Srpska

ѕост Ље време рада на себи, чиЉи Ље циЪ усавршаваЬе човека

”вече 15. марта 2016. године, у уторак прве недеЪе ¬еликог поста, Мегова —ветост париЉарх ћосковски и целе –усиЉе служио Ље велико повечерЉе са читаЬем ¬еликог покаЉничког канона преподобног јндреЉа  ритског у ЅогоЉавЪенскоЉ саборноЉ цркви у £елохову у ћоскви. ѕо завршетку богослужеЬа поглавар –уске ѕравославне ÷ркве се обратио пастви с проповеРу.

††††

” име ќца и —ина и —ветога ƒуха.

ѕост Ље време рада на себи, чиЉи Ље циЪ усавршаваЬе човека. ј светитеЪ £ован «латоуст нас говореЮи о свештенству учи: Ђ”савршаваЉте се као што земЪорадник обраРуЉе Ьиву, - чупаЉте грех попут дивЪе траве.ї

Ќаведене сликовите речи светитеЪа £ована помажу нам да схватимо нешто веома важно што треба да знамо кад креЮемо путем попришта поста. Ўта су дивЪа трава и коров? “о су биЪке коЉе спречаваЉу семена растиЬа да никну и да донесу потребан плод. “о су биЪке коЉе црпе енергиЉу земЪе и корисне материЉе у тоЉ мери слабе корисно растиЬе, да често поЪе коЉе Ље засеЉано пшеницом или ражЉу изгледа као непокошена ливада. ј то се дешава управо зато што Ље коров Љачи од корисног растиЬа. јко се добром семену не помогне да израсте и оЉача коров Юе га угушити.

” беседи £ована «латоуста с коровом се пореде наше Ъудске мане, наши грехови. ќни расту много лакше него наше врлине, брже упиЉаЉу енергиЉу наше природе, и ако човек не буде чупао коров, постаЮе Љалов и неспособан за добра дела. “рагедиЉа нашег живота се састоЉи у томе што Ъуди веома често не схватаЉу шта им се дешава. ѕостаЉу духовно Љалови управо зато што све снаге своЉе природе улажу у то да трЬе и коров расту у ЬиховоЉ души уништаваЉуЮи добре изданке. ј кад на поЪу има много корова бескорисно Ље бацати семена доброг растиЬа Ц оно Љедноставно неЮе ниЮи.

ѕонекад човек коЉи Ље огрезао у греховима и коЉи ниЉе у стаЬу да се разабере у свом животу, покретан гласом савести, покушава нешто да учини, да помогне самом себи, на пример, неочекивано чини неко добро дело таЉно мислеЮи: Ђ”чиниЮу ово дело и моЉи грехови Юе бити заборавЪени, учиниЮу добар поступак и сав моЉ греховни живот као да Юе бити избрисан.ї јли то се не дешава. Ќа поЪу коЉе Ље зарасло у коров не расте корисно растиЬе.

Ўта онда да радимо? ƒа чупамо коров! ”право овоме Ље посвеЮен значаЉан део духовне борбе коЉу човек води. Ќаравно, ово што Ље речено не значи да добра дела нису потребна. Ѕила би велика грешка да чекамо у смислу Ц прво Юу ишчупати сав коров, а онда Юу учинити добро дело. ” том случаЉу сигурно ништа неЮеш учинити, зато што неЮеш почупати наЉопасниЉи коров. ƒобра дела треба да чинимо чак и ако смо свесни своЉе греховности, чак и ако се не надамо посебно томе да Юе ово озбиЪно и одмах помоЮи. »пак и меРу коровом расту корисне биЪке, зато чиЬеЬе добрих дела несумЬиво може да послужи као извесно средство за рашчишЮаваЬе макар малог дела свог унутрашЬег поЪа.

»пак, ова деЉства не раРаЉу плод коЉи може да донесе чиЬеЬе добрих дела ако човекови грехови и мане не гуше Ьегов живот. ј шта да човек чини са своЉим манама? —ветитеЪ £ован «латоуст нас даЪе учи да кад постанемо свесни своЉих недостатка треба мало-помало да тежимо ка томе да их поправЪамо.  ако су тачне ове речи! Ќе у трен ока, не на Љуриш, не посредством бурне и краткотраЉне делатности, веЮ мало-помало. » светитеЪ даЉе савет коЉи вероватно не може потпуно да се оствари у наше време, што сведочи о томе да су слушаоци светитеЪа £ована живели у другоЉ епохи. «а Ьих Ље оваЉ савет био потпуно реалистичан, а за нас ниЉе, премда Ље сама идеЉа коЉу Ље изрекао свети отац, потпуно тачна. «латоуст Ље рекао следеЮе: Ђ ад постанеш свестан своЉе мане потруди се да Ље исправиш у току овог месеца, а затим другу ману исправи следеЮег месеца, па се и у току треЮег месеца се прихвати неке своЉе мане.ї

Ќе можемо да исправимо своЉе мане за месец дана. јли Ље сама мисао светитеЪа £ована «латоуста о томе да се недостаци не могу исправити за трен ока, веЮ у току извесног периода Ц веома исправна. «намо да у воЉноЉ стратегиЉи постоЉи поЉам као што Ље правац главног удара. Ќе можемо истовремено да кренемо у офанзиву по читавоЉ линиЉи фронта Ц неЮемо имати довоЪно снаге и неприЉатеЪ може да потуче воЉску коЉа надире на ЉедноЉ деоници, да Ље опколи и победи. “ако Ље и у духовноЉ борби: не смемо да креЮемо у офанзиву на широком фронту покушаваЉуЮи да исправимо све у себи и то Љош за кратко време. “реба да научимо да бирамо главни циЪ, а свако од нас вероватно зна коЉи Ље циЪ за Ьега главни. » треба да напрежемо своЉе снаге, и да се молимо, и да призивамо Ѕога у помоЮ како бисмо исправили своЉу главну ману коЉа наЉвише омета наш духовни живот.

ѕонекад се дешава да Ље главна мана и наЉтежа. „овек почне да Ље исправЪа кад постане свестан своЉе невоЪе, али пролази месец, Љедна година, друга, треЮа, а човек не може да победи ману, и услед тога наступаЉу Ц чамотиЬа, разочареЬе и признаваЬе своЉе неспособности да победи грех. «ато ни у ком случаЉу као први корак не треба да изаберемо наЉтежи циЪ. “реба да узмемо нешто лакше Ц нешто што такоРе узнемирава савест, али што имамо снаге да савладамо. » тада Юемо, усходеЮи од Љедноставног к сложеном, делуЉуЮи, како каже светитеЪ, мало-помало, усходити нагоре, као степеницама.

ќве законе духовног живота треба да зна сваки православни човек. » ако напоре коЉе предузимамо, измеРу осталог и за време поста, подржимо своЉом молитвом, исповедаЬем грехова, причешЮиваЬем —ветим ’ристовим “аЉнама и чиЬеЬем добрих дела, несумЬиво Юемо усходити степеницама. ѕонекад су ове степенице тако мале да Юемо их Љедва приметити, али ако нас ипак воде ка небу то значи да Ље наш пут правилан и спасоносан. » нека би нам √оспод помогао у овом духовном делаЬу! јмин.

—а руског ћарина “одиЮ

17 / 03 / 2016

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0