Srpska

 ад веЮ планираш да будеш свештеник, спреми се за затвор

ѕротоЉереЉ ¬алериЉан  речетов- Љедан од наЉстариЉих клирика ћосковске епархиЉе, духовник са ауторитетом, старешина храма ѕокрова ѕресвете Ѕогородице у селу јкулово ќдинцовске области-о томе шта Ље помогло да се сачува вера у доба совЉетских гоЬеЬа на ÷ркву, о подвижницима тих времена и о томе какве су особине неопходне нама, савременим хришЮанима како бисмо очували неповреРену веру у данашЬем, подЉеднако тешком времену.

††††

Ц ќче ¬алериЉане, добар дан. Ѕлагодарни смо за могуЮност да се сусретнемо са ¬ама. ƒанас бисмо желели да говоримо о ÷ркви у XX веку. јли, прво питаЬе за ¬ас Ље о томе како сте пронашли Ѕога.

-“ема разговора Ље врло озбиЪна. √оворити о ÷ркви у XX веку Ље питаЬе коЉе Ље изван моЉих могуЮности.  ада ѕророк »лиЉа говори: „» Ља остадох Љедини и траже живот моЉ”, √оспод вели: „ќставих себи седам хиЪада Ъуди, коЉи не приклонише коЪена пред ¬аалом“ (–им. 11: 3Ц4) £едино Ѕог зна стаЬе у ком Ље ÷рква и Љедино ќн зна о душама човечиЉим.

 ако сам пришао ÷ркви? Ќисам пришао-мене су носили. ћаЉка и отац су били велики верници. ќтац Ље био духовно чедо оца ¬ладимира ¬оробЉова из храма —ветог Ќиколе на јрбату. ћаЉка Ље такоРе посеЮивала таЉ храм. ќдрасли су у вери, тако су и нас учили. ќд малих ногу смо се васпитавали у породици коЉа Ље представЪала малу ÷ркву. ао што сте ви напоменули, ÷ркву коЉа Ље на земЪи. ѕородица Ље мала ÷рква. ƒок ÷рква коЉа се код нас назива –уска ѕравославна ÷рква, ÷рква ’ристова, Ље она коЉа има благодат ƒуха —ветога, у коЉоЉ се обавЪаЉу “аЉне. ѕрва “аЉна Ље  рштеЬе. ”право наш живот сведочи да човек коЉи живи у православноЉ ÷ркви и у православноЉ породици, може живети у било каквим условима.

-»спричаЉте нам какво Ље било ¬аше детиЬство.

/p>

–одио сам се уочи рата, 1937.године. “ада, наравно, нисам схватао какво Ље било време. “ек много после рата, и последЬих година, почео сам да се среЮем са Ъудима коЉи су свесни сведоци тих времена и минулих година. £ош више су оЉачали у вери. ћоЉ отац коЉи Ље преживео и —оловецки логор,касниЉе и рат, у 49. √одини Ље дошао у семинариЉу са тврдим убеРеЬем. ѕосле Ље Љош 30 година служио. √оворио Ље: „ћора се учвршЮивати вера“. £а, коЉи сам од детиЬства одрастао у вери, мислио сам: „¬аЪда се то подразумева“...јли схватио сам да вера тражи константно утврРиваЬе.  ао и сваки дар, тако и дар вере.

ѕостоЉи шала, када се среЮу два тек одшколована лекара. ќна Ље лекар опште праксе, а он има докторат. ”гледао Ље на ЬоЉ ланче: „Ўта ти Ље то? ЌиЉе ли то  рст?“- „ƒа“. „≈то, на пример, то не разумем“. „Ўта да радим ѕетЉа, мени Ље дато, а теби не.“ “у страну живота свакодневно заборавЪамо.  ако нам често о томе напомиЬу наши духовни учитеЪи, посебно стариЉа покоЪеЬа! ќни су увек живели са Ѕогом.

 ако сам од детиЬства одрастао при ÷ркви, понешто сам знао и о историЉи. ѕреци деде са маЉчине линиЉе били су велики верници. “о су чврсти темеЪи. ћонах јрсениЉе »ванович ћорозов био ми Ље прадеда. »мамо чврсте корене. ќ делатности предака чуо сам само лепе речи. „врсти темеЪи и моралне вредности. «ато Ље за мене увек било природно да веруЉем.  о не разуме...вероватно му ниЉе дато.

-ќче ¬алериЉане, рекли сте да сте роРени 1937.године. “е године су почела страшна гоЬеЬа на ÷ркву...

-Ќису тада почела.

-¬рхунац Ље био 1937. године

-ƒа, врхунац. јли врхунац болести-то Ље криза, преломни тренутак после кога висока температура постепено опада. »скрено, упоредио бих 1937.годину са врхунцем болести гоЬеЬа, Љер Ље тада превише пострадало. —ада имамо процес канонизациЉе. ќци прикупЪаЉу сведочанства, али веровати тим сведочанствима, као и сведочанствима гоЬеЬа првих векова, врло Ље тешко. Ѕило Ље и лажних сведочеЬа, и превара као и извртаЬе чиЬеница. —тиче се утисак да се од 1937. кренуло у правцу смаЬеЬа гоЬеЬа. ѕрво Ље требало склонити извшиоце. ѕочели су са затвараЬем оних коЉи су затварали. Ќедавно сам чуо од Љедног човека (родбински повезаног са тим системом) да када Ље £агода доспео на ЋубЉанку, рекао Ље: „Ѕог постоЉи, иначе не бих овде завршио“.

—ем тога, како Ље истраживаЬе одмицало, наилазило се на трагове коЉи су одмах уништавани.  ренуло се са масовном чистком, Љер Ље скоро све било лажно.

ј 1939.године Ље, како сам после сазнао, £осиф ¬исарионович повукао наредбу за шпиЉунираЬе свештенства. ѕостоЉала Ље таква наредба. ѕочели са ослобаРаЬем оних коЉи су били затварени. ¬еЮ тада су почели. ќд кога знам? ќд оца ≈фросина.  од нас Ље сахраЬен. 10 година  олиме Ље преживео: од 1931. до 1941. ѕред краЉ затворске казне, позвали су га и наредили: „ѕодпиши Љош 10 година“. ѕотребно им Ље било да неког пусте за новац. Ќенадано долази комисиЉа из ћагадана. √леда на Ьега. „«авршен Ље ваш рок. ¬ас треба ослободити“. ѕричао Ље потом: „Оутим. ¬еЮ сам потписао на 10 година“. јли су га ослободили. —купио Ље оно мало ствари што Ље имао.  ада пароброд на коме Ље пловио приспео у место Ќаходку, обЉавили су рат. „—хватам“, говорио Ље он, „да ме нису тада ослободили, остао бих тамо“. ≈во конкретне чиЬенице из тог доба.

††††

-Ўта су ¬ам родитеЪи говорили о том времену?

-ЌаЉзанимЪивиЉе Ље што отац ниЉе ништа причао, иако Ље био у логору од 1927. све до 1931. ѕотом сам код —олжеЬицина прочитао приче других о тим годинама. ќтац никада ниЉе причао. “ада нисам размишЪао због чега.  асниЉе сам схватио да отац ниЉе говорио како се код нас не би поЉавио страх. Куди чине глупост мучеЮи себе оним што Ље било, или оним што се ниЉе десило. ќтац ниЉе причао да не би мучио оним што Љош ниЉе наступило, а можда никада и неЮе.

-«анимЪиво Ље да Ље ¬аш батЉушка, отац ћихаил  речетов преживео логор, али како сам читао, никада ¬ас ниЉе васпитивао у мржЬи према власти. «бог чега, шта ¬и мислите?

-£едноставно, био Ље православни човек. ѕо апостолу ѕавлу: „—ва власт Ље од Ѕога“. “ако су се апостоли васпитавали и васпитавали друге. Ќису васпитавали своЉе ученике у мржЬи према власти. ћржЬа према човеку у хришЮанству одсуствуЉе-постоЉи мржЬа према греху.

- ако су родитеЪи реаговали на вашу одлуку да постанете свештеник?

-ќтац Ље знао за моЉе намере. ѕо завршетку школе дао ми Ље савет: „— обзиром да планираш да будеш свештеник, спреми се за затвор“. ” Ьегово доба Ље тако било. 1954. године сам завршио школу, а брат, сада отац ЌиколаЉ, 1953. »шли смо Љедан за другим, и обоЉица се уписали на ћосковски шумарски факултет, пошто су одатле слали у —ибир, на ƒалеки »сток- у пустош.

-ќче ¬алериЉане, познавали сте врло поштоване протоЉереЉе, духоносне Ъуде.  акве сте утиске сачували од дружеЬа са Ьима?

Ц ѕрво, Ъуди коЉи су прошли ту сурову животну школу, не само да су ценили, веЮ су се односили са страхопоштоваЬем према богослужеЬу. —хватали су да Ље богослужеЬе, коЉе Ље дато човеку, дар коЉи нема цену. „—тоЉеЮи у храму славе “воЉе, √осподе, имамо осеЮаЬе да стоЉимо на небесима“, тако се каже. «ато у ÷ркви човек духовно оживЪава ако он овде доживи „чуЉ глас моЉ, —ине ЅожиЉи, чуЉ...“ ”колико га живот умртвЪуЉе, може се реЮи да се у храму напоЉи снагом.  ласични пример Ље јлександар ¬асиЪевич —уворов. ѕред боЉем Ље увек служио рану ЋитургиЉу. ЌеприЉатеЪ се припрема, а ЋитургиЉа тече. Мега извештаваЉу. „ƒа-да.“ ЋитургиЉа се завршава-напред! –азбиЉа! ∆иви пример земаЪске борбе. ј духовна борба-води се свугде.

-ќче ¬алериЉане, у каквом ¬ам Ље сеЮаЬу остао отац ЌиколаЉ √урЉанов?

-ќтац ЌиколаЉ, старци...сви имаЉу печат Ъубави и мира, посебне тишине. —еЮам се оца —ергиЉа, свог старца.  ада сам се као млад свештеник успавао и улеЮем у храм, служба само што ниЉе почела, сви стоЉе, а батЉушка смирено седи: „Ќе жури, без нас неЮе почети“...ѕотпуно смирено.

ќтац ЌиколаЉ-таква Ъубав, такво смирени однос према свему.  ао што Ље говорио: „ѕрема свему“. £едном сам се задесио у ЅариЉу и заитересовало ме Ље како живи «ападна црква. ќбЉаснили су ми да постоЉе ревносни свештеници коЉи износе преносни ѕрестол и на плажи служе мису. —трахота права. Ќа европскоЉ плажи и Љош миса! »спричао сам то батЉушки, он се замислио па рече: „ћожда не би требало тако да раде“-мирним, мирним тоном, без осуРиваЬа, вели: „ћожда не би требало...“

††††

-»мао Ље реакциЉу на причу о ѕрестолу?

-–еакциЉа Ље била, да. „Ќе би требало...“ Цтаква реакциЉа. –еакциЉе могу бити различите.

-ЅатЉушка, желели бисмо да се вратимо на почетак ¬ашег разговора. ” ’ристовоЉ ÷ркви ниЉе било тако великих гоЬеЬа као она коЉа Ље претрпела –уска ѕравославна ÷рква. Ќа ¬аш поглед, коЉи су наЉвеЮи изазови дати Ъудима те епохе, тог времена?

-”право то- сачувати веру и Ьену чистоЮу. «ато Ље било и таЉних свештеника.

- ао из катакомби?

Ц ао из катакомби. “о су били прави свештеници из катакомби. Ќикада, ни у Љедном одеЪеЬу ÷ркве нису били официЉално. ќ Ьима Ље знала официЉална ÷рква, али управо таЉно. «ванична црквена власт их Ље скривала како би народ могао да се исповеда, причешЮуЉе, учествуЉе у ЋитургиЉском животу и животу ÷ркве.  ако би се народу пружила могуЮност. «ато што се све контролисало. «нате ли за кЬигу „ќтац јрсениЉе“? Ќаписао Љу Ље теча моЉе матушке. ” ЬоЉ ниЉе све описано...ѕриповедао Ље случаЉ када Ље налетео на таЉног свештеника са високе државне позициЉе.  ако Ље могуЮе? ЌиЉе га прозвао ни по имену, ни по презимену.

Ѕило Ље важно, у складу са могуЮностима, сачувати хиЉерархиЉску структуру ÷ркве. ѕатриЉарх —ергиЉе Ље направио одреРене кораке коЉи су проузроковали увреде-отишао Ље да би сачувао ÷ркву. ѕатриЉарх “ихон се трудио. ѕостоЉи пример када му долази архиЉереЉ. „«ашто сте са живоцерковницима?“-„∆елим да вама олакшам“. ќваЉ Ље са хумором смирено одговорио: „“акви архиЉереЉи само за затвор и ваЪаЉу“.

-ќче ¬алериЉане, ваш отац протоЉереЉ ћихаил  речетов Ље прошао врло компликован и нимало лак пут: био Ље заточеник у логору, такоРе и изузетан спортиста...

-Ўампион ћоскве у веслаЬу, осмерац.

- ако се неко може научити толикоЉ вери? ќдакле та чврстина?

-ѕрво, ради се о личном подвигу Љер Ље човеку дата слободна воЪа, а остало чини Ѕлагодат, понавЪаЉуЮи речи апостола ѕавла. »мао Ље одлучност. ѕрво Ље кидисао шилама, вараЉуЮи се искрено, али када се обратио у веру, Љош ватрениЉе Љу Ље бранио као што Ље написано: „Ќо благодаЮу ЅожиЉом Љесам што Љесам....него се потрудих више од свиЉу Ьих, али не Ља, него благодат ЅожиЉа коЉа Ље са мном“ (1  ор. 15: 10) ”право Ље то главно. ќтац —ергиЉе, моЉ старац, када сам му рекао: „—лаЮу народ код ¬ас“, одговорио ми Ље: „ћожеш и сам“. „ЅатЉушка, зар могу?“ Ц „Ќаравно, али под Љедним условом: да не буде ни трунке уверености да ти нешто чиниш. „ини благодат ЅожиЉа“.

ѕовереЬе у Ѕога?

-ƒа, повереЬе у Ѕога.

-ЅатЉушка, Љедном сте нагласили фразу: „ЌаЉважниЉе Ље бити своЉ“.  ако бисте сада могли да прокоментаришете ове речи?

- ако „бити своЉ“? Ѕити своЉ не лично, веЮ имаЉуЮи у виду оно унутрашЬе уреРеЬе коЉе по милости ЅожиЉоЉ имаш, коЉе ти Ље усаРено. “о уреРеЬе треба сачувати. Ќе подпадати под утицаЉ тренда и времена.

-ѕронаЮи неки унутрашЬи ослонац и неговати га?

-ƒа! » са тим ослонцем живети. —пецифичност духовних Ъуди Ље у томе.

-ќче ¬алериЉане, по ¬ама, коЉи су наЉвеЮи изазови за савремене хришЮане?

-ѕред савременим хришЮанима стоЉи наЉвеЮи изазов-свет Раволске плоти.—вет преко плоти, а Раво помоЮу плоти, преко света покушава да окрене човека од пута вере. √оспод упозорава апостоле и све нас, када подсеЮаЉуЮи на последЬа времена,а посматраЉуЮи човечанство времена свакако иду ка томе, почиЬе и завршава Љедним истим: „ƒа вас не преваре“.

ѕитали су ме: „ о нам Ље ближи: «апад или »сток?“ » подсетили: кнез јлександар Ќевски Ље ратовао са «ападом, а са »стоком имао дипломатске односе. „ини ми се да Ље ƒостоЉевски рекао: „—трашно Ље не одрицаЬе од ’риста, веЮ подметаЬе ’риста“. „ƒа вас не преваре“.

††

” време светог јлександра Ќевског били су други услови. Ѕило Ље потребно преговарати са »стоком, другачиЉе се никако ниЉе могло...

-ƒоговорити се са било ким Ље могуЮе и неопходно. ”колико постоЉи могуЮност договора, зашто да не?

ќче ¬алериЉане, желели бисмо да се обратите нашим читаоцима и гледаоцима са жеЪама и речима поуке.

-Ўта се може посаветовати узимаЉуЮи у обзир шта Ље √оспод на животном путу Љавио, у чему уразумио? ѕостоЉи таква изрека: „»стина сама себе брани“. –ечи пророка: „√ле, истину Ъубиш и ЉавЪаш ми незнано и таЉно премудрости своЉе“, су у свим временима насушне. —тарац, отац ЌиколаЉ √урЉанов често Ље понавЪао: „ олико сте среЮни кад сте у истини!“ ќдржати се у истини! ќдржати се у истинскоЉ вери. „ЌиЉе ли свеЉедно?“...Ќе, итекако ниЉе свеЉедно! ЌиЉе нам свеЉедно шта о нама говоре, ниЉе нам свеЉедно шта Љедемо, нити у шта се облачимо-ниЉе нам свеЉедно. «ашто се онда, када се ради о вери, са лакоЮом говори: „ЌиЉе ли свеЉедно?“?!

ƒа, многе ствари премашуЉу наше снаге. ѕрво-не одмах,а друго-за Љедне премашуЉу силе ,а за друге не. “е ствари се не смеЉу негирати, нити замеЬивати. Ўта нам Ље наЉважниЉе? √лава, тело, органи, све. √лава без тела, нити тело без главе не могу постоЉати. ћоже се живети без руке, без ноге, да-али у екстремним случаЉевима. ” неким случаЉевима се може преживети без нечега, добровоЪно одсеЮи...„ак иако Ље рука болесна, не секу Ље, веЮ Ље лече. »сто се односи и на веру у своЉ ЬеноЉ пуноЮи.  ако Ље то изводЪиво? ќдЉедном Ље тежко, зато постепено. ћислим да Ље важно трудити се, према сопственим снагама. ќни коЉи су узрасли, нека испуЬаваЉу како им Ље задато.

ќче ¬алериЉане, у име редакциЉе портала „ѕравославие.ру“, гледаоца и читаоца благодаримо за оваЉ диван сусрет. “акоРе смо захвални на драгоценим саветима и одговорима. ¬елика благодарност!

—а протоЉереЉем ¬алерианом  речетовим
беседио Ќикита ‘илатов
—а руског »ва ЅендеЪа

28 / 02 / 2016

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0