Srpska

Ђ—уЉеверЉе Ље празнина, глупост и самообманаї

–азговор са професором ј. ». ќсиповом

÷рна мачка, празна кофа, броЉ 13, посебно ако пада у петак... «накова коЉи наЉавЪуЉу неуспех или неку несреЮу има много. ƒобро Ље што мало Ъуди зна за Ьих, иначе би... ”осталом, шта би? «ар Ље суЉеверЉе споЉиво са хришЮнством! јваЉ! „ак и у црквеноЉ средини има много суЉвереЉа повезаних с неким деЉствима у храму или чак и обредима. ј шта тек да кажемо о апсолутно суЉеверном по суштини односу према иконама, светим изворима, па чак и ходочашЮу? ќ томе у чему се криЉе корен жилавости суЉеверЉа, зашто Ъуди тако често доспеваЉу у Ьихову власт и како превазиЮи страх од обележЉа, урока и осталог, разговарамо с јлексеЉем »Ъичем ќсиповом.

††††

Ц јлексеЉе »Ъичу, данас бисмо желели да поразговарамо о суЉеверЉима. “о Ље поЉава коЉа буквално преплавЪуЉе наш живот: Ъуди обраЮаЉу пажЬу на неке ситнице коЉе почиЬу веома да их узнемираваЉу. ј како бисте ви дефинисали суштину суЉеверЉа?

Ц –еч ЂсуЉеверЉеї се среЮе у многим Љезицима. »змеРу осталог, у грчком постоЉи поЉам Ц Ђметеотисї, коЉи се на словенски и на руски Љезик преводи управо као суЉеверЉе. ” грчком значи празнина, привид и глупост. » у ЉевреЉском Љезику постоЉи реч са сличним значеЬем: Ђдим, пара коЉа се лако расеЉава, ништа не значи, нема суштинеї, као и Ђглупост и обманаї. „ини ми се да нам ови Љезици: грчки и ЉевреЉски Ц пошто су то Љезици —ветог ѕисма и управо о суЉети се говори у —ветом ѕисму Ц веома добро преносе суштину ове поЉаве Ц суЉеверЉа. ѕо свом садржаЉу то Ље извесна празнина и глупост. ј ако Ље реч о ЉевреЉском Љезику, онда Ље чак и превара. ” овом случаЉу Ц самообмана. ≈то шта Ље суЉеверЉе.

—уЉетно Ље ништавно, ништавило, празнина, оно чега заправо нема. ј човек томе придаЉе значаЉ као нечему што заиста постоЉи и услед тога пада у обману, у самообману и логично, наноси себи штету, пада у заблуду. ≈то шта Ље суЉевереЉе: вера у суЉетне, ништавне ствари коЉе заправо немаЉу никакав значаЉ и суштину.

Ц «ашто се суЉеверЉе назива грехом? ƒа ли Ље то такоРе страст?

Ц ≈во о чему се ту ради. Ўта Ље грех? √рех (о, сад Юу дати дефинициЉу!) Ље оно што штети човеку. ≈во, на пример, сад Юу узети и исеЮи себи прст Ц то Юе бити грех. »ли Юу се убости иглом Ц то Юе бити грех. √рех Ље све оно што штети човеку. ј замислите суЉеверЉе: ево, почиЬем да веруЉем да ми Ље црна мачка прешла пут и сад се не зна шта Юе са мном бити, или сам наишао на некога ко носи празну кофу... „овек се растроЉи, не зна шта да ради, због тога се ремети сав Ьегов нормалан живот Ц управо зато Ље то грех. ј постоЉе различите врсте суЉеверЉа. £едан волгоградски лажни старац Ље говорио: Ђјко крстеЮи се не додирнете своЉом руком лево раме, треба одозго, одозго! Ц он Юе остати да седи тамо и шапутаЮе вам на лево ухо.ї »ли замислите да у цркви предаЉете нешто преко левог рамена Ц многи чак устукну Ц и то се дешава!

»ма ствари коЉе су можда и смешне, а има и оних коЉе наводе Ъуде на врло жалосне закЪучке. Ќа пример, монахиЬа ми Ље у Љедном манастиру рекла: Ђќве године нисмо успели да се окупамо на ЅогоЉавЪеЬе Ц а кад се окупаш, сви грехови за годину дана се опраштаЉу, човек се чисти од грехова.ї «амислите! » узгред речено, ова глупост, √осподе! Ц се шири по нашоЉ маЉчици –усиЉи и многи почиЬу: Ђќбавезно се треба окупати и омити се од грехова.ї  ако Ље то лако: окупао се човек и све Ље у реду. ЌиЉе потребно ни покаЉаЬе, ни труд Ц ништа! ќкупао си се, а Љош ако човек после купаЬа попиЉе и чашицу Ц па то Ље дивота! ” принципу, ѕравославЪе Ље наЉбоЪа религиЉа на свету.

Ц ј како се борити против суЉеверЉа, против ове празнине?  ако да човек не доспе у Ьу?

Ц ѕознат Ље закон духовног живота: што маЬе има вере у Ѕога, тим више има суЉеверЉа. «а човека коЉи веруЉе да се без воЪе ЅожиЉе ништа не дешава, да на свету нема никаквих случаЉности и да се воЪа ЅожиЉа не састоЉи само у томе да Ѕог пожели и учини, веЮ и ономе што у потпуности одговара Ъудском духовном стаЬу, и да нам Ѕог као Ћекар шаЪе само наЉбоЪе околности како бисмо се освестили, - дакле, за онога ко веруЉе управо у Ѕога, сва ова суЉеверЉа, наравно, нису ништа друго осим бесмислица, празнина и ништа више. ѕотребна Ље вера у Ѕога. ј кад човек заборавЪа на Ѕога, он почиЬе да веруЉе у разноразне глупости. „итаво паганство се, узгред буди речено, на томе и гради Ц паганство Ље на краЉу краЉева заправо суЉеверЉе.

Ц  аква Ље природа настанка суЉеверЉа? Ќеобразованост?  оЉи су Љош узроци ове поЉаве?††

††††

Ц ћогу постоЉати и други разлози. ѕонекад се дешава да се нешто заиста подудара. ÷рна мачка преРе човеку пут Ц он иде, саплете се и повреди колено: ето ти га! ј можда Ље сама подударност изазвана тиме што Ље човек поверовао у ову црну мачку, па Ље зато разбио нос или колено, али само по себи подудараЬе ових ствари Љача у Ьему веру у оваква суЉеверна обележЉа. “о Ље Љедан од фактора коЉи су присутни у нашем животу.

ј можда се главна ствар састоЉи у томе што вера у Ѕога тражи да будем одговоран у свом животу Ц према своЉоЉ савести, према вери у вечни живот, према вери у то да Юе ми после смрти све што сам овде учинио бити показано и да Юе ми заиста донети патЬе ако сам чинио нешто зло.

” принципу, вера у Ѕога Ље одговорност Ц труд и неопходна самопринуда. ј у суЉеверЉу ништа ниЉе потребно. —амо избегавати: избегавати да ми неко не преРе пут... »ма случаЉева коЉи су просто смешни: идеш и видиш да неко трчи колико га ноге носе... » шта онда? ƒобро, нисам ти прешао пут, него си ти прешао мени. «начи, по тоЉ логици, желиш ми зло?  ако то човек да схвати? Ц Куди о томе чак ни не размишЪаЉу. √лавни хришЮански животни принцип Ље принцип Ъубави и оваЉ принцип се у датом случаЉу потпуно одбацуЉе: само да мени буде добро.

 рстиЮ се налазио на поду у храму Ц нико га ниЉе подигао. ћоЉа сестра га Ље подигла и ставила на прозор у близини.  рстиЮ Ље моментално нестао. “ек касниЉе Ље сазнала о чему се ради. »споставЪа се да Ъуди бацаЉу крстиЮ како би га неко подигао и на таЉ начин преузео болест или неприЉатност Ц схватате: суЉеверЉе веЮ постаЉе зловерЉе. ”згред речено, то Ље Љедан од одговора на питаЬе због чега Ље суЉеверЉе грех. «ато што постаЉе зловерЉе.

” сваком случаЉу, суЉеверЉе ме не оптереЮуЉе било каквом моралном одговорношЮу пред било чим. Ќикакве заповести ми нису потребне, могу да не размишЪам ни о каквим греховима и зато Ље суЉеверЉе, наравно, много лакше, и човек се интуитивно опредеЪуЉе за Ьега, а не за веру у Ѕога где Ље све повезано с трудом. “о Ље главни разлог.

Ц ќдносно, испуЬаваЬе своЉе свести некаквим неоправданим страховима заправо и Љесте суЉеверЉе и против тога се Љедноставно треба борити?

Ц “реба обЉашЬавати. Ќажалост, прилично често имам прилике да чуЉем да се на проповеди обЉашЬава историЉа празника, да се обЉашЬава шта Ље свеЮа, шта Ље амвон, и врло мало, скоро никад се не говори о томе да постоЉе духовни закони живота, коЉе Ље опасно кршити Ц исто као што Ље опасно кршити закон теже или закон температуре: не смеш Ц опеЮи Юеш се или Юеш се смрзнути, пашЮеш с десетог спрата. »ма закона: неЮе ме Ѕог казнити кад скачем с петог спрата, веЮ закон силе теже. »сто тако Ље и у духовном животу: ако желиш некоме зло самим тим зариваш нож у своЉе тело. јко некоме завидиш Ц не каже се случаЉно: Ђпозеленео Ље од завистиї, - а светитеЪ ¬асилиЉе ¬елики Ље писао: Ђ» никад у ЪудскоЉ души ниЉе зачета погубниЉа страст од зависти.ї »споставЪа се да Ље сваки грех рана коЉу задаЉемо себи. » у овом случаЉу суЉеверЉе Ље често повезано са зловерЉем и оно увек човеку доноси штету, грех и рану, коЉе човек, наравно, треба да избегава. јли ради тога, аваЉ, треба да зна ѕравославЪе, и то да Ьегова суштина ниЉе само у правилном испуЬаваЬу свих Ьегових захтева, веЮ у томе да се човек бори са своЉим рРавим жеЪама и поривима: да не лаже, да се не претвара, да не вара итд. Ц ето у чему Ље суштина ѕравославЪа. Ђ—ине, даЉ ми срце твоЉе,ї - каже √оспод, - а не ноге и руке. ј ми то не чинимо: даЉемо руке и ноге.

Ц ћагиЉски однос према православним светиЬама Ље такоРе врло уврежена поЉава. ѕротив болести Ц таЉ и таЉ извор, ако хоЮеш да наРеш стан Ц иди тамо и тамо и т.сл. «ашто се сад укоренила оваква поЉава?

Ц ќ, одлично питаЬе. «аиста, сад кад говоримо о препороду ѕравославЪа народ одЉедном захвата овакво суЉеверЉе. £едном сам на предаваЬу, негде у прохиЉи, строго упитао: Ђ оме се треба молити за избавЪеЬе од пиЉанства?ї —ви су одговорили: Ђ‘ЌеиспиЉноЉ „аши!’ї –екао сам: Ђ“ачно. ЌемоЉте да вам падне на памет да се молите пред ¬ладимирском, или  азанском, или »верском иконом ћаЉке ЅожиЉе! ЌеЮе вам помоЮи!ї —ви су одмах рекли: Ђ’и!ї ƒокле смо дотералиї –азлог Ље исти: ово Ље лако, ово Ље много лакше. Ћакше Ље запалити свеЮу, заказати молебан и акатист. ЌиЉе чудно што Ље Љедан песник написао изванредне стихове: Ђƒа, боЉ са собом Ље наЉтежи боЉ. ѕобеда над победама Ље победа над собом.ї «аиста, спреман сам да превалим на стотине километара до ЂЌеиспиЉне „ашеї у овом манастиру, али да се уздржим од Љош Љедне чашице Ц то Ље веЮ превише, наравно.

Ѕорба са собом Ље наЉтежа ствар и ѕравославЪе позива управо на то: на борбу са своЉим старим човеком. ј наш лукави разум ради исто што и вода коЉа тече: наилази на камен Ц обилази га и тече даЪе. “ако Ље и овде: наилазимо на заповести ЅожиЉе и заобилазимо их. » подмеЮемо уместо заповести —амог Ѕога ове формалне ствари, оно што се у Људаизму назива Ђсуботаї. √лавно Ље да поштуЉеш суботу. јко си испунио ова правила Ц све Ље у реду, добар си. ≈то, испоставЪа се да ствари тако стоЉе.

¬идите шта Ље светитеЪ “еофан писао о ходочашЮу. £едном ми Ље неко послао снимак литиЉе где Ље свештеник пред почетак обЉавио: Ђ—ви они коЉи доРу до краЉа добиЉаЉу потпуни опроштаЉ за све грехове коЉе су учинили.ї —вештеник! Ўта ради! »стина, пут Ље траЉао три дана и био Ље тежак, али ето шта Ље човек рекао. »споставЪа се да се човек на таЉ начин чисти од грехова: не покаЉаЬем, не исповешЮу, не пажЪивим животом, не борбом са своЉим старим човеком, веЮ Ц гази ногама. ≈во шта светитеЪ “еофан «атворник пише о ходочашЮу: Ђј на путу неЮеш ни приметити као Юеш постати неосетЪив.  олико ти предмета улази у главу Ц и остаЮе само форма, без силе и живота. «ар ниЉе боЪе да се одрекнете туРиноваЬа?ї - пише он ЉедноЉ особи. ” другом писму: Ђј шта Юете на путу све покупити, чега Юете се све нагледати и наслушати!ї

ƒа, заиста, човек стоЉи у храму, а мисли му лутаЉу по читавом свету. ј овде, хаЉде покушаЉ да се усредсредиш док ходаш. ЌаЉбоЪе Ље ако Ъуди певаЉу. ¬идите како се светитеЪ односио чак и према ходочашЮу Ц наизглед, добра ствар, свето дело Ц а погледаЉ изблиза. »стина, он притом пише, ради обЉективности, да човеку коЉи Љош увек скоро ништа не зна о вери, коЉи не може да води никакав хришЮански живот код куЮе, ходочашЮе понекад може бар мало да помогне, кад оде у светиЬу, кад се помоли, исповеди и причести. Ђ«а такве Ъуде, - каже он, - добро, то може бити и корисно. ј за човека коЉи Ље Љак у вери то може постати само узрок расеЉаности.ї

ј погледаЉте у шта су се претвориле наше покладе! Ђѕосле —вете литургиЉе Ц провод за покладеї - читам. » то се обЉавЪуЉе на црквеним страницама! „овек се сети историЉе –уске ÷рве, како су се борили наши подвижници Ц Љедан епископ Ље чак и убиЉен због тога што Ље строго разобличавао распоЉасаност коЉа Ље почиЬала на покладе. » видиите: данас покладе улазе у наш живот. ”скоро уопште више неЮемо моЮи да се разаберемо где Ље ÷рква, а где Ље свет. ЌеЮемо чак моЮи ни да схватимо. » све Ље то под заставом некаквог мисионареЬа. ќпростите, какво Ље то мисионареЬе? Ќапротив Ц то Ље подриваЬе ауторитета. јко знате да има Ъуди коЉи се заиста припремаЉу за пост Ц покажите их: ето, видите како се они понашаЉу, - веЮ почиЬу да се спремаЉу за пост. «аправо се дешава потпуно супротно, односно то Ље веЮ паганство. » шта може да се каже за то? ѕокладе су пагански празник, што Ље сасвим очигледно.

Ц  ако се борити са страховима (страхом од црне мачке, од урока и др.), коЉе осеЮаЉу Ъуди коЉи понекад долазе у храм? —весни су проблема, али никако не могу да га победе...

Ц ’ристос Ље одговорио: Ђ ад чуЉете...ї - и наброЉао Ље страшне ствари коЉе чекаЉу човечанство на краЉу историЉе. ќн каже: Ђ ад чуЉете, подигните главе ваше!ї ќ ком времену говори?  ад Ъуди буду, да кажемо на словенском Ђиздисалиї од страха због предстоЉеЮих невоЪа. ¬еЮ сад се многи плаше. ’ристос Ље упозорио: кад чуЉете (ви Ц односно хришЮани), подигните главе, Љер се приближава час нашег сусрета. —усрета са ’ристом! ќпет морамо да поновимо исте речи: што Ље маЬе вере у ’риста у нама, тим више имамо не само суЉеверЉа, веЮ и страхова. “о Ље потпуно природна и законита поЉава.  о може да ме увреди кад су са мном дивови-заштитници? ѕа нико! Ќикога се не плашим. ј овде Ље са мном √оспод Ѕог, а не било ко. јко човек има такву веру Ц само што веру у себи треба разгоревати, - наравно, овакав страх Юе се повлачити, одступиЮе од Ьега. ¬еома Ље важно да се човек на то подсеЮа.  ао што Ље писао игуман Ќикон (¬оробЉов): Ђѕравилне мисли не треба одлагати у неки магацин сеЮаЬа, веЮ стално треба подсеЮати себе на Ьих и разгоревати их у себи, зато што греЉу душу и помажу човеку у Ьеговом животу.ї

»споставЪа се да Ље пут: Ђѕодигните своЉе главе!ї „ини ми се да за савремене Ъуде ове речи попримаЉу све веЮи значаЉ.

Ц ¬елико вам хвала, јлексеЉе »Ъичу, од портала Ђѕравославие.руї и од свих наших читалаца и гледалаца.

Ц Ќека би √оспод спасио све вас. » све нас такоРе.

—а руског ћарина “одиЮ

09 / 03 / 2016

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0