Srpska

£еванРеЪе о посту

Ќедельа сиропусна

теЉ, 6, 14-21. «ач. 17.

††††

Ќе предавати се неприЉатеЪу основно Ље правило за воЉника у борби. ¬оЉсковоР унапред упозорава, да се сваки воЉник чува замки неприЉатеЪских, да не би био преварен и заробЪен. ќсамЪен, огладнео, озебао и оголео воЉник Юе бити у великом искушеЬу, да се преда неприЉатеЪу. Мегов положаЉ искористиЮе лукави неприЉатеЪ на све могуЮе начине. » мада и оваЉ гладуЉе, добациваЮе ипак воЉнику нешто хлеба, да покаже, како он има хране изобилно. » ако се и он мрзне, у поцепаности и голотиЬи, добациваЮе му нешто од одела, да покаже како Ље он одевен и богат. ƒобациваЮе му и писма, у коЉима Юе се хвалити, да Ље Ьегова победа сасвим осигурана, и лагаЮе беднога воЉника, као да су се веЮ многи пукови Ьегових другова на лево и на десно од Ьега предали, или како Ље Ьегов генерал тобож убиЉен, или како Ље Ьегов краЪ тражио мир! ќбеЮаваЮе му скори повратак на своЉе огЬиште, и положаЉ, и новац, и све што Љедан човек у краЉЬоЉ нужди може само у сну пожелети. —ве ове неприЉатеЪске замке и трапове воЉсковоР унапред предочава воЉницима и упозорава их, да ничему томе не веруЉу, него да држе своЉе место, да се не предаЉу и да остану верни своЉоЉ застави, ма и по цену смрти.


Ќе предавати се неприЉатеЪу основно Ље правило и за ’ристовог воЉника у борби са злим духом овога света. » ’ристос као наш ÷ар и ¬оЉсковоР у овоЉ борби предочава нам све и упозорава нас на све. ≈то вам казах унапред (ћат. 24, 25; £ов. 14, 29), говори ќн —воЉим ученицима. ќпасност Ље велика, а неприЉатеЪ човечЉег рода страшниЉи Ље и лукавиЉи од сваког другог могуЮег неприЉатеЪа. “о √оспод изражава на другом Љедном месту: ево вас иште —атана, да би вас чинио као пшеницу (Ћк. 22, 31). —атана непрестано иште Ъуде, Љош од онога дана када Ље преварио првога човека Ц Љош од онога дана он полаже право на Ъудски род и отима га од Ѕога као своЉе. —вим могуЮим обманама он привлачи ’ристове воЉнике к себи, замамЪуЉуЮи их лажним обеЮаЬима и показуЉуЮи им своЉа богатства. Ќико ниЉе гладниЉи од Ьега, но он показуЉе хлеб гладнима Ъудима зовуЮи их на предаЉу. Ќико ниЉе голиЉи од Ьега, но он мами Ъуде на боЉе свога лажног и привидног одела. Ќико ниЉе сиромашниЉи од Ьега, но он као маРионичар на вашару трЪа динар о динар и вешто показуЉе лакомим гледаоцима као да он има милионе. Ќико ниЉе пропалиЉи од Ьега, но он не престаЉе никако са лажима, као да Ље он победилац, као да су ’ристове воЉске потучене, као да Ље ’ристос узмакао са боЉишта и сакрио се. ќн Ље лажа и отац лажи, и сва Ьегова сила и Ьегово имаЬе Љесте само у лажи. ѕредочивши своЉим следбеницима све обмане и оружЉа Раволска, √оспод »сус упутио их Ље и примером и речима, како да се одупиру свему и каквим оружЉем да се боре.

ѕре свега сам ќн, ’ристос, главно Ље оружЉе нас, Мегових следбеника. Мегово присуство с нама и Мегова сила у нама главно Ље наше оружЉе. Мегове последЬе речи, коЉе су записане у £еванРеЪу, гласе: и ево Ља сам с вама у све дане до свршетка времена. јмин (ћат. 28, 20). » гле, заиста, Мегово се присуство показало кроз векове и векове на милионима оних неустрашивих бораца Мегових, апостола, мученика, исповедника, богоносних отаца, благочестивих девица и светитеЪа; и не само показало у прошлим временима, него се показуЉе и данданас очигледно и несумЬиво за свакога, ко се веЮ ниЉе предао сасвим зломе духу, и не само да се показуЉе данас него Юе се и на самом краЉу времена поЉавити такви силни богоносци, какви су били ≈нох и »лиЉа (ќткров. 11, 3). »сто Ље тако очигледна и несумЬива сила Меговог тела и крви, Меговог страдаЬа, Мегових речи, Меговог часног и животворног  рста, Меговог васкрсеЬа и Мегове бесмртне славе. ¬и, коЉи сте се уверили у ову непобедиву силу ’ристову, што као електрична струЉа непрестано струЉи кроз Мегове верне, казуЉте то другима! ј ви, коЉи се Љош нисте уверили, а желите уверити се, учините све оно што £еванРеЪе прописуЉе да се чини, и увериЮете се. ќставите оне, коЉи злобно сумЬаЉу, нека сумЬаЉу. Ќе злобе Ѕогу него себи; не сумЬаЉу на штету Ѕога него на пропаст своЉу. ƒоЮи Юе ускоро време, када нити Юе моЮи сумЬати, нити Юе им се дати веровати.

Ќо осим присуства и силе ’ристове, што Ље наше главно оружЉе у борби против злог духа, √оспод »сус Ље препоручио и Љош неколике врсте оружЉа, коЉа ми сами себи, а с Меговом помоЮу, треба да скуЉемо. ј та су оружЉа: непрестано покаЉаЬе, непрестано милосрРе, непрестана молитва, непрестана радост у √осподу »сусу и страх од —уда и душевне пропасти; па онда драговоЪно подношеЬе страдаЬа за Мега са вером и надом, па опраштаЬе увреда, па гледаЬе на оваЉ свет коЉи Љесте као да и ниЉе, па причешЮиваЬе Меговим светим таЉнама, па бдеЬе, па пост. ћи помиЬемо пост на краЉу не зато што Ље пост наЉмаЬе важно оружЉе Ц Ѕоже сачуваЉ! Ц него само зато што данашЬе ЉеванРеЪе говори о посту, а ми смо ради да протумачимо данашЬе ЉеванРеЪе.

јко ли не опраштате Ъудима греха Ьихових, ни ќтац ваш неЮе опростити вама греха ваших. “ако почиЬе данашЬе ЉеванРеЪе. «ашто тако почиЬе? –еЮи Юете: какве везе има то са постом? »ма везе, и то врло тесне, као што има тесне везе са постом и завршетак ЉеванРеЪа, коЉи не говори о посту него о сабираЬу богатства не на земЪи него на небу, где моЪац не Љеде, рРа не разгриза и лопови не краду. £ер кад се схвати пост у правом хришЮанском смислу, а не у законском и фарисеЉском, онда Ље и праштаЬе увреда и уздржаваЬе од среброЪубЪа пост, и то главни пост, или ако хоЮете Ц главни плод поста. £ер заиста врло малу цену има уздржаваЬе од Љела без уздржаваЬа од враЮаЬа увреде за увреду и без уздржаваЬа од опсене земаЪскога блага.

√оспод нама не нареРуЉе силом власти: опраштаЉте грехе Ъудима! ќн оставЪа нама на произвол, да праштамо или да не праштамо. ќн неЮе да повреди нашу слободу, и да нам силом натури нешто да деламо, Љер онда дела наша уствари не би била наша него Мегова, те за нас не би имала оне вредности, коЉу имаЉу кад их ми чинимо слободно и драговоЪно. ќн, истина, не нареРуЉе силом власти, али ќн нам предочава, шта Юе нас снаЮи: ни ќшац ваш неЮе опростити вама греха ваших. ѕа ко Юе нам онда опростити грехе наше, ако Ѕог неЮе? Ќико, ни на небу ни на земЪи Ц нико. Куди нам неЮе опростити, Љер и ми Ьима не опраштамо, а Ѕог нам неЮе опростити, Љер нам Ъуди не опраштаЉу. √де смо онда, и где Юемо бити? ќнда Юемо проживети оваЉ век под планином греха, а у оном животу тежина те планине биЮе повеЮана за сву вечност. Ц — тога извежбаЉмо се, да не враЮамо Ъудима увреду за увреду, и зло за зло, нити да плаЮамо грех грехом. £ер гле, кад видиш пиЉана човека пала у блато, да ли Юеш и ти леЮи у блато поред Ьега? »ли Юеш се потрудити, да Ьега дигнеш и уклониш од блата? » сваки Ље грех блато. » свака страст Ље пиЉанство. јко Ље брат твоЉ увалио своЉу душу у блато греха, зашто ти мораш да твоЉу душу простиреш у исто то блато? «ато уздржи се од онога што чини твоЉ грешни брат, и пожури се да и Ьега исправиш и очистиш. ƒа би и тебе ќтац небесни исправио и очистио од свиЉу грехова твоЉих, таЉних и Љавних, и поставио те меРу ангеле —воЉе на —трашном —уду.

ј кад постите, говори √оспод, не будите жалосни као лицемери, Љер они помрачаваЉу лица своЉа, да их виде Ъуди где посте. «аиста вам кажем: примили су плату своЉу. Ћицемерни су они, коЉи не посте Ѕога ради, нити своЉе душе ради, него Ъуди ради. ƒа их Ъуди виде где посте и одаду им хвалу. Ќо како сви Ъуди не могу гледати сваки дан шта они Љеду и пиЉу, то се они труде да направе своЉе лице таквим, да Ъуди могу читати пост са Ьихова лица. ќни помрачаваЉу лица своЉа, праве их бледим и жалосним, намрштеним и упиЉеним. Ќе мажу своЉу главу мирисним уЪем нити лице своЉе перу. » Ъуди их гледаЉу, и диве им се, и хвале их. ЌаграРуЉу их Ъуди своЉим дивЪеЬем, плаЮаЉу им Ъуди Ьихов пост своЉим похвалама. Ўта имаЉу више они да очекуЉу од Ѕога? –ади Ѕога они нису ни постили. –ади Ъуди су постили.  акву плату они могу погледати за душу своЉу? –ади душе они нису ни постили. –ади Ъуди су постили, а Ъуди су им одали хвалу за то. «аиста, примили су плату своЉу. » Ѕог им ништа не дугуЉе, нити Юе им што дати за Ьихов пост у ономе животу.

ј ти кад постиш, говори √оспод, намажи главу своЉу и лице умиЉ да те не виде Ъуди где постиш него (да те види) ќтац твоЉ коЉи Ље у таЉности, и ќтац твоЉ коЉи види таЉно платиЮе ти Љавно. ќво Ље главни пропис о посту. » он Ље своЉим споЪашЬим смислом Љасан.  ад постиш, постиш ради Ѕога и ради спасеЬа душе своЉе, а не ради Ъуди. ЌиЉе важно ни наЉмаЬе, да Ъуди виде и знаЉу да ти постиш, чак Ље и боЪе за тебе да они не виде и не знаЉу. “и и не чекаш од Ъуди зато никакву награду. £ер шта ти могу дати они коЉи и сами све очекуЉу од Ѕога као и ти? ¬ажно Ље, да Ѕог види и зна. ј Ѕог Юе видети у сваком случаЉу, од Мега се не може ништа сакрити. «ато не показуЉ своЉ пост никаквим споЪашЬим знацима. Ѕог не чита твоЉе срце по споЪашЬим знацима; ќн га чита изнутра, из самога срца.  ако си мазао главу пре поста, можеш Ље тако мазати и за време поста, и како си умивао лице пре поста, можеш га умивати и за време поста. Ќи мазаЬе главе ни намазаЬе неЮе увеличати твоЉу заслугу пред Ѕогом, ни умиваЬе лица ни неумиваЬе неЮе твоЉу душу ни спасти ни погубити.
Ќо ове речи ’ристове: намажи главу своЉу и лице своЉе умиЉ, тако одлучно речене, имаЉу своЉ унутрашЬи дубоки смисао. £ер, да Ље √оспод мислио само на физичку главу и физичко лице, ќн свакако не би дао заповест, да уз пост намажеш главу и умиЉеш лице, него би рекао, да Ље споредна и безначаЉна ствар за плодове поста мазао ти своЉу главу или немазао, и умивао ти твоЉе лице или неумивао. ќчевидно, да се у овим речима скрива неки таЉанствени смисао. »наче, ко би схватио ову изричну заповест ’ристову по споЪашЬем смислу Ьеном, и почео нарочито уз пост мазати своЉу главу и умивати своЉе лице, таЉ би пао у Љедну другу, супротну врсту лицемерства. “аЉ би опет изнео своЉ пост на изложбу пред Ъуде, само на Љедан други начин. ј то Ље √оспод нарочито хтео да одучи Ъуде, да не чине. ЌесумЬиво Ље, дакле, да ова заповест има своЉ унутрашЬи смисао.  акав? —личан ономе, коЉи апостол ѕавле придаЉе обрезаЬу, истичуЮи обрезаЬе срца као спасоносно и сматраЉуЮи споЪашЬе обрезаЬе као равно необрезаЬу (√ал. 6, 15; –им. 2, 29). Ќамажи главу своЉу, дакле, значи: намажи ум своЉ ƒухом —ветим. £ер глава означава ум и целу душу, а мирисно уЪе, коЉим се глава маже, ƒуха —ветога. ј то значи: пости од свих злих мисли и уздржаваЉ се од свих ружних и непотребних речи, насупрот томе: испуни ум своЉ мислима о Ѕогу, о светиЬи, о чистоти, о вери и Ъубави и свему ономе што Ље достоЉно ƒуха —ветога. »сто тако чини и са Љезиком своЉим Ц Љер говор с умом чини Љедно Ц те или се уопште уздржаваЉ од говора, или, ако говориш, говори само оно што иде на славу ЅожЉу и на спас душе. »сто тако чини и са срцем своЉим: пости од сваке мржЬе и злобе, зависти и гордости, богохулства и човекохулства, од сваког греха и грешне жеЪе, страсти и похоти, Ц од свега се тога уздржаваЉ, и пусти ƒуха —ветог нека ќн сади по поЪу срца твога све врсте божанског и богоприЉатног усева и небеског цвеЮа. »сто тако чини и са воЪом душе своЉе: пости од свих грешних намера и грешних дела, уздржи се од свакога зла, и пусти ƒуха —ветога, да —обом као мирисним уЪем помаже тврдокорну душу твоЉу, да ЉоЉ залечи ране, да Ље усправи ка Ѕогу, да ЉоЉ омили добра дела, да Ље испуни жеРу за сваким добром што Ље у Ѕогу.

“о значе речи: намажи главу своЉу. £едном речЉу Ц зауздаЉ и уздржи свога унутрашЬег човека, коЉи Љесте главни човек, од свакога зла и упути га на свако добро.
Ўта значе речи: и лице своЉе умиЉ? Ћице означава споЪашЬег телесног, чулног човека, речЉу Ц тело човечЉе.  роз тело се обЉавЪуЉе душа овоме свету. «а Ѕога Ље душа лице човеково, но за свет тело Ље лице човеково. “елесним чулима и органима ми обЉавЪуЉемо свету шта мислимо, шта осеЮамо и шта хоЮемо. £език говори оно што ум мисли, очи показуЉу оно што срце осеЮа и ноге извршуЉу оно што воЪа душе хоЮе.

”миЉ своЉе лице значи: очисти своЉе тело од чиЬеЬа сваког греха, сваке нечистоте и сваке злоЮе. ”здржи чула своЉа од свега излишнога и погубнога. «акрати очима, да не тумараЉу непрестано по шаренилу овога света; закрати ушима, да не слушаЉу ништа што не служи спасеЬу душе; закрати носу, да не опиЉа душу мирисима овога света, коЉи се брзо у смрад обраЮаЉу; закрати Љезику и стомаку, да се не лакоме на многа Љела и пиЮа; уопште, закрати телу, да се разнежуЉе и захтева од тебе више него што му Ље наЉнужниЉе за опстанак. ”з то Љош закрати рукама, да биЉу и муче Ъуде и стоку; закрати ногама, да иду на грех, на лудо весеЪе, на безбожне забаве, у боЉ и у краРу, а насупрот свему томе, упути цело тело своЉе, да буде истински храм душе твоЉе, Ц не друмски хан, где разбоЉници свраЮаЉу и деле отмицу и спремаЉу нови план отмице Ц него храм Ѕога ∆ивога.
“о значе речи: и лице своЉе умиЉ. “о Ље пост, што спасеЬу води. “о Ље пост, што ’ристос препоручуЉе; пост, у коме нема лицемерства; пост, коЉи изгони и прогони зле духове и доноси човеку славну победу и многи плод и у овом и у оном животу.

¬ажно Ље запазити овде, да ’ристос прво помиЬе главу, па онда лице, то Љест прво душу, па онда тело. Ћицемери су постили само телом, и своЉ пост телом Ъудима показивали. Ќасупрот томе ’ристос истиче прво пост унутрашЬи, душевни, па онда споЪашЬи, телесни, но не зато, да би потценио телесни пост Ц гле, и он Ље сам постио телесно Ц него да почне од почетка, да прво избистри извор, па онда реку, да прво очисти душу, па онда огледало душе. ѕрво човек мора умом и срцем и воЪом да усвоЉи пост, па онда и телом драговоЪно и радосно да га испуни.  ао што Љедан уметник прво душом уобличи Љедну слику, па Ље онда хитно и радосно руком изводи. “ако и пост телесни треба да Ље радост а не жалост. «ато √оспод и употребЪава речи: мазаЬе и умиваЬе; Љер као што ово двоЉе ствара приЉатност и радост физичком човеку, тако пост Ц пост душевни и телесни Ц треба да ствара приЉатност и радост човеку душевном. £ер пост Ље оружЉе, врло моЮно оружЉе у борби против злог духа. ¬оЉник у борби кад изгуби оружЉе жалостан Ље, Љер ненаоружан мора да бежи или да се предаЉе. ј кад добиЉе оружЉе, онда Ље радостан, Љер онда може да држи своЉе место и даЉе отпора неприЉатеЪу.  ако да се не радуЉе хришЮанин кад се наоружа постом против наЉцрЬег врага своЉе душе?  ако да му срце не устрепери и лице не засветли, кад види у своЉим рукама оружЉе, од кога враг Ьегов безобзирно бежи?

ѕрождрЪивост чини човека суморним и плашЪивим, а пост га чини радосним и храбрим. Ќо као што прождрЪивост изазива све веЮу прождрЪивост, тако пост подстиче све веЮу и дужу издржЪивост. ÷ар ƒавид се извежбао био тако дуго да пости, да сам каже: колена моЉа изнемогоше од поста (ѕс. 108, 24).  ад човек увиди благодати поста, он заволи да пости све више и више. ј благодати су поста безброЉне.

ѕостом човек олакшава и тело и дух од мрака и дебелости. “ело постаЉе лако и чило, а дух светао и Љасан.
ѕостом човек издиже душу своЉу над земаЪском тамницом и пробиЉа се кроз мрак животиЬског живота у светлост ЅожЉег царства, управо у домовину своЉу.
ѕост човека чини снажним, одлучним и храбрим и пред Ъудима и пред демонима.
ѕост чини Љош човека широкогрудим, кротким, милостивим и послушним.
ѕостом се ћоЉсеЉ удостоЉи да прими закон из руке ЅожиЉе.
ѕостом »лиЉа затвори небо те не би кише три године дана; постом он спусти огаЬ с неба на идолопоклонике, и постом учини себе тако чистим, да Ље могао на ’ориву с Ѕогом разговарати.
ѕостом ce ƒанило спасе од лавова у пеЮини, и три отрока од огЬа у пеЮи пламеноЉ.
ѕостом цар ƒавид уздиже срце своЉе ка √осподу, те сиРе благодат ЅожЉа на Ь и испева наЉслаРе и наЉузвишениЉе молитве, какве Ље икад Љедан смртни човек пре ’риста уздигао Ѕогу.
ѕостом цар £осафат без борбе сатре своЉе неприЉатеЪе, јмониЮане и ћоавиЮане (II ƒневника 20, 23).
ѕостом ce спасоше £евреЉи од гоЬеЬа царског доглавника јмама (£естир. 4, 3).
ѕостом ce спасе град Ќинива од пропасти, коЉу му предсказа пророк £она.
ѕостом постаде £ован  рститеЪ наЉвеЮим човеком меРу свима од жене роРенима.

ѕостом наоружан —вети јнтониЉе победи све хорде демонске и одагна их од себе. Ўта? «ар само —вети јнтониЉе? ЅезброЉне воЉске хришЮанских светитеЪа и светитеЪски очистише ce постом, оЉачаше ce постом, и посташе наЉвеЮи Љунаци у историЉи ЪудскоЉ. £ер победише оно што Ље наЉтеже победити Ц себе. A победивши себе победише свет и —атану. (—вети ¬асилиЉе вели: „ѕост чини ум крепким“. —вети ƒиодох: „ѕрави подвижници уздржаваЉу ce од хране не зато што Ље сматраЉу по природи злом, но да би кроз уздражаЬе укротили гореЮе чланове тела“. A блажени £ероним: „Ѕогу, “ворцу и √осподару васиони, наравно, ниЉе нужно крчаЬе празног стомака, али без овог не може бити целомудриЉа“ Ц aliter pudicita tuta esse non possit“).
» наЉзад, ниЉе ли и сам √оспод »сус отпочео своЉе божанско дело спасеЬа Ъуди дуготраЉним постом од четрдесет дана? » ниЉе ли ќн тиме Љасно указао, да и ми морамо почети прави хришЮански живот постом? ѕрво пост, a остало све долази уз пост и кроз пост. —воЉим примером √оспод нам Ље показао, какво Ље моЮно оружЉе пост. “им оружЉем ќн Ље победио —атану у пустиЬи, a кроз то победио Ље и три главне сатанске страсти, кроз коЉе —атана има слободан приступ к нама, a то су: сластоЪубЪе, частоЪубЪе и среброЪубЪе; три погубна лакомства и три наЉвеЮе замке, у коЉе зли неприЉатеЪ рода Ъудског намамЪуЉе ’ристове воЉнике.

Ho како среброЪубЪе олакшава и омогуЮава остале страсти, то Ље оно, по речима апостола, корен свиЉу зала (I “им. 6, 10). «ато √оспод »сус завршава —воЉе учеЬе о посту опоменом да не будемо среброЪубиви, да се уздржимо од душегубног нагомилаваЬа земаЪскога блага, коЉе одваЉа наше срце од Ѕога и затрпава га у земЪу.
Ќе сабираЉте себи блага на земЪи, говори √оспод, где моЪац и рРа квари, и где лупежи поткопаваЉу и краду; него сабираЉте себи блага на небу, где ни моЪац ни рРа не квари, и где лупежи не поткопаваЉу и не краду. £ер где Ље ваше благо, онде Юе бити и срце ваше.  о сабира земаЪска блага, сабира себи муку и страх. “аЉ губи себе у своме благу, и Ьегово срце затрпава се прашином. („ћноги древни светитеЪи имали су, истина, велика богатства, као: јвраам, £ов., ƒавид, и многи други, али они нису имали пристрашЮа ка богатству, него су све ствари сматрали за ЅожЉе“. ѕетар ƒамаскин). ћи смо непрестано у друштву свога блага, било да Ље наше благо не земЪи било на небу. Ќаше су мисли с нашим благом; наше Ље срце с нашим благом; наша Ље сва воЪа с нашим благом, Ц било да Ље наше благо на земЪи било на небу. ћи смо везани за своЉе благо као река за своЉе корито, Ц било да Ље наше благо на земЪи било на небу. јко се обогатимо земаЪским благом биЮемо привремени богаташи и вечни сиромаси; ако се пак обогатимо небеским благом, биЮемо привремени сиромаси а вечни богаташи. ќставЪено нам Ље на воЪу да бирамо, Љедно или друго. ” тоЉ слободи избора и лежи наша слава али и наша мука. јко изаберемо вечна блага, коЉима не приступа ни моЪац ни рРа ни лопов, наша слава биЮе вечна. јко ли изаберемо она друга блага, коЉа морамо чувати од моЪаца, рРе и лопова, наша мука биЮе вечна.

ѕо унутрашЬем смислу под земаЪским благом разуме се и сва земаЪска утученост, земаЪска култура и земаЪско благородство, уколико Ље оно одвоЉено од Ѕога и £еванРеЪа. «аборав Љеде то благо као моЪац; животне недаЮе и страдаЬа кваре га као рРа, а зли дух га поткопава и краде као сваки лупеж. —абирати небеско благо, према овом унутрашЬем смислу, значи богатити своЉ ум познаЬем ЅожЉег биЮа и ЅожЉе воЪе; и богатити своЉе срце и душу културом и благородством ЉеванРелским. £ер такво богатство само ниЉе изложено пролазности, кварежи и краРи. —абираЉуЮи такво богатство ми га даЉемо одмах Ѕогу на чуваЬе. ј оно што Ље код Ѕога, далеко Ље и од моЪаца, и од рРе, и од лопова. “о богатство послаше Ѕог у сусрет нама онда када ми, по телесноЉ смрти, поРемо Ѕогу у сусрет. “о богатство и извешЮе нас пред лице ЅожЉе. ј свако друго богатство, коЉе нас Ље и на земЪи делило и удаЪавало од Ѕога, оделиЮе нас и удаЪити од Ѕога на небу за увек и увек. £ер ако смо предали своЉе срце земаЪском благу, предали смо своЉу душу —атани. » биЮемо тада као воЉници, коЉи су изневерили своЉу заставу и предали се своме Ъутом и лажЪивом неприЉатеЪу.

«ато отворимо очи док Љош има времена. Ѕудимо тврдо уверени, да Юе краЉЬа победа припасти не Раволу и Ьеговим слугама но нашем ÷ару и воЉсковоРи ’ристу. — тога пожуримо, да примимо победоносно оружЉе, коЉе нам ќн препоручуЉе за борбу, часни пост, оружЉе за нас светло и поносно, а за нашег врага страшно и смртоносно.

”здржимо се од излишног ЉедеЬа и пиЉеЬа, да од тога не отежаЉу срца наша (Ћук. 21, 31), и не закопаЉу се у трулеж и мрак.

”здржимо се од сабираЬа земаЪског блага, да нас кроз то —атана не одвоЉи од ’риста и не принуди на предаЉу.

ј кад постимо, не постимо ради Ъудске похвале него ради спасеЬа душе своЉе и славе √оспода и —паса нашег »суса ’риста, кога прославЪаЉу ангели са светитеЪима на небу и праведници на земЪи са ќцем и ƒухом —ветим, Ц “роЉицу Љеднобитну и неразделну, сада и навек, кроза све време и сву вечност.

јмин.

—ветосавЪе.орг

14 / 03 / 2016

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0