Srpska

 ако Ъуди умиру

Ќа болницу Ље —оломон такоРе указао као на дом плача и школу сеЮаЬа на смрт.[1] ƒа ли сте имали прилике да видите како Ъуди умиру? ” болници их смештаЉу у одвоЉене собе како други болесници не би видели смрт коЉа сваком од Ьих може да се деси. »пак, код Ъуди на умору пуштаЉу у знак милости роРаке и приЉатеЪе, као код сужЬа коЉи Ље заточен у самицу за осуРене на смрт, ради последЬег опроштаЉа.

††††

¬идЪиви свет Ље од невидЪивог одвоЉен непробоЉним зидом, али за самртника ова преграда постаЉе све таЬа, провидниЉа, пробоЉна, умируЮи, он као да се налази у два света. ќн чуЉе гласове коЉе наш слух не прима, изгледа као да до постеЪе човека умору долазе Ъуди коЉи су га престигли на путу ка вечности, нарочито они с коЉима Ље био сЉедиЬен везама приЉатеЪства и Ъубави. ”мируЮи тихим шапатом изговара имена преминулих, нарочито често изговара реч "мама". ¬ероватно Ље да маЉка и после смрти остаЉе наЉближе биЮе за своЉе дете, чак и ако Ље оно веЮ старац у веома дубокоЉ старости.

„есто очи умируЮег човека постаЉу зачуРуЉуЮе дубоке и Љасне, као да с Ьих пада копрена видЪивог света - слике Ьегових ствари и предмета. Мегов поглед Ље уперен некуда у даЪину, он не види Ъуде коЉи су око Ьега, али почиЬе да види оно што ми Љош не видимо, пред Ьим се открива нешто велико и необично. «апаЬиле су ме очи човека на умору коЉег сам видео у детиЬству. ќне су личиле на два плава бездана или на два кристала у коЉима се огледала вечност. ¬идео сам смрт неверуЉуЮег, он Ље осеЮао да умире и преклиЬао Ље лекаре да му продуже живот као да сами лекари не умиру, као да Ље бесмртност на земЪи у човековоЉ власти. "”брзо Юе доЮи пролеЮе," говорио Ље, "процветаЮе дрвеЮе, а Ља Юу у то време лежати у земЪи.  акви сте ви лекари ако Ља умирем? Ўта Юете ми ако не можете да ме спасите?" £една од Ьегових комшиница, веруЉуЮа жена почела Ље да га наговара да се исповеди и причести, алудираЉуЮи на то да ѕричешЮе може да га исцели. Ќеочекивано Ље пристао, али Ље умро исте ноЮи. ќчигледно да Ље у души био исти какав Ље и био и пре и √оспод му, не нашавши у Ьему покаЉаЬе ниЉе допустио да се причести.

¬идео сам другу слику мучне смрти: самртник Ље чинио покрете као да гура неког од себе, као да одбацуЉе неке невидЪиве неприЉатеЪе коЉи су се окупили око Ьега. ¬идео сам на Ьеговом лицу печат страха, као код животиЬе ухваЮене у клопку.

 ажу да се за време причешЮа нарочито добро види унутрашЬе стаЬе човека, али оно се помало открива и у време смрти. Ћице Љедне монахиЬе коЉа Ље дуго година патила од туберкулозе костиЉу и коЉа Ље умрла у болници после кончине постало Ље тако светло и предивно да су се лекари окупили да виде оваЉ преображаЉ после смрти као чудо (монахиЬа Кубов Ље умрла у —ухумскоЉ болници седамдесетих година минулог столеЮа). » насупрот томе, постоЉе Ъуди, чиЉа лица након смрти тамне попримаЉуЮи тежак, мрачан израз.

ќни коЉи читаЉу ѕсалтир за мртве знаЉу како човеку лако бива да се моли за неке Ъуде као да се заЉедно с Ьима моли душа преминулог, поред неких мртвачких сандука осеЮа се мир и радост, тамо нема доживЪаЉа смрти као губитка, веЮ постоЉи радост што се душа вратила у своЉ дом након земаЪског туРиноваЬа. ѕостоЉи нарочит осеЮаЉ, коЉи обЉавЪуЉе да Ље душа спасена, као да Ље срце од Ье добило вест из загробног света. ћеРутим, има покоЉника поред коЉих душа осеЮа тескобу, тежину и глув, несвестан страх, као да Ьихов сандук окружуЉу нека тамна биЮа. “ешко Ље читати ѕсалтир у таквоЉ куЮи, човеку се чини да му Ље Љезик отежао и да сваку реч изговара с великим напором, као да онаЉ ко чита окреЮе и подиже тешко камеЬе. ќд неких гробова осеЮа се миомирис, а од неких - тешки смрад смрти коЉи не личи на обичан смрад леша коЉи се распада: Ьега не осеЮа Ьух веЮ неки унутрашЬи осеЮаЉ душе. ѕонекад се код сандука догаРаЉу чудне ствари, час се гасе свеЮе и падаЉу саме од себе, никако не може да се разгори кадионица, као да нека невидЪива биЮа вичу: "Ўта тражите овде, он Ље наш!"

£едном сам пред смрт причешЮивао професора универзитета, коЉи Ље Љедно време предавао на “билиском Ѕогословском факултету и у средЬоЉ богословскоЉ школи. —туденти су га волели не само због знаЬа, веЮ и због чистоте душе, коЉу Ље сачувао у овом развратном свету: чинило се да Ље ишао кроз мочвару и ниЉе се испрЪао у блату. ќваЉ човек ми Ље пред смрт рекао: "ЌемоЉте мислити да сам одлучио да се причестим у нади да Юе ми то дати исцеЪеЬе, у овим тренуцима не молим Ѕога за здравЪе и за то да ми продужи живот, осеЮам да умирем иако од мене криЉу моЉу болест, желим само Љедно: опроштаЉ од Ѕога у  оЉег сам веровао целог свог живота."

” √удаутима Ље живела искушеница по имену  лавдиЉа, духовна кЮи схиигумана —аве из ѕсково-ѕечерског манастира, коЉа Ље прислуживала при цркви. ќна се разболела од неизлечиве болести, дани су ЉоЉ веЮ били одброЉани. » више од тога, лекари су рекли да може да умре у сваком тренутку и да Ље чудо што Љош живи. ѕитао сам Ље:

"ƒа ли желиш да примиш монаштво?"

ќдговорила Ље:

"£а сам духовна кЮи схиигумана —аве и плашим се да било шта чиним без Ьеговог благослова. £едном ми Ље отац —ава поклонио кошуЪу коЉа личи на власеницу и упитао Ље: "’оЮеш ли Ље променити за другу?" ќдговорила сам: "Ќе." » сада Ље код мене.

–екао сам:

"ѕосле монашког пострига инок се уручуЉе старцу, а Ља Юу извршивши постриг реЮи: "”ручуЉем те оцу —ави".  ошуЪа коЉу ти Ље поклонио биЮе ти потребна за постриг, тако да Юеш остати Ьегова духовна кЮи."

ѕристала Ље.

ќтишао сам у —ухуми да узмем благослов од митрополита »лиЉе. —аслушавши ме рекао Ље:

"ЌемоЉ да ЉоЉ даш иночество, него мантиЉу."

«а време пострига  лавдиЉа Ље устала из кревета и сама Ље држала крст и свеЮу.  ад сам се вратио куЮи Љавили су ми да Ље после мог одласка клекла на колена, заблагодарила √осподу за милост коЉа ЉоЉ Ље дарована и да Ље тако клечеЮи, умрла.  ао да Ље јнРео смрти коЉи Ље послан по  лавдиЉину душу чекао да буде обучена у монашку одеЮу да Ље поведе као невесту ’ристову...

”  Ьизи ѕремудрости »суса, сина —ирахова, написано Ље: и умрле не лишаваЉ милости[2]. ќва милост Ље молитва за Ьих, нарочито помиЬаЬе на ЋитургиЉи. „есто кад нам умре близак човек остаЉе у нама не само осеЮаЉ ненадокнадивог губитка или бол растанка, веЮ се у нашем срцу буди и осеЮаЉ кривице према Ьему, осеЮаЉ неотплативог дуга. —еЮамо се добра коЉе нам Ље учинио и незахвалности коЉом смо му одговарали.  олико боли смо причинили нашим ближЬима, какву суровост смо показали у односу на Ьих, колико пута се Ьихово срце стезало од наших речи као од удараца и како Ље тешко мислити да су ову бол и нашу неправедност однели са собом у земЪу смрти, оставивши нам закаснело раскаЉаЬе, оставивши у нашем срцу незацеЪиву рану.

ћеРутим, можемо да поправимо грехове и грешке молитвом за умрле - Љош у веЮоЉ мери него да су с нама на земЪи. » мртвога можемо да замолимо за опроштаЉ као живога, нарочито на Ьеговом гробу. Ѕило Ље много случаЉева кад су душе умрлих захваЪивале за молитве за Ьих или се ЉавЪале онима с коЉима су раниЉе били у сваРи како би меРусобно опростили Љедни другима. ∆иви и мртви су одвоЉени Љедни од других као преградом, материЉом, али у ÷ркви ’ристовоЉ наше душе се налазе у Љединству с Ьима. —ветлост црквених молитава обасЉава не само земЪу, веЮ и дубине пакла; она доноси олакшаЬе и утеху онима коЉи могу да приме Ьене зраке или чак Ьихове мутне одсЉаЉе. ” овим молитвама Ље утеха за мртве и поука за живе, то Ље плач због трулежности и греховности нашег живота, али у ЬоЉ звучи и нада. ћртви од нас очекуЉу милост. » како Юе се они захваЪивати онима коЉи су се молили за Ьих кад се сретну с Ьима у загробном свету!

—ветосавЪе.орг

02 / 03 / 2016

     оментари:

    2016-03-14
    23:01
    Mirko:
    Hvala vam od srca za ovaj tekst!

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0