес све више убрзава. ” току Ље кампаЬа за легализациЉу абортуса, разматра се питаЬе о истополним браковима. Ќа све то дао Ље позитивни одговор професор јркадиЉе. ќн Ље изразио своЉу убеРеност да Юе измеРу одрицаЬа свих вредности и одговора коЉе даЉе ѕравославЪе, победити на краЉу ово друго, Љер на секуларноЉ идеологиЉи ниЉе могуЮе изградити ни породицу, а тим пре државу. ћеРутим, да би се Ъуди окренули ѕравославЪу, мораЉу о Ьему да сазнаЉу. ”право због тога неопходно Ље што више развиЉати православну мисиЉу у „илеу, на латиноамеричком континенту, као и у целом свету. ќвим закЪучком се и завршио изузетно плодотворан дводневни сусрет са уваженим гостима из ћоскве.

” знак захвалнасти на ову посету, супруга оца ƒушана, ≈лина ћихаЉловиЮ, у Ьегово, као и у име целе парохиЉе —в. ЌиколаЉа ¬елимировиЮа, поклонила Ље јркадиЉу и ≈лени ћалер кЬигу ќлге ”Ъанове и  армен Ќораумен "–уси у „илеу". Ќа растанку, гости и парохиЉани су се заЉедно фотографисали, разменили адресе и договорили се о будуЮим контактима и сарадЬи.

аутор текста: ≈лина ћихаЉловиЮ,

превод са руског: ЉереЉ ƒушан ћихаЉловиЮ, фото: јнастасиЉа ћалишкина

»нформативна служба —рпске ѕравославне ÷ркве

26 / 02 / 2016

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0