Srpska

—еоски епископ

“арски и “Љукалински епископ —аватиЉе за себе каже да Ље сеоски епископ, после богослужеЬа у саборноЉ цркви пиЉе чаЉ с народом ЅожиЉим у ЉедноставноЉ трпезариЉи, и Љедина привилегиЉа архиЉереЉа се састоЉи у томе што сви имаЉу пластичне чаше, а он ипак има керамичку шоЪу. ѕосле тога седа у ”ј«-Ђѕатриотї и обилази своЉу епархиЉу, коЉа има много дужу историЉу него што то можда изгледа.

—ибирски град “ара Ље основан пре ќмска и ратовао Ље чуваЉуЮи наше границе тако одважно и ватрено да у току првих шест година после Ьеговог осниваЬа Ъуди нису орали и сеЉали Ц само су се бранили од неприЉатеЪа. » градили су храмове Ц велике и камене Ц коЉи никад нису били празни.

“арски и “Љукалински епископ —аватиЉе “арски и “Љукалински епископ —аватиЉе
††††

Ц ¬ладико, многи кажу, а и сами можемо да видимо да су данас житеЪи наше земЪе, коЉу су некад звали —вета –усиЉа, постали маЬе побожни од своЉих благочестивих предака. «ашто Ље то тако?

Ц Ќема одлучности. ѕитаЉу: зашто нема светаца? «ато што нема одлучности. ƒете се раРа и одмах се поставЪа питаЬе: Ђ ад му треба давати да Љеде: кад плаче или у одреРено време?ї

—ад кажу: ЂЌаравно, кад пожели.ї ј раниЉе су свеци учили да треба Љести у одреРено време. «ато што Юе у оба случаЉа дете добити исту количину млека. јли ако му будемо давали да Љеде чим заплаче дете Юе схватити да треба да заплаче да би било нахраЬено. ќдрашЮе и тако Юе плакати целог живота.

ј ако зна да га мама воли и да Юе га сигурно нахранити, само што треба мало да причека и да се стрпи, целог живота Юе бити стрпЪиво. ” стрпЪеЬу Юе стеЮи своЉу душу, у трпЪеЬу Юе градити своЉ дом и породицу.

¬аспитаваЬе Ље почиЬало од детиЬства. Ќико раниЉе ниЉе живео у задовоЪству, укЪучуЉуЮи и дете. ƒеца су знала да Юе бити воЉници.

ƒете се раРало и одрасли су га спремали за битку. Мегова среЮа се ниЉе састоЉала у томе да научи да се забавЪа, да задовоЪава своЉе потребе, да шири потрошачку корпу и да повеЮава иметак, веЮ у томе да буде способно да се избори у бици, да сагради зидове, да створи породицу... ќд самог почетка Ље имало циЪ.

£а сам завршио воЉну школу.  ад сам се уписивао поставило се питаЬе: добро, можда Юу имати сигурну зараду, част, и тако даЪе, али ако почне рат? јко ме пошаЪу у рат да ли сам спреман да умрем за отаЯбину?

» премда Љош нисам био уцрквЪен и чак нисам био упознат с православном вером, био сам спреман да умрем... „ак сам почиЬао да размишЪам другачиЉе, не као они коЉи живе за себе, ради земаЪског благостаЬа.

ƒете од детиЬства треба да зна да човек не треба да сабира у временским категориЉама Ц броЉ нула на рачунаЪци, - веЮ у вечности.  ао што Ље наш председник недавно рекао: наша репрезентациЉа у Яудоу Ље остварила велике резултате, али зашто, каква Ље била Ьена мотивациЉа? «ато што су ишли да умру за –усиЉу. –азумете?

Ц ”згред, кад сте поменули председника. »мала сам прилике да чуЉем да тешка економска ситуациЉа у коЉоЉ се –усиЉа налази представЪа сведочанство и последицу тога што као земЪа излазимо из египатског ропства европског живота, кредита и Ђпотрошачких корпиї коЉе сте поменули. Ўта треба да учинимо да заиста доРе до изласка, али да он притом не траЉе 40 година?

Ц –ус Ље добар човек пун повереЬа.  ао што су Ъуди размишЪали у време ———–-а: ето, Ђхладни ратї се десио зато што смо били Љаки и самостални, а ако се предамо у ропство, неЮе нас дирати.

“ако Ље било и у време —муте, 1612. године: сматрало се да су наши цареви лоши Ц Ѕорис √одунов Ље лош, - зато Ље боЪе да се предаЉу поЪском краЪевиЮу, а пошто Юе то бити Ђнашї краЪевиЮ, престаЮе да ратуЉе против нас.

“акво Ље руско чудо-размишЪаЬе. —вета простота. јко вам се тако свиРа, света глупост.

“ако Ље било и 1990-их година: сад Юемо се предати јмерици и пасти на колена и престаЮе да ратуЉу против нас.

јли пролази годину дана, пролази девет година, дванаест година, а они нас Љош увек пЪачкаЉу. » испоставило се да Ље до 2000. године план наношеЬа нуклеарних удара остварен на миран начин: индустриЉски обЉекти су уништени без иЉедног нуклеарног удара...

√лавно Ље и то Ље милост ЅожиЉа што смо видели канЯе звери коЉе су се пре тога облачиле у овчиЉу кожу. √лавно Ље то што смо се пробудили. ƒа ли смо то учинили на време?

ѕробудили смо се, и чак ниЉе несреЮа у томе што Ље реализован план уништаваЬа индустриЉских обЉеката (за време ¬.¬. ѕутина, хвала Ѕогу, то Ље било зауставЪено и много тога Ље обновЪено и враЮено).

√лавно Ље оно што се десило у нашим срцима. ”ништена Ље наша воЪа. ”ништена Ље тежЬа ка светости.

£ер, –усу Ље мало да буде сит и богат Ц треба да буде или Љунак или светац.

Ќаравно, велику улогу у томе су имали медиЉи: кад човек све време гледа бум-трас или плач робиЬе »сауре, Ьегово срце губи снагу, осеЮаЬа нестаЉу, и он постаЉе маЬе осетЪив према свему у правом животу.

“реба да оживимо бол. —ве Юе се променити кад човек буде волео с болом Ц своЉу жену, своЉу отаЯбину.

—еЮате ли се ЉеванРеЪског разбоЉника? »ако Ље био разбоЉник, греховни живот му Ље задао такав бол да патЬе коЉе Ље изазивао телесни бол, нису могле да надвладаЉу бол срца. ѕатЬе на крсту су олакшале патЬу савести и он ниЉе хтео да Ље се ослободи Ц или у сваком случаЉу, ниЉе за тим наЉвише жудео. –екао Ље: Ђѕримам оно што сам заслужио, а ќн Ље без греха осуРен, без греха пати.ї

¬ажно Ље да се у нама пробуди Ъубав с болом, молитва с болом, не Ђо-рук!ї жудЬа и жеЪа за радом, веЮ Ъубав према ствараЬу.

“реба да се пробудимо духом.

—уворов Ље говорио да подвиге не чине руке, ноге и глава, веЮ бесмртна душа.

«амислите да човек има такву Ъубав да гледа само како Юе умрети за домовину! » да према супрузи гаЉи такву Ъубав, и према породици: шта бих Љош могао да учиним за Ьих? —преман сам целог себе да дам Ц на маЬе не пристаЉем.

Ўта таквог човека може да узнемири?  акве невоЪе и недаЮе?

ќн Юе се секирати, плакаЮе с онима коЉи плачу, радоваЮе се с онима коЉи се радуЉу, али нико неЮе моЮи да га избаци из седла, да га скрене с пута.

††††

„овек коЉи има Ъубав према домовини, плакаЮе с Ьеним жалостима, али Юе му бити топло у Ьеним границама, а ако се наРе ван граница руске државе, и тамо Юе радити на добробит драге отаЯбине. » биЮе му слатко и радосно.

» да бисмо имали такву радост треба да узвисимо потребе, да узвисимо вредности.

ј ако Ље човек стекао оно што Ље драгоцено у вечности, оно што не зависи од Ьега, биЮе спокоЉан, миран и спреман на сва искушеЬа.

Ќаравно, такви Ъуди су чак и у среЮна времена, чак и у манастирима, увек били у маЬини Ц можда су се могли на прсте изброЉати.

“ако Ље и √оспод говорио: ЂЌе боЉ се, мало стадо! £ер Ље воЪа ќца вашега да вам да ÷арствої (Ћк. 12: 32).

ј веЮину су увек чинили немоЮни и они коЉи ропЮу. ¬еЮини Ље увек била потребна помоЮ. јли захваЪуЉуЮи народном духу и разумеваЬу, она се угледала на ове поЉединце.

Ќародна пословица каже: ЂЌе стоЉи село без праведника и град без свеца.ї «ато су тако важни подвизи светости, Љуначки подвизи. “реба да их имамо у свом видном поЪу да не бисмо залутали.

£ер, ако човек залута, било куда да оде, нигде неЮе бити код куЮе. Ѕез обзира на то у чиЉу топлу куЮу да доРе, то Юе бити туРа топлина и туРи кутак.

“арска епархиЉа. £едно од сибирских села “арска епархиЉа. £едно од сибирских села
††††

ј ако човек зна да можда неЮе брзо пронаЮи своЉу куЮу и срести се са своЉом породицом (можда то неЮе бити брзо, али Юе се свеЉедно пре или касниЉе десити), али зна циЪ, зна пут, сваки корак Юе га радовати, зато што га приближава куЮи.

Ц  ад сте почиЬали своЉе служеЬе ко Ље од архиЉереЉа Ц можда прославЪених у збору светац или неки од наших савременика Ц био за вас унутрашЬи ориЉентир? Ќа кога сте желели да личите?

Ц ” то време нисам познавао ниЉедног архиЉереЉа осим свог. Ќи покоЉне, ни живе, ни свете, ни грешне. »мао сам Љедног архиЉереЉа Ц мог. јли се нисам обраЮао Ьему, веЮ сам се обраЮао Ѕогу како би Ѕог преко Ьега руководио мноме. Ѕио ми Ље довоЪан Љедан архиЉереЉ да бих имао узор светости, да бих имао свети, небески благослов.

Ц Ўта архиЉереЉ треба да буде за своЉе парохиЉане?  од нас Ъуди архиЉереЉе често доживЪаваЉу као менаЯере наЉвишег нивоа, топ-руководиоце.

Ц јрхиЉереЉ треба да буде слуга. ћенаЯер Ље лажни пастир коЉи стадо не сматра своЉим. Ќаравно, ако се у менаЯеру пробуди савест, он Юе свима служити као Ѕогу и неЮе се захваЪивати за куповину зато што му капЪе новац, веЮ зато што му Ље било драго да види човека.

÷елог живота сам био сеоски свештеник. —ад сам сеоски епископ. ∆ивели смо у селу ¬Љатка где Ље било две куЮе мештана. ќткуд тамо парохиЉани? Ќа 500 километара о обласног центра, на 50 километара од реЉонског центра, беспуЮе. Ќи доброчинитеЪа, никога. Ќисмо живели богато, некако смо саставЪали краЉ с краЉем.

Ѕило Ље Ъуди коЉи су трпели нужду и коЉи су нам се обраЮали: Ђѕомози.ї Ќисам могао да кажем да немам ништа Ц ако сам имао векну хлеба делио сам Ље на пола, молим лепо! ѕомагали смо.

£една породица Ље живела с нама. ћуж, жена и дете. ƒелили су с нама оно што су имали. ”Ъе, брашно, наЉнужниЉе ствари. ј онда сам чуо како муж каже: Ђ—вештеник овде носи расу, а кад доРе у ќмск, скине Ље, облачи фармерке, седа у страна кола и обилази продавнице Ц има их три Ц узима профит. »наче, од коЉих пара би могао све то да гради и Љош нас да храни?ї

¬рло често се може наиЮи на такав однос.

— друге стране »ртиша се налази село, ишао сам тамо чамцем, а после су ми рекли да Ље неко чуо како двоЉица рибара причаЉу: Ђќд свештеника треба више узети, он више плаЮа.ї

ћожда Ље то остало Љош из совЉетског периода, а можда лукави смуЮуЉе народ, а можда Ѕог искушава истог овог свештеника: ако нас сви буду хвалили, како Юемо се смиравати?

“ако да ако сеоског полугладног свештеника Ъуди доживЪаваЉу као некаквог топ-менаЯера коЉи обилази продавнице и сакупЪа новац, а онда га троши, шта Љош могу да кажем...

»ли, Љедан свештеник Ље причао следеЮе: градио Ље цркву, правоугаону, а мештани су причали: Ђ√ради себи гаражу.ї ѕочели су да подижу први спрат Ц уследило Ље ново обЉашЬеЬе: Ђ¬иди колико свештеник има кола, кад мора да гради гаражу на спрат!ї ƒок ниЉе подигао куполу причали су да Ље гаража.

 ад сам постао архимандрит идем метроом с другим архимандритом. „уЉем како баке кажу: ЂЌекад су се архимандрити возили колима, а сад их има толико да чак ни кола нема довоЪно.ї

Ц Ќаша ÷рква Ље у тешка времена раРала свеце и Љош смо затекли Ъуде коЉе сви дубоко поштуЉу, коЉи се називаЉу старцима Ц као што су архимандрит £ован ( рестЉанкин) и старац ЌиколаЉ √урЉанов. ј данас, кад постоЉи огроман броЉ информациЉа, медиЉских могуЮности, издавачких...

Ц ЕмогуЮности да се човек разоноди.Е

Ц Есад кад имамо све ове могуЮности, не знамо Ъуде из генерациЉе после Ьих, коЉи би били поЉеднако цеЬени и поштовани. «ашто?

Ц ƒа су били такви видело се кад су умрли, а док су живели нико них ниЉе примеЮивао. Ќе знам зашто.

ћи смо имали оца јлександра (“иртишни) из  олосовке, коЉи Ље убиЉен. ∆ивео Ље као сви ми, обични свештеници, нико у Ьему ниЉе видео ништа посебно.

ќтишао Ље да исповеди свог убицу и оваЉ га Ље убио. ј пре тога су Ъуди о Ьему такоРе имали различита мишЪеЬа. —ад кад човек погледа Ьегов живот види да Ље свет, чист, без сламке, без мрЪе.

” последЬа времена Ѕог по —воЉоЉ милости криЉе свете Ъуде. » свети Ъуди криЉу своЉу светост. Ќе сматраЉу Ље светошЮу, па Ље зато ни не истичу.

—ад кад се Љедним притиском на дугме може наЮи цитат из дела било ког свеца, ствара се илузиЉа да су савети непотребни. —твара се илузиЉа да човек све сам зна.

ƒа, оваЉ проблем постоЉи, али не зато што нема светаца коЉе бисмо могли да послушамо, веЮ зато што нема послушника коЉи би желели да их слушаЉу.

Ѕог Ље ЂЉуче, и данас и заувек истиї. –ецимо да смо тако ништавни и немарни, - али тамо где се умножава грех благодати има у изобиЪу Ц значи, немарнима, онима коЉи пате од Љош озбиЪниЉих болести, потребни су Љош искусниЉи лекари, налик на анРеле.

√оспод не оставЪа ÷ркву без Ьих, иако их Ље увек било мало, увек Ље била несташица. √оспод Ље рекао: Ђ∆етве Ље много, делатеЪа Ље малої (ћт. 9: 37), али ипак нам их шаЪе, само што их не примамо. √орди смо и зато нисмо у стаЬу да видимо свеца.

“арски и “Љукалински епископ —аватиЉе “арски и “Љукалински епископ —аватиЉе
¬ише смо заволели таму него светлост, своЉе мишЪеЬе од савета, заволели смо тешки пут самооправдаЬа и напустили смо пут светих отаца коЉи су осуРивали себе.

«ато их и не видимо, али то не значи да их нема. »ма. „им се окренем Ѕогу, Ѕог се одмах окреЮе ка мени. ЌеЮе ми Ѕог ваЪда слати архангела √аврила? Ќе. ѕослаЮе ми обичног свештеника Ц или чланак на Ђѕравославие.руї.

„овек коЉи се колеба у вери се пита зашто нема стараца. ћоже се реЮи: Ђ¬еруЉем, √осподе. ѕомози мом неверЉу.ї » Ѕог Юе вам дати старца.

Ўта Ље старац у древним монашким уставима? —ваки нови монах Ље био на послушаЬу код искусниЉих. „итав задатак старца Ље да послушник не поступа по своЉоЉ воЪи.

јко сте завршили треЮи разред има ли смисла да вас неко пошаЪе на вишу школу?

»мали смо преподобног —ерафима —аровског коЉи Ље живео у —арову. ƒа ли му се много монаха из —арова обраЮало? ј из далека, ван гранциа —аровског манастира, долазило Ље до три хиЪаде Ъуди дневно.

«ашто не могу да наРем старца? «ато што сам као саровски монах: старац Ље поред мене, видим га, а не обраЮам му се. ѕреподобном јмвросиЉу ќптинском су ставЪали канту за смеЮе на главу...

 ао пре хиЪаду и по година, и данас Ље одговор на ово питаЬе исти: нема стараца зато што нема послушника. Ќема других разлога.

јко сам вам рекао Ља, грешни сеоски епископ, и наизглед сте ме саслушали с поштоваЬем, а у себи мислите: ЂЅио би ми потребан неко мудриЉи,ї у томе нема много греха. ј кад бих био као светитеЪ £ован “обоЪски, био би смртни грех не послушти таквог човека. “о Ље исто што и не послушати £еванРеЪе.

Ќа јтону кажу: ако немаш кога да питаш, питаЉ паЬ Ц и то Юе бити спасоносниЉе него да веруЉеш своЉоЉ помисли!

“реба почиЬати од послушаЬа родитеЪима, наставницима, руководиоцима, мужевима и то не само кротким, веЮ и горопадним, Љер Ље то угодно Ѕогу и биЮе добро.

ЂЌаш добри Ѕог ниЉе такав да зависимо од свештеника.ї

јли ако хоЮете да почнем да грдим данашЬе време, хаЉде, грдиЮу. –аниЉе послушник ниЉе дозвоЪавао себи да почне да чита духовну кЬигу без благослова свог старца. ј ми сад не само да читамо црквену литературу одреда, него чак и световну. –ечено Ље да Юе онога ко чита новине Ѕог казнити духовном глаРу.

» поред потпуног изобиЪа имамо духовну глад.

ћи по своЉоЉ памети све знамо, и упитаЉ било кога, сви Юе ти реЮи, и на интернету пише кад се треба венчати, кад се треба крстити и како живети духовно. —ве унаоколо Ље засеЉано духовном храном, а ми не желимо ни Љедно, ни друго, ни треЮе. «ато што у одговорима стараца тражимо извесну насладу и задовоЪеЬе своЉих жеЪа. ј понекад нису потребни ни сами старци. ’тели бисмо да се наЪутимо на данашЬицу и да оправдамо своЉе маловерЉе према пастиру коЉег нам Ље Ѕог данас посало.

Ц «намо да код вас у епархиЉском дому живе сиромашни Ъуди. »ма их врло много. ќдакле долазе?

Ц »мамо два скита. ѕре него што пошаЪемо човека у скит треба да обави медицински преглед. » за то време се налази код нас. »ли рецимо, веЮ живи у скиту, у шуми, а потребна му Ље честа медицинска помоЮ. ћонах нема толико новца да сваког дана долази на терапиЉу и да га троши за то. » они живе код нас.

»ма укупно петнаестак Ъуди. √оспод их Ље довео, моле се, раде, не скидаЉу звезде с неба, али некако живе.

60-70% су Ъуди сиромашни у социЉалном смислу, али има и таквих коЉи имаЉу куЮу, али не желе да живе у куЮи. Ќеки траже духовни живот. МиховоЉ души тамо не приЉа, а овде ЉоЉ приЉа.

 ад √оспод жели да спаси душу ќн Ље позива на различите начине.

Ѕог жели да се сви спасу и ѕромисао ЅожиЉа се не састоЉи у томе да простре сламу свуда где можемо да паднемо, веЮ у томе што нас стално доводи у ситуациЉу да бирамо измеРу добра и зла.

» тако нас Ѕог води. £едног Ље привукао, рецимо, преко памети: човек Ље прочитао кЬигу, пожелео Ље да доРе у манастир Ц довео га Ље преко памети. ƒругог Ц преко стомака: нема шта да Љеде, а овде га хране. “реЮи нема кров над главом.

“реЮи има проблема с нервима. »ли пиЉе, или има социЉалних проблема Ц човек не може да се социЉализуЉе у друштву, не могу да га трпе жена, мама, тата, сопствена деца, неко треЮи... ј овде гледаш Ц сви живе, и можда Ъубав ниЉе велика, али ипак постоЉи.

Куди живе Љедни за друге.

Ц ѕод кровом вашег архиЉереЉског дома.

Ц (—меЉе се.) » Ља сам исти, зато живим с Ьима.

Ц » Љедете за истим столом с Ьима.

Ц » Ља сам стално гладан. (—меЉе се.) “ри пута дневно, или бар два, али не маЬе.

∆ивот под истим кровом ниЉе циЪ сам по себи. јли ако доРу и кажу да немаЉу где да живе неЮу им реЮи да нема места. јко Ље човек гладан, неЮу му реЮи да нема шта да се Љеде: ако има довоЪно за 15-20 Ъуди, наЮи Юе се и за двадесет првог. Ќе знам да ли Ље то добро или лоше.

Ц Ќе терате га.

Ц јко може да живи код нас неЮу га отерати и ниЉе важно какав живот Ље водио до данас. ј ако не може и ако Љош ’ристово стадо почиЬе да води лево-десно, да га квари, снисхоРеЬе према Љедном не сме да се претвори у немилост према многима, као што Ље говорио, ако ме сеЮаЬе не вара, јтанасиЉе јлександриЉски.

јко због Љедног другима бива лоше предлажемо му да нас напусти. Ќедавно нас Ље Љедан такав напустио, отишао Ље у рехабилитациони центар. ѕолицаЉац нас грди због тога што лоше радимо. —лажемо се, савест нас мучи, заиста смо нешто пропустили. “о се дешава, зато што слика овде ниЉе идеална, као свуда Ц као у породици, као у братству, као у воЉсци.

ƒечаци-избеглице из ”краЉине ƒечаци-избеглице из ”краЉине
††††

Ц ѕримили сте и много Ъуди из ƒонбаса.

Ц «аЉедно с православним добровоЪцима поправили смо напуштени дечЉи дом у селу £екатерининско Ц две двоспратне зграде. ј месец дана после тога у ќмск Ље довежено 1000 избеглица и предложено нам Ље да примимо 100 избеглица.

—местили смо их, држава Ље нешто надокнадила, а нешто ниЉе и од 31. децембра 2015. године престао Ље сваки облик финансираЬа.

–адно способни су се одавно запослили Ц три месеца након што су дошли. ј из све области су дошли Ъуди с много деце, пензионери, инвалиди. ћолили су да им помогнемо, немаЉу куд, сад тражимо средства. »ма 20-30 Ъуди с децом.

ѕокушавамо да направимо ÷ентар за социЉалну адаптациЉу сиромашних –уса, уточиште за труднице.

ќсновали смо центар за добровоЪну и социЉалну помоЮ.

—акупЪамо ствари, делимо, тражимо. јко има питаЬа у вези са запослеЬем, информативних питаЬа, трудимо се да их решимо.

—ве Ље то прво више било за ”краЉинце Ц они су живели на местима за привремени смештаЉ. ѕоживели су два-три месеца, а онда Ље логично било да изаРу у свет. Ќаправили смо структуру коЉа им помаже после изласка из места за привремени смештаЉ.

Ц ¬ладико, последЬе питаЬе: шта Ље —вета –усиЉа? «ашто Ље света?

Ц —вета –усиЉа Ље смисао живота, национална идеЉа, коЉу смо имали до ѕетра I, кад прозори из ≈вропе или ка ≈вропи Љош нису били отворени. “о Ље било време —вете –усиЉе.

ј касниЉе Ље оваЉ поЉам доживео препород, био Ље тражен у време спора измеРу словенофила и западЬака. ” принципу, не би их требало супротставЪати Ц и Љедни и други су били патриоте.

—ловенофили су идеале —вете –усиЉе ставЪали на свеЮЬаке како би се ориЉентисали, али Ље –усиЉа ипак кренула западним путем: протестантизам, капитализам, комунизам...

» у наше време поЉам —вета –усиЉа доживЪава препород.  ористе се изрази Ђруски светї, Ђтрадиционалне вредностиї и чини се да заиста на свету нема никог другог ко би ове вредности сачувао.

јко на «ападу у медиЉима пишу да ѕутин и –уска ѕравославна ÷рква развраЮаЉу ≈вропу традиционалним вредностима, шта Љош може да се каже?

ЌаЉвеЮи проблем данашЬице Ље у томе што човек живи за себе. Ќе за ближЬег или за Ѕога. ј —вета –усиЉа Ље била кад Ље човек живео за Ѕога и кад Ље за Ьега Ѕог наЉвиша вредност.

«а онога ко хули —вету “роЉица била Ље предвиРена смртна казна: то Ље било наведено у Ђ–ускоЉ правдиї, у стварности се ниЉе примеЬивало, али Ље градило систем вредности.

Ќа првом месту Ље био Ѕог, а затим добробит друштва.

—вета –усиЉа: “арски  ремЪ. ќвде су се Ъуди вековима до смрти борили за руске границе —вета –усиЉа: “арски  ремЪ. ќвде су се Ъуди вековима до смрти борили за руске границе
††††

ƒруштво као наЉвиша вредност такоРе ниЉе лоша ствар. ј сад Ље личност наЉвиша вредност. Ѕило би добро кад би се имала у виду личност поред нас. ј данас се схвата као: Ља сам личност, свето Ље оно што ми се свиРа. ƒанас Ље егоизам главна вредност.

Ќеко Ље рекао, не знам да ли Ље истина или ниЉе, да 50% кревета у јмерици заузимаЉу душевни болесници. ѕоловина становништва користи антидепресанте.  ад дете напуни 18 година, изнесу Ьегове кофере: даЪе иди сам.

ј код нас кажу: какви су то родитеЪи ако не доведу своЉу децу до пензиЉе?! Ќаравно, то Ље превише, али ми Ље симпатичниЉе: мама увек воли. ќна храни своЉе дете и сама Љеде. —латко ЉоЉ Ље. —вета –усиЉа су традиционалне породичне вредности. »змеРу осталог, и света глупост, кад се веровало да су сви Ъуди добри и да Ље немогуЮе да нас неко превари.

ƒаЉ Ѕоже, наравно, да не буде свете глупости, веЮ да постоЉи света мудрост.

ј за то Ље потребно да постоЉе систем вредности, образоваЬе, основе православне културе, основе руске духовности. ЌиЉе важно да човек само иде у цркву, веЮ да тражи Ѕога, да √а тражи с болом и ЪубавЪу. » онда Юе —вета –усиЉа бити у Ьеговом срцу.

Ќисмо ми рекли, веЮ су долазили Ъуди из иностранства и говорили да се све земЪе граниче с другим земЪама, а –усиЉа се граничи с небом.

—а руског ћарина “одиЮ

02 / 03 / 2016

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0