Srpska

«ашто православни верници поштуЉу иконе?

ѕонекад нас, православне хришЮане, оптужуЉу да смо идолопоклоници Љер се поклаЬамо дрвету-тако називаЉу иконе. «ашто се у православЪу утврдила иконодулиЉа? Ўта за нас представЪа икона? «ар у ЅиблиЉи ниЉе забраЬено поклаЬаЬе иконама? Ќа ова питаЬа одговара протоЉереЉ ќлег —теЬаЉев.

††††

ќни коЉи се негативно односе према светим иконама обично се позиваЉу на —вето ѕисмо, тачниЉе  Ьигу »зласка, где Ље речено: „Ќе гради себи лика резана нити какве слике од онога што Ље горе на небу, или доЪе на земЪи, или у води испод земЪе. ЌемоЉ им се клаЬати нити им служити, Љер сам Ља √оспод Ѕог твоЉ, Ѕог ревнитеЪ, коЉи походим гриЉехе отачке на синовима до треЮега и до четвртога коЪена, ониЉех коЉи мрзе на мене“ (2 ћоЉ. 20: 4-5). ѕо мишЪеЬу тих Ъуди, овде Ље директно изречена забрана приказиваЬа и онога што Ље на небу и онога што Ље на земЪи. ”за све то, у —ветом ѕисму наилазимо на опис Љерусалимског ’рама изграРеном по ЅожиЉем допуштеЬу, у “реЮоЉ кЬизи о царевима, глава 6. —тих 29. Ќаводимо: „ј све зидове дому унаоколо искити резаниЉем херувимима.“ ј где обитаваЉу херувими?- Ќа небу. ƒаЪе: “ и палмама и развиЉениЉем цвЉетовима изнутра и споЪа...“ ј дрвеЮе где расте? Ќа земЪи.  ао што видимо, у Љерусалимском ’раму, створеном по воЪи ЅожиЉоЉ биле су представе онога што Ље горе на небу и онога што Ље доле на земЪи.  ада се храм освештавао, благодат ЅожиЉа Ље толико испунила свето место да неко време Ъуди нису могли ту да пребиваЉу.

” чему Ље смисао забране: „Ќе гради себи лика резана нити какве слике“? «аповест коЉа се тиче идола требало би читати не од 4., веЮ од 3. стиха 20-те главе кЬиге »зласка, где Ље речено: „ЌемоЉ имати других Ѕогова уза ме“- и у наставку следи забрана на приказиваЬе других богова. ј коЉим божанствима, од оних на небу, су се клаЬали стари пагани? —унцу, звездама, месецу. ѕагани су их обожавали.  оЉим божанствима, од „оних на земЪи“?  лаЬали су се гмизавцима и другим животиЬама. » ЅиблиЉа забраЬуЉе клаЬаЬе свим тим биЮима, и разуме се, Ьихово приказиваЬе.

“реба схватити огромну разлику измеРу сакралног приказиваЬа и онога што називамо идолом. јпостол ѕавле у ЉедноЉ од своЉих посланица пише: „идол ниЉе ништа на свиЉету“ (1  ор. 8: 4). Ўта значи идол ниЉе ништа? ѕостоЉи статуа «евса. јли зар у духовном свету постоЉи неки «евс? Ќаравно, не. ѕостоЉи кип јртемиде из ≈феса. «ар у духовном свету постоЉи јртемида из ≈феса? Ќаравно, не. »дол Ље ништа Љер се никаква духовна реалност, сем бесова, иза Ьега не налази.  азано Ље да у идолима пребиваЉу Раволи (1  ор. 10: 20). —акрално представЪаЬе херувима у ’раму указуЉе на реално постоЉаЬе ЅожиЉих анРела, херувима, као што и представа ’риста у цркви указуЉе на реалног ’риста, у  ога ми веруЉемо. «ато Ље измеРу сакралне представе и фантазиЉе идолопоклоника бескраЉна провалиЉа. £едно Ље слика коЉа указуЉе на ѕраслику, а друго су идоли коЉи нису ништа на свету, Љер се иза Ьих не налази никаква реалност.

«ашто Ље неопходно држати иконе? »кона одклаЬа наш чулни субЉективни доживЪаЉ Љедне или друге божанске реалности. Ќекада давно разговарао сам са неком веруЉуЮом женом, православном хришЮанком по вероисповести, и питао сам Ље: „Ќемате иконе, како се онда молите?“. ∆ена ми Ље врло искрено одговорила: „’ристос Ље у мом срцу, и Ља ћу се молитвено обраЮам.“ ќнда сам се заинтересовао: „–еците, а како он изгледа?“ ѕрилично се збунила, али сам замолио да ипак одговори, на шта Ље рекла: „Ќиског Ље раста, риР“- „ƒа ли вас он подсеЮа на неког?“ „ƒа, у младости сам познавала Љедног рачуновоРу коЉи много личи на Мега...“ Кудски субЉективни доживЪаЉ духовне реалности Ље изврнут Љер, као резултат греховног пада, наЉвише Ље пострадао чулни апарат човека (ћт. 15:19). ћного Ље опасно веровати своЉим фантазиЉама и халуцинациЉама. ј икона Ље лик проЉавЪен светом човеку коЉи Ље или сам писао икону, или руководио иконописца док Ље радио оригинал. ј остали иконописци су правили копиЉе. »кона Ље бестрасно виРеЬе духовне реалности, што нам умногоме помаже, посебно у време молитве.

ƒруги важан аспект. ќбично, када дискутуЉем са Ъудима других вероисповести и поставЪа се питаЬе о иконама, примеЮуЉем да и они имаЉу приказе. Ќа пример, у часописима „£еховиних сведока“, као што су „—тражарска кула“, и у другим издаЬима постоЉе прикази ’риста, апостола, пророка... ада указуЉем на те околности, одговараЉу ми: „јли ми се не клаЬамо тим сликама“. √овореЮи о поштоваЬу икона, дискутуЉемо о две ставке: прва-могу ли се имати слике; друга- могу ли се те слике поштовати. ”згред буди речено, ми православни никада у односу према иконама не користимо термин „клаЬаЬе“, само „поштоваЬе“ коЉе у нашоЉ традициЉи има значеЬе „клаЬаЬе са поштоваЬем“. јко се задржимо на првоЉ ставци, очигледно Ље да представе имаЉу сви. £еванРеЪски хришЮани деле дечиЉе ЅиблиЉе са пуно илустрациЉа, док код других налазимо илустрациЉе у часописима, брошурама и у другим издаЬима.  ао одговор на питаЬе да ли се могу поштовати слике, отварамо кЬигу »зласка, глава 3., стихови 1-4. и 5. коЉи Ље кЪучни и на коЉи Юемо обратити посебну пажЬу.

„ј ћоЉсиЉе пасиЉаше стадо £отору тасту своЉему, свештенику ћадиЉамскому, и одведе стадо преко пустиЬе, и доРе на гору ЅожиЉу ’орив. » Љави му се анРео √осподЬи у пламену огЬеном из купине. » погледа, а то купина огЬем гори а не сагориЉева. » ћоЉсиЉе рече: идем да видим ту утвару велику, зашто не сагориЉева купина. ј √оспод кад га видЉе гдЉе иде да види, викну га Ѕог из купине, и рече: ћоЉсиЉе! ћоЉсиЉе! ј он одговори: ево ме.“ »-пажЬа! —ада иде 5.стих, за нас врло важан: „...ј Ѕог рече: не иди овамо. »зуЉ обуЮу своЉу с ногу своЉих, Љер Ље мЉесто гдЉе стоЉиш света земЪа.“

ЌамеЮе се питаЬе: а зашто Ље земЪа постала света? £ел се променио Ьен хемиЉски састав?  ада поставЪам ово питаЬе представницима разних нехришЮанских идеологиЉа, одговараЉу: „ “амо Ље присуствовао √оспод“. ќнда гледам на Ьихове лакиране ципеле и кажем: „»зуваЉте се. Ѕог Ље свугде присутан. ≈то, о томе се говори у ѕсалтиру, псалам 138, стих 7: „ уда бих отишао од духа “вог, и од лица “вог куда бих побегао? ƒа изаРем на небо, “и си онде. ƒа сиРем у пакао, онде си. ƒа се дигнем на крилима од зоре, и преселим се на краЉ мора: » онде Юе ме рука “воЉа водити, и држати ме десница “воЉа.“ Ѕог Ље свеприсутан. ƒакле зашто Ље земЪа постала света? ЅудуЮи да Ље речено ћоЉсиЉу: „»зуЉ обуЮу своЉу с ногу своЉих.“ –азлог: „Љер Ље мЉесто гдЉе стоЉиш света земЪа“ “. ЌастаЉе природна пауза и неправославци ми одговараЉу са тачке гледишта православне традициЉе: „—ваки пут када Ѕог проЉавЪуЉе своЉе присуство посредством материЉе, долази до освештаЬа те материЉе.“

ƒа, сваки пут када Ѕог проЉавЪуЉе своЉе присуство посредством материЉе, долази до освештаЬа те материЉе. Ѕог Ље проЉавио своЉе присуство и у Љерусалимском ’раму, и псалмопоЉац ƒавид каже: „ј Ља по великоЉ милости “воЉоЉ улазим у дом “воЉ, и клаЬам се у светоЉ цркви “воЉоЉ са страхом “воЉим“ (ѕс. 5: 7).

Ѕлагодат ЅожиЉа разноврсно и разнолико делуЉе у овом свету. ќна може деловати чак преко одеЮе светих угодника ЅожиЉих. ” кЬизи ƒела светих апостола каже се: „» Ѕог чиЬаше не мала чудеса рукама ѕавловиЉем, тако да су и чалме и убрушчиЮе зноЉаве од тиЉела Ьегова носили на болеснике, и они се исцеЪаваху од болести, и духови зли излажаху из Ьих“ (ƒап. 19: 11-12). Ѕлагодат ЅожиЉа може деловати чак преко остатака, преко моштиЉу угодника ЅожиЉих- о томе читамо у 4.  Ьизи о царевима: „» догоди се кад погребаваху некога човЉека, угледаше чету и бацише човЉека у гроб £елисиЉев; и кад човЉек паде и дотаче се костиЉу £елисиЉевих, оживЉе и уста на ноге своЉе“ (4 ÷ар. 13: 21). ј шта Ље васкрсло тог човека?  ости? Ќаравно да не. Ѕлагодат ƒуха —ветога, коЉа Ље почивала-где?- на костима ЅожиЉег пророка. ќвде Ље Љасно наглашен моменат: „приликом пада дотаче се костиЉу“ пророка £елисеЉа, оживе и устаде на ноге своЉе.

«а нас Ље икона свети одраз. ј све што Ље посвеЮено Ѕогу заслужуЉе поклаЬаЬе пуно поштоваЬа. ” кЬизи пророка ƒанила говори се о томе како Ље владар ¬алтасар користио у погрешне сврхе судове из дома √осподЬег, иако Ље са протестантске тачке гледишта чаша-чаша. »сте ноЮи Ѕог Ље умртвио ¬алтасара и Ьегове Ъуде зато што нису имали поштоваЬа према светим судовима, допустио Ље да буду убиЉени. (ƒанило 5. глава). ” ЅиблиЉи се казуЉе како неки муж звани ”за, видевши да се  овчег «авета нагнуо приликом преношеЬа, осмели се да га придржи и истог тренутка паде мртав на земЪу. (2 —ам. 6:7)

ѕоштуЉемо √оспода у Меговим чудесним поЉавама-преко светих места, освештаних ствари Мегових угодника, преко светих икона, коЉе су врло важна напомена о Ѕожанском и приказуЉу нам управо правилан доживЪаЉ духовне реалности без повезаности са нашим субЉективним утисцима. »конодулиЉа ни у коЉоЉ мери не притивречи речи ЅожиЉоЉ. Ќапротив, —вето ѕисмо доказуЉе важност тог поштоваЬа усмреног на прославЪаЬе Ѕога и Мегових светих.

ѕротоЉереЉ ќлег —теЬаЉев
—а руског »ва ЅендеЪа

30 / 03 / 2016

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0