И како после свега у Унеско

И како после свега у Унеско? Питају се, учесници графичке колоније која се од 6-13. марта одржава у манастиру Светих Архангела код Призрена. Колонију под називом,, И како после свега у Унеско“ организовао је Дом културе Грачаница, а уметници ће својим графикама документовати на специфичан начин, све оно што се дешавало са српским светињама и споменицима од културног значаја за српски народ, али и за целу светску културну баштину у периоду од 1999-2016. године.   

У колонији учествује осам графичара, а изложба радова насталих у оквиру колоније, биће одржана у Дому културе у Грачаници 17. марта, на дан када се 2004.године десио погром Срба и страдање српских светиња на Косову и Метохији.

-Ова ликовна колонија је окупила уметнике који ће, свако на свој начин, кроз уметничка дела, својим уметничким умећем, кроз своју поетику, изнети став о питању захтева Косова за пријем у Унеско. - рекао нам је Небојша Јевтић из Дома културе у Грачаници, кога смо са уметницима затекли у манастиру Свети Архангели у Призрену.   

Циљ колоније је да се прикаже уништавање цркава и манастира на Косову и Метохији и споменичког наслеђа, али и да се уметници међусобно друже, размењују искуства и на крају организују једну групну изложбу урађених графика. Каталог радова насталих у оквиру ове колоније по речима Јевтића, биће послат на адресе свих амбасадора у Унеску.

И сам одабир места за рад колоније- манастир Светих Архангела, је у ствари, начин да уметници имају на дохват руке инспирацију.   

- Водили смо се том идејом да уметници имају на дохват руке инспирацију и да буду у оваквом окружењу и на оваквом страдалничком месту. Манастир Светих Архангела није заобишла ни једна стихија или рушилачки поход, од ратова у средњем и двадесетом веку, па преко 1999. и 17. марта 2004. кад је потпуно уништен и спаљен. Тако да је он еталон и манастир страдалник, као и многи други манастири и цркве на Косову и Метохији- рекао је Јевтић.

Уметник Никола Илић из Лепине, је до сада учествовао на више графичких колонија, али први пут са оваквом темом:

-Мотиви на графикама које радимо су наша реакција на све што се дешавало, а ми то представљамо на алуминијумским плочама и то техником суве игле која до нас допире из средњег века. И то је нека наша веза са највећим бројем наших светиња које су настале баш у том периоду. Ја сам искористио мотив страдалне фреске Богородице са Христом из Богородице Љевишке.   

Ненад Костић, магистар графике из Липљана је рекао да му је изузетна част да учествује у једној оваквој манифестацији:

- И сам манастир у којем се налазимо, даје снаге и воље да се раде графике какве радимо. С обзиром да је ово колонија која има специфичну тему, надам се да ће мало бар да утиче на оне којима је намењена, да им кажемо своје мишљење и да их натера да нам сачувају макар и то порушено што су оставили за собом .

Као неко ко живи на Косову и Метохији, Ненад је на графикама унео и свој лични доживљај свега што се дешавало:

Мотиви на мојим графикама су више апстрактни, нека решења и мој лични доживљај, јер је све то моје, ја сам са ових простора и све што су порушили има и лично значење за мене. Везан сам за све то и зато су моје графике такве какве јесу. Наравно, да на графикама има и мотива Липљана, као што има и других делова Косова, јер за мене је цело Косово Липљан.

Мирослав Шавелић из Велике Хоче, је за разлику од осталих учесника често долазио у манастир Светих Архангела, али сада даје свој допринос откривању истине о ономе што је проживљавао српски народ на Косову и Метохији.   

Тема по којој стварамо захтева од нас да прикажемо све што нам се дешавало претходних година, заправо шта проживљава српски народ још увек. Јесте то ружно за остале, али треба се казати истина. Мало пре је питао један војник КФОРа, при посети манастиру ,,да ли је колонија отворена за странце?“ Рекли смо му да и јесте отворена за странце, пошто ми Срби све то знамо, а знају и Албанци који нам све то раде. Тако да колонија, односно радови су отворени за странце, који треба да буду упознати са детаљима из нашег живота, који ни мало није једноставан –рекао је Мирослав.

На графикама које је он урадио један од мотива је црква у Подујеву са које је поломљен крст, али како нам је рекао, у суштини су детаљи узети са разних места и са скрнављења наших светиња на свакојаки начин.

-Значи, битни су детаљи да се упечати и да се види како су хтели да униште све оно што нам је битно - рекао је Мирослав.

И дипломирани графичар, Милена Цветковић из Ропотова, је учествовала до сада на многим колонијама, али сада први пут ствара на једном овако инспиративном месту:

-Први пут сам овде у манастиру и први пут у колонији у оваквим условима. Управо радим графику и спремам ове плоче за штампу. На плочама можете видети фрагменте некадашње цркве Св. Архангела. То су рељефасте структуре у камену, орнаменти који су сачувани. Са њима сам комбиновала мотив из цркве Св Ђорђа у Призрену, са једне фотографије на којој је приказан отворени гроб, оскрнављен. Тражила сам инспирацију у свему што сам могла да доживим лично, кроз те рушевине, паљевине, те остатке...

Никола Милосављевић из Лапљег села, је на својој графици радио манастир Девич:

Ја сам радио мотиве манастира Девич, конкретније мотив страдања манастира које се десило 17. марта 2004. године. Одабрао сам тај манастир јер је моја мајка, Сузана, као новинар била са првом групом Срба после мартовских дешавања који су посетили манастир, и на мене је некако посебно деловала слика тог страдалног манастира.

Најмлађи учесник колоније је Јована Миловановић из Крагујевца, студент четврте године на одсеку графике на Приштинском универзитету са привременим седиштем у Косовској Митровици. Ово јој је прва озбиљнија колонија:

За мене је ова колонија фантастично искуство. Ту су око мене озбиљни, истанчани, уметници, неки су чланови УЛУСа, УЛУПУДСа. Иако смо са разних страна, одлично смо се уклопили, здружили. Озбиљан је рад и озбиљна тема и ово је нешто што треба да се дешава много чешће. Иначе, ово ми је први пут да сам у Архангелима и у Призрену уопште, одушевљена сам, стварно је предивно место. Тренутно радим на једном орнаменту, пошто смо се договорили да задњу графику одрадимо велику, заједничку и да на њој свако представи нешто своје. Тако да сам ја представила један од старих фрагмената који се налази у порушеној цркви Светих Архангела.

Из Варварина је дошао и најстарији учесник колоније, карикатуриста и илустратор Горан Ћеличанин. До сада је долазио на Косово и Метохију само једном, када је у Косовској Митровици имао изложбу својих радова.

Иако сам најстарији по годинама, по стажу графичком сам овде најмлађи. Дошао сам да дам свој допринос теми колоније, али и да од младих колега учим графику. Овде се заједно трудимо да теми одговоримо и биће, надам се, једна лепа изложба, један добар ефекат свега тога, са једном медијском пажњом. Мислимо да ће да добије на значају који бисмо ми желели да има, што је заправо циљ колоније.

Горан ће имати у Креативној кући у Грачаници и самосталну изложбу, која је још један допринос да се све реализује како треба.

Учесници су колонију искористили и да посете светиње Призрена. У суботу су посетили Цркву Светог Спаса у Подкаљаји, цркву Богородице Љевишке и саборну цркву Светог Ђорђа у Призрену, а они најхрабрији успели су се на брдо изнад манастира Свети Архангели, где се данас налазе остаци средњовековне тврђаве познатије као Крстац.

Колонију су подржали Канцеларија за Косово и Метохију, Општина Грачаница и Скупштина града Приштине.