Srpska

ѕламен огЬени

††††

ќ канонизациЉи светитеЪа —ерафима (—обоЪева) говори доктор историЉских наука, доцент ѕ”ƒЌ Ђ—ветитеЪ “ихонї ј.ј.  острЉуков, аутор животописа светитеЪа —ерафима. √одине 2015. издата Ље кЬига ј.ј.  острЉукова Ђѕламен огЬениї у коЉу су ушли нови материЉали о животу архипастира, укЪучуЉуЮи и Ьегове духовне поуке. ††

Ч јндреЉе јлександровичу, желели бисмо да почнемо од ¬аших наЉсвежиЉих утисака. ”право сте се вратили из Ѕугарске, где Ље 26. фебруара први пут свечано обележен спомен на светитеЪа —ерафима после Ьеговог прославЪеЬа. –еците нам нешто о своЉим утисцима Ц како Ље протицало богослужеЬе, како су оваЉ празник дочекали Ѕугарска ÷рква, Ьени служитеЪи и обични верници?††††

††††

Ч √лавни утисак Љесте да Ље то била права свенародна свечаност. Ѕугари искрено поштуЉу владику —ерафима, црквени Ъуди не сумЬаЉу у Ьегову светост. —вечаност Ље почела у руском ЌикоЪском храму, у чиЉоЉ крипти Ље светитеЪ сахраЬен. ќсеЮаЉ на последЬем парастосу за владику —ерафима био Ље попут оног осеЮаЬа ишчекиваЬа коЉе имамо у васкршЬоЉ ноЮи уочи литиЉе. ќчекиваЬе нечег великог, нечег значаЉног.  рипта ниЉе могла да прими све оне коЉи су се молили, гомила народа Ље стаЉала око храма. —ви они коЉи су раниЉе дошли у крипту, а затим изашли из Ье у литиЉи били су запаЬени видеЮи огроман броЉ верника коЉи су дошли на свечаности. ÷ентрална градска артериЉа (Ѕулевар цара-ослободиоца) где се налази руски храм била Ље препуна народа. Ѕиле су затворене и неке друге улице у центру. Ѕило Ље много омладине у народноЉ ношЬи, воЉни оркестар Ље свирао бугарске маршеве. — иконом светитеЪа процесиЉа Ље кренула према патриЉарашкоЉ цркви —ветог јлександра Ќевског, где Љу Ље чекао Мегова —ветост патриЉарх Ќеофит. ЋитиЉа се зауставила на улазу у храм где Ље у мраку коЉи се спуштао био испаЪен ватромет. «а нас Ље вероватно необично то што Ље прославЪаЬе свеца праЮено ватрометом Ц коЉи се, узгред буди речено, може упоредити с нашим ватрометима на ƒан града или на ƒан ѕобеде. ѕосле ватромета литиЉа Ље ушла у храм где Ље почело свеноЮно бдениЉе. —амо прославЪаЬе свеца одржано Ље следеЮег дана пре ЋитургиЉе. ѕосле великог славословЪа прочитани су акт о канонизациЉи и посланица Ѕугарског патриЉарха Ќеофита, хор Ље отпевао тропар и кондак свецу, а затим су сви клекли на колена и упутили молитве новопрославЪеном светитеЪу. »стог дана Ље шеф делегациЉе –уске ÷ркве митрополит »ларион служио први молебан на месту погребеЬа светитеЪа —ерафима. » поново крипта руског храма ниЉе могла да прими све Ъуде. —вечаности су завршене концертом духовног хора бугарских свештенослужитеЪа и презентациЉом кЬиге аскетских поука и проповеди архиепископа —ерафима на бугарском Љезику.

Ч Ќа чему се заснива ово поштоваЬе, шта Ъуди наЉвише поштуЉу у лику и наслеРу светитеЪа? ƒа ли су познати Ьегово богословско наслеРе, делатност у борби с екуменизмом и новим календаром, или Ље оваЉ део наслеРа ипак остао ЂунутрашЬаї, руска ствар, и да ли га Ъуди пре свега поштуЉу као чудотворца?

Ч –уси и Ѕугари имаЉу различит однос према владики.  од нас га Ъуди пре свега знаЉу као заштитника ѕравославЪа, учесника на ћосковском саветоваЬу из 1948. године и аутора радова против софиологиЉе и ЂтеориЉе искупЪеЬаї митрополита јнтониЉа (’раповицког).

” ЅугарскоЉ Ље другачиЉе, ни из далека не знаЉу сви за Ьегове догматске радове, мали броЉ Ьегових догматских дела Ље преведен на бугарски Љезик, и то су по правилу одломци. «а Ѕугаре Ље владика пре свега велики праведник и чудотворац коЉи помаже у наЉразличитиЉим потребама. —ветитеЪ Ље поштован и у годинама атеистичке власти, Ъуди су долазили на Ьегов гроб и молили су се без обзира на то што су могли имати великих неприЉатности с влашЮу због тога.

»ма преко сто забележених чуда по молитвама светитеЪа. «апажено Ље да светитеЪ —ерафим често помаже као исцелитеЪ и као помоЮник матурантима и студентима. »ма много случаЉева помоЮи бездетним родитеЪима. ЌиЉе чудо што Ље крипта увек пуна Ъуди коЉи се моле: неки свраЮаЉу овамо да се накратко помоле пре важног посла, неки сатима стоЉе у крипти са сузама молеЮи светитеЪа за помоЮ.

Ч ј кад Ље почело поштоваЬе владике?

Ч ѕоштоваЬе Ље почело практично одмах после упокоЉеЬа. Ќедуго пре смрти светитеЪ Ље рекао да му Ъуди пишу писма као живом и ова традициЉа се врло брзо укоренила.

¬ладика Ље умро 26. фебруара 1950. године, а у лето исте године монахиЬа —ерафима (Ћивен), настоЉатеЪица ѕокровског манастира у —офиЉи, писала Ље патриЉарху јлексиЉу I да се монахиЬе обитеЪи моле владики и добиЉаЉу помоЮ од Ьега. ƒве године касниЉе, 1952. године, старешина руског храма у —офиЉи о.—ергиЉе  азански Ље обавестио ћоскву о поштоваЬу архиепископа —ерафима и о традициЉи да се оставЪаЉу писма на Ьеговом гробу. ѕритом се сам о.—ергиЉе према томе односио скептички, покушао Ље да прекине поштоваЬе и затворио Ље приступ крипти. ќво Ље изазвало протест мештана и о.—ергиЉе Ље ускоро био повучен из Ѕугарске. ” крипти Ље поставЪено специЉално сандуче за писма и оно Ље од тада увек пуно.

Ч ћолимо ¬ас да обЉасните да ли се у току последЬих година служеЬа владике у —офиЉи Ьегова паства претежно састоЉала од руских емиграната и Ьихових потомака или од мештана, Ѕугара? «ашто се одмах поЉавило поштоваЬе управо меРу мештанима?

Ч ѕред краЉ четрдесетих година паства Ље била мешовита. –уси и Ѕугари су блиски по вери и по Љезику, и зато Ље граница измеРу локалних становника и руских емиграната прилично брзо нестала. ЌавешЮу пример. —ветитеЪ —ерафим Ље званично руководио у седам парохиЉа, али су оне веЮ од 1920-их година биле мешовите. Ќеке руске парохиЉе, на пример, нису имале своЉе просториЉе. ≈мигранти су у тим случаЉевима користили бугарске храмове постепено се сливаЉуЮи с локалном паством. √лавна руска парохиЉа у —офиЉи, парохиЉа —ветитеЪа ЌиколаЉа Ље 1930-1940-их година више пута меЬала место боравка. “о Ље прво био храм на Ѕулевару цара-ослободиоца. «атим, кад Ље Ѕугарска признала —овЉетски —авез, храм Ље предат ЅугарскоЉ ÷ркви, а руска заЉедница се преместила у други храм —ветитеЪа ЌиколаЉа у ”л.  алоЉана. ј кад Ље храм у ”л.  алоЉана срушен у бомбардоваЬу 1944. године, руска заЉедница Ље прешла у храм —вете  атарине и у храм —вете ѕараскеве. » тек 1946. године парохиЉа се вратила на Ѕулевар цара-ослободиоца. ќд тада се тамо налази представништво –уске ÷ркве. ѕремештаЉуЮи се по овим храмовима руска заЉедница Ље Ђобрасталаї и локалним Ѕугарима, и владика —ерафим Ље и сам то примеЮивао Ц руска заЉедница се преместила у нову зграду, а у ЬоЉ Ље веЮ било много старих парохиЉана Ѕугара коЉи су наставили да одлазе у своЉу цркву. „етрдесетих година Ље веЮ било тешко разликовати ко Ље у парохиЉи –ус, а ко Ље Ѕугарин, а нико ниЉе посебно ни поставЪао ово питаЬе. £ош увек Ље жив Љедан од ипоРакона светитеЪа —ерафима ѕетар ѕетков. ќн Ље Ѕугарин по роРеЬу, рано Ље остао сироче и усвоЉила га Ље породица руских емиграната. ѕодЉеднако добро говори и руски и бугарски Љезик и испричао ми Ље много занимЪивог о животу светитеЪа.

Ѕило Ље много мешовитих бракова, тим пре што Ље и бугарски Љезик (а то се лако може приметити по предратним новинама) тада био много ближи руском него сад. »мао сам прилике да чуЉем разна сведочанства о томе колико Ље добро светитеЪ —ерафим знао бугарски Љезик. јли у сваком случаЉу ниЉе било велике потребе да га користи у то време: скоро сви у ЅугарскоЉ су разумели руски Љезик.

Ч  анонизациЉа светитеЪа —ерафима Ље одржана на јрхиЉереЉском —абору 3. фебруара 2016. године, али Ље пут ка ЬоЉ почео много пре тога.  оЉе основне фазе у овом процесу можете да прокоментаришете?

Ч ¬ладику —ерафима су прво прославили бугарски строкалендарци, коЉи су у Ьему желели да виде своЉе знамеЬе, свог покровитеЪа и коЉи су помоЮу овог прославЪеЬа покушали да обЉасне своЉе одваЉаЬе од канонске ѕравославне ÷ркве.  анонизациЉи се придружила –уска «агранична ÷рква, коЉа у то време Љош ниЉе била повратила Љединство с ћосковским патриЉархатом.

јрхиепископ —ерафим Ље подЉеднако поштован у ЅугарскоЉ ѕравославноЉ ÷ркви. ѕокоЉни патриЉарх ћаксим Ље сматрао владику угодником ЅожиЉим. ћеРутим, у ЅугарскоЉ ÷ркви су сматрали да архиепископа —ерафима треба да канонизуЉе –уска ÷рква коЉоЉ Ље припадао. ѕредставништво –уске ÷ркве у —офиЉи Ље 2006. године припремило документа за прославЪаЬе светитеЪа. јли Ље комисиЉа на седници од 10. Љула 2007. године одлучила да са канонизациЉом не треба журити.

√лавни разлог Ље било то што ниЉе постоЉао детаЪан животопис светитеЪа —ерафима, тим пре што Ље живео у врло сложено време. ѕрво Ље био граРански рат у –усиЉи, затим Ље живео у ЅугарскоЉ где су се више пута меЬали политички режими. Ќапокон, последЬе године живота владике протекле су за време комунистичке власти. » требало Ље пронаЮи и детаЪно проверити сва документа и материЉале због могуЮих препрека за канонизациЉу. –ади се о евентуалноЉ сарадЬи с органима државне безбедности или напротив, с неким профашистичким снагама Ц ипак Ље у годинама рата Ѕугарска била савезница Ќемачке. Ќаравно, ниЉе се могао канонизовати кад ниЉе било животописа. »ма случаЉева кад се о свецу ништа не зна осим да постоЉи маса посмртних чуда, тако Ље било с прославЪаЬем праведног £акова Ѕоровичког, али су такви случаЉеви изузетак, а не правило.

ѕрославЪаЬе 2007. године Ље одложено и због другог разлога Ц због тога што ниЉе било медицинских потврда коЉе би посведочиле конкретна чудесна исцеЪеЬа.

Чј старокалендарци су канонизовали владику без животописа?

Ч «адовоЪили су се сеЮаЬима архимандрита ѕантелеЉмона (—тарицког), духовног чеда светитеЪа —ерафима. јли код о.ѕантелеЉмона практично нису истакнути наЉтежи периоди Ц граРански рат, емиграциЉа и последЬе године живота светитеЪа.

 асниЉе се у —тарокалендарскоЉ цркви ипак поЉавио кратак животопис владике коЉи Ље био обЉавЪен у листу Ђѕравославна речї и чиЉу окосницу су чинила сеЮаЬа монахиЬа ѕокровског манастира. “амо Ље било много занимЪивих детаЪа, на пример, о везама архиепископа —ерафима с атонским старцима  асиЉаном и Ћотом, код коЉих се исповедао, о полемици с протоЉереЉем —ергиЉем Ѕулгаковом. јли у целини ни оваЉ животопис се ниЉе дотицао спорних историЉских момената.

“ако да Ље посао практично требало започети поново. ћорао сам пажЪиво да проучим архивске фондове ЌаЉвише црквене управе £уга –усиЉе, —авета за послове –уске ÷ркве, ќдеЪеЬа за споЪашЬе црквене односе ћосковског патриЉархата, —инода Ѕугарске ÷ркве и —инода –уске «аграничне ÷ркве. ƒопунске материЉале нашао сам у јрхиву –уске мисиЉе у £ерусалиму.

ƒруги истраживачи су ми помогли да разЉасним извесне битне моменте за животопис, а пре свега питаЬе о евентуалноЉ сарадЬи с органима државне безбедности. »споставило се да у архиву ‘—Ѕ нема досиЉеа о агентури владике —ерафима, нема чак ни досиЉеа о праЮеЬу. —ве што Ље пронаРено сведочи о томе да органи државне безбедности нису успели да врбуЉу светитеЪа и да он с овом структуром ниЉе контактирао. »ако Ље неко из окружеЬа владике редовно обавештавао ћоскву о Ьему у послератним годинама. ЌиЉе познато ко Ље то био, презиме се криЉе иза надимка агента и не зна се да ли Юемо икад сазнати ко Ље то био.

” ЅугарскоЉ Ље то ЉедноставниЉе. јрхиви државне безбедности тамо више нису таЉна, стари агентски досиЉеи су отворени и ово питаЬе се може неометано истраживати. ¬арненски митрополит £ован и Ьегови помоЮници су истражили питаЬе на основу докумената бугарског архива државне безбедности и такоРе нису нашли никакве потврде о сарадЬи.

ћеРутим, чак и на основу општедоступних материЉала може се доЮи до закЪучка о беспрекорности светитеЪа. ” преписци радника —авета за послове –уске ÷ркве запажа се незадовоЪство због тога што архиепископ —ерафим ниЉе спреман на сарадЬу. ј Ьегова самосталност у разобличаваЬу бугарских модерниста и манастир коЉи Ље основао довели су до тога да Ље —авет одлучио да опозове архипастира са дужности. Ќису стигли да остваре оно што су наумили Ц светитеЪ се упокоЉио у фебруару 1950. године.

Ч Ўта Ље представЪало коначни моменат коЉи Ље омогуЮио да се 2015. године обЉави да нема препрека за канонизациЉу?

Ч  раЉем 2014. године веЮ смо имали званичну потврду из ‘—Ѕ –усиЉе о томе да архиепископ —ерафим ниЉе учествовао у раду специЉалних служби. Ѕио Ље готов животопис. ѕравославни универзитет друштвених наука Ђ—вети “ихонї Ље анализирао богословске радове архиепископа и ниЉе у Ьима нашао никакву Љерес. Ўто се тиче случаЉева исцеЪеЬа по молитвама свеца, сад су уз ова сведочанства приложене медицинске потврде. ” марту 2015. године комисиЉа за канонизациЉу светаца –уске ÷ркве Ље дошла до закЪучка да нема препрека за прославЪаЬе владике —ерафима. «атим Ље донета одлука да се ради избегаваЬа евентуалних грешака оснуЉе руско-бугарска комисиЉа. «аседаЬе комисиЉе коЉом су председавали ¬олоколамски митрополит »ларион и ¬арненски митрополит £ован одржано Ље у —офиЉи у децембру 2015. године.  омисиЉа Ље потврдила да нема препрека за прославЪаЬе.

Ч «аЉедничка истовремена канонизациЉа у две ѕравославне ÷ркве ниЉе тако честа поЉава у црквеном животу?

Ч ” стара времена било Ље таквих случаЉева. јли Ље касниЉе канонизациЉу подвижника вршила Љедна ѕомесна ÷рква, а друге ÷ркве су Ље признавале и укЪучивале име новог свеца у своЉе календаре. “ако да се може тврдити да Ље у новиЉе време канонизациЉа владике —ерафима заиста Љединствена.

Ч «а наш ”ниверзитет Ђ—ветог “ихонаї ово прославЪаЬе Ље посебно значаЉно, Љер Ље владика —ерафим био духовни наставник протоЉереЉа ¬севолода Ўпилера, чиЉе дугогодишЬе пастирско служеЬе Ље представЪало тле на коЉем Ље касниЉе израстао Ѕогословски институт, а потом и универзитет. ћолимо ¬ас да нам испричате нешто о томе како се о.¬севолод односио према владики —ерафиму и сеЮаЬу на Ьега? ƒа ли су се сачувала Ьегова сведочанства и успомене, шта Ље говорио о Ьему?

Ч ƒа, светитеЪ —ерафим се може сматрати Љедним од небеских покровитеЪа нашег универзитета —ам протоЉереЉ ¬севолод Ўпилер се целог живота с топлином сеЮао свог духовног оца и наводио Ље велики броЉ занимЪивих догаРаЉа из Ьеговог живота за коЉе смо сазнали захваЪуЉуЮи протоЉереЉу ¬ладимиру ¬оробЉову. Ќа пример, догаРаЉ коЉи Ље ушао у кЬигу Ђѕламен огЬениї о упозореЬу коЉе Ље светитеЪ —ерафим упутио окултисткиЬи коЉа ниЉе желела да напусти своЉе заблуде. “о што Ље одбила да послуша Ьегов савет за Ьу се завршило трагично. ќтац ¬севолод Ље говорио и о коментарима архиепископа —ерафима о посети –усиЉе 1948. године. —ветитеЪ ниЉе био у заблуди у погледу политике совЉетске државе и говорио Ље о ЬоЉ оштро и негативно. «анимЪива сеЮаЬа о архиепископу оставио Ље и син оца ¬севолода Ц »ван Ўпилер. ќн Ље причао да Ље поред светитеЪа имао осеЮаЉ сличан оном коЉи Ље ЌиколаЉ ћотовилов описао после разговора с преподобним —ерафимом —аровским. ƒодаЮу да Ље сЉаЉ коЉим Ље владика зрачио приметио и руски канониста и историчар ћ.¬. «изикин, као и други пут протоЉереЉ јндреЉ Ћивен. ќве случаЉеве забележиле су духовна кЮи светитеЪа —ерафима монахиЬа  асиниЉа (¬езенквоа) и сестре ѕокровског манастира.

Ч ƒозволите да ¬ам поставимо и лично питаЬе.  ако Ље дошло до тога да почнете да се бавите историЉом живота вл. —ерафима и да постанете Ьегов биограф и признати стручЬак за Ьегово наслеРе?

Ч «а владику —ерафима знам одавно, Љош од 1990-их година, кад су у –усиЉи почеле да се поЉавЪуЉу прве кЬиге о Ьему и Ьегова дела.  асниЉе сам детаЪно проучавао историЉу –уске «аграничне ÷ркве и проналазио сам нове материЉале о владики.  ад су 2006. године први пут поднета документа за канонизациЉу, руководство ќ—÷ќ ми Ље наложило да напишем животопис архипастира и анализу Ьегових дела. ѕосле извесног времена захваЪуЉуЮи представнику –уске ÷ркве у —офиЉи архимандриту »сидору (ћинаЉеву) имао сам прилику да први пут посетим Ѕугарску и да почнем да прикупЪам податке о владики на лицу места. «атим, веЮ за време садашЬег представника ћосковског патриЉарха у —офиЉи архимандрита ‘илипа (¬асиЪцева) предузео сам Љош неколико путоваЬа у току коЉих сам имао могуЮност да проучим материЉале на основу архива —инода Ѕугарске ÷ркве и неких личних архива. –азуме се, да сам у току овог рада открио било шта што баца сенку на владику не бих то крио Ц као историчар био бих дужан да то саопштим. јли ради се о томе што чак и они коЉи нису добро желели владики нису могли да га оптуже за било шта озбиЪно. Ќа краЉу се поЉавио лични однос према владики. јнализираЉуЮи сеЮаЬа на Ьега и читаЉуЮи Ьегова писма почео сам да доживЪавам владику као свеца попут подвижника из првих векова хришЮнства. ћислим да Ље то заиста велики светац Ц код нас се некако не цени по заслугама и понекад се доживЪава као идеолог, што изврЮе представу о Ьему. ѕочиЬу разговори о томе да Ље канонизован због неких идеолошких разлога и да Ље он заправо скоро фанатик. Ќаравно, владика ниЉе био фанатик, увек Ље за темеЪ узимао смиреноумЪе. –азобличаваЉуЮи кршеЬе догмата и канона светитеЪ никад ниЉе падао у супротне краЉности. √овореЮи против екуменизма дозвоЪавао Ље богословски диЉалог, залажуЮи се за помоЮ –усиЉи у годинама рата негативно се односио према —таЪину, залажуЮи се за монархиЉу осуРивао Ље апсолутизам и тако даЪе.

Ќеки Ъуди би хтели да представе светитеЪа —ерафима као покровитеЪа неке краЉЬе идеологиЉе јли царски пут коЉим Ље он ишао никоме неЮе дозволити да то учини. » човек то добро схвата кад проучава Ьегов живот и дела.

јндреЉ  острЉуков
–азговор Ље водио £. јгафонов
—а руског ћарина “одиЮ

ѕ—“√”

22 / 03 / 2016

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0