Srpska

Ћимасолски митрополит јтанасиЉе: Ђќ каквом Љединству говоримо? —ви они коЉи су отишли из ÷ркве расколници су и Љеретициї

Ћимасол, 15. фебруар 2016. г.

Ћимасолски митрополит јтанасиЉе се обратио посланицом —ветом —иноду  ипарске ÷ркве у коЉоЉ говори о озбиЪним пропустима у богословским и канонским питаЬима у нацрту документа Ђќдноси ѕравославне ÷ркве с осталим хришЮанским светомї за предстоЉеЮи —веправославни —абор, пише Romfea. Ђ” тексту се уопште не помиЬе да Ље Љедини пут коЉи води ка Љединству с ÷рквом, - пут повратка Љеретика и расколника кроз покаЉаЬе под окриЪе £едне, —вете, —аборне и јпостолске ÷ркве,ї - каже се у посланици.

††††

” своЉоЉ посланици, коЉу Ље у скраЮеном виду обЉавила грчка информативна агенциЉа –омфеа, истакнути посленик ÷ркве подсеЮа на то да нема никакве потребе за обнавЪаЬем хришЮанског Љединства, пошто оно ниЉе ни било изгубЪено, - Љедноставно, неки хришЮани су изабрали другачиЉи пут, коЉи се разликуЉе од праве православне истине.

ЂЌема цркава и конфесиЉа, има само оних коЉи су отишли од ÷ркве и Ьих треба назвати Љеретицима и расколницимаї - пише у своЉоЉ ѕосланици митрополит јтанасиЉе изражаваЉуЮи своЉе чуРеЬе због тога што се у нацрту документа —веправославног сабора Ђќдноси ѕравославне ÷ркве с осталим хришЮанским светомї игноришу тако важна питаЬа, пише издаЬе.

 ао сваки епископ коЉи има права да изрази своЉе мишЪеЬе о тако великом догаРаЉу као што Ље —веправославни сабор, митрополит јтанасиЉе пише: Ђѕошто се у складу с ‘ѕравилником организациЉе и рада —ветог и ¬еликог —абора ѕравославне ÷ркве’ Ц конкретно у члану 12, тачке 2 и 3 каже да прво можемо да изразимо своЉу тачку гледишта на свом ѕомесном —абору, - по заповести моЉе савести смирено доставЪам на разматраЬе —ветом —иноду наше ѕомесне ÷ркве своЉе мишЪеЬе и убеРеЬа.ї

ћитрополит јтанасиЉе размишЪаЉуЮи о нацрту документа под називом Ђќдноси ѕравославне ÷ркве с осталим хришЮанским светомї, коЉи Ље прихваЮен на V —веправославном ѕредсаборном —аветоваЬу у ЎамбезиЉу (10-17. октобар 2015. г.) саопштава следеЮе: Ђјпсолутно сам сагласан са прве три тачке текста. ћеРутим, поводом тачке бр. 4 ставЪам следеЮу примедбу: веруЉем да ѕравославна ÷рква непрестано се молеЮи за ‘сЉедиЬеЬе свих’ има у виду повратак и наше Љединство са свима онима коЉи су себе одсекли и удаЪили се од Ье, - Љеретике и расколнике, коЉи одлазе из Ье и враЮаЉу се кроз покаЉаЬе,ї - пише митрополит јтанасиЉе.

ќн даЪе наставЪа: Ђѕравославна ’ристова ÷рква никад ниЉе нарушавала ‘Љединство вере и заЉедништво —ветог ƒуха’ и не прихвата теориЉу о обнавЪаЬу Љединства ‘оних коЉи веруЉу у ’риста’, Љер веруЉе да Љединство оних коЉи веруЉу у ’риста веЮ постоЉи у Љединству све Ьене крштене духовне деце меРусобно и са ’ристом у нашоЉ истинскоЉ вери, коЉу Љеретици и расколници немаЉу. » зато се ÷рква моли за Ьихово покаЉаЬе и повратак у ѕравославЪе.ї

Ђ¬еруЉем да Ље реченица коЉа се помиЬе у тачки 5 о ‘обнавЪаЬу Љединства хришЮана’ грешка, зато што ÷рква као народ ЅожиЉи, коЉи Ље сЉедиЬен меРу собом и са √лавом ÷ркве,  оЉи Ље ’ристос, никад ниЉе губила Љединство с Мим, дакле, нема потребе да поново стиче или чак тражи ово Љединство, зато што Ље оно увек постоЉало, постоЉи и постоЉаЮе, Љер ’ристова ÷рква никад ниЉе престаЉала и неЮе престати да постоЉи,ї - пише владика.

»стовремено, додаЉе митрополит јтанасиЉе да Ђако се десило да су се групе, или народи, или поЉединци, удаЪили од црквеног тела, ÷рква се моли и треба да се труди да мисионарским путем све кроз покаЉаЬе врати под своЉе окриЪе, односно под окриЪе ѕравославне ÷ркве. ƒругим речима, не постоЉе друге ÷ркве, веЮ постоЉе само Љереси и расколи, ако желимо да будемо терминолошки прецизни.ї

Ќа другом месту митрополит јтанасиЉе пише: ЂѕоставЪам питаЬе: зашто се у тексту више пута помиЬу ‘цркве’ и ‘конфесиЉе’?  акве разлике имаЉу у виду аутори текста називаЉуЮи Љедне црквама, а друге конфесиЉама? Ўта, коЉа Љерес Ље црква, а коЉа Љеретичка група представЪа конфесиЉу?

ћи исповедамо Љедну ÷ркву, а све остало су Љереси и расколи. —матрам да Ље приписиваЬе назива Ђ÷ркваї Љеретичким или расколничким заЉедницима апсолутно неправилно и богословски, и догматски, и канонски, зато што постоЉи Љедна ’ристова ÷рква, коЉа се помиЬе у тачки 1 и не можемо Љеретичке и расколничке заЉеднице или групе називати ÷рквом.

” тексту се уопште не помиЬе да Ље Љедини пут коЉи води ка Љединству са ÷рквом пут повратка Љеретика и расколника кроз покаЉаЬе под окриЪе £едне, —вете, —аборне и јпостолске ÷ркве, коЉа Ље, као што Ље истакнуто у тачки 1, наша ѕравославна ÷рква. Ќа основу помиЬаЬа Ђпотпуног схватаЬа предаЬа древне ÷рквеї стиче се утисак да постоЉи онтолошка разлика измеРу древне ÷ркве седам ¬асеЪенских —абора и Ьеног истинског наставка до данашЬег дана, коЉи представЪа наша ѕравославна ÷рква. ¬еруЉемо да не постоЉи апсолутно никаква разлика измеРу ÷ркве XXI века и ÷ркве из I века,ї - такоРе пише Ћимасолски митрополит.

ƒаЪе преосвеЮени владика истиче да се на основу тачке 12 стиче утисак да православци наводно траже обнову Љединства у правоЉ вери, што даЉе повода за размишЪаЬе о неприхватЪивоЉ теориЉи.ї

Ђ” тачки 12 се помиЬе да заЉеднички циЪ богословских диЉалога представЪа ‘коначна обнова Љединства у правоЉ вери и Ъубави’. —тиче се утисак да и ми, православци, тражимо обнавЪаЬе свог Љединства у правоЉ вери и Ъубави, као да смо изгубили истинску веру и да покушавамо да Ље наРемо посредством диЉалога с припадницима других вера. —матрам да Ље ова теориЉа за нас богословски неприхватЪива,ї - истиче митрополит јтанасиЉе.

Ќа другом месту Љерарх изражава протест против документа истичуЮи да му ЂпомиЬаЬе у тексту ‘—ветског —авета ÷ркава’ пружа згодну прилику за изражаваЬе свог неслагаЬа с различитим неканонским догаРаЉима коЉи су се тамо дешавали. јли, не слажем се са самим називом, зато што се у Ьему ѕравославна ÷рква сматра ‘Љедном од ÷ркава’ или граном Љединствене ÷ркве, коЉа се усрдно тражи на —ветском —авету ÷ркава. јли за нас Ље Љедна и Љедина ’ристова ÷рква коЉу проповедамо у —имволу вере. ÷рква Ље Љедна, нема их много.ї

Ђ—матрам да се чуваЬе истинске православне вере не обезбеРуЉе само ‘захваЪуЉуЮи саборном устроЉству, коЉе Ље од давнина представЪало компетентан и наЉвиши критериЉум ÷ркве у питаЬима вере’. ќваква дефинициЉа представЪа преувеличаваЬе и удаЪава се од истине, зато што су у црквеноЉ историЉи многи сабори давали и утврРивали погрешне и Љеретичке догмате, а веруЉуЮи народ их Ље одбацио и сачувао православну веру и ѕравославно »споведаЬе Ље однело победу. Ќи сабор без веруЉуЮег народа коЉи испуЬава ÷ркву, ни народ без сабора епископа, не могу се сматрати ’ристовим “елом и ÷рквом ’ристовом и не могу изражавати истинско искуство и учеЬе ÷ркве.ї

ќбраЮаЉуЮи се архиепископу  ипра и члановима —ветог —инода Ћимасолски митрополит истиче: Ђ” савременим црквеним текстовима овакве врсте ниЉе дозвоЪено користити оштре или увредЪиве изразе. ћеРутим, сматрам да истина треба да буде формулисана прецизно и Љасно, и наравно, с пастирском деликатношЮу. ƒужни смо да будемо апсолутно искрени према нашоЉ браЮи коЉа се налазе у Љересима и расколима, да се с ЪубавЪу и болом молимо за Ьи и да чинимо све што Ље могуЮе ради Ьиховог повратка у ’ристову ÷ркву.ї

Ђ—мирено сматрам да изузетно важни и угледни текстови —ветог и ¬еликог —абора ѕравославне ÷ркве треба да буду формулисани врло брижЪиво и са свом прецизношЮу богословЪа и канонског права како у Ьима не би било неЉасних или непризнатих богословских термина и погрешних формулациЉа, коЉе могу довести до погрешног схватаЬа и извртаЬа истинског исповедаЬа ѕравославне ÷ркве. ѕоред свега осталог, да би —абор имао ауторитет потребно Ље да се нимало не разликуЉе од духа и учеЬа претходних светих —абора, учеЬа светих отаца и —ветог ѕисма, а такоРе да нема никаквих сенки у прецизним формулациЉам истинске вере,ї - истиче преосвеЮени јтанасиЉе.

Ќа другом месту, позиваЉуЮи се на ауторитет светих отаца митрополит јтанасиЉе поставЪа питаЬе: Ђ ад су наши свети оци и где у текстовима светих канона и одлука ¬асеЪенских или ѕомесних —ветих —абора Љеретичке или расколничке заЉеднице називали ÷рквама? јко су Љереси ÷ркве, где Ље онда £едина ÷рква ’риста и светих апостола?ї

“акоРе, Ћимасолски митрополит Ље изразио одлучан протест против система гласаЬа на —абору, истакавши да су они коЉи учествуЉу на —абору, али немаЉу право гласа, бескорисни.

Ђ—мирено изражавам своЉе неслагаЬе с чиЬеницом да се укида пракса свих светих —абора, како ѕомесних, тако и ¬асеЪенских где сваки епископ има своЉ глас. Ќикад ниЉе постоЉала шема да Љедна ѕомесна ÷рква има Љедан глас, док су чланови —ветог и ¬еликог —абора, изузев поглавара ѕомесних ÷ркава, бескорисни елементи уколико им се одузима право гласа,“ Ц размишЪа митрополит јтанасиЉе.ї

Ќа краЉу своЉе посланице Љерарх  ипарске ÷ркве пише: ЂЌе желим да било кога увредим оним што см написао и не желим да мислим да учим своЉу браЮу и оце у ’ристу или да им судим. —амо осеЮам да морам да изразим оно на шта ме подстиче моЉа савест.ї

ѕотпуни текст посланице Ћимасолског митрополита јтанасиЉа може се прочитати овде.

Ћимасолски митрополит јтанасиЉе
превод с грчког ƒанил —олошенко
—а руског ћарина “одиЮ

26 / 02 / 2016

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0