Srpska

¬еруЉ у ѕромисао ЅожиЉи и расуРуЉ уз савет

ќ архимандриту £овану( рестЉанкину)

††††

ѕрви пут сам видео оца £ована и чуо Ьегове живе, уверЪиве проповеди 1968.године. ќдмах Ље на мене оставио утисак човека смиреног, сконцентрисаног, али у исто време неуобичаЉено енергичног, бодрог и духовно усмереног ка циЪу. ƒок су му наочаре и очи трепериле и играле (некад чак несташно, али и врло умиЪато жмиркаЉуЮи), он Ље брзим ходом после ЋитургиЉе ишао по манастирском имаЬу и чинило се као да лети. ѕри томе Ље све време застаЉао због преграде од верника коЉи су му хитали у сусрет и скоро да су га приЪубЪивали уз под- тако Ље он све привлачио своЉом проницЪивом, брижном, трпеЪивом добротом.

”право сам се тада ближе упознао са оцем £ованом-када ми Ље тадашЬи отац намесник, архимандрит јлимпиЉе, дао послушаЬе да одвезем оца £ована из ѕечора у ѕсков на аеродром и да му помогнем да се смести у авион за град ¬еликиЉе Ћуки: батЉушку су хитно послали да одслужи ќпело месном градском свештенику и колико се сеЮам, да привремено служи у тоЉ парохиЉи.

“оком пута отац £ован се са великим жаром интересовао за моЉ живот, моЉе планове за будуЮност, о томе како сам уопште доспео у манастир, чиме се бавим у ћоскви; о ћосковском универзитету (коЉи само што сам завршио и где сам неко време радио), о степену религиозности меРу предавачима универзитета-по Ьеговим примедбама стиче се утисак да он посматра на наш савремени живот двоЉако: са одреРеном тугом и жалошЮу, а у исто време, без обзира на све, са изненаРуЉуЮе чврстим, може се чак реЮи неуништивим оптимизмом. ” томе ми се учинио врло сличним намеснику оцу јлимпиЉу (упокоЉио се 1975.године), коЉи Ље, када сам га обавестио о успешном одласку оца £ована и када сам изнео своЉе Љаке утиске о Ьему, одговорио: „“аквог као што Ље он ни троЉица монаха не би могла да замене!“

Ќакон годину-две, задесивши се у обитеЪи због послова у редакциЉи часописа „„асопис ћосковске ѕатриЉаршиЉе“, с времена на време сам, заЉедно са сабратом, моЉим добрим приЉатеЪем, печорским монахом (потоЬим архимандритом, веЮ упокоЉеним) оцем јгафангелом (ƒогадиним),посеЮивао оца £ована у ЬеговоЉ келиЉи. ќтац јгафангел Ље такоРе много волео батЉушку.

ѕосете су у то време биле врло кратке: само да се добиЉе благослов и замоли молитва за породицу и мене.

ќтац £ован, дочекуЉуЮи нас у келиЉи, своЉим бодрим тихим говором увек Ље “ жуборио“ нешто топло и благонаклоно. Ѕез зваЬа, пун искрене радости, буквално ме Ље одвлачио у угао предвиРен за молитву. ќвде Ље брзински вадио бочицу неког посебног ЉелеЉа: из £ерусалима, из јмерике (наЉчешЮе од тамошЬих посебно поштованих икона ѕресвете Ѕогородице), па Ље нежно шапутаЉуЮи брзо-брзо помазивао, по обичаЉу: и чело и очи и руке, посебно том приликом откопчаваЉуЮи дугмад на врату, примичуЮи четкицу са ЉелеЉем и говореЮи: „—ад Юемо и срце помазати, да у Ьему не буде никаквих злих помисли, никаквих!“

„ак и после тако кратких посета, од Ьегове искрене пастирске бриге увек Ље било некако топло и радосно у души.

¬рло блиски и пуни повереЬа односи су се изградили много времена касниЉе, када сам, после велике паузе, прилично често боравио у ѕечорама.

” сусрет празноваЬу 1000. годишЬице  рштеЬа –усиЉе осмелио сам се, уз надзор и по благослову Љедног московског свештеника и мог старог приЉатеЪа, да саставим службу —абора ѕсковских светитеЪа. ∆елео сам да скоро готов текст изложим управо у манастиру. ” суштини, у своЉоЉ духовноЉ домовини (први пут ме Ље √оспод довео тамо Љош 1959. године, што Ље одредило сав моЉ потоЬи живот).

 ада сам оцу £овану показао радну верзиЉу текста, он га Ље, слава Ѕогу, позитивно оценио и са одлучношЮу своЉственом само Ьему, истог трена погурао ствар даЪе.

Ўто се манастирске стране тиче, са службом Ље све било уреду (размотрио Љу Ље и одобрио, потпуно се уздаЉуЮи у мишЪеЬе оца £ована, тадашЬи намесник манастира, архимандрит √аврило, коЉи Ље убзо након тога постао епископ Ѕлаговештенски и “индински). »пак, на месном епархиЉалном нивоу било Ље неопходно, пре него што се проЉекат поднесе патриЉаршиЉскоЉ ЅогослужбеноЉ комисиЉи, да се добиЉе благослов главног ѕсковског архиЉереЉа. “о Ље био митрополит £ован (–азумов), тада веЮ изнемогао старац, са коЉим Ље било тешко склапати послове овог типа.

«бог среЮних околности, или по ЅожиЉем промислу, не смем да судим, владика Ље баш тих дана пристигао у манастир због неког празника. ќтац £ован га Љедноставно „ухватио“ у гостионици, на бочном степеништу коЉим смо се спуштали из трпезариЉе после ручка. —еЮам се како ми Ље, док Ље крчио пут до архиЉереЉа гураЉуЮи се меРу многоброЉним монасима и гостима манастира, отац £ован ужурбано шапутао: „—ада, сада Юемо га ухватити!“ » за трен ока, владика, збуЬен због неочекиваног пресретаЬа оца £ована, буквално Ље био сатеран у Юошак. —аслушавши неколико кратких речи батЉушке о суштини ствари, уз молбу за благослов за даЪе утврРиваЬе текста у ћоскви, владика Ље одмах, у некоЉ добродушноЉ зачуРености и са апсолутним повереЬем у оца £ована, дао неопходан благослов. ¬еЮ након неколико месеци, служба коЉа Ље потврРена у ѕатриЉаршиЉи (чему су допринели позитиван одзив »здавачког одеЪеЬа ѕатриЉаршиЉе и добра, буквално муЬевита подршка владике ‘иларета (¬архомеЉева), потоЬег митрополита ћинског), била Ље први пут одслужена у ѕсковскоЉ епархиЉи и у славноЉ ѕечорскоЉ обитеЪи, као и у псковском —вето-“роицком катедралном храму.

ћеРутим, литургиЉско стваралаштво, подржано од стране манастира, ниЉе се на овоме зауставило.

††††

ќдмах након одслужене наведене службе отац £ован ме Ље позвао у своЉу келиЉу и обЉавио: „—лава Ѕогу, потрудили сте за сву ѕсковску земЪу. —ада Ље потребно да исто то урадите и за нашу обитеЪ-пишите, друже, сада службу свим ѕечорским светитеЪима, обитеЪ вас за то благослови“. Ќаравно да нисам имао другог избора. ѕристао сам са великом радошЮу, али и са бригом, „хоЮу ли успети“.

“ако ме Ље отац £ован своЉом благом воЪом усмерио на Љош Љедан труд за обитеЪ.

ѕри томе Юу приметити: он Ље и овде, задивЪуЉуЮе природно и просто, показао два Ьему тако своЉствена квалитета: животну трезвеност и духовну храброст.

–ади се о следеЮем. ѕриликом своЉе прве посете ѕечорскоЉ обитеЪи, посетивши и манастирске пеЮине, из неког разлога сам био посебно привучен Љедним гробним местом. Ќа самом улазу стоЉи велика надгробна плоча, са древним веригама коЉе висе од узглавЪа. “о Ље место упокоЉеЬа старца са краЉа XVIII и почетка XIX века, оца Ћазара.  ако сам после сазнао, у манастиру Ље од давнина поштован као светац. ћного касниЉе пронашао сам и кЬижевно-историЉске документе коЉи у потпуности потврРуЉу истинитост тог поштоваЬа. “ада ми Ље био потпуно непознат, али се Ьегов гроб некако „заглавио“ у срцу и душом сам увек стремио ка Ьему и често га посеЮивао.

 ада сам почео да пишем службу, упорно се наметало питаЬе: зар не би требало написати и Ћазару одговараЉуЮе тропаре у канону, т.Љ. зар не би требало утврдити манастирско и народно прославЪаЬе Ьеговог вечно живог спомена коЉи траЉе век и по. ” писаноЉ и богослужбеноЉ форми? —а тим питаЬем упутих се оцу £овану.

ѕажЪиво саслушавши разлоге, одмах се сложио: „ѕишите. ” нашем манастиру га одавно поштуЉу као свеца, а и народно сеЮаЬе у таквим стварима никада не лаже. ќн Ље светац-у то немоЉте сумЬати. ј на сабору наших стараца, питаЮемо их директно шта мисле о предлогу. ”колико се сви сложе-тако Юе остати...«ашто да без разлога узнемиравамо московске архиЉереЉе? ”колико одобре целу службу одЉедном -и Ћазара Юемо праведно прославити...“

 ао резултат, сабор стараца Ље Љедногласно прихватио одлуку о неопходности прикЪучиваЬа праведног Ћазара у —абор манастирских светитеЪа. —ам текст службе су разматрали старци, удубЪивали се у сваку реч, због чега се саборовало два дана. «ахваЪуЉуЮи молитвама оца £ована и печорских инока, десило се следеЮе: —вЉатеЉши ѕатриЉарх Ље на предлог Ѕогослужбене комисиЉе —инода, утврдио како сам скуп —абора ѕсково-ѕечорских светаца, тако и текст службе!

“реба подвуЮи да Ље отац £ован, због посебне ширине коЉу Ље поседовао, спаЉао у себи необичну духовну слободу са смиреном послушношЮу у служби.

Ћично сам осетио на своЉоЉ кожи.

††††

”век Ље учио разумеваЬу строге дисциплине коЉа Ље канонски утврРена у ÷ркви. јко сам тада, у неофитскоЉ лакомислености (крстио сам се и почео да се оцрковЪавам тек у 25-оЉ години живота), дозвоЪавао себи да „попут оних у свету“, често и сувишно критикуЉем принудно, у време совЉетске владавине, такозвано „прегибаЬе“ црквене власти у односу са моЮницима овога света, он би мекано, али врло строго и директно прекоравао моЉа, не сасвим обЉективна размишЪаЬа, учеЮи да без дисциплине и духовно разумног поштоваЬа црквене хиЉерархиЉе може наступити само свеопшто разараЬе ÷ркве. ”век Ље инсистирао на томе да Ље, ма колико се ми понекад критички односили према поступцима поЉединих представника духовне власти, наша духовна дужност подчинити им се. ”колико према власти сачувамо такав здрав однос ослобоРен непотребних страсти, онда Юе на краЉу краЉева √оспод —ам све исправити и усмерити црквени брод у пристаниште —вога ÷арства без обзира на све немоЮи кормилара. ” супротном, наше критике неЮе имати границе, а резултат Юе бити грех своЉевоЪе и апсолутни распад чиватог црквеног живота.

ѕо том питаЬу Ље био Љако строг. ”колико сам се, због недостатка искуства, упуштао у сувишно критиковаЬе, затварао би ми уста дланом и ту бих уЮутао. „есто Ље говорио: „ћного Ље лакше осуРивати друге него самог себе. √ледаЉте на себе и водите рачуна само о себи-то Ље много важниЉе. јко бисмо то схватили и тако се понашали, скоро да би наступио раЉ и не би имао ко да се критикуЉе. ”век осуРуЉте само себе, само себе. –азлози за то су безброЉни, безброЉни... “

” исто време, могао Ље бити врло благ, чак широкогруд у проценама ових или оних околности у црквеном животу. —ледеЮи случаЉ: у манастиру су каткад млади монаси били склони (услед недостатка духовног искуства) зилотском „супер-православЪу“. ѕочиЬали би да оптужуЉу владику јнтониЉа Ћондонског, кога Ље отац £ован много поштовао, за сувишни либерализам: веле, кобаЉаги, он и у паришком Ќотр-ƒаму проповеда, малтене да одобрава женско свештенство код протестаната (треба додати да Ље владика, са Љедне стране увек узимао у обзир специфичност западних услова хришЮанског живота, а са друге-по ЬиховоЉ суштини, никада ниЉе сматрао протестанске „представнике“ свештеницима веЮ их Ље признавао за обичне проповеднике-па зашто не би и жене проповедале?). јли када би отац £ован чуо такву „критику“ упуЮену владици јнтониЉу, ставЪао би прст на уста и говорио: „ѕсст...Ќи-ни речи..“. » додавао би: „ћи овде по ивици ножа ходамо, а он по ивици игле...ћи не смемо, а он сме!“

Ќезаборавна Ље Ьегова радосна,доброРудна отвореност према Ъудима... ако Ље само добро било задесити се код Ьега у келиЉи, када Ље он Љош бодар и релативно здрав, примао за благослов читаву нашу породицу.  ако Ље понекад волео и да се нашали смештаЉуЮи сина и мене на диван, док би се сам шЮуЮурио на нискоЉ, рекло би се дечиЉоЉ столици, код наших ногу и почиЬао: „’аЉде, ево и мене, попут малог ¬аЬечке, ∆анчика, √ансика, сешЮу...’аЉде, поверите ми се, шта се дешава...“

«аправо, волео Ље кудикамо да се нашали-у оваквом духу смираваЬа самог себе, сасвим искрено и природно. Ќе без разлога, Љедан од печорским монаха се присеЮао како Ље батЉушка, вели, и са Ьим збиЉао шалу на сличан начин.  ако наводи у своЉим мемоарима, „отац £ован Ље волео да се шали безазлено и доброЮудно: „£а, грешни, волим шалу, али све говорим са смислом“,- каткад бисмо чули од Ьега. ЌиЉе било тешко разумети шалу. ƒаЉе батЉушка своЉ Ъубазни дар уз пратеЮу фразу: „¬еликом —аши од малог ¬аЬе“...и како ове просте речи утичу на душу и срце!“

јх, са колико топлине и Ъубави су били испуЬени наши сусрети са батЉушком!

††††

» ако Ље у своЉе време отац, архимандрит јлимпиЉе могао да каже о Ьему “да такве истинске монахе можеш на прсте преброЉати“, онда су после, са одласком стариЉих печорских стараца на онаЉ свет, млаРа братиЉа говорила(навешЮу речи истог оног „¬еликог —аше“: „£едан Ље такав био. ЅатЉушка Ље успео да нам буде не само отац, веЮ и маЉка. —амо смо Ьему могли да се отворимо буквално са свим таЉним, без сумЬе да неЮе разумети, или да Юе разумети погрешно. «агрлио би те, и чуо би како Ьегово срце састрадава са тобом. ј нежним, добрим речима се завршавао разговор. ќтац Ље био последЬа нада. Мему су хитали када се више ниЉе имало куд. ќтац £ован се доживЪавао као посебна поЉава. ќсновну хришЮанску врлину Ље успео да оваплоти своЉим животом онолико колико Ље то могуЮе смртном човеку. „Кубав...све сноси, све веруЉе, свему се нада, све трпи. Кубав никада не престаЉе...ј сад остаЉе вера, нада, Ъубав, ово троЉе: али од Ьих наЉвеЮа Ље Ъубав.“ (1  ор. 13: 7Ц8, 13). Мегова Ъубав нас обасЉава и после упокоЉеЬа, не престаЉе. » сада често одлазимо у пештере да би опет, као док Ље био у животу, олакшао своЉом молитвом наше боли и тешкоЮе на монашком путу“.

ќсеЮам дубоку искреност и необоривост Ьегове Ъубави. „есто сам му поверавао (буквално „нисам могао“ да преЮутим!) наЉдубЪе таЉне: чему се надало, шта Ље желело или због чега Ље жалило моЉе срце- то никада не бих урадио да Ље у питаЬу био други човек..—воЉом бескраЉном, мудром, духовно искусном, истинском хришЮанском добротом он Ље отварао наше душе у сусрет себи, а преко себе- —амом √осподу...

ќ, са каквом радосном лакоЮом сам толико пута излетао из келиЉе, збацивши са душе много тешког, оптереЮуЉуЮег терета греха!

” исто време Ъубав оца £ована ниЉе била “ружичасти хуманизам“. ”век Ље остаЉала максимално активна и стална духовна потреба. ћогао Ље на наЉприродниЉи начин да споЉи у себи Ъубав са очинском строгошЮу, подсеЮаЉуЮи на одговорност и пред Ѕогом и пред Ъудима са коЉима нас Ље ќн споЉио.  ако се присеЮа исти онаЉ печорски сабрат јлександар, „батЉушка Ље умео да спаЉа у себи Ъубав и строгоЮу. ” потребном тренутку, однекуд се у Ьему поЉавЪивала исцелитеЪска строгост. ќноме ко Ље грешио могао Ље да покаже до танчина краЉЬи резултат Ьеговог поступка. » у обичноЉ за Ьега добронамерности, то упозореЬе би звучало као страшан гром, предсказуЉуЮи скору беду. –екао би: „«акорачио си у ад“, уколико Ље човек ишао тим правцем. Мегова разумна исцелитеЪска Ъубав Ље и мене више пута враЮала у живот.“

”опште говореЮи, отац £ован Ље био изузетно разуман човек. ƒобиЉали смо многе корисне савете из црквене праксе. —авети су били резултат Ьегових сопствених дугогодишЬих „расуРиваЬа уз савет“, као резултат великог црквеног искуства коЉе Ље задобио захваЪуЉуЮи константном животу у ÷ркви и за ÷ркву. ”век Ље Љасно и конкретно одговарао на поставЪена питаЬа:  о може да присуствуЉе “аЉни £елеосвеЮеЬа?  о, колико често и са коЉом учесталошЮу сме да се причешЮуЉе?  ако се исповедати?

“ако, на питаЬе о могуЮности да сви учествуЉу у “аЉни £елеосвеЮеЬа, одговарао Ље да уколико Ље пре било уобичаЉено да само тешко болесни и стари Ъуди примаЉу “аЉну, сада може свако, Љер Ље цео свет духовно тешко болестан, а о физичком здравЪу нема шта ни да се прича-данас свако болуЉе од нечега! “акво Ље време-понавЪавао Ље батЉушка. «ато Ље чак и пожеЪно да Љедном годишЬе сви учествуЉу, сви-и стари и млади Ъуди, добиЉаЉуЮи на таЉ начин посебну меру благодати ЅожиЉе од учешЮа у прелепом црквеном “аинству.

Ўто се тиче учесталости причешЮиваЬа батЉушка Ље говорио да се ово питаЬе никако не сме решавати формално, веЮ имаЉуЮи у виду духовно стаЬе сваког поЉединца. —ви, учио нас Ље, могу се причешЮивати Љедном месечно. Ќеким свештеницима, знаЉуЮи своЉе стадо, може се дозволити ѕричешЮе и Љедном у две недеЪе.

—аветовао Ље да се исповедаЉу конкретни греси, а не неке опште категориЉе наших греховних стаЬа. ѕри томе, призивао Ље да се не мисли само на себе, веЮ и на оне око себе, коЉи исто чекаЉу за исповест, као и на свештеника коме се приступа. ѕоштуЉте и цените Ьихово време и снагу. Ќикада не претвараЉте исповест у беседу, то Ље “аинство, а не разговор, нити беседа, све и да Ље душекорисна и у нечему можда чак спасоносна. —ве има своЉе време и место. ќвде Ље потребан заЉеднички труд: за оног ко се исповеда-да се покаЉе, и за оног ко прима исповест-да се греси отпусте (уколико их Ље могуЮе отпустити). ј дискутоваЬу како се наместила Љедна или друга духовна ситуациЉа код Љедног или другог, ту ниЉе место.«а то су потребне посебне беседе са духовником-другим речима, иста она „расуРиваЬа уз савет“. —вакако не за време службе...

 ао закЪучак моЉих кратких запажаЬа о оцу £овану желим да кажем Љош неколико речи о томе какву Ље улогу, могу реЮи пророчку, одиграо отац у мом животу као „служитеЪа ЅожиЉа“. ћислим да се слично дешавало и са другим духовном децом благодатног старца.

£ош у пролеЮе 1988. године, решио сам да започнем са Ьим разговор о могуЮности рукоположеЬа. “ада смо доста темеЪно причали, исповедао ме за сав предходни живот и рекао ми, делимично, за грехове коЉе сам починио до крштеЬа: „“о Ље радио човек коЉи Ље у ¬ама веЮ мртав. ” дубини душе треба са жаЪеЬем и тугом чувати сеЮаЬе на тог покоЉника, али у исто време и заборавити! Ѕлагословим вас на примаЬе чина, али мислим да то неЮе бити Љош скоро. ѕри томе, своЉу судбину никако немоЉте покушавати сами да решите, нити да ишта самовоЪно радите по том питаЬу.Ќишта... ада буде потребно и могуЮе, √оспод Юе све уредити...“

ќтишао сам са радосним али и збуЬеним срцем...«нао сам да батЉушка своЉе речи не расипа: казао Ље-значи тако Юе и бити...јли када Юе се догодити?

ќд те поучне беседе прошло Ље много година...»згледа да се отац добро сеЮао тог, двоЉаког завршетка нашег разговора. «ато Ље много касниЉе, спазивши у ходнику како идем ка ЬеговоЉ келиЉи, могао раширених руку шаЪиво да ми пожели добродошлицу: „ј ево иде и наш отац протопрезвитер!“-али при томе наставио да потврРуЉе како Юе све тек бити....

£едном приликом, 1995.године, опет сам га подсетио на своЉе унутрашЬе тежЬе у рукоположеЬу, и на реалне могуЮности од московске црквене власти на шта Ље он одговорио: „Ќе, не... «а сада не смете. £ош нисте све о манастиру написали. ѕишите, пишите! «а сада Ље то ваше послушаЬе...ѕосле, после“.

ѕриметиЮу да Ље управо по Ьеговом благослову изашла из штампе кЬига чиЉи сам уредник био: „—вета –усиЉа. ѕреглед историЉе ѕравославЪа у –усиЉи“ (поново издата лета 2010. године и у ”краЉини-по препоруци и благослову познатог оптинског старца схиигумена »лиЉе) „” пештерама, Ѕогом зданим: ѕсково-ѕечерски подвижници религиозности XX века“(написана у другоЉ половини 1990-их година заЉедно са сином ѕетром), и многе друге.

ЌаЉзад ме Ље живот све више и више приближавао жеЪеном циЪу. јли су се ствари одвиЉале уз напоре и форсираЬе, тако реЮи, иако се тада, по мом мишЪеЬу,одреРена инициЉатива очекивала и од мене. Ќаписао сам батЉушки писмо- са истим питаЬима: ЌиЉе ли време и како да поступам? Ќа писмо Ље отац одговорио следеЮе: „ƒраги £уриЉ √ригорЉевич... Ќе бих ¬ам саветовао да гурате процес рукоположеЬа непотребном буком. Ѕог увек зна време за оне коЉи умеЉу да чекаЉу. ћолим се и мислим на ¬ас“.

 оначно сам решио да се препустим ЅожиЉоЉ воЪи- шта буде, биЮе...

ѕрошло Ље Љош неколико година (а од тог нашег првог разговора-петнаест година!)и бет мог мешаЬа, било ми Ље дато по ѕромислу ЅожиЉем, дугоочекивано рукоположеЬе.

ћоЉ приЉатеЪ из студентских дана, московски свештеник Ѕорис ћихаЉлов потпуно неочекивано ме Ље обавести да Юу ускоро служити као Ракон у храму ѕокрова ѕресвете Ѕогородице у ‘иЪах, где Ље он настоЉатеЪ. ќн Ље, вели, лобирао за то код владике јрсениЉа. Ѕлагослов Ље добиЉен и морао сам брзо да прикупим сва неопходна документа.

ѕосле свега две недеЪе, у пролеЮе 2003.године сам био рукоположен у чин Ракона.

ƒраги отац £ован Ље заиста проЉавио дар прозорЪивости када Ље у питаЬу моЉ лични црквени пут.  ао и у многим другим случаЉевима, био Ље управу!

††††

ЌиЉе га без разлога преподобни —имеон, велики ѕсково-ѕечорски старац, знаЉуЮи за Ьега много пре доласка у ѕечорску обитеЪ, називао „земаЪским анРелом и небеским човеком“...

—ам отац £ован Ље понекад одговарао на питаЬе: „ ако живети оче?“ следеЮим речима: „¬еруЉ, веруЉ у промисао ЅожиЉи и расуРуЉ, друже, уз савет“.

Ќисам често виРао старца, посебно последЬих година Ьеговог живота, али сам „савете“ вазда памтио. » по мери могуЮности, трудио се да живим у складу са Ьегови поукама.

ƒобар резултат-ево га пред вама. ћоЉа Раконска служба.

 ако сам само благодаран за то-првенствено Ѕогу, затим Ьему, Меговом верном служитеЪу, дивном печорском старцу £овану...

Аакон √еоргиЉе ћалков
—а руског »ва ЅендеЪа

11 / 03 / 2016

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0