Srpska

¬елики игуман

¬елики игуман ѕсково-печерског манастира, отац јлипиЉе, отворено Ље за себе говорио: „£а сам совЉетски архимандрит.” “у своЉу изЉаву ревносно Ље потврРивао и речима и делима.

ѕочетком осамдесетих година у манастир су дошли чланови обласне комисиЉе са задатком да пронаРу повод за затвараЬе манастира. ЎеткаЉуЮи се манастиром угледали су ходочаснике коЉи су обраРивали цветне леЉе, па су истог тренутка пришли оцу јлипиЉу:

Ц ј по ком основу ови Ъуди ту раде?

—овЉетски архимандрит им Ље одговорио:

Ц ќвдашЬи домаЮин Ље народ коЉи, ето, ради на своЉоЉ земЪи!

¬ише ниЉе било никаквих питаЬа.

ƒругом приликом из ѕскова Ље с истим циЪем послата финансиЉска комисиЉа народне контроле. »гуман Ље упитао ко Ље пристигла лица овластио за тако нешто.

Ц ћи представЪамо финансиЉски орган коЉиЕ

ќтац јлипиЉе их прекиде:

Ц £а имам само Љедног надреРеног, а то Ље ≈пископ псковски £ован. »дите код Ьега по одобреЬе. Ѕез тога вам не могу дозволити приступ документима коЉа се тичу финансиЉа.

 онтролори су отишли, а после неколико сати псковски архиЉереЉ телефонирао Ље оцу јлипиЉу и збуЬено замолио да контролорима омогуЮи да обаве проверу датих докумената.

Ц ¬ладико, телефонски позив не може да се приложи уз дати предмет. ѕошаЪите ми телеграм Ц одговорио Ље отац јлипиЉе.

”брзо Ље стигао и телеграм.  ад су се народни контролори поново поЉавили, отац игуман их Ље, држеЮи телеграм у руци, упитао:

Ц –еците ми, да ли сте ви комунисти?

Ц ƒа, углавном смо комунистиЕ

Ц » добили сте благослов од Љедног епископа, од псковског владике? ≈х, даЕ —ад Юу Ља лепо оваЉ телеграм да пошаЪем обласном комитету партиЉеЕ

“име се и завршила финансиЉска контрола манастира.

»ван ћихаЉлович ¬оронов, како се иначе архимандрит јлипиЉе звао пре монашеЬа, четири године Ље ратовао по фронтовима великог отаЯбинског рата и прешао пут од ћоскве до Ѕерлина.  асниЉе Ље Љош тринаест година био на бранику ѕсково-печерског манастира штитеЮи га од државе за коЉу Ље некад проливао крв.

” Љедном и у другом боЉу отац јлипиЉе борио се на живот и смрт. “адашЬем првом секретару ÷   ѕ——, Ќикити ’рушчову, била Ље пошто-пото потребна велика победа, и то ништа маЬа од победе Ьеговог претходника коЉем Ље страшно завидео на огромноЉ слави коЉу Ље уживао.  ао своЉ триЉумф у будуЮим биткама ’рушчов Ље изабрао хиЪадугодишЬу –уску ÷ркву па ЉоЉ Ље обЉавио рат и притом целом свету свечано обеЮао да Юе на телевизиЉи ускоро показати и последЬег руског попа.

”брзо након тога на хиЪаде цркава било Ље дигнуто у ваздух, или су пак затворене, претворене у магацине и складишта за разне машине и тракторе. ”кинута Ље веЮина духовних школа и института. »з скоро свих манастира монаси су просто разЉурени, а многи свештеници нашли су се у затворима. Ќа целоЉ териториЉи –усиЉе остала су активна само два манастира, и то “роЉице-—ергиЉева лавра коЉу су власти, ради показиваЬа странцима, биле принуРене да сачуваЉу као црквени резерват, и провинциЉски ѕсково-печерски манастир. ” овом другом случаЉу моЮноЉ сили атеистичке државе супротставио се велики игуман јлипиЉе и, што Ље наЉлепше, победио Ље!

“их година сва прогоЬена –уска ÷рква помно Ље пратила какав Юе бити исход те неравноправне борбе. ¬ести из ѕечора преносиле су се од уста до уста, а тек касниЉе су учесници и очевици записали догаРаЉе чиЉи су сведоци били. ЌавешЮу само нека од сведочеЬа о тим давним биткама.

£едне зимске вечери у кабинет оца јлипиЉа ушло Ље неколико Ъуди у цивилу коЉи су му уручили званично решеЬе о затвараЬу ѕсково-печерског манастира. »гуман Ље био обавезан да о томе обавести братиЉу.  ад се упознао с датим документом, отац јлипиЉе га Ље бацио у распламсали камин, и то пред очима чиновника, а пренераженим посетиоцима мирно Ље обЉаснио:

Ц –аРе Юу мученички пострадати, него ли манастир затворити.

”згред буди речено, спаЪени документ био Ље у ствари званична одлука ¬ладе ———–-а коЉу Ље лично потписао ’рушчов.

“аЉ догаРаЉ описао Ље архимандрит Ќатанаило коЉи Ље био очевидац и одани ученик великог игумана јлипиЉа.

£а оца јлипиЉа нисам затекао у животу. јли говорити о ѕсково-печерском манастиру а не споменути оца јлипиЉа, просто Ље немогуЮе.

***

Ц »мао сам среЮе да сам у манастиру затекао многе монахе коЉи су ту били Љош за време великог игумана јлипиЉа, а исто тако и да упознам познате сликаре, писце, научнике и рестаураторе из ћоскве, ЋеЬинграда и –иге коЉи су се тих година окупЪали у дому гостопримЪивог игумана. «а Ьих Ље он остао пример неустрашивог и продуховЪеног монаха и ратника и идеал захтевног, али брижног оца.

”пркос прагматичности па чак и наглашеноЉ приземности, као и изузетноЉ довитЪивости, сЉаЉноЉ и често веома луцидноЉ духовитости и задивЪуЉуЮоЉ сналажЪивости, многи савременици, а меРу Ьима и изузетни монаси подвижници, поштовали су оца јлипиЉа као светитеЪа. Ќакон Ьегове смрти архимандрит —ерафим, коЉи Ље у манастиру уживао неподеЪени ауторитет, искрено се чудио монасима коЉи су маштали о ходочасничким путоваЬима у далека места на коЉима су се подвизавали велики светитеЪи и у недоумици им говорио: „„ему та далека путоваЬа? »дите у пештере! “амо су мошти оца јлипиЉа.”

√оспод не воли плашЪиве Ъуде. “у духовну законитост открио ми Ље отац –афаило, коЉему Ље то своЉевремено рекао отац јлипиЉе. ” ЉедноЉ своЉоЉ беседи рекао Ље: „” рату сам имао прилике да видим Ъуде коЉи су се плашили да Юе умрети од глади па су, уместо да се боре против неприЉатеЪа, носили на леРима вреЮе с двопеком мислеЮи да Юе тако продужити себи живот. ќбично ти Ъуди не би дуго поживели, него су гинули са тим своЉим двопеком. ѕреживели би наЉчешЮе они коЉи би засукали рукаве и борили се против неприЉатеЪа.”

 ад су Љедном приликом представници власти дошли да одузму кЪучеве манастирских пештера, отац јлипиЉе Ље издао команду свом сакелеЉнику:

Ц ќче  орнилиЉе, одмах донеси секиру, Љер Юемо сад сеЮи главе!

—лужбена лица одмах се дадоше у бег Љер се, по Ьиховом мишЪеЬу, никад не зна на шта су све спремни ти фанатици и мрачЬаци?!

“акве и сличне наредбе отац игуман ниЉе издавао само реда ради.  ад су Љедном приликом, по ко зна коЉи пут, дошли са захтевом да се манастир затвори, без увиЉаЬа им Ље рекао:

Ц ” овом манастиру половина братиЉе су ветерани. Ќаоружани смо и бориЮемо се до последЬег метка. ¬идите и сами на каквоЉ се позициЉи налази наш манастир. “енкови овуда неЮе моЮи проЮи тако да нас можете савладати само помоЮу авиЉациЉе. Ќо чим се први авион поЉави изнад манастира, у року од неколико минута цео свет Юе о томе бити обавештен преко радиЉа „√лас јмерике” . «ато, добро размислите!

Ќе могу реЮи какав се арсенал мунициЉе заиста налазио у манастиру, али мислим да Ље то наЉвероватниЉе било ратно лукавство, то Љест Љош Љедна сурова шала великог игумана. јли, што би се рекло, у свакоЉ шали има истине. “их година манастирско братство несумЬиво Ље било веома специфично Љер су више од половине монаха били ветерани великиког отаЯбинског рата и носиоци многих одликоваЬа. ƒруги део, коЉи исто тако ниЉе био мали, прошао Ље кроз —таЪинове логоре, а треЮи су искусили и Љедно и друго.

ќтац јлипиЉе имао Ље обичаЉ да каже да побеРуЉе онаЉ ко прелази у напад и доследно се придржавао те стратегиЉе. ” свакодневноЉ борби за манастир тих година Ље из рушевина подигао огромне манастирске зидине, обновио запустеле цркве, краЉЬе професионално очистио древне фреске и средио монашки и игумански конак. ѕошто Ље и сâм био ликовни уметник, спречио Ље продаЉу у иностранство многих дела руских и страних сликара. ” ЬеговоЉ огромноЉ колекциЉи налазила су се и дела Ћевитана и ѕоленова. ѕред смрт Ље сва та ремек-дела уступио –уском музеЉу без икакве накнаде. Ќапослетку Ље уредио предивне вртове, цветЬаке и веЬаке тако да се манастир претворио у Љедно од наЉлепших места у –усиЉи. „овеку коЉи би се први пут нашао у ѕечорама, без обзира на то да ли Ље ходочасник или туриста, манастир би изгледао као некакав диван и чудесан свет, нешто заиста нестварно у нимало лепоЉ совЉетскоЉ реалности.

√лавни подвиг оца јлипиЉа свакако Ље било оживЪаваЬе старчества у ѕсково-печерском манастиру.

—тарчество Ље изузетна поЉава и због тога што ниЉе везано само за Љедно место, на пример за неки конкретан манастир, него се шири по целоЉ земЪи и доживЪава неочекивани процват час у заволошким скитовима —еверне “иваиде, час у Ѕелоберешким скитовима коЉи се налазе у брЉанским шумама, а онда у —арову, па у ќтинском скиту. —редином 20. века старчество Ље нашло уточиште у ѕсково-печерском манастиру. ќтац јлипиЉе Ље веома Љасно схватио таЉ загонетни пут старчества. «ато Ље у свом манастиру чувао и умножавао старчество као нешто наЉдрагоцениЉе. »гуман Ље успео да испослуЉе дозволу за прелазак великих валаамских стараца из ‘инске у ѕечоре. ѕримио Ље у манастир Љеромонаха £ована ( рестЉанкина) после прогонства и одлежане робиЉе. ќтац £ован Ље тада био у великоЉ немилости, а у манастир га Ље таЉно довезао епископ ѕитирим (ЌечаЉев). »сто тако Ље пригрлио и оца јдриЉана коЉи Ље био принуРен да напусти “роЉице-—ергиЉеву лавру. ” време док Ље отац јлипиЉе био игуман однеговано Ље цело поколеЬе стараца, изузетних духовника, а о некима од Ьих говори се у овоЉ кЬизи. —творити и сачувати тако нешто у оно време био Ље прави подвиг.

***

” годинама бесомучне антирелигиЉске пропаганде веЮина наших сународника имала Ље потпуно погрешну представу о манастирима. «ато се отац јлипиЉе уопште ниЉе чудио кад су му поставЪали заиста бесмислена питаЬа. — добродушним хумором и краЉЬе разумЪиво указивао Ље Ъудима на Ьихову простодушност и на то да неразумно веруЉу прЪавим лажима и грозним измишЪотинама.

£едном Ље група туриста, совЉетских Ъуди у правом смислу те речи, зауставила оца јлипиЉа на прагу цркве. ” налету гнева захтевали су да им каже истину о томе како виши клир експлоатише и тлачи обичне монахе, као и да им исприча све о страхотама манастирског живота, о чему су читали у новинама. ”место одговора отац јлипиЉе их загонетно упита:

Ц „уЉете ли?

Ц ј шта то треба да чуЉемо? Ц зачуРено Юе туристи.

Ц ƒа ли нешто чуЉете?

Ц „уЉемо како монаси поЉу.

Ц ≈то вам одговора! Ќе би певали да лоше живе.

£едан комуниста, иначе гост из ‘инске, у присуству своЉих совЉетских другова поставио Ље оцу јлипиЉу питаЬе коЉе Ље било нека врста заштитног знака атеиста тог доба:

Ц ћожете ли обЉаснити како то да космонаути нису видели Ѕога кад су летели у космос?

јрхимандрит јлипиЉе саосеЮаЉно примети:

Ц »ста таква невоЪа може и вас задесити, то Љест да одете у ’елсинки, а да не видите председника.

ќни коЉи су тих година имали прилике да бораве у ѕсково-печерском манастиру посебно се сеЮаЉу познатих излазака великог игумана на балкон конака. Ќикад се ниЉе знало шта Юе том приликом учинити или реЮи. ѕонекад су чавке и вране, нарочито с пролеЮа, толико досаРивале оцу јлипиЉу своЉим продорним крицима да Ље умео да изаРе на балкон с пиштоЪем и почне да пуца све док се птице панично не разлете на све стране. ѕиштоЪ, наравно, ниЉе био прави, веЮ само маЉсторски направЪени плашЪивац. —унчано Љутро у манастиру и игуман на балкону коЉи нишани из пиштоЪа завидне величине Ц свакако Ље била слика коЉа Ље на гледаоце оставЪала неизбрисив утисак.

Ќо разуме се да изласци великог игумана на Ьегов омиЪени балкон нису запамЮени само по томе. ѕосебна осеЮаЬа ЉавЪала су се код посетилаца коЉи су били сведоци тога како би игуман изашао на балкон, нагнуо се преко ограде и започео разговор с окупЪеним народом.

Ѕалкон Ље гледао на манастирски трг тако да Ље отац игуман за лепа времена могао да ужива у погледу на своЉ манастир, да разговара с народом, а уЉедно и да пази на ред.

„им би Ъуди видели да се игуман поЉавио на балкону, на тргу би се одмах окупила маса ходочасника, туриста и становника ѕечора. ƒискусиЉа о вери или просто разговор с оцем јлипиЉем могао Ље да траЉе сатима. ” тим ситуациЉама игуман никад ниЉе пропуштао прилику да помогне онима коЉи су га молили да им помогне у Ьиховом свакодневном животу. ѕа иако Ље тада била на снази забрана бавЪеЬа црквеним доброчинством, отац јлипиЉе Ље по том питаЬу поступао искЪучиво онако како Ље сматрао да треба. ≈во како се тога сеЮа архимандрит Ќатанаило: „ќтац јлипиЉе увек Ље помагао сиромашнима, делио милостиЬу и помагао многима коЉи су га молили за помоЮ. «бог тога Ље морао много тога да претрпи. ќтац јлипиЉе бранио се речима —ветог ѕисма коЉе каже да треба чинити дела милосрРа и тврдио да она не могу бити забраЬена Љер Ље то неодвоЉиви део живота —вете ѕравославне ÷ркве.”

≈во и сеЮаЬа Ракона √еоргиЉа ћалкова, тада младог филолога, коЉи Ље често долазио у ѕсково-печерски манастир: „јрхимандрит јлипиЉе трудио се да у властитом животу испуЬава заповест о Ъубави према ближЬима. ћноги болесни, сиромашни и они коЉи су на било коЉи начин пострадали у материЉалном смислу често су од Ьега добиЉали скромну, а понекад и знатну помоЮ.

ѕод балконом игумановог конака често су се виРали богаЪи, сиромаси и многи коЉе Ље задесила зла судбина. ”пркос разним забранама власти, игуман им Ље помагао онако како Ље могао, некога Ље хранио, неког лечио, неком новчано помагао, а кад ниЉе имао новца, шалио би се: „£ош ниЉе спреман Љер се суши! Ќего, доРи сутра, слуго ЅожЉи!”

” неким случаЉевима помоЮ Ље била и више него значаЉна. “ако Ље игуман помагао погорелцу да поново сагради куЮу, а кад би неком липсала стока, давао би му новац да купи краву. £едном Ље сазнао да Ље у »зборску, недалеко од манастира, несреЮним случаЉем изгорела куЮа познатог месног сликара ѕ. ƒ. ћеЪникова, па му Ље послао за оно време прилично велику новчану своту с напоменом: „ƒа се наРе бар за прво време.”

††††

Ц ќтац јлипиЉе имао Ље изузетан дар беседништва Ц присеЮао се отац Ќатанаило. Ц „есто смо имали прилике да чуЉемо ходочаснике како кажу: „ћожда Юе нам се пружити прилика да чуЉемо проповед оца јлипиЉа па Юемо остати Љош Љедно недеЪу дана.” —воЉим поукама храбрио Ље клонуле духом и тешио малодушне: „ЅраЮо и сестре, чули сте позив да се поЉача антирелигиЉска пропаганда. “о значи да им не иде онако како би желели и зато се храбро држите, немоЉте да клонете духом. «аиста Ље страшна ствар кад човек постане део масе, Љер она данас кличе: ќсана, а након четири дана: –аспни √а, распни! «ато не узвикуЉ „ура” и не аплаудираЉ тамо где влада неистина. јко те питаЉу зашто им не аплаудираш, реци им: „«ато што код вас нема истине.” јко те пак упитаЉу како то знаш, реци им: „ћоЉа савест ми то каже.”  ако да препознамо £уду? —паситеЪ Ље на “аЉноЉ ¬ечери рекао:  оЉи умочи са мном руку у зделу таЉ Юе ме издати.  ад Ље ученик дрзак, онда он хоЮе да се пореди са своЉим учитеЪем и са претпоставЪенима, да заузме прво место, да се први лати чаше. —тариЉи Љош нису ни почели с доручком, а момче се веЮ облизуЉе, веЮ се наЉео. “ако се раРа будуЮи £уда. £уда Ље Љедан од дванаесторице. јко стариЉи нису сели за сто, немоЉ ни ти.  ад стариЉи седну након молитве, онда и ти седни. “ек кад стариЉи узму кашику, узми Ље и ти. јко су стариЉи почели с Љелом, онда почни и ти.”

јли ниЉе сваки разговор с оцем јлипиЉем на балкону био тако миран и угодан.

£едном приликом ѕсковску област посетила Ље министарка културе ‘урцева, иначе веома утицаЉна дама, и то са свитом чиновника из главног града и из нашег реЉона. “их година од Ье су стрепели не само културни посленици, него и многи други. » као што Ље ред, организовали су ЉоЉ посету ѕсково-печерском манастиру. ЅудуЮи да Ље од своЉих приЉатеЪа сликара отац јлипиЉе знао шта све министарка ради и да патолошки мрзи ÷ркву, ниЉе чак ни изашао да Ље дочека, него Ље задужио оца Ќатанаила да им покаже манастир.

 ад Ље висока делегациЉа била веЮ кренула према излазу, ‘урцева Ље видела како игуман стоЉи на балкону и разговара с Ъудима коЉи су се окупили на тргу. ƒама Ље одмах одлучила да научи памети тог монаха коЉи се дрзнуо да Ље не дочека и да успут обласном руководству очита лекциЉу о томе како треба одлучно спроводити у дело политику партиЉе и владе о спречаваЬу дрогираЬа Ъуди религиЉом. ѕриближила се балкону и, прекидаЉуЮи све, довикнула:

Ц »ване ћихаЉловичу, могу ли нешто да вас питам?

ќтац јлипиЉе Ље Ъутито погледа, али ипак одговори:

Ц ѕа добро, питаЉте.

Ц –еците, како сте се као образован човек и уметник могли наЮи у друштву тих реакционара?

ќтац јлипиЉе био Ље веома стрпЪив човек. Ќо кад би неко почео пред Ьим да вреРа монахе, томе ниЉе остаЉао дужан.

Ц «ашто сам овде? Ц понови питаЬе отац јлипиЉе па погледа уважену гошЮу онако како Ље некад артиЪерац »ван ¬оронов гледао у нишан гардиЉског оружЉа. Ц ƒобро, реЮи Юу вамЕ ƒа ли сте чули да сам био у рату?

Ц –ецимо да Љесам.

Ц ƒа ли сте чули да сам стигао до Ѕерлина? Ц поново упита игуман.

Ц ѕричали су ми и о томе, мада не разумем какве то везе има с моЉим питаЬем. «ато Ље Љош чудниЉе што сте ви, совЉетски граРанин коЉи Ље прошао ратЕ

Ц ≈лем Ц мирно настави отац игуман Ц ради се о томе да ми Ље код Ѕерлина експлозиЉа откинулаЕ (ту се »ван ћихаЉлович ¬оронов изрази краЉЬе грубо и непримерено), тако да ми ниЉе преостало ништа друго до да одем у манастир.

«авладала Ље Љезива тишина, а онда се разлеже женски врисак, затим се проломише узвици негодоваЬа, повици и претЬе, тако да чланови делегациЉе, предвоРени уваженом дамом, поЉурише према манастирскоЉ капиЉи.

—амо након сат времена игумана су позвали у ћоскву на разговор. »згледало Ље да Юе овог пута бити озбиЪних проблема. јли отац јлипиЉе Ље на сва питаЬа одговарао мирно и сталожено:

Ц ѕоставЪено ми Ље конкретно питаЬе и Ља сам на Ьега исто тако конкретно одговорио, али и довоЪно разговетно да би наша гошЮа то могла да разуме.

Ѕило како било, све се добро завршило. Ѕио Ље то Љедини случаЉ кад Ље отац јлипиЉе проценио да може да употреби такво оружЉе.

“аЉ чувени и, благо речено, помало прост одговор касниЉе Ље постао повод за разне сплетке и нагаРаЬа. ѕознати рестауратор и историчар уметности —ава £амшчиков, према коЉем Ље отац јлипиЉе био заиста благонаклон, причао Ље: „£едном су ме питали како Ље тако леп мушкарац могао да оде у манастир. ѕрича се да Ље Љедном био тешко раЬен и да Ље том приликом изгубио способност за репродукциЉуЕ £едном се сâм игуман дотакао те теме и рекао ми: —аво, све су то само празне приче. –ат Ље био заиста Љезив и током Љедне стравичне битке дао сам реч Ѕогу да Юу отиЮи у манастир уколико преживим. «амислите само ситуациЉу, води се жестока битка, на наше прве борбене линиЉе надиру немачки тенкови и газе све пред собом и усред тог правог правцатог пакла комесар нашег батаЪона изненада скида шлем, пада на колена и почиЬе да се моли. ƒа, да, плакао Ље и мрмЪао речи полузаборавЪене молитве коЉу од детиЬства ниЉе изговарао. ћолио Ље —вевишЬег,  оЉег Ље колико Ључе презирао, да нас поштеди и спасе. “ад сам схватио да се у души сваког човека налази Ѕог  оЉем Юе кад-тад приЮиЕ”

***

¬ласти су се довиЉале како су знале и умеле и на све могуЮе начине покушавале да униште манастир. “ако Ље Љедном, по одлуци ѕечерског савета, манастиру одузета сва земЪа, укЪучуЉуЮи и пашЬаке. Ѕило Ље то почетком лета. »стерали смо краве на испашу, али Ље несреЮна стока одмах морала бити враЮена у шталу.

Ќекако у исто то време Ъуди из обласног комитета су, по налогу из ћоскве, довели у манастир велику делегациЉу коЉу су чинили представници братских комунистичких партиЉа. ’тели су да се похвале старим руским споменицима, како би то они рекли. ” почетку се све лепо одвиЉало. “аман кад су такозвана деца разних народа, опиЉена манастирском тишином и лепотом, почела да се шетаЉу измеРу цветних леЉа, уз шкрипу су се изненада широм отворила врата економског дворишта одакле Ље ричуЮи излетело свих тридесет манастирских крава и Љедан огроман бик. »згледало Ље као да су полудели због слободе. ќтац јлипиЉе Ље лично издао команду за почетак те унапред припремЪене операциЉе.

ƒигнутих репова и уз мукаЬе, животиЬе су сумануто поЉуриле према леЉама са цвеЮем и почеле халапЪиво да пасу и траву и цвеЮе. »стог тренутка широм манастира на разним Љезицима одЉекнуло Ље запомагаЬе представника меРународног комунистичког покрета коЉи су се муЬевито завукли по Юошковима. Куди из обласног комитета одЉурили су код оца јлипиЉа.

Ц »маЉте обзира Ц с уздахом Юе отац игуман. Ц ћного ми Ље жао стоке! Ќемамо других пашЬака тако да морамо да Ље напасамо унутар манастирских зидина.

»стог тог дана манастиру су били враЮени сви пашЬаци.

ќтац Ќатанаило присеЮао се и Љедног од наЉтежих искушеЬа. £едног дана у манастир Ље стигао указ о забрани служеЬа заупокоЉених ЋитургиЉа у пештерама. “о Ље значило да Ље онемогуЮен приступ пештерама, након чега би уследило затвараЬе манастира. ”каз Ље потписао ≈пископ псковски. Ќо, без обзира на то, отац јлипиЉе Ље наложио да се настави служеЬе заупокоЉених ЋитургиЉа.

 ад су градски властодршци сазнали за то, доЉурили су у манастир да провере да ли Ље отац јлипиЉе добио указ свог надлежног архиЉереЉа. ќтац јлипиЉе им Ље потврдно одговорио.

Ц ѕа зашто га онда не извршавате? Ц збуЬено Юе чиновници.

Ќа то им Ље отац јлипиЉе одговорио да он не испуЬава указ коЉи Ље потписан под притиском и по слабости духа.

Ц Ќе слушам Ъуде слабог духа, него само оне Љаког духа Ц закЪучи игуман.

—лужеЬе заупокоЉених ЋитургиЉа у пештерама ниЉе прекидано.

–ат против манастира ниЉе прекидан ни на Љедан Љедини дан. “ога се присеЮао и псковски писац ¬алентин  урбатов: „ ад Ље требало да доРе ко зна коЉа по реду државна комисиЉа за затвараЬе манастира, архимандрит јлипиЉе Ље на главноЉ капиЉи окачио обавештеЬе о томе да се у манастиру поЉавила куга и да зато комисиЉу не може пустити у манастир. Ќа челу комисиЉе била Ље јна »вановна ћедведева, председница обласног  омитета за културу. ”право ЬоЉ се отац јлипиЉе и обратио:

Ц ЌиЉе ми жао ових моЉих монаха, што би се рекло правих лудака, зато што Ьима свакако следуЉе ÷арство небеско. Ќо вас јна »вановна и ваше главешине не могу пустити у манастир Љер не знам какав бих одговор за вас дао на —трашном суду. «ато опростите, но капиЉу вам не могу отворити.

ј после тога поново на авион па у ћоскву да би обЉашЬавао, обиЉао прагове и по ко зна коЉи пут победио.

 ао што прави ратник увек непогрешиво препозна неприЉатеЪа, тако Ље и отац јлипиЉе био непопустЪив према онима коЉи су свесно уништавали духовне вредности. Ќо, према обичним Ъудима понашао се потпуно другачиЉе, чак и према онима коЉи због глупости нису знали шта раде.

” животу оца јлипиЉа, и то по Ьеговим сопственим речима, наЉважниЉа Ље била Ъубав, ма колико се то чинило чудним након свих ових прича о Ьему. Кубав Ље била Ьегово непобедиво оружЉе, тако несхватЪиво за оваЉ свет.

¬елики игуман често Ље говорио: „Кубав Ље наЉузвишениЉи вид молитве. јко Ље молитва царица врлинâ, онда Ље хришЮанска Ъубав Ѕог, Љер Ѕог и Љесте КубавЕ ѕосматраЉте свет само кроз призму Ъубави па Юе сви ваши проблеми нестати. “ада Юете видети да Ље ÷арство ЅожЉе у вама, да Ље човек икона, а овоземна лепота само сенка раЉског живота. ћожда Юете помислити да Ље немогуЮе волети неприЉатеЪе. јли сетите се да Ље »сус ’ристос рекао: —ве што учинисте Ъудима, мени учинисте. “е речи златним словима запишите на таблице вашег срца, окачите их поред иконе и сваки дан их читаЉте.”

£едне вечери, кад су манастирске капиЉе веЮ одавно биле закЪучане, код оца игумана дотрчао Ље преплашени чувар и обавестио га да пиЉана воЉна лица покушаваЉу да провале у манастир.  асниЉе се испоставило да су то били дипломци ѕсковске воЉне академиЉе коЉи су бучно славили завршетак школоваЬа. »ако су били ситни сати, млади потпоручници захтевали су да се одмах отворе све цркве, организуЉе обилазак манастира и да им се омогуЮи да виде где то криЉу своЉе монахиЬе попови коЉи су се ту ушанчили. „увар Ље с ужасом испричао да су се пиЉани официри веЮ докопали огромне греде и да, користеЮи Ље као овна[1], веЮ разваЪуЉу капиЉу.

ќтац јлипиЉе одмах Ље отишао у своЉе одаЉе, преко расе огрнуо воЉничку блузу с низом борбених одликоваЬа и медаЪа, а преко униформе Ље заогрнуо мантиЉу, тако да се ордеЬе не би видело, па Ље заЉедно са чуваром кренуо према главноЉ капиЉи.

»гуман Ље Љош издалека видео да се на манастир Љуриша веома озбиЪно.  ад Ље пришао капиЉи, наложио Ље чувару да извуче засун. »стог трена кроз отворену капиЉу нахрупи десетак Ъутитих потпоручника. ѕретеЮи су опколили старца умотаног у мантиЉу и, Љедан другог прекидаЉуЮи, почели да захтеваЉу да им се одмах покаже манастир, упозораваЉуЮи га да не може на совЉетскоЉ земЪи да спроводи црквене законе и да нема право да од будуЮих хероЉа скрива општенародне музеЉске вредности.

ќтац јлипиЉе их Ље саслушао погнуте главе, а онда их Ље погледао и збацио са себе мантиЉу. ѕотпоручници стадоше у став мирно и занемеше. ќтац јлипиЉе их Ље све оштро осмотрио и од наЉближег официра затражио Ьегову шапку. ћлади официр Ље покорно пружи старом монаху.  ад се отац јлипиЉе уверио да Ље на унутрашЬоЉ страни обода написано презиме официра, као што то правила налажу, окренуо се и пошао према своЉим одаЉама.

–астрежЬени потпоручници невоЪно кренуше за Ьим. Ќемушто су покушавали да се извине и молили игумана да им врати шапку. ћладиЮима Ље веЮ било Љасно да их очекуЉу озбиЪне неприЉатности. јли отац јлипиЉе им ниЉе одговарао. “ако су млади официри стигли до игумановог конака и ту неодлучно застали. »гуман Ље отворио врата и покретом руке позвао их да уРу.

“е вечери седео Ље с Ьима до касно у ноЮ. ”гостио их Ље онако како Ље то могао да уради само велики игуман јлипиЉе. ќсим тога, лично их Ље провео кроз манастир, показао им древне светиЬе причаЉуЮи им о славноЉ прошлости и невероватноЉ садашЬости самог манастира. Ќа краЉу Ље очински загрлио свакога од Ьих и издашно их даривао новцем. «буЬено су покушали да одбиЉу такав поклон, али отац јлипиЉе рече да Юе им таЉ новац добро доЮи баш зато што су га прикупиле Ьихове баке, деке и маЉке.

“о Ље, наравно, био посебан случаЉ, али свакако не и Љедини. ќтац јлипиЉе никад ниЉе губио веру у силу ЅожЉу коЉа преображава Ъуде ма ко они били. »з искуства Ље знао да су многи доЉучерашЬи прогонитеЪи ÷ркве постаЉали таЉни хришЮани, а понекад су то и отворено признавали, и то можда баш захваЪуЉуЮи суровим речима истине и раскринкаваЬа, коЉе су имали прилике да чуЉу од оца игумана. Ќакон неколико месеци, а понекад и годинâ, доЉучерашЬи неприЉатеЪи враЮали би се код оца јлипиЉа, али више не зато да би вршили притисак на манастир, него да би у великом игуману видели сведока другога света, мудрог пастира и духовника. ” човековом сеЮаЬу заувек остаЉе истина коЉа Ље изречена без страха, ма колико се у почетку чинила горком и неразумЪивом. ќна Юе га раскринкавати све дотле док Ље не прихвати или заувек одбаци, а свако за себе одлучуЉе шта Юе од то двоЉе изабрати.

***

” писмима ≈пископу псковском £овану, архимандрит јлипиЉе Ље саопштавао: „Ќовински чланци препуни су неправедних увреда и клевета на рачун поштених, добрих и честитих Ъуди. ¬реРаЉу чак и маЉке и удовице палих бораца. Михова наводно идеолошка борба подразумева избациваЬе на улицу стотине и хиЪаде свештеника и клирика, и то наЉбоЪих.  олико их Ље само код нас долазило и са сузама у очима нам причало да не могу да наРу никакав посао, па макар био и световни. Михове жене и деца немаЉу од чега да живе.”

≈во само неких од наслова централних и локалних новина тог доба: „ѕсково-печерски манастир Ље легло религиЉског мрачЬаштва”, „√отовани у мантиЉама”, „Ћицемери у мантиЉама”.

ЌавешЮу Љош Љедно писмо епископу £овану. ” Ьему отац јлипиЉе описуЉе Љедан догаРаЉ: „” уторак 14. маЉа текуЮе 1963. године економ »ринеЉ организовао Ље, као и претходних година, заливаЬе манастирске баште кишницом и водом од отопЪеног снега, коЉу сакупЪамо захваЪуЉуЮи устави коЉу смо направили поред сенице изван манастирских зидина. ƒок су наши Ъуди радили, пришла су им шесторица мушкараца, а затим Љош двоЉица. £едан од Ьих држао Ље у руци инструмент коЉим су парцелисали бивши манастирски повртЬак. ѕочео Ље да виче на раднике, рекао им да та вода ниЉе манастирска и наредио да одмах престану да пумпаЉу воду. Ќаши Ъуди су покушавали да наставе, али он им Ље притрчао, зграбио црево и почео да га отима, док Ље други фотографисао наше ЪудеЕ

“им непознатим Ъудима економ Ље рекао да Ље стигао игуман и да треба Ьему све то да обЉасне. £едан од Ьих ми Ље пришао, а остали су стаЉали мало даЪе и фотографисали нас.

Ц  о сте ви и шта хоЮете од нас?

“аЉ човек са шеширом на глави ниЉе хтео да ми каже ни своЉе име ни чин, али ми Ље рекао да ми немамо право ни на ту воду ни на земЪу на коЉоЉ стоЉимо. £а сам на то додао:

Ц » Љош не смемо да удишемо ваздух и да се греЉемо на сунцу зато што су и сунце, и ваздух, и вода и све остало ваше. ј шта Ље онда наше?

ѕоново сам га упитао ко Ље и зашто Ље дошао, али ниЉе хтео да ми каже своЉе име. “ад сам му рекао:

Ц £а »ван ћихаЉлович ¬оронов, граРанин —овЉетског —авеза и учесник ¬еликог отаЯбинског рата, и моЉи приЉатеЪи коЉи живе иза ових зидина, ветерани и инвалиди ќтаЯбинског рата, од коЉих су многи изгубили руку или ногу, задобили тешке ране или били контузовани, натапали смо ову земЪу своЉом крвЪу и чистили оваЉ ваздух од фашистичке гамади. ћоЉи приЉатеЪи коЉи овде живе су и радници фабрикâ и поЪâ, стари инвалиди и пензионери, остарели очеви коЉи су своЉе синове изгубили у борби за ослобоРеЬе ове земЪе и ове воде. » зар ми коЉи смо своЉу крв проливали и животе своЉе давали немамо права да користимо своЉу земЪу, воду, ваздух и сунце, све оно што смо отели од фашиста за себе и за своЉ народ?  о сте ви и у чиЉе име све ово радите? Ц поново сам га упитао.

ѕочели су да муцаЉу и да се позиваЉу на реЉонске и обласне комитете.

ƒок су се постранце удаЪавали, човек са шеширом рече: „≈х, оче!”

ќдговорио сам му да сам отац за ове своЉе Ъуде, а да сам за Ьих –ус »ван коЉи Љош има снаге да тамани стенице, буве, фашисте и осталу гамад.”

***

Ќа годишЬем помену великом игуману архимандрит Ќатанаило рекао Ље на проповеди: „ѕочетком 1975. године отац јлипиЉе имао Ље треЮи инфаркт. ”напред Ље знао кад Юе умрети и, по Ьеговом благослову, унапред му Ље направЪен ковчег коЉи Ље стаЉао код Ьега у ходнику.  ад би га неко упитао где му Ље келиЉа, показао би на таЉ ковчег и рекао: ’≈во моЉе келиЉе.’ ѕоследЬих дана Ьеговог живота уз Ьега Ље стално био Љеромонах “еодорит. —вакодневно Ље причешЮивао оца јлипиЉа и пружао му медицинску помоЮ, за шта Ље иначе био квалификован. ќтац јлипиЉе Ље 12. марта 1975. године, у два сата после поноЮи рекао: ’ƒошла Ље ћаЉка ЅожЉа.  ако Ље лепа! ƒаЉте ми боЉе да Ље насликам.’ ƒодали су му боЉе, али руке га више нису слушале.  олико ли Ље само тешких граната тим своЉим рукама превукао до линиЉе фронта за време ¬еликог отаЯбинског рата. ” четири сата изЉутра архимандрит јлипиЉе се тихо и мирно упокоЉио.”

“их година Ље код совЉетског архимандрита, оца јлипиЉа, коЉи Ље имао поуздане помоЮнике и у воЉним круговима и у кабинетима оних коЉи су били на власти, долазило много сликара, научника, политичара, писаца. јктивно Ље учествовао у животу неких од Ьих, и то не само у материЉалном смислу, него пре свега као свештеник, као духовни пастир. јли и ти Ъуди, чиЉе су судбине биле веома различите, и изузетне и сасвим обичне, духовно су снажили оца јлипиЉа. ” архиви архимандрита јлипиЉа у ѕсково-печерском манастиру чува се фрагмент рукописа ј. ». —олжеЬицина. “о Ље Љедна кратка молитва и животни принцип, коЉег се и сâм велики игуман јлипиЉе придржавао у свом животу.

 ако ми Ље добро да с “обом живим, √осподе,

 ако ми Ље лако да веруЉем у “ебе!

 ад се у неверици погубим

или утучен постанем,

кад наЉумниЉи Ъуди

не виде даЪе од дана данашЬег

и не знаЉу шта им Ље сутра чинити,

“и ме тад Љасно увериш да постоЉиш

и да Юеш се постарати

да путеви добра не буду затворени.

”сред славе овоземне

с чуРеЬем се осврЮем на пут

коЉи никад нисам умео сâм да пронаРем,

чудесни пут кроз безнаРе

с коЉег сам успео човечанству да пошаЪем

одраз блистаЬа “вог.

» кад год пожелим да то поново учиним,

даЉеш ми прилику,

а кад год не успем,

значи неком другом си то наменио.


[1] ќван Ц старинска справа за пробиЉаЬе зидина.

—а руског Ѕожана —тоjановиЮ

02 / 03 / 2016

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0