Чудесна помоћ светитеља Луке Кримског у наше дане

Приче из поште редакције портала Православие.ру

18. марта Црква прославља обретење моштију великог светитеља и чудотворца наших дана, светог Луке (Војно-Јасењецког), архиепископа Симферопољског и Кримског. На дан сећања светитеља Луке о његовој чудесној помоћи сведоче ваша писма, драги наши читаоци!

    

Олга Валерјевна

„Осетила сам као да ме неко оперише“

Поштована редакцијо, велико хвала и ниско вам се клањам што у бескрају интернет пространства ви представљате острво спасења и вере православне. Врло поштујемо светитеља Луку и желели бисмо да поделимо нашу причу.

Наша тетка из Грузије читавог свог живота, а сада има већ 55 година, страдала од страшних напада мигрене. Сваког дана је пила шаку таблета да би макар некако умањила тај несносни бол.

Говорили смо јој о светом Луки и показивали филм „Светитељи 20.века“, плакала је и целивала иконицу светитеља уз молбе да јој помогне. Ноћима му се молила, читала његове проповеди и духовне поуке. После неких месец дана, једна наша познаница из Симферопоља, донела нам је икону и уље освештано на гробу светог Луке. Тетка је почела да маже тим уљем болне тачке приклањајући главу икони уз свакодневну молитву.

Једном приликом када се пробудила из сна, са огромном забринутошћу и непоколебивом вером у помоћ светог Луке, испричала је следеће. Она се, као и предходник дана, увече пред спавање помолила, намазала болно место уљем, принела икону, легла да спава и...

Даље- каже како је осетила као да јој неко изводи операцију на глави: намазали су је, отворили и као да су јој очистили нешто изнутра. Испрва је било веома болно, али како се болно место од „нечега“ чистило, осећала је све веће олакшање. Потом је то место пекло попут ватре, док су до јутра болови сасвим нестали.

Од тог тренутка је прошло више од пола године, и слава Богу, тетка више уопште не пије таблете и заборавила је шта значи мигрена.

А нама расте четврто детенце и назвали смо га Лука. За време трудноће и порођаја молила сам светог Луку за помоћ у порођају, и помоћ ми је стигла. Благодаримо ти, светитељу оче Луко, и поштујемо свети спомен твој , јер ти молиш за нас Христа Бога нашег!

* * *

Јекатерина Филатова

„Као доктор разумем да је то скоро немогуће“

Желим да испричам о чудесној помоћи коју је светитељ Лука указао мом детету. Мали Вања је добио пупчану килу. Сетила сам се да у кући имамо бочицу са уљем светог Луке. Помоливши се светом хирургу, намазала сам килу уљем.

Следећег дана сам приметила да је она нестала! Као доктор схватам да је то скоро невероватно. Али, као човек у вери, знам: шта је човеку немогуће, Богу је могуће. Слава Богу за све!

* * *

Јелена Каплун

„Одложили су операцију утврдивши да је тумор бенигни“

Пре три године поставили су ми дијагнозу: „хигром ахилове тетиве“. Десна нога је свакако била болесна-дечија парализа. Операцију су већ заказали, остало је само да се уради томографија-и напред, на сто. Јако сам се уплашила (поред свега осталог, то је била трећа дијагноза тумора у мом животу.)

Сваки пут приликом одлазка у храм, целивала сам икону са делом моштију светог Луке. Прошле недеље сам се причестила и отишла на томографију. Доктор је изненађено констатовао: како год желите, али немате хигром. То је фиброза! (фиброза-пост-оперативна промена ткива). Рекла сам им: дозволите, јесте да је рађена имобилизација тетиве, али је операција била пре 25.година! А доктор је потврдио: „Не видим никакав хигром на томографији! То је фиброза.“

Све у свему, отказали су операцију, констатовавши да је тумор бенигни! Благодарим Богу и светом Луки!

* * *

Наталија Кобиљских

„Кћерка је успела да се упише на такав медицински факултет о којем није смела ни да сања“

Добар дан. Милошћу Божијом са старијом кћерком смо много читали о животу светитеља Луке и отворило нам се да одемо на ходочасничко путовање од две хиљаде километара, да се поклонимо његовим моштима.

Кћерка је дуго сањала да постане доктор. Од 8. разреда је читала о светом Луки и молила му се. А 2009. године, када је завршавала 11.разред, сви руски факултети су прешли на полагање Јединственог државног испита за упис. У нашем региону је тај експеримент био на снази већ десет година, а резултати Јединственог државног испита у Русији били су лоши.

Кћерка је Божијом помоћу, молитвама светог Луке, успела да се упише на такав медицински факултет, о којем није смела ни да сања. Сада је на петој години. Много поштује светог Луку! Слава Богу!

* * *

Наталија Потапова

„Рекао сам да ћу збринути“

Моје кумче се родило болесно и био је то тежак ударац целој породици. Дечаку су биле потребне многобројне операције, при чему је најважније операције требало урадити до узраста од годину и по. Наравно, обраћали смо се за помоћ Господу, Богородици, светим угодницима.

О Луки Кримском сам слушала, али, ето, грешна, нисам имала обичај да му се обраћам за помоћ. И одједном сам почела да схватам, да у храму све чешће налећем на икону светитеља Луке, осећала сам као да ме посматра и пита: „Зашто не молиш?“

Било је толико брига и страховања. Међутим, идаље сам имала бескрајну увереност да ће са дететом све бити уреду. После гледања емисије о светом Луки, вероватно да су моји призиви за помоћ били толико усрдни, да ми се јавио у сну рекавши како ће помоћи нашем малишану. Надала сам се да је био добар сан.

Прве три операције на дигестивном тракту су одлично прошле, препреке које су се појавиле одједном су нестајале. Предстојала је још једна операција главе и када су се појавиле недоумице по питању правилног избора клинике (доктори нису обећавали успешне резултате), као да сам чула речи светог Луке: „Рекао сам да ћу збринути!“

Бриге су нестале, и слава Богу и Мајци Божијој, слава Луки Кримском и свим светим угодницима, операција је успешно урађена! Кумче се брзо опоравило и од тада се увек обраћам светом Луки Кримском за помоћ!

* * *

Олег Биков

„Помогао да не постанем алкохоличар“

Помогао да не постанем алкохоличар. Молио сам се код моштију. Слава Богу!

* * *

Светлана Асташева

„Мој отац атеиста постао верник“

Да, велику је помоћ указао: после посете Симферопоља и молитве код моштију архиепископа Луке, мој отац атеиста је постао верник. Посећује храм, исповеда се и причешћује, има чак и молитвено правило у својих 88. Година.

* * *

Светлана Садчикова

„Поучава докторе како најбоље да спроведу операцију“

Хиљаду пута је помагао! Увек му се молитвено обраћамо у болестима наших ближњих и увек на чудесан начин помаже. Поучава докторе како да најбоље спроведу операцију. Огромна благодарност!!!

* * *

Татјана Королева

„Цисте као да није било“

За светог Луку сам сазнала преко мајке, пре четири месеца. Од тада му се стално молим. Набавила сам и уље освештано код његових моштију па се супруг и ја молимо да нам подари децу. Много пута нам је помагао.

Ево неколико случајева очигледне помоћи светитеља Луке. Муж није никако могао да покрене ауто јер електрика отказала, а била је зима и увелико сам се смрзла. Молила сам се светитељу Луки и буквално после 10 минута супруг је успео да поправи кола.

Још један случај помоћи од молитви светом Луки. Дијагностикована ми је циста на јајнику. Почела сам да се молим, читала акатист. После два месеца доктор се на ултразвуку изненадио што није било никакве цисте. Много сам радосна што сам сазнала за овог светог заступника, слава Богу!

* * *

Улијана Комарова

„Управо после тога сам престала да осећам бол...“

Ово је прича моје маме, Јулије Комарове:

Имам посебан однос према светитељу Луки. Био је то први светац за којег сам сазнала, прочитавши његову биографију 1991.године. Посебно ми је близак постао када сам се преселила са Крима у Подмосковје. Чинило ми се да преко молитава упућених њему, одржавам везу са Домовином.

После рођења четвртог детета осећала велику малаксалост, а како то обично бива, није било одакле да се очекује помоћ. Живели смо у Красногорску без бака и дека, а о дадиљама није било ни речи, тај тренд се појавио много касније.

А и никада нисмо имали вишак новца на дадиље и сличну „раскош“. Дакле, морала сам сама да носим горе-доле по згради колица за шетњу совјетског дизајна, коју су нам поклнонили неки добри људи. Била су тежак терет за мене.

На крају сам добила пупчану килу, са необузданим боловима у стомаку и температуром. Морала сам хитно да се обратим лекару, који је одлучно изјавио: „Операција и крај! Сваког тренутка ће се уклештити!“

Купила карте за сутрашњи воз „Москва-Симферопољ“: још пре месец дана смо планирали да отпутујемо у посету мојим родитељима и унапред смо обезбедили карте. Шта чинити? Враћати карте? Са ким ће деца остати док будем лежала у болници? У том тренутку, супруг није могао да напусти посао.

Мој мудри очух је предложио: „Дођи код нас. У случају потребе, оперисаћемо те у болници, а мама ће припазити на децу. Овде ће бити лакше“. Одлучивши да игноришем претеће „сваког тренутка ће се уклештити“ и уздајући се у Господа, отпутовала сам. У Симферопољу су нас родитељи дочекали колима.

Пролазећи поред саборног храма, замолила сам да се зауставимо како бих се поклонила моштима светог Луке. Деца су радосно искакала из кола, а мали Александар и ја смо се задржали. У том тренутку је наишао аутомобил са владиком Лазаром, и ми смо пришли по благослов. У храму је било мирно и тихо, служба се ближила крају.

Као и сваки пут код моштију, све мисли су нестале из главе, све молбе отишле, нека потпуна смиреност, спокој, само је чиста (рекла бих „дечија“, у том смислу што је неискварена) вера остала... Не знам, из неког разлога не умем да молим о нечему важном у тренутку када прилазим светињи: срце застаје, дисање се исто зауставља, а о формулацији мисли и да не говорим...

Ево нас већ кући, у Севастопољу. Цео дан смо дочекивали рођаке, јели свеже јагоде са шлагом, кували млад кромпир, шетали по приморју...Следећег јутра очуху је долазио терапеут да послуша бронхије (дека је боловао од хроничног бронхитиса-почео је да пуши са четрнаест година, још у време рата, на фронту) и уједно да погледа моју килу. Пита:

-Јел боли?

Замислила сам се, па одговорих збуњено:

—Неее...ужасно ме болело током читавог пута, а сад апсолутно ништа...

— Ево о чему се ради, не проналазим никакву килу.

— Како је могуће! Буквално прекјуче је доктор рекао да неопходна хитна операција!

И ту се сетих како сам се поклањала моштима светитеља. Управо после тога сам престала да осећам бол...

Наставак следи

Олга Рожњева

Са руског Ива Бендеља

4/1/2016

Ваш коментар
Dusan4/2/2016 11:50 pm
Помаже Бог.

Молим вас ако можете преведите на српски молитву светом Луки Кримском.

----
http://www.k-istine.ru/orationem/orationem-262.htm
Овде можете оставити ваше коментаре. Сви коментари биће прочитани од стране уредништва Православие.Ru
Enter through FaceBook
Ваше име:
Ваш e-mail:
Унесите броjеве коjе видите на слици:

Characters remaining: 4000

×