Srpska

ѕисмо

” —имволу вере се два пута говори о —ветом ѕисму. ’ристос Ље васкрсао у треЮи дан по ѕисму, и ƒух —вети Ље говорио кроз пророке. ќдносно, речи ћоЉсиЉа, ƒавида и других великих Ъуди надахЬивао Ље ”тешитеЪ. ќчигледно Ље да проучаваЬе —ветог ѕисма треба да буде Љедно од наших главних занимаЬа. „овек Ље словесно биЮе и словесна храна му Ље потребна као хлеб. „овек не може да живи само од хлеба. ќваЉ цитат добро знамо. ¬ажно Ље да на основу Ьега донесемо практичне закЪучке. «акЪучак Ље, заправо, Љедан. —ловесне овце ’ристовог стада треба изводити на богате пашЬаке сочне траве Ѕожанских речи. Ќе на силосну Љаму с Ъудским предаЬима, веЮ управо на богате пашЬаке.

††††

ќтвараЉуЮи £еванРеЪе на служби чинимо радЬу коЉа Ље по смислу слична отвараЬу антиминса за ≈вхаристиЉу. ќва мала слова криЉу у себи неземаЪску снагу. ќна смело благовесте истину ЅожиЉу свима онима коЉи знаЉу да читаЉу.  Ьижевници из старих времена су се досетили, осетили су да у ѕисму нема сувишних речи, па чак ни цртица, што Ље √оспод »сус ’ристос и потврдио. —ве Ље важно, све Ље таЉанствено, све Ље поучно.  Ьижевници су сматрали да се у словцима и цртицама садржи —лава ЅожиЉа. ќна Ље попут сужЬа, коЉи седи у тамници, где свако слово и реч личе на пруЮе и закивке ограде. —хватаЬе смисла ѕисма Ље, дакле, ослобаРаЬе Ѕожанске силе и премудрости. »сти ови кЬижевници су схватили и рекли да у ѕисму заиста сви, чак и наизглед наЉудаЪениЉи текстови, говоре о ћесиЉи. √оспод »сус ’ристос Ље потврдио и ову мисао говореЮи: Ђ»стражуЉте ѕисма. ћислите да кроз Ьих имате живот вечни, а она сведоче о ћени.ї

£ош ниЉе био формиран кодекс новозаветних кЬига и апостол ѕавле Ље имаЉуЮи у виду —тари «авет, рекао да Ље цело ѕисмо богонадахнуто и корисно за уразумЪиваЬе, разобличаваЬе и поучаваЬе. Ќема оправдаЬа, ни богословског, ни просто Ъудског, за непажЬу према свештеним текстовима и недостатак Ъубави према Ьима. ѕосредно то значи хладноЮу према —амом Ѕогу,  оЉи Ље говорио кроз пророке.

ѕисмо ниЉе написано само о ’ристу. ќно Ље написано и о мени. »мам право да питам Ѕога: √осподе! ≈во, прочитао сам страницу. ј где сам овде Ља? » где си овде “и? Ўта желиш да ми кажеш?

ЌаЉбоЪа проповед митрополит јнтониЉа (Ѕлума) Ље била она кад Ље рекао да ништа ниЉе схватио од прочитаног. ≈во, каже, ’ристос Ље управо разговарао с нама, а Ља, каже митрополит, ништа нисам осетио, ни на шта се нисам одазвао. Куди су после тога са сузама захваЪивали пастиру говореЮи да су управо тада схватили како да слушаЉу £еванРеЪе.

«ачуРеност и питаЬа су неопходни приликом читаЬа и слушаЬа —ветог ѕисма. » Љош Ц пажЪиво и ЮутЪиво очекиваЬе одговора. “ако Ље —амуило, кад га Ље √оспод звао код скиниЉе: Ђ—амуило, —амуило,ї помислио да га зове старац-првосвештеник. јли пошто га Ље оваЉ научио, —амуило Ље схватио да га зове √оспод. » следеЮи пут Ље у одговор на глас коЉи га Ље ословио по имену младиЮ рекао: Ђ√овори, √осподе. —луша слуга “воЉ.ї

“ако и ми, стоЉеЮи у храму док се читаЉу £еванРеЪе и ѕосланице, можемо и треба да кажемо у срцу: Ђ√овори, √осподе. —луша слуга “воЉ.ї

ћожемо да се чудимо промени коЉа Ље наступала у животима многих светаца након што су чули одломак из —ветог ѕисма. јнтониЉе ¬елики Ље чуо: Ђѕодели све и иди за ћном,ї Ц и одмах Ље поступио у складу с оним што Ље чуо. » не само јнтониЉе. Ќе ради се само о дубини и жару срца, коЉима су се одликовали свеци. –ади се и о оном поштовЬу према ЋитургиЉи речи коЉе Ље било карактеристично за ƒревну ÷ркву. ѕоЉаЬе псалама, читаЬе ѕисма и проповед Ц све оно што претходи ≈вхаристиЉи, Ц траЉало Ље, а понегде и данас траЉе сат времена и више.  опти и данас читаЉу пет одломака из Ќовог «авета, а неке на два Љезика. » на ЋитургиЉи £акова обавезно се чита одломак из —тарог «авета. –еч ЅожиЉа продире у савест, ублажава душевне ране, храни човека.  ад се каже: ЂЅлагодарим √оспода,ї цела црква Юе веЮ бити загреЉана, нахраЬена речЉу, спремна за ≈вхаристиЉу.

ќчигледно Ље да се неЮемо колико сутра вратити овоЉ древноЉ и благословеноЉ пракси. ” том случаЉу треба сами да читамо —вето ѕисмо или да се окупЪамо ради тога бар Љедом недеЪно. Ќе треба се плашити да Юе оваква пракса некога подсеЮати на протестантизам.  ао прво, то ниЉе тачно.  ао друго, ниЉе грех да Ђоправославимої добро искуство.  о се данас сеЮа да Ље веронаука у свом садашЬем облику настала у ≈нглескоЉ? Ўта нас се тиче где Ље настала ако Ље искуство корисно и тешко да можемо да замислимо парохиЉски живот без оваквих школа?

ј и о каквом протестантизму може бити речи ако ћакариЉе у ЉутарЬим молитвама каже: ЂƒаруЉ мЬе, воставшу, словесам “воЉим поучитисЉа.ї (ЂƒаЉ мени, коЉи сам устао, да се поучавам у “воЉим речимаї). јко су о јтанасиЉу ¬еликом Ъуди говорили да толико добро зна све кЬиге —ветог ѕисма као што ретко ко зна бар Љедну кЬигу. јко Ље «латоуст непрестано, и кад Ље било време за то и кад ниЉе, како каже апостол, обЉашЬавао народу свете текстове. јко су оци пустиЬе читаве кЬиге учили напамет.

ѕравославни човек Ље човек „аше и  Ьиге. јко Ље само  Ьиге, онда Ц Љесте, то Ље човек попут протестант. јли ако Ље само „аше, то Ље онда можда и свет човек, али Ље бесловестан. Ђ—вет, али неискусан.ї ј искуство нам каже да Ље благочестива неукост бомба велике разорне снаге. ћилосрдни »сусе, уразуми нас и научи да се поправимо. “им пре што сви знамо да читамо.

—а руског ћарина “одиЮ

26 / 03 / 2016

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0