Srpska

ЂЌаш задатак Ље да учинимо историЉу актуелномї

ќ занимЪивим часовима историЉе и небаналном патриотизму, о свом односу према бучним дискусиЉама из новиЉег времена и новим обавезама архипастира у интервЉуу за портал ЂѕравославЪе и данашЬицаї говори £егорЉевски епископ “ихон Ц управник «ападног викариЉата града ћоскве, намесник —ретеЬског ставропигиЉалног мушког манастира, одговорни секретар ѕатриЉарашког савеза за културу, аутор и руководилац проЉекта изложбе Ђ–усиЉа Ц моЉа историЉаї.

††††

Ч ¬еЮ три пута су се у ћаЬежу одржавале интерактивне изложбе проЉекта ЂћоЉа историЉаї. ƒоживеле су огроман успех, али има и критике. ќко изложбе Ђќд великих потреса до ¬елике ѕобедеї, коЉа Ље одржана у новембру 2015. године, дигла се прашина у друштвеним мрежама. ” Љедном од делова налазио се цитат светитеЪа Ћуке коЉи му заправо не припада, и не само то Ц Ъуди су у томе видели покушаЉ рехабилитациЉе стаЪинизма. —тиче се осеЮаЉ да данас тема односа према совЉетскоЉ прошлости буквално изазива поделу друштва на два дела.  ако се по ¬ашем мишЪеЬу може превладати оваЉ раскол?

Ч ƒа, као што сте се изразили Ђдигла се прашинаї, заиста Ље тако. Ўто се тиче ЂоправдаваЬаї стаЪинизма, на овоЉ изложби су га видели они коЉи су желели да га виде. ѕритом нису приметили наЉвеЮу тематску експозициЉу на изложби посвеЮену подвигу новомученика, експозициЉу посвеЮену √”Ћј√-у Ц ништа од тога критичари због нечега нису видели.

јли заиста, било Ље и наших грешака за коЉе смо се веЮ извиЬавали. ” ЉедноЉ од сала Ље приказан цитат светитеЪа Ћуке (¬оЉно-£асенецког), коЉи се односи на —таЪина и коЉи Ље веома познат. ќн Ље много пута навоРен у различитим публикациЉама, али се ипак испоставило да ниЉе потврРен документима. —кренули су нам пажЬу на то, проверили смо, уверили смо се да Ље заиста тако и одмах смо склонили таЉ цитат. —ве остало Ље просто етикетираЬе, другим речима се не може назвати.

” погледу односа друштва према —таЪину данас често преовладаваЉу краЉЬе опречни ставови. —еЮамо се ко Ље био победник на интернет- гласаЬу Ђ»ме –усиЉеї, коЉе Ље одржано пре неколико година Ц £осиф —таЪин. јли ми нипошто нисмо Ьегове апологете. ћожемо му указати поштоваЬе као државном посленику и притом говорити о насиЪу и злочинима коЉи су се чинили у земЪи. «ар у томе има нечег што заслужуЉе прекор? “о Ље историЉска истина. ”скоро Юе оваЉ део експозициЉе бити отворен у »сториЉском парку на ¬ƒЌ’ и гледаоци без предрасуда Юе сами моЮи да се увере: приказана Ље обЉективна прича о том трагичном времену.

Ўто се тиче Ђраскола у друштвуї - не треба претеривати и истицати мишЪеЬе маЬег броЉа Ъуди као општенародно.††††

††††

Ч »сториЉски парк на ¬ƒЌ’ Ђ–усиЉа Ц моЉа историЉаї отворен Ље сасвим недавно, 29. децембра 2015. године.  ако Юе он радити и по чему Ље специфичан? ” току ЅожиЮних предаваЬа овде су одржане конференциЉе ЂћисиЉа историЉеї и ЂћисиЉа културе: руски Љезик и кЬижевност у савременоЉ рускоЉ школиї, коЉе су организоване уз учествоваЬе ѕатриЉарашког савета за културу. ƒа ли сте желели да парк представЪа простор за комуникациЉу са заЉедницом просветних радника?

Ч ƒа, у раду наших конференциЉа су учествовали професори факултета и школа, аутори уЯбеника и водеЮи радници академских института. ќни су необично добронамерно, чак бих рекао и високо оценили оно што Ље учиЬено. “о Ље за нас и радост и велика част. »сториЉски парк Ље специфичан, очигледан и занимЪив уЯбеник историЉе наше отаЯбине. ЌаставиЮемо да радимо на експозициЉи заЉедно с научним радницима историЉског факултета ћƒ”, »нститута историЉе –јЌ, —ретеЬске семинариЉе и ћосковске ƒуховне академиЉе.

Ќаш задатак Ље да помогнемо посетиоцима, пре свега младим Ъудима да виде историЉу као актуелну, насушну и тражену. Ќаше изложбе су одржане у ћоскви, у —анкт-ѕетербургу, у —ибиру и на  риму. «а сто дана изложбу Ље посетило преко милион Ъуди. ” ћинистарству културе коЉе Ље било координатор ових експозициЉа рекли су нам да Ље то случаЉ без преседана. ќдавде, у ћоскви, ред се протезао од ћаЬежа до Ћобног места и седамдест, па и осамдесет одсто Ъуди коЉи су стаЉали у Ьему чинила Ље омладина. ”спели смо да на неки начин допремо до Ье, и мислим да се не ради само о томе што овде има много интерактивних експоната и електронских уреРаЉа. ѕре свега Ље важно то што Ље младим Ъудима занимЪив и близак овакав приступ историЉи.

—вест о томе да свако од нас учествуЉе у великом путу коЉим Ље прошао сав наш народ за хиЪаду година Ље главни задатак. ѕосле ове свести о заЉедништву долази и све остало, укЪучуЉуЮи и патриотизам о коЉем се сад толико много прича, и не увек успешно, него често и одвеЮ банално. £ер патриотизам Ље у суштини кад се човек осеЮа као саставни део своЉе културе, историЉе и традициЉе, свега онога што се назива домовином. јли како до тога доЮи? ќвде не могу да помогну узвишене речи. —матрамо да Ље наш задатак управо то да упознамо младе Ъуде с нашом историЉом, онаквом каква Љесте, без украшаваЬа, али наравно, и без оцрЬиваЬа. ”беРен сам да овакав приступ раРа правилан, дубок и искрен однос према историЉи и своЉоЉ отаЯбини.

— ƒепартманом за образоваЬе града ћоскве договорили смо се да Юе екскурзиЉе коЉе се овде организуЉу бити бесплатне за Раке. Ќаставници Юе моЮи да одржаваЉу часове у историЉском парку. ѕрофесори кЬижевности Юе такоРе овде моЮи да пронаРу теме за часове. ѕри чему се садржаЉ може допуЬавати: отварамо научно-методолошки центар и наставници Юе моЮи да обраРуЉу своЉе теме и уз помоЮ наших стручЬака оне Юе бити унете у електронске експонате.

Ч ¬ладико, учествуЉете у раду црквене комисиЉе за испитиваЬе такозваних Љекатеринбуршких остатака. ќбичним Ъудима, измеРу осталог и мени, тешко Ље да се разаберу у таквим стварима. ќбЉавЪен Ље невероватан броЉ материЉала како за, тако и против признаваЬа остатака коЉи су наРени код £екатеринбурга за остатке коЉи су припадали члановима породице последЬег руског цара.  акав Ље ¬аш однос према овом предмету и шта у ¬ама лично изазива сумЬу?

Ч ƒржавна комисиЉа Ље 1998. године признала да Љекатеринбуршки остаци припадаЉу члановима царске породице. ћеРутим, велики броЉ истраживача Ц криминалистичара, историчара и антрополога Ц изражава сумЬу у тачност овог закЪучка. —ад Ље »стражни комитет основао компетентну стручну комисиЉу: позвани су стручЬаци коЉи поседуЉу високе квалификациЉе и коЉи нису заговорници ни Љедног, ни другог става Ц Ђзаї или Ђпротивї, коЉи су настали у току последЬе две децениЉе. Ќадам се да Юе стручЬаци проучивши све доставЪене, као и нове материЉале, донети своЉу пресуду.

Ч ѕосле ¬аше архиЉереЉске хиротониЉе вероватно имате много нових обавеза.  оЉе су за ¬ас наЉважниЉе, коЉе су првостепене?

Ч ” своЉоЉ поучноЉ беседи на моЉоЉ хиротониЉи Мегова —ветост патриЉарх  ирил Ље посебно истакао да пре свега треба да учинимо то да престоница Ц ћосква, не само по називу, веЮ и по духу постане све више хришЮански и православни град. ≈то, то Ље моЉа првостепена обавеза.††

††††

Ч ” —ретеЬском манастиру се брзим темпом гради нови храм у част Ќовомученика и исповедника –уске ÷ркве.  ако видите своЉ будуЮи храм?

Ч ” ствари, изградЬа овог храма напредуЉе нормалним граРевинским темпом уз поштоваЬе свих потребнх технологиЉа. ”купно Юе се градити око четири године, што и ниЉе тако мало.

 ако га видим?  ао храм подигнут у име √оспода Ѕога нашег »суса ’риста и у сеЮаЬе на Мегове свете новомученике и исповеднике.  ао спомен-храм у част победе √оспода »суса ’риста и Мегових ученика, светих новомученика, над силама пакла коЉе су се обрушиле на нашу ÷ркву, на нашу отаЯбину у ’’ веку, коЉи Ље за –усиЉу био и трагичан, али и велик. ”право то Юе бити главна тема нашег храма: светла победа духа, победа ÷ркве над плановима за Ьено уништеЬе, за поробЪаваЬе Ъуди.

Ќа доЬим спратовима храма градимо катихизаторски и омладински центар у коЉима Юе учествовати студенти и професори —ретеЬске духовне семинариЉе. ѕретпоставЪамо да Юе радити у координациЉи с историЉским парком ¬ƒЌ’. —ваког дана од почетка изградЬе храма молимо се и у келиЉама, и на ЋитургиЉи да нам √оспод да благослов да завршимо изградЬу овог храма коЉи Ъуди веЮ зову храм ЂЌовомученика и исповедника цркве –уске на крви, на ЋубЉанкиї. Ќадамо се да Юемо храм освештати 2. марта 2017. године.

Ч ќстаЉете намесник —ретеЬског манастира, а то значи и старешина наЉвеЮе московске парохиЉе, много служите и проповедате. Ўта као старешина сматрате да Ље оно чему пре свега треба да научите парохиЉане?

Ч ¬ероватно ономе што веЮ неколико децениЉа сам учим Ц живоЉ вери у ’риста, потпуном посвеЮиваЬу сведобром и милостивом ѕромислу ЅожиЉем и одговорности за своЉе хришЮанско призваЬе. ∆иво општеЬе с Ѕогом Ље плод Ъубави према Мему и испуЬеЬа Мегових заповести. » ово општеЬе Ље главно што може да постоЉи у животу хришЮанина.

£егорЉевски епископ “ихон (Ўевкунов)
–азговор Ље водила Ќаталь€ √оренок
—а руског ћарина “одиЮ

ѕравославЪе и данашЬица

08 / 03 / 2016

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0