Srpska

≈пископство Ље пожртвовано служеЬе Ѕогу и Ъудима

¬ладика ƒанило, митрополит јрхангелски и ’олмогорски Ље своЉе епископско служеЬе започео у вероватно наЉудаЪениЉем региону од центра: 2001-2010. године предводио Ље £ужносахалинску и  урилску епархиЉу. «атим Ље из далеког —евера био Ђпребаченї на релативно ближЬи Ц у јрхангелск. јрхипастирско служеЬе често пореди с воЉним. «аиста, имаЉу много сличности. ƒа, сваки хришЮанин Ље воЉник, али Ље епископ двоструко и троструко воЉник.

” чему Ље суштина епископства?  акав треба да буде архипастир?  ако треба служити у тако великим и далеким епархиЉама као што су £ужносахалинска и јрхангелска? ќ томе смо разговрали с владиком. » наравно, ниЉе могло без ЂгоруЮихї питаЬа коЉа толико воле да прежвакаваЉу световни медиЉи: о аутомобилима Ђцрквених губернатораї, Ьиховом свакодневном животу, о Ђслабостимаї свештенства... ”згред речено, владика ƒанило се не слаже с тим што епископе неки називаЉу Ђцрквеним губернаторимаї и у току разговора нам Ље обЉаснио по чему се служеЬе архипастира принципиЉелно разликуЉе од губернаторства: по односу према Ъудима, посебно према онима коЉи су ти потчиЬени.

ћитрополит јрхангелски и ’олмогорски ƒанило. ‘ото: arh-eparhia.ri ћитрополит јрхангелски и ’олмогорски ƒанило. ‘ото: arh-eparhia.ri
††††

Ц ƒобар дан, владико. ’вала ¬ам што сте пристали да одговорите на питаЬа портала Ђѕравославие.Ruї. ƒанас бисмо желели да попричамо о епископском служеЬу. –еците нам ко Ље епископ? » у чему се састоЉи Ьегово служеЬе?

Ц ≈пископ Ље слика ’риста, а слика ’риста Ље увек пожртвовано служеЬе Ѕогу и Ъудима. » веома сам захвалан √осподу због тога што ме Ље поставио на оваЉ степен служеЬа.  ао прво, увидео сам своЉе немоЮи коЉе нисам примеЮивао док сам живео у манастиру. ” манастиру сам служеЮи као намесник Ц а 13 година и 3 месеца сам био намесник “роЉице-—ергиЉеве Ћавре Ц ипак имао одреРени ограничени круг служеЬа, одговарао сам за Ъудство, како се обично каже. ј у епископству одговараш за све Ц и схваташ да Ље то немогуЮе. Ќисам био припремЪен за нове обавезе Ц а рукоположен сам за епископа £ужносахалинског и  урилског, - нисам могао чак ни да замислим шта Ље парохиЉски живот и служеЬе у парохиЉи.

††††

ј нису ме послали у неки храм Ц него су ме Ђбацилиї на острво, где Ље све духовно у таквом стаЬу да се ни описати не може. Ќа богословиЉи нас нису учили да будемо шефови грдилишта и економисти, а овде се испоставило да треба и тиме да се бавим Ц а не умем. Ўта човек да ради? ѕодижеш руке и нема ти друге осим да се молиш.  ао што Ље писао ‘.ћ. ƒостоЉевски: Ђ о ниЉе био на мору за време буре кад те од блажене вечности дели Љедна дашчица, ниЉе се наситио молитвом.ї ќвде почиЬеш да молиш и да вапиЉеш: Ђ√осподе, помози!ї “ада су ми се на други начин откриле речи коЉе пише апостол ѕавле Ц √оспод му Ље рекао: ƒоста ти Ље благодат ћоЉа, Љер се сила ћоЉа остваруЉе у немоЮи.ї

” овоЉ ситуациЉи све видиш потпуно другачиЉе и маЬе осуРуЉеш Ц чак и оно што се дешава у црквеноЉ средини.

Ц — чим сте се сусрели на почетку свог епископског служеЬа као човек и као администратор?

Ц  ад сам дошао наишао сам на уобичаЉене ствари: кров прокишЬава, по епархиЉскоЉ управи трче пацови... £едном су нам у току дана четири пута пуцали радиЉатори. —ве Ље било врло запуштено, ниЉе било никаквих материЉалних средстава, само дугови. ѕлус, духовни живот у зачетку, и парохиЉски, и свештенослужитеЪа Ц скоро сви су били рукоположени сасвим недавно. “о Ље било као за време ƒругог светског рата: велики недостатак официрског састава и зато су Ъуди похаРали тромесечни курс, стицали су зваЬе и ишли на фронт. ѕричао ми Ље Љедан човек коЉи се борио на фронту: ЂѕостроЉили су нас, коЉи смо били управо унапреРени у официре, излази човек са фронта, веЮ Ље био раЬен, хром. ј ми стоЉимо и кикоЮемо се. ќпсовао нас Ље и рекао Ље: ‘»мате три излаза из ваше ситуациЉе: или Юе вас убити, или Юе вас ранити и осакатити, или Юете постати прави официри. —ад имате само униформу и треба да постанете официри.’ї

„есто су у то време свештенослужитеЪи више имали форму, а садржаЉа Љош увек ниЉе било. —вештеник Ље морао да порасте Ц без тога се не може. ѕарохиЉани су писали писма: ЂƒаЉте нам свештенослужитеЪе!ї » они коЉи су у епархиЉи били пре мене пекли су брзо, као мекике Ц као у официрскоЉ школи за време рата Ц Ђпастиреї да би они касниЉе постали прави свештенослужитеЪи.

» Љош су раздаЪине огромне. ѕроблем Ље нешто некуда довести. ЌиЉе било кадрова, ничега ниЉе било. Ѕило Ље тешко, врло тешко.  ад човек све то схвата не прекорева своЉе претходнике, осеЮа колико им Ље било тешко. ј кад доРем у Ћавру понекад с неким монасима разговарам на апсолутно различитом Љезику. “о Ље као што, рецимо, Љедан човек из рова види ситуациЉу на боЉном поЪу, а други с висине од два-три метра, попевши се на Љелку или на бор, а треЮи с торЬа сву околину гледа кроз двоглед. ќни Юе говорити диЉаметрално супротне ствари. “о Ље природно. »сто тако Ље и у ÷ркви.

Ц ¬ладико, како обично протиче ваш дан?  олико често служите —вету литургиЉу?

Ц ƒок сам живео у Ћаври навикао сам се на наш црквени календар.  ад сам допутовао на —ахалин нисам могао да се променим: навикао сам да живим по календару Ћавре. ј тамо сам морао да служим Љош чешЮе Ц то Ље природно, зато што ме Ље богослужеЬе надахЬивало, крепило, тешило и давало ми Ље снагу. » тада сам се сетио оца £ована  ронштатског. ќн Љедноставно ниЉе могао да не служи сваког дана и Ља сам се трудио да служим што Ље могуЮе чешЮе. » кад су ми Ъуди поставЪали питаЬе: Ђ«ашто други служе маЬе, а ¬и више?ї то сам им обЉашЬавао на следеЮи начин: они имаЉу акумулаторе коЉи дуже траЉу, а моЉи акумулатори се брзо испразне, зато треба стално да их допуЬавам и држим под напоном.

ƒан пре свега почиЬе од службе.  ад нема службе Ц а таквих дана кад не служим има маЬе, - увек ми нешто недостаЉе. £ош у Ћаври, после братских молебана сам приметио: ако се натерам да устанем, без обзира на то колико касно да сам легао, и ако сам дошао на братски молебан Ц дан после братске службе другачиЉе протиче. » после —вете литургиЉе дан протиче другачиЉе.

ЌарЉан-ћар ЌарЉан-ћар
††††

ј у току дана долазе Ъуди, и свештенослужитеЪи; треба да одем и да обиРем радове на ремонту, рестаурациЉи... —ва путоваЬа су врло компликована. » сад до  аргопоЪа треба да се возим око 600 километара. ѕут Ље тежак, а све Ље то моЉа епархиЉа. —еЮам се како сам 2011. године из ћоскве кренуо у ¬ороЬеж, у своЉ завичаЉ. ¬ладика —ергиЉе ме Ље позвао на освеЮеЬе храма. »дем: ћосковска област Ц Љедна епархиЉа, “улска Ц друга, Ћипецка Ц треЮа, ¬ороЬеж Ц четврта. ѕетсто километара пута, тако радосног пута Ц возиш се и то ти причиЬава задовоЪство. ѕрешао сам 500 километара Ц четири епрхиЉе. ј овде Ц 600 километара и све Ље Љедна епархиЉа. ј ЌарЉан-ћар, на пример? —ат и по времена летим до ЌарЉан-ћара Ц као и до ћоскве. ј може ли човек из ћоскве да управЪа јрхангелском, а да не путуЉе у Ьега?

Ц ћорали сте и да пловите?

Ц ћорао сам и да пловим. £едан владика ми Ље рекао Љедном приликом: Ђ¬ладико, па то ниЉе могуЮе!ї ј како човек другачиЉе да управЪа истим овим ЌарЉан-ћаром? «ато он има свог губернатора, то Ље потпуно друга териториЉа. » само се авионом, као у оноЉ песми Ђможе долететиї.

††††

Ц Ќеки Ъуди се према архиЉереЉу односе с веома великим трепетом и то често наизглед подсеЮа на некакво улизиваЬе. –еците нам како се правилно гради диЉалог са епископом? » какав однос верници треба да имаЉу према архипастиру?

Ц ≈пископ Ље пре свега отац или стариЉи брат. јли све зависи од конкретног човека, сви смо ми различити. £едан се родио као строжи, други као веселиЉи, треЮи има неке друге особености карактера. “воЉа суштина, коЉу ти Ље Ѕог дао, игра велику улогу. јли да би човек схватио своЉу паству и свештенослужитеЪе, потребно Ље време и потребно Ље општеЬе. ≈пископ треба да буде приступачан. «а мене Ље неприхватЪиво Ђвреме приЉемаї, премда Ље моЉе окружеЬе покушавало да га одреди. £а не могу тако. ∆ивим у епархиЉскоЉ управи. —илазим у приземЪе... Ц у Ьему Ље огроман фоаЉе, не може се мимоиЮи, - а у овом фоаЉеу Ље неки свештеник стигао из далека, по беспуЮу. » има озбиЪна питаЬа.  акво време за приЉем! ”век себе ставим на место овог свештенослужитеЪа. » у ѕатриЉаршиЉи нас управник послова прима кад доРемо. ѕремда схватам да то ниЉе правилно: одузимамо владики време. јли он нас увек прима! » —вЉатеЉшег можемо да видимо. —ве Ље то могуЮе.

“ако да треба да постоЉи приступачност Ц барем преко телефона, да Ъуди знаЉу твоЉ броЉ и да могу да ти одговоре. ”век кажем: Ђќци, ако не одговарам, напишите поруку, па Юемо се чути касниЉе.ї

“реба да постоЉи отвореност, приступачност Ц и треба да постоЉи заЉедничко служеЬе.  ад заЉедно служимо ЋитургиЉу гледамо се у очи и кроз ’риста се сЉедиЬуЉемо на нивоу срца и душе Ц тада се раздаЪина коЉу светски Ъуди савлаРуЉу за извесно време, меЬа у току Љедне службе. ѕостаЉемо Љедна целина Ц то Ље братство. —виРаЉу ми се речи светитеЪа »гЬатиЉа (ЅрЉанчанинова).  ад Ље постао намесник —ергиЉеве пустиЬе у Љедном од своЉих писама Ље написао: Ђќвде живим као глава породице, а не као начелник.ї ѕрерогатив Ље породица, братство. ќваЉ модел ми Ље ближи.

Ц »пак Ље уврежено мишЪеЬе да су епископи црквени губернатори. Ўта бисте могли да кажете на то? ¬рло правилно, лепо и занимЪиво сте говорили о томе по коЉим принципима се гради ваше општеЬе с паством, са свештенослужитеЪима, али ипак Ље и други приступ такоРе веома распростраЬен.

Ц Ќаравно, има и тога. јли епископ се од губернатора разликуЉе по Љедном веома важном моменту: код губернатора раде наЉамници. јко нешто ниЉе у раду он раскида уговор и испраЮа човека. ” ÷ркви су односи сасвим другачиЉи. ќвде су породични односи и духовно сродство, и ти више не можеш тек тако да испратиш човека. —рце те боли за Ьега. ЌиЉе таЉна да Ље Љедан од порока свештенослужитеЪа склоност ка алкохолу. —вештеник се навикава да пиЉе, зато што га Ъуди све време позиваЉу, час на крштеЬа, час за трпезу после венчаЬа, час на помен... —еЮам се како се 1980-их година жалила супруга Љедног мени блиског свештенослужитеЪа... Ѕила Ље шокирана: свештеник Ље послат да служи у северну епархиЉу, а треба има много Ц и по руском обичаЉу, после крштеЬа или венчаЬа седаЉу за сто: Ђ—еди, оче! Ўта, не поштуЉеш нас?ї √оворила Ље: ЂЌе знам шта да радим. —ве време Ље припит. —хватам да Ље у нормалном стаЬу, да ниЉе пиЉан, али се то скупЪа кап по кап. ЌавиЮи Юе се!ї ѕочела Ље да звони за узбуну. Ќа ову пристрасност сам наишао на —еверу. Ќравно, могу да забраним човеку да служи и да му кажем: Ђ»ди да се лечиш,ї али Юе човек пропасти.

јко се таква ствар деси трудимо се да таквом човеку помогнемо у лечеЬу, да саучествуЉемо у Ьеговом животу. »мам изванредан орган Ц сабор свештенослужитеЪа и дисциплинску комисиЉу.  ад позовем таквог брата, Ља не учествуЉем на сабраЬу Ц не плашим га, мене тамо нема.  ажем: Ђ≈во твоЉих колега, они Юе решити ствар.ї » то ниЉе партиЉски састанак. ќци Љедноставно разговараЉу, кажу: ЂЅрате, сви смо ми живи Ъуди. ƒешава се... ќпамети се. ѕомоЮи Юемо ти...ї ƒешавало се да свештеник доРе преплашен, наЉежен: Ђ£ао, позвали су ме!  ад сад почну...ї —еЮам се, Љедног сам упитао, шта се дешава и зашто. –асплакао се. ƒошао Ље да се брани, да се штити, а видео Ље искреност, Ъубав, разумеваЬе. » ниЉе издржао, признао Ље: Ђ“аква и таква ствар, ни сам више не знам шта да радим.ї „овек се лечио, променио се.

ћитрополит јрхангелски и ’олмогорски ƒанило. ‘ото: arh-eparhia.ri ћитрополит јрхангелски и ’олмогорски ƒанило. ‘ото: arh-eparhia.ri
††††

“ако да Ље овакав срдачан однос према потчиЬенима главна ствар по коЉоЉ се архиЉереЉ разликуЉе од губернатора. £ер, кад долази нови губернатор, он увек меЬа екипу. ј ти не можеш да меЬаш. Ќаравно, неке Ъуде „померамо“, зато што постоЉи извесна неправилност у томе кад Љедни служе само у граду, а други смо у селу. ѕонекад треба меЬати свештенике.

ƒесила се следеЮа ствар. ѕослао сам младог свештенослужитеЪа Ђна службени путї у веома удаЪену парохиЉу. ѕита: ЂЌа колико?ї - ЂЌе знам.ї » Ьегова претходна паства Ље почела да ми пише писма, Ъуди су дошли код мене...  ажем им: Ђ«нате ли по чему се свештеник разликуЉе од епископа? —вештеника пошаЪу на друго место у границама епархиЉе, а мене су узели и из —вето-“роЉицке Ћавре послали на —ахалин. ј са —ахалина Ц у јрхангелск. ћоЉи познаници, Ъуди с коЉима идем кроз живот, моЉа духовна деца, кажу: ‘¬ладико, то ниЉе праведно.’ ј зашто мислимо да све треба да буде по нашоЉ, ЪудскоЉ праведности? ѕостоЉи суд ЅожиЉи. £едном Ље дат овакав крст, другом онакав.  асниЉе Юе се сводити рачуни. £а морам да носим своЉ крст. Ќе смем да цвилим. ЌемоЉ да молиш, али немоЉ ни да одбиЉаш. ћора да постоЉи златна средина.ї

ќвог свештеника сам послао у удаЪену епархиЉу, провео Ље тамо неко време, па сам га преместио на треЮе место. ѕосле Ьеговог повратка Ље прошло извесно време док се нисмо срели и рекао ми Ље: Ђ¬ладико, желим да ¬ам се захвалним због тога што сте ми пружили могуЮност да потпуно другачиЉе видим живот. “о ми Ље било на корист.ї

“реба да постоЉи диЉалог. “реба да постоЉи веза. ≈пархиЉа Ље организам. ≈пископ Ље глава, а сви остали су удови овог организма. јко човека боли мали прст, боли га цео организам. “о се назива црквеност, и по томе се она разликуЉе од губернаторства.

Ц ћноги изузетно велику пажЬу обраЮаЉу на то како живи епископ, каква су му кола, да ли воли луксуз.  ако се ¬и односите према оваквом завириваЬу у ¬аш живот?

Ц Ќаравно, човек треба да пронаРе у себи снагу да се у нечему ограничи. “о Ље природно и то мора да постоЉи.

 ад сам дошао у јрхангелск сазнао сам да су мом претходнику поклонили Яип. ќн се возио овим Яипом. —а мном Ље дошао Ракон и почели смо да разговарамо: Ђћожда оваква кола нису потребна...ї - Ђ„екаЉ! ¬иди какви су овде путеви.ї ќнда сам му рекао: Ђ” Ћаври Ље био аутомобил коЉи Ље чак боЪи од Яипа. —ад га ниЉе тешко купити, а онда, чини ми се, ниЉе било лако. «ове се Ђ£егерї - то Ље Ђ√ј«ї с парном кабином. »ма велике точкове. “о Ље теренско возило. ћало Ље спуштено, може да иде по мочвари.  ад бисмо ми могли да набавимо таква кола!ї »ма места где чак ни Ђ”ралї и Ђ јћј«ї са три осовине не могу да проРу.

“ако да су превозна средства Љедноставно неопходна. — хеликоптерима ствари теже стоЉе, веома су скупи. (ќсмехуЉе се.) —етимо се да Ље отац £ован  ронштатски имао лепе расе Ц добиЉао их Ље на поклон, и такоРе Ље било Ъуди коЉи су због тога негодовали. “аквих ствари Ље увек било и биЮе их.

ћитрополит јрхангелски и ’олмогорски ƒанило. ‘ото: arh-eparhia.ri ћитрополит јрхангелски и ’олмогорски ƒанило. ‘ото: arh-eparhia.ri
††††

Ћуксуза не треба да буде, ипак човек треба да се труди да то избегава. » у животу треба да буде што маЬе разоноде. јли ове разоноде ни нема. «а девет и нешто година на —ахалину ниЉедном нисам био на пецаЬу, иако су ме Ъуди позивали и веома бих волео да одем зими на пецаЬе, да упецам рибу снетац своЉим рукама. јли се на пецаЬе обично иде суботом и недеЪом. «а твоЉе познанике и приЉатеЪе су то слободни дани. ј код нас Ље служба. “ако нисам успео. » веЮ пет година сам у јрхангелску, и Љош ниЉедном нисам отишао на пецаЬе. ¬еЮ сам одустао од тога: очигледно, ниЉе за мене. £едном су ме Ъуди звали, али су сутрадан биле задушнице. ѕомислио сам: како Юу да одем тамо?  ажу ми: Ђ¬ладико, па ви седите и молите се.ї - Ђћа како то!... ѕа народ чека, паства. ј што Ље главно Ц она паства коЉа Ље веЮ прекорачила границу овог живота. ЌеЮу имати мира. ј рибу Юете ми донети.ї “ако да треба да постоЉи разумна средина.

Ц ¬ладико, желели бисмо да нам испричате нешто о животу ваше епархиЉе Ц јрхангелске и ’олмогорске. Ќа коЉе тешкоЮе наилазите? » с коЉим изазовима се сад среЮете?

Ц “ешкоЮа има на све стране, то Ље природно. £една од тежих ствари Љесте то да бисмо желели да отворимо православну гимназиЉу. ћноги Ъуди моле за то, питаЉу кад Юе се отворити? Кудима коЉи нису имуЮни потребно Ље да проучаваЉу своЉу веру на потпуно другом нивоу, дубЪе.

јктивно се боримо са сектама. ”век кажем: –усиЉа Ље као неки колач. ћишеви не гризу колач од средине, грицкаЉу га на краЉевима постепено се приближаваЉуЮи центру. Ќажалост, немамо довоЪно Ъудских ресурса Ц богословских, духовних; немамо ни духовну школу, а Љош маЬе богословиЉу Ц не можемо то себи да приуштимо. Ќедостатак кадрова (далеко Ље и све Ље то тешко) се осеЮа и Љасно Ље да нам Ље тешко у овоЉ борби. јктивно Ље неопаганство. «намо ко финансира ове организациЉе.

јли у ÷ркви Ље увек било и Љереси и секта и увек Ље било тешко борити се с Ьима.

 ад сам пре пет година дошао у епархиЉу наишао сам на то да у парохиЉама ниЉе било катихизациЉе Ц упознаваЬа с вером пре крштеЬа. » било Ље тако да су Ъуди бивали крштени и да су одлазили. ” храм не иду. ј зашто? Ќису разумели. “ребало Ље променити ситуациЉу. “ада сам окупио све свештенослужитеЪе и забранио сам им да крсте без оглашаваЬа у свим храмовима. Ќаравно, било Ље негодоваЬа: ЂЎта Ље то?! ќткуд такве новине?!ї –азуме се, наЉчешЮе негодуЉу нецрквени Ъуди. ќни наводно иду у цркву, али нису прожети Ьеним духом, не схватаЉу шта Ље то и због чега. »мамо код нас чак и таквих свештенослужитеЪа коЉи кажу: треба да живимо по узору на свет.  ад то каже ротоЉереЉ размишЪам: зашто Ље ишао на богословиЉу? “о Ље као, на пример, да човек доРе у воЉну Љединицу и да каже: сад Юемо променити ваш устав Ц воЉна Љединица треба да живи исто као у свету. ќнда то више ниЉе воЉна Љединица.

» кажем им: ми смо пре свега воЉници. £едан ми Ље одговорио: Ђ акав сам Ља воЉник? £а сам хришЮанин!ї Ђ„екаЉ мало! Ц кажем. Ц ” тренутку крштеЬа ступаш у воЉску и даЉу ти се одреРени атрибути, сва ‘воЉна опрема’: панцир, штит, мач... Ц апостол ѕавле пише о томе.ї ќвде, независно од снаге и година, не идеш у пензиЉу, него одмах тамо... ћи живимо по свом уставу. „есто Ъуди желе да промене унутрашЬи устав ÷ркве, наше каноне, наша правила. “о Ље Љедан од изазова упуЮених данашЬем ѕравославЪу, хришЮанству. »ма читавих парохиЉа у нашоЉ ÷ркви Ц хвала Ѕогу, не у моЉоЉ епархиЉи, коЉе говоре диЉаметрално супротно учеЬу светих отаца.

јко своЉ живот не будемо заснивали на учеЬу светих угодника ЅожиЉих, на примерима Ьиховог живота, наше хришЮанство Юе бити лажно. ј неки нам стално подмеЮу протестантизам, односно £еванРеЪе без отаца. —ветитеЪ »гЬатиЉе (ЅрЉанчанинов) пише да ниЉе корисно читати £еванРеЪе без светоотачког тумачеЬа Ц стиче се погрешна представа. јли неки имаЉу управо погрешну представу.

Ц ¬ладико, реците нам нешто о своЉоЉ пастви.  акви су то Ъуди?

ѕарохиЉани ѕарохиЉани
††††

Ц  ао прво, северЬаци су специфични Ъуди. ќво се обЉашЬава тиме што у јрхангелскоЉ губерниЉи ниЉе било кметског права и народ Ље навикао да живи раме уз раме с другим човеком. »мам у виду села. —ам јрхангелск Ље права папазЉаниЉа. ƒеведесетих година 14. века тамо Ље било око 40 хиЪада становника, а десет година касниЉе Ц скоро 400 хиЪада. ѕоредио сам то с другим областима и Љасно Ље да су код нас Ъуде допремали вештачки: у логоре. ќнда су их стреЪали, а оне коЉи нису били убиЉени слали су да се тамо настане. » народ с опрезом, с неповереЬем гледа на сваку власт: не зна шта да очекуЉе од Ье. » дан-данас.

„есто се може реЮи да су северЬаци успорени Ц замрзнути.  ажем: не, ниЉе тако Љедноставно. ”спроени су због специфичног живота Ц немаЉу повереЬа у човека, мораЉу добро да га осмотре.

ј у селима Ъуди увек живе раме уз раме с другим Ъудима. ¬рата на куЮама се отвараЉу ка унутра, зато што понекад падне такав снег да ако те замете, може да ти помогне само твоЉ комшиЉа. Ќарод Ље веома Љак и постоЉан.  ао, на пример, бор. ЌаЉскупЪи и наЉквалитетниЉи Ље архангелски бор, зато што дрво има веома велику чврстину! јли Ље овог бора мао остало, нажалост: посечен Ље. »сто тако Ље и народ вештачки истребЪиван. —трашно Ље истериван са села. »шли су специЉални Ъуди, распитивали су се, под обличЉем благочестивости, ко Ље добар хришЮанин Ц и онда су ове Ъуде слали у логоре, у прогонства... » народ Ље, нажалост, у великоЉ мери изгубио своЉу веру. ” томе Ље разлика од мог завичаЉа Ц од ¬ороЬежа. ј овде против тебе као да Ље и природа... «ато Ъуди и одлазе.

јли има код нас свештенослужитеЪа Ц подвижника, коЉи су из ћоскве, на пример, завршили Ѕаумански факултет с одличним успехом и дошли код нас да живе и служе. ћештани су вртели прстом код слепоочнице: то Ље, веле, ненормално. «ашто што они саЬаЉу о томе да оду у ћоскву. “амо Ље среЮа. ј ако си Љош и посао нашао, и стан... » одЉедном долазе свештенослужитеЪи, коЉи су све то имали, како би живели на —еверу. » то меЬа свест Ъуди. «ато што почиЬу да размишЪаЉу: а зашто су дошли? £едан Ље намесник манастира —ветог јртемиЉа ¬еркоЪског; чини ми се да има 15 година откако Ље дошао; други Ље намесник подворЉа овог манастира... “о Ље свежа крв.

ѕотребна Ље извесна ротациЉа кадрова. Ќаравно, било би занимЪиво кад би се из ћоскве на службени пут слали свештенослужитеЪи на годину-две дана у тако удаЪене епархиЉе као што Ље наша. ѕроменила би се свест Ъуди. ѕостоЉи израз: Ђ„овек се опустио.ї —вештенослужитеЪи се ЂопуштаЉуї, сви се ми Ђопуштамої, навикавамо се и ништа нам се не свиРа, хтели бисмо ЂптичЉег млекаї. ј кад човек неко време проведе тамо... —еЮам се: кад сам поклонио Љедном свештенослужитеу стару Ђладуї наврле су му сузе на очи.  ажем му: Ђ”зми кола. Ѕрате, опрости што нису нова,ї - и он се заплакао.  ако то? ѕа нико му ништа неЮе поклонити, живи у таквоЉ парохиЉи и труди се да нешто измоли овамо како би помогао онамо. ∆ивите неко време тако, доРите код нас са своЉим породицама!...

«ато Ље наш народ Ц народ-подвижник, а свештенослужитеЪи у двострукоЉ мери. Михове мане надокнаРуЉе Ьихово служеЬе и место коЉе заузимаЉу. ≈во, граничари: добро Ље ако Ље нечиЉи гранични прелаз у —очиЉу, а код другог Ље у овоЉ мочвари, али он достоЉанствено служи.

Ц ¬ладико, поменули сте имена великих светаца: оца £ована  ронштатског, јртемиЉа ¬еркоЪског... —евер Ље место где има много дрвених храмова запаЬуЉуЮе лепоте. “о Ље наш фонд дивне архитектуре. » овамо долазе волонтери из ћоскве и —анкт-ѕетербурга и довозе материЉал купЪен за своЉ новаца за обнавЪаЬе ових цркава.  ако оваква архитектура, овакви бисери утичу на духовни живот —евера?  ако ово помаже у томе да се Ъудима говори о ’ристу?

Ц  ористеЮи прилику пре свега бих желео да се захвалим браЮи из —ретеЬског манстира коЉи учествуЉу у овим мисионарским путоваЬима. ¬еЮ сам рекао да се често навикавамо и Ђопуштамої. » овакво ЂопуштаЬеї - ЂзамазиваЬе очиЉуї - постоЉи код нас на —еверу у односу на наше дрвене храмове. Куди живе и не цене то што имаЉу такве бисере. ƒа бисмо их оценили потребно Ље да доРу Ъуди са стране коЉи Юе видети и бити брижЪиви... £едан човек ми Ље рекао: Ђ√ледамо кроз прозор: дошли су Ъуди добрим колима, с децом... –азмишЪамо: зашто су дошли? ƒа купе млечне производе?  Ъукву? ѕечурке-бобице? Ќе, пришли су храму, и деца... ƒошли су и грле храм. Ўта Ље то? »зашли смо код Ьих. »споставило се, дошли су и донели своЉ алат да би закрпили кров нашег храма. ќкупили смо се, а они нам кажу да Юе нам платити, само да им помогнемо... Ќеки од нас су се променили после тога. £ер храм су градили наши дедови, а ми да узимамо паре за то? » заЉедно смо провели неколико дана радеЮи. » постали смо хришЮани, вратили смо се у ÷ркву, сприЉатеЪили смо се с овим Ъудима. ¬идели смо да заиста имамо бисер. Ѕило нас Ље срамота и болело нас Ље што смо толико времена живели као прасад, - направилно смо живели.ї ≈то шта радите ви, ћосковЪани! ƒолазите и показуЉете нам бисере. £ер, може се десити да човек ни Ђ“роЉицуї –убЪова не види док други не угледаЉу и не покажу му.

Ц ¬ладико, рекли сте да немате одреРено време за приЉем, да сваки свештенослужитеЪ у свако доба може да доРе код вас. ј шта Ље са паством? ƒа ли Ъуди такоРе могу да доРу код ¬ас у свако време ако желе да попричаЉу с ¬ама, да ¬ам повере своЉе проблеме?  олико сте приступачни у општеЬу с обичним Ъудима?

Ц “рудим се да будем приступачан. “рудим се да не изаРем из храма, а да не благословим Ъуде. £ер кад благосиЪаш Ъуде то Ље практично место за општеЬе. ѕрво тога ниЉе било, а сад сви разговарамо. £едном ми Ље пришла Љедна парохиЉанка и рекла: Ђ¬ладико, помолите се, имам рак, треба да се оперишем.ї ѕитао сам како се зове, кад и где треба да се оперише Ц како бих за време операциЉе замолио √оспода за помоЮ. «амолио сам Ље да после тога не нестане, веЮ да доРе и каже како Ље све прошло. ≈то, тако комуницирамо. ƒруга моли за своЉе детенце, неко треЮи има Љош неке проблеме...

√лавно Ље да се формира парохиЉска заЉедница: не просто по систему дошао си и отишао, и нико те не познаЉе, веЮ да постоЉи општеЬе, да постоЉи меРусобна молитва. £ер, ако си члан заЉеднице за тебе се Ъуде моле посебним молитвама, твоЉе име и имена твоЉе родбине се помиЬу у олтару на свакоЉ проскомидиЉи. јли си зато ти дужан да чуваш храм, да чуваш Љединство са заЉедницом и да се молиш за друге. ƒобро Ље што данас постоЉе телефони, смс-поруке Ц Ъуди се меРусобно обавештаваЉу ако се неко разболи.

»мали смо Љедну баку, коЉу Ље у нашоЉ саборноЉ цркви крстио Љош светитеЪ Ћука (¬оЉно-£асенецки). Ѕака Ље била врло обична, живела Ље 80 и нешто година.  ад Ље умрла поставило се питаЬе где и како Юе бити сахраЬена Ц нема родбине, има само кЮерку, а и она Ље веЮ у годинама, пара нема... ќдлучили смо да сахранимо ову баку недалеко од храма, на гробЪу на коЉем се сад више нико не сахраЬуЉе, недалеко од гроба председника црквеног одбора коЉи Ље живео пре 100 година Ц он Ље био градоначелник, а после тога председник црквеног одбора. ƒруге баке кажу: Ђ аква среЮа!ї ј ко Юе ЉоЉ служити опело?  ажем: ЂЅраЮо, хаЉде заЉедно да ЉоЉ служимо опело.ї » сви ми, свештеници, служили смо опело за ову баку. Ќеки Ъуди су питали: Ђ£е ли то роРака владике?ї ЂЌиЉе, - кажем, - она Ље наша парохиЉанка.ї » осеЮа се нека специфична радост. «нам да Юе ме ова жена дочекати тамо. ƒа, сад Ље постала моЉа роРака, само духовна.

 ад се трудимо да живимо заЉедно ствара се заЉедница Ц око сваког хрма. “о Ље наша снага и у садашЬости, и у будуЮности.

Ц ¬ладико, захваЪуЉемо ¬ам се на занимЪивом и садржаЉном разговору. ’вала ¬ам што сте нашли време за интервЉу.

Ц ’вала ¬ама што сте ме позвали. —вако добро!

—а руског ћарина “одиЮ

31 / 03 / 2016

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0