Srpska

ѕовратак светиЬа ћосковског  ремЪа

—тручЬаци су говорили за Ђ“¬ ÷арградї о томе како се ћосковском  ремЪу враЮа статус духовног центра земЪе

ћосковЪани су веЮ навикли на садашЬи изглед —паске куле  ремЪа и ни из далека се не сеЮаЉу сви да Ље пре неколико година другачиЉе изгледала. ” августу 2010. године православци су поново добили икону —паса —моленског на капиЉи, коЉу Ље децениЉама скривао дебели слоЉ малтера. Мено спасеЬе и обнавЪаЬе су заиста били чудесни.

–естаурирана икона —паситеЪа на капиЉи на —паскоЉ кули ћосковског  ремЪа. ћихаил Папаризде/“ј—— –естаурирана икона —паситеЪа на капиЉи на —паскоЉ кули ћосковског  ремЪа. ћихаил Папаризде/“ј——
††††

ƒана 26-27. априла 2010. године после контролног скидаЬа слоЉа малтера и испитиваЬа на даЪину у кивотима —паске и ЌикоЪске куле ћосковског  ремЪа испод слоЉа бетониране металне мреже на удаЪености од 4-5 сантиметара од иконе откривени су добро очувани иконописни ликови —паса —моленског и светог ЌиколаЉа „удотворца, или како се од давнина називао у –усиЉи Ц ЌиколаЉа ћожаЉског Ђс градомї.

–естаурациЉа иконе на капиЉи —паса —моленског на —паскоЉ кули ћосковског  ремЪа. ¬алериЉ Ўарифулин/“ј—— –естаурациЉа иконе на капиЉи —паса —моленског на —паскоЉ кули ћосковског  ремЪа. ¬алериЉ Ўарифулин/“ј——
††††

√лавна кула

” периоду 1462-1464. године, недуго пре потпуне реконструкциЉе зидина и кула ћосковског  ремЪа за време великог кнеза »вана III руски градитеЪ и скулптор ¬.ƒ. £ермолин Ље реконструисао старе делове бедема од белог камена од —виблове куле до Ѕоровицке капиЉе. ќбновио Ље и ‘роловску (данас Ц —паску) капиЉу, надоградивши цркву —ветог јтанасиЉа и украсивши Ље каменим, богато изрезбареним реЪефима коЉи су приказивали покровитеЪе московских кнезова Ц светог √еоргиЉа ѕобедоносца и ƒимитриЉа —олунског. ќви реЪефи су уникати, изузетно ретки споменици у старорускоЉ култури и судеЮи по фрагменту коЉи се чува у “ретЉаковскоЉ галериЉи, одликуЉу се изузетном хармониЉом приказа.

” савременом изгледу —паске куле преовладаваЉу стилизовани готски прикази с ажурном декоративно чипком од белог камена, коЉа Ље карактеристична за московску архитектонску традициЉу. ѕоЉавили су се у XVII веку, кад су надограРени горЬи нивои куле. јли Ље кула од давнина била украшена декоративним малим пирамидама од белог камена и каменим скулптурама Ъуди коЉе су ћосковЪани прозвали Ђбалваниї, и стилизованим фигурицама дивЪих животиЬа. ќвде су се налазили белокамени реЪефи √еоргиЉа ѕобедоносца и ЂтемеЪнеї спомен-плоче с натписима на руском и латинском Љезику.

«а време изградЬе нове —паске куле од цигле архитекта ѕЉетро јнтонио —олари Љу Ље богато декорисао старинским скулптурама. —кулптуре су се налазиле на Ьеним фасадама све до надградЬе коЉа се одвиЉала 1624-1625. године за време првог цара из династиЉе –оманов Ц ћихаила ‘Љодоровича. “ада су за време ствараЬа новог уметничког архитектонског изгледа куле и подизаЬа Ьених горЬих нивоа и шпица фасаде нестали £ермолинови реЪефи од белог камена. —кулптурни приказ светог √еоргиЉа ѕобедоносца Ље демонтиран с куле и предат цркви —ветог √еоргиЉа у ¬азнесенском манастиру коЉи се до свог укидаЬа налазио на месту нове цркве —вете  атарине. ј од почетка XIX века реЪеф се као икона налазио у кивоту цркве —ветог ћихаила ћалеина у истом овом женском манастиру. “ако су у току многих векова свети ликови са —паске куле били део светиЬа ¬азнесенског манастира у  ремЪу.

»знад капиЉе —паске куле 1491. године су поставЪене даске од белог камена на коЉима Ље латинским и словенским лигатурама написано: ЂЋета √осподЬег 6999. Љула месеца по ЅожиЉоЉ милости направЪена Ље ова стрелница по заповести »вана ¬асиЪевича господара и самодршца целе –усиЉе и великог кнеза ¬ладимирског и ћосковског и Ќовгородског и ѕсковског и “верског и £угорског и ¬Љатског и ѕермског и Ѕугарског и других у 30. години Ьегове владавине, а радио Ље ѕетар јнтониЉе —оларио из града ћедиоланаї (тако се у стара времена у ћоскви звао ћилано). Ќатпис не сведочи само о специЉалном статусу ове куле у  ремЪу, веЮ и о наЉдубЪем поштоваЬу кнеза према позваном архитекти. ѕоЉава оваквог спомен-знака Ље сама по себи реткост за старе московске граРевине.

—паска кула ћосковског  ремЪа. јртЉом √еодакЉан/“ј—— —паска кула ћосковског  ремЪа. јртЉом √еодакЉан/“ј——
††††

—паска кула се вековима сматрала главним церемониЉалним улазом у ћосковски  ремЪ.  роз Ьу су у  ремЪ улазили руски самодршци ради свечаног обреда венчаваЬа на царство, почевши од ћихаила ‘Љодоровича, све до ЌиколаЉа II.  роз Ьу су ишле кремЪовске литиЉе, изношене су свете иконе и мошти до храма ѕокрова ѕресвете Ѕогородице на –ву за време великих црквених празника.

ќвде се у претходним вековима одвиЉала церемониЉа ЂпроцесиЉе на магаретуї у коЉоЉ су учествовали руски цар и патриЉарх. ѕочиЬала Ље у ”спенскоЉ цркви на —аборном тргу ћосковског  ремЪа и завршавала се у ѕокровском храму на –ву, после чега би се Мегова —ветост патриЉарх попео на простор за народно окупЪаЬе код —паске куле, освеЮивао Ље воду и кропио Ьом зидине  ремЪа.

ѕреко ÷рвеног трга и —паске капиЉе у  ремЪ су уношене изузетно поштоване светиЬе: икона ЅогомаЉке из ¬ладимира, иконе —паса Ќерукотворног из ¬Љатке и Ѕлаговести Ѕогородице из ¬еликог ”стЉуга.

ћного векова ћосковски  ремЪ Ље за руски народ био православна манастирска светиЬа.  роз —паску капиЉу се могло уЮи само пешице и непокривене главе. ј оне коЉи би прошли кроз капиЉу не скидаЉуЮи капу народ би приморавао да направе 50 метаниЉа испред иконе —паса —моленског на капиЉи, коЉа Ље поставЪена изнад пролаза —паске куле из правца ÷рвеног трга.

ќбичаЉ да се испред —паске капиЉе скида капа потврРен Ље законом Ц указом цара јлексеЉа ћихаЉловича “ишаЉшег. ќва пракса се односила на све слоЉеве, независно од рода и чина. ЂЋомио Ље капуї, односно скидао Љу Ље с главе пред иконама са —паске куле и господар целе –усиЉе лично.

«десна и слева од —паске куле с Ьеног споЪашЬег дела налазиле су се две мале капеле Ц ¬еликог —овЉета ќтркровениЉе и ¬еликог —овЉета јнгел при —паскоЉ капиЉи. ќбе капеле су припадале ѕокровскоЉ цркви и биле су познате у народу по копиЉама наЉпопуларниЉих и наЉпоштованиЉих икона из храмова и цркава у  ремЪу Ц —моленске иконе ЅогомаЉке из √лавне ”спенске цркве и лика —паситеЪа са фигурама —ергиЉа –адоЬешког и ¬арлаама ’утинског. —редином 20-их година прошлог века капеле су срушене, а судбина светих икона ни дан-данас ниЉе позната.

ѕрвобитни назив Ц ‘роловска Ц кула Ље добила по имену цркве —ветог ‘рола и Ћавра коЉа се налазила у близини. ј капиЉа се у народу називала £ерусалимском, Љер Ље у прво време кроз Ьу традиционално пролазила патриЉарашка поворка до ћосковског £ерусалима Ц храма ѕокрова Ѕогородице на –ву, коЉи Ље у народу прозван храмом ¬асилиЉа Ѕлаженог. ѕритом Ље симболично √олгота на ÷рвеном тргу постало Ћобно место коЉе ниЉе симболизовало само свету гору, веЮ Ље представЪало и место са коЉег су се руском народу обраЮали руски цареви и где су се обЉавЪивала наЉважниЉа државна документа.

Ќазив главне куле у  ремЪу на коЉи смо ми навикли наЉвероватниЉе потиче од иконе —вемилостивог —паса —моленског, коЉа Ље поставЪена на ЬеноЉ фасади из правца ÷рвеног трга у сеЮаЬе на припаЉаЬе —моленска ћосковскоЉ кнежевини. »пак, могуЮе Ље да Ље ова кула добила назив по икони —паса Ќерукотворног коЉа Ље 1658. године поставЪена у горЬем делу кивота од белог камена изнад капиЉе за пролаз кола с унутрашЬе стране  ремЪа.

–естаурирана икона изнад капиЉе на —паскоЉ кули ћосковског  ремЪа. ћихаил Папаридзе/“ј—— –естаурирана икона изнад капиЉе на —паскоЉ кули ћосковског  ремЪа. ћихаил Папаридзе/“ј——
††††

»сте године Ље донет царски указ о промени назива кула у  ремЪу. Ќа пример, данашЬа ќружеЉна кула се звала  олимажна, а данашЬа ѕетровска Ц ”грешка, “роЉицка Ц «наменска, ”гаона јрсеналска се звала —обакина кула, по имену боЪара —обакиних, коЉи су поред Ье имали подворЉе. ќд тада Ље кула добила званични назив —паска.

 ао и друге куле, —паска Ље представЪала део одбрамбеног система ћосковског  ремЪа. јли у случаЉу да неприЉатеЪ продре до бедема тешка гвоздена врата су се затварала и кула Ље постаЉала мала самостална тврРава коЉа Ље могла да издржи и врло опасан Љуриш. —тановници старе ћоскве коЉи су кулу називали почасним именом —паска, овом називу су додавали Љош Љедан смисао. –ади се о томе што су у случаЉу опасности од неприЉатеЪске офанзиве управо кроз ову капиЉу у  ремЪ могли да уРу становници  итаЉ-города сачувавши ако не своЉе куЮе (по правилу, неприЉатеЪ Ље приликом опсаде спаЪивао ѕосад (предграРе)), бар главне материЉалне вредности и сопствени живот. “ако да су Љединствене одбрамбене могуЮности —паске цитаделе често гарантовале ћосковЪанима спасеЬе у случаЉу неочекиваног неприЉатеЪског напада.

—ветиЬе —паске куле

Ќа —паскоЉ кули се налази икона на коЉоЉ Ље приказан лик »суса ’риста са свецима коЉи ћу се моле Ц преподобним —ергиЉем –адоЬешким и ¬арлаамом ’утинским. Ќе зна се кад Ље ова фреска тачно насликана, али ниЉе настала пре средине Ц друге половине XVII века. ћожда Ље по овоЉ икони названа кула коЉа Ље раниЉе носила назив ‘роловска.

Ќису се сачували тачни подаци о томе кад су насликане иконе —вемилостивог —паса и ѕечерска икона ћаЉке ЅожиЉе. ѕо речима генералног директора музеЉа ћосковског  ремЪа £елене √агарине, први пут се Ьихово постоЉаЬе помиЬе у XVI веку.

ЂѕостоЉи споменик коЉи се зове ‘ Ьига избраЬа на царство’, коЉа Ље написана у време цара јлексеЉа ћихаЉловича. » тамо постоЉи приказ —паске куле с иконом на бедему. ќд тада рачунамо време Ьеног постоЉаЬа,ї - рекла Ље √агарина.

«а време опсаде ћоскве 1521. године од стране ћахмет-√иреЉа Љедна монахиЬа Ље имала виРеЬе: литиЉа Ље ишла кроз ‘роловску капиЉу с московским светитеЪима ѕетром, јлексиЉем и £оном и ростовским ЋеонтиЉем, коЉи су носили ¬ладимирску икону ћаЉке ЅожиЉе. ѕреподобни —ергиЉе и ¬арлаам су почели да преклиЬу светитеЪе да моле Ѕогородицу да се заступи за Ъуде пред Ѕогом. ¬иРеЬе се прочуло у народу. » заиста, ћахмет-√иреЉ Ље ускоро одступио ћоскве.

÷ар јлексеЉ ћихаЉлович Ље 1637. године наредио да се Ђзбог старостиї лик —паса Ќерукотворног и преподобне Ѕогородице поново наслика. «а време пожара 1737. године лик —паситеЪа Ље био у великоЉ мери био захваЮен ватром, али Ље следеЮе године обновЪен.

 ивот иконе —паситеЪа направЪен Ље од белог камена, имао Ље дрвену изрезбарену ризу са специЉалним стакленим рамом коЉи Ље штитио икону од прашине и влаге.

–естаурациЉа иконе на капиЉи —паса —моленског на —паскоЉ капиЉи у ћосковском  ремЪу. ‘ото: ¬алериЉ Ўарифулин/“ј—— –естаурациЉа иконе на капиЉи —паса —моленског на —паскоЉ капиЉи у ћосковском  ремЪу. ‘ото: ¬алериЉ Ўарифулин/“ј——
††††

√одине 1812. кивоти изнад икона коЉи су били значаЉно оштеЮени услед експлозиЉа у  ремЪу поставЪеним од стране Ќаполеонове воЉске коЉа се повлачила из града били су оштеЮени, а обновЪени су 1813. године. ” годинама 1851. и 1866. обновЪена Ље и делимично поново насликана икона —паситеЪа, као и рам око Ье.

ѕоследЬе обнавЪаЬе иконе —паситеЪа (опран Ље насликани део, очишЮена Ље и рестаурирана риза, поново су позлаЮени рам и истурени део и обоЉена Ље настрешница изнад иконе) било Ље обавЪено 1896. године поводом церемониЉе крунисаЬа цара ЌиколаЉа II.

ƒо 1918. године —моленска икона —паситеЪа Ље изгледала на следеЮи начин: била Ље насликана на зиду, на слоЉу малтера уЪаним боЉама. —паситеЪ Ље приказан како стоЉи, Мегова десница с прстима у благослову окренута Ље надоле, а у левоЉ руци држи £еванРеЪе, отворено на речима: „–ече √оспод ко пришедшим к Мему Људеом: јз Љесам двер: ћноЉу, ашче кто воЉдет, спасетсЉа.“ („–ече √оспод £евреЉима коЉи су дошли код Мега: £а сам врата: јко неко уРе кроз ћене, спасиЮе се.“) ѕред стопе —паситеЪа пали су преподобни —ергиЉе (с леве стране) и ¬арлаам (с десне). Ћик —паситеЪа Ље био покривен оковом. ” горЬим угловима иконе су два анРела у лету: анРео с десне стране у руци има крст, а анРео коЉи се налази на левоЉ страни држи копЪе. »знад иконе Ље троугао коЉи сиЉа с натписом „Ѕог“ у средини. »кона има златну позадину. ќко иконе Ље био дрвени изрезбарени позлаЮени кивот са стаклом.

»кона се последЬи пут помиЬе нешто пре 30-их година ’’ века, тада Ље донета одлука о томе да треба да буде покривена и како се сад испоставило, конзервирана Ље, односно практично Ље сакривена испод мреже од малтера. »стовремено Ље покривена и икона светитеЪа ЌиколаЉа (ЌиколаЉа ћожаЉског) на ЌикоЪскоЉ кули.

—тручЬаке Ље на опрез навела чиЬеница да ниЉе било документованих потврда о томе да су иконе уништене. “ридесетих година ’’ века совЉетски рестауратори су одлучили да не уништаваЉу старе иконе, затворили су их металном мрежом, покрили су мрежу слоЉем малтера и одозго осликали црвеном боЉом. “о се ниЉе помиЬало нигде у документима, иако су рестауратори водили свакодневне и врло детаЪне записе у дневнику.

Ђ”право зато што су рестауратори желели да сачуваЉу иконе нису ни помиЬали да Ље ту било неких икона. »коне нису биле уништене, нису биле исечене, веЮ су биле Љедноставно затворене,ї - рекла Ље √агарина.

ƒакле, не зна се тачно ко Ље сакрио иконе.

«бог тога су краЉем априла 2010. године сондирани кивоти —паске и ЌикоЪске куле, и потврРено Ље да су се иконописни прикази сачували испод слоЉа малтера. ѕриликом пробног фрагментарног скидаЬа слоЉа малтера у кивотима —паске и ЌикоЪске куле 26-27. априла 2010. године откривене су старе иконе коЉе су се сачувале у задовоЪаваЉуЮоЉ мери. —лоЉ малтера и монтажна мрежа налазе се на 40 милиметара од површине фресака, а измеРу Ьих Ље слоЉ ваздуха. »споставило се да су се иконе врло добро сачувале захваЪуЉуЮи стручноЉ конзервациЉи коЉу су извршили непознати маЉстори у —таЪиново време.

Ђќсликани део Ље уредно и професионално затворен, што говори о томе да су икону затварали професионални рестауратори,ї - истакао Ље главни рестауратор ћЌ–”” —ергеЉ ‘илатов.

»кона на ЌикоЪскоЉ кули

ќва икона светитеЪа ЌиколаЉа датира с краЉа XV Ц почетка XVI века. «а време борби у октобру 1917. године икона изнад капиЉе Ље у великоЉ мери оштеЮена у пределу десне руке светитеЪа. –адови на рестаурациЉи поново обретене иконе на ЌикоЪскоЉ кули такоРе су завршени 2010. године.

»кона ЌиколаЉа „удотворца изнад капиЉе, зазидана у совЉетско време, откривена Ље на ЌикоЪскоЉ кули ћосковског  ремЪа. ‘ото: —танислав  расиЪников/“ј—— »кона ЌиколаЉа „удотворца изнад капиЉе, зазидана у совЉетско време, откривена Ље на ЌикоЪскоЉ кули ћосковског  ремЪа. ‘ото: —танислав  расиЪников/“ј——
††††

Ќа ЌикоЪскоЉ кули Ље више векова постоЉала фреска коЉа приказуЉе ЌиколаЉа „удотворца. ќваЉ приказ ЌиколаЉа ћожаЉскоЉ наЉвероватниЉе потиче с краЉа XV или почетка XVI века. »кона се налази изнад капиЉе за пролаз кола и окренута Ље ка ÷рвеном тргу на ЌикоЪскоЉ улици  итаЉ-города. ћоже послужити као пример изванредног квалитета и постоЉаности старих фресака. «а време повлачеЬа ‘анцуза из ћоскве 1812. године кула Ље минирана. ÷ео Ьен горЬи део се срушио, али се без обзира на страшан потрес услед експлозиЉе фреска практично потпуно сачувала и ниЉе се распала.

” октобру-новембру 1917. године, за време Љуриша на  ремЪ ова фреска Ље оштеЮена мецима и гелерима, коЉи на среЮу нису покварили фигуру свеца коЉи Ље на ЬоЉ приказан. ” току рестаурациЉе фреске коЉа Ље обавЪена 1918 године откривено Ље да Ље поново насликана у XVII веку и Љош Љедном у XIX веку уЪаним боЉама коЉе су рестауратори уклонили.

»кона на ЌикоЪскоЉ кули Ље страдала и у дане празника кад су се по традициЉи сваке године овде на ЌикоЪдан служили молебани у присуству великог броЉа Ъуди. ќчевици су описивали како су 1918. године богомолници растерани, а преко иконе Ље окачена црвена застава. јли се следеЮег Љутра за време молитве платно поцепало и пало Ље на земЪу. ¬ернике коЉи су били одушевЪени због ове поЉаве боЪшевици су растерали, многе су убили и ранили, а у икону су пуцали из пушака, а да притом ниЉедан метак ниЉе погодио лик светитеЪа. ѕознати рестауартор »гор √рабар Ље 1927. године на Љедном предаваЬу рекао да Ље икона 1918. године рестаурирана; тада Ље откривено да Ље цела Ђпоново осликана у XVIII веку и Љош Љедном у XIV веку уЪаним боЉама коЉе су биле уклоЬенеї.

” рестаурациЉи у XXI веку Ље откривено да испод фреске постоЉи друга, стариЉа. ѕриликом чишЮеЬа касниЉих слоЉева откривена Ље дивна, одлично сачувана фреска с краЉа XV или почетка XVI века коЉа Ље и била конзервирана. ” обнавЪаЬу иконе помогла Ље Ьена фотографиЉа коЉу Ље патриЉарх “ихон таЉно послао адмиралу  олчаку воРи Ѕелог покрета на ”ралу и у —ибиру. Ќеколико децениЉа касниЉе снимак су у –усиЉу донели руски емигранти.

ЌикоЪску кулу у  ремЪу високу 70 метара и украшену чипкастим орнаментом од белог камена подигао Ље ѕЉетро јнтонио —олари 1491. године. ќна излази на северни део ÷рвеног трга према »сториЉском музеЉу. ќд Ье води улица, коЉа се тако и назива Ц ЌикоЪска.

»кона на ЌикоЪскоЉ кули откривена Ље 2010. године. ѕатриЉарх ћосковски и целе –усиЉе  ирил предводио Ље свечану литиЉу од  азанског храма на ÷рвеном тргу до ЌикоЪске куле, служио Ље молебан и окропио Ље икону светом водом.

ѕовратак реликвиЉе

Ќовом обретеЬу иконе изнад капиЉе на —паскоЉ кули у  ремЪу посвеЮена Ље свечана церемониЉа 28. августа 2010. године кад сви православци славе празник ”спеЬа Ѕогородице. ѕатриЉарх ћосковски и целе –усиЉе  ирил у рано Љутро Ље служио празнични молебан у главноЉ светиЬи  ремЪа Ц ”спенскоЉ цркви, а затим Ље дошао како би извршио обред освеЮеЬа поново обретене иконе —паса —моленског на —паскоЉ кули у  ремЪу.

Ђ“о Ље, наравно, сасвим посебна ситуациЉа Ц прво чудо,ї - рекао Ље о Ђповраткуї иконе шеф државе. ѕо Ьеговом мишЪеЬу, Ђбио Ље то подвиг Ъуди коЉи су ризикуЉуЮи сопствене главе сачували за нас иконеї. Ђ» то што су оне на чудесан начин обретене за нашу земЪу, за ћоскву и за  ремЪ, представЪа апсолутно изузетан догаРаЉ,ї - уверен Ље ћедведев.

ѕо Ьеговом мишЪеЬу треба се сеЮати Ђсвих оних коЉи су подржавали и помагали обнавЪаЬе ових икона, укЪучуЉуЮи и оне коЉи су у време коЉе Ље било веома тешко за нашу земЪу, у периоду безбожништва и великих тешкоЮа, сакрили ове иконе ризикуЉуЮи не само своЉа радна места, веЮ и животе, и коЉи су ово чудо сачували до дана данашЬег за оне Ъуде коЉи су буду долазили у  ремЪ, коЉи се буду дивили икони коЉа штити ћоскву,  ремЪ и све насї.

Ђ—игуран сам да од тренутка обретеЬа и освеЮеЬа ових икона и успоставЪаЬа праведности, наша земЪа добиЉа додатну заштиту, дакле и сви овде присутни, сви они коЉи се моле и сви они коЉи воле нашу земЪу,ї - изЉавио Ље ћедведев.

ѕатриЉарх ћосковски и целе –усиЉе  ирил и председник –усиЉе ƒмитриЉ ћедведев за време церемониЉе освеЮеЬа иконе на капиЉи —паске куле у  ремЪу. ‘ото: ƒмитриЉ јстахов/“ј——, август 2010. године ѕатриЉарх ћосковски и целе –усиЉе  ирил и председник –усиЉе ƒмитриЉ ћедведев за време церемониЉе освеЮеЬа иконе на капиЉи —паске куле у  ремЪу. ‘ото: ƒмитриЉ јстахов/“ј——, август 2010. године
††††

—имболично Ље да се на ћоскву после вишедневне суше пролила дугоочекивана киша. “ог лета су од пожара настрадали центар –усиЉе и ѕриволжЉе.

ѕатриЉарх ћосковски и целе –усиЉе  ирил се попео до иконе изнад капиЉе, служио Ље молебан и освештао Ље поново обретену икону —паса —моленског на —паскоЉ кули. ѕосле тога —вЉатеЉши Ље у присуству председника и православних верницика одржао пастирску беседу.

Ђ«аиста, све ово можемо оцеЬивати с тачке гледишта подударности извесних историЉских чиЬеница, а можемо покушати и да на све то погледамо у другим димензиЉма. Ќа —паскоЉ кули се поЉавио лик —паситеЪа Ц то Ље, наравно, симбол,ї - уверен Ље патриЉарх. ќн Ље кишу на дан церемониЉе назвао ЂпоЉавом благодати ЅожиЉеї.

“аЉне  ремЪа

ѕосле дугих година и векова ћосковски  ремЪ и даЪе доноси изненаРеЬа. Ѕез обзира на будну пажЬу према  ремЪу, Ьегова териториЉа, зидине и куле вероватно чуваЉу многе таЉне, сматраЉу историчари. » пронаРене иконе на —паскоЉ и ЌикоЪскоЉ кули нису Љедина потврда за то.

ѕрви сачувани приказ руског грба Ље вероватно стариЉи него што се до данас сматрало. ќн има 525, а не 518. година. ƒо тог закЪучка дошли су историчари проучивши приказ двоглавог орла под Љедном круном коЉи Ље уграРен у ЅоровицкоЉ кули ћосковског  ремЪа.

јкадемици —ергеЉ  арпов (декан историЉског факултета ћƒ”), ¬алентин £аЬин (шеф катедре за археологиЉу историЉског факултета ћƒ”), ЌиколаЉ ћакаров (директор јрхеолошког института –јЌ) и неколико Ьихових колега сматраЉу да се на ЅоровицкоЉ кули налази наЉстариЉи данас познати белокамени реЪефни приказ грба централизоване руске државе. ћисле да Ље аутор овог уметничког дела Ц градитеЪ —паске куле  ремЪа ѕЉетро јнтонио —олари. Ќа старост грба указуЉе чиЬеница да Ље на висини од 18 метара монтиран у Ѕоровицку кулу, и то ниЉе могло бити учиЬено касниЉе, веЮ управо приликом подизаЬа обЉекта Ц 1490. године.

ƒанас се сматра да наЉстариЉи двоглави орао Ц на златном печату великог кнеза »вана “реЮег Ц потиче из 1497. године. јко се хипотеза академика потврди, приказ руског грба Юе Ђостаритиї 7 година.

ѕриказ двоглавог орла на ЅоровицкоЉ кули у  ремЪу ѕриказ двоглавог орла на ЅоровицкоЉ кули у  ремЪу
††††

ќве аргументе научници су навели у писму упуЮеном ≈вгениЉу ћурову, директору ‘едералне чуварске службе у чиЉоЉ ндлежности се налази териториЉа  ремЪа. јутори писма звоне за узбуну: три реЪефа на ЅоровицкоЉ кули (два приказуЉу коЬаника с мачем подигнутим изнад главе, лава и змаЉа, а треЮи Ље двоглави орао) очувани су у различитоЉ мери и потребна им Ље рестаурациЉа и конзервациЉа. јкадемици сматраЉу да Ље потребна хитна конзервациЉа, или да Ље Љош боЪе извадити древне грбове из зида куле, рестаурирати их и сместити у музеЉ ћосковског  ремЪа како се Љединствене драгоцености више не би подвргавале агресивном утицаЉу московске атмосфере. ј на ЅоровицкоЉ кули се могу поставити копиЉе.

«ашто се руски грб поЉавио баш на ЅоровицкоЉ кули? ”  ремЪу Ље од Ьегове градЬе било неколико капиЉа, али Ље наЉсвечаниЉа и света била —паска, кроз Ьу Ље пролазила литиЉа; митрополити и патриЉарси су користили “роЉицку капиЉу, а Ѕоровицка Ље служила за свакодневно кретаЬе световне државне власти и било Ље сасвим логично да грб буде управо на овоЉ капиЉи.

” току пет векова традициЉа коришЮеЬа Ѕоровицке капиЉе Ђу свакодневним приликамаї Ље остала иста.  роз Ьу у  ремЪ улазе председнички кор, аутомобили високих гостиЉу из иностранства и високих чиновника.

“ренутно су у току радови на рестаурациЉи зидина и кула у  ремЪу, зато Юе ускоро на ред доЮи и Ѕоровицка кула. “ада Юе се стручЬаци конкретно бавити грбом на капиЉи.

—ергеЉ ƒевЉатов, званични представник ‘„—, доктор историЉских наука
¬ероника –оманенкова, новинар
—а руског ћарина “одиЮ

“елевизиЉски канал Ђ÷арградї

05 / 04 / 2016

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0