Srpska

—традаЬе Ље лествица духовног уздизаЬа

 ако да имамо хришЮански однос према несреЮама? «ашто свеци често страдаЉу? ƒа ли болест може бити казна? » шта Ље казна са тачке гледишта вере?“аква питаЬа смо поставили протоЉереЉу ¬алериЉану  речетову.

††††

Ц ќче ¬алериЉане, шта су то несреЮе и страдаЬа? » како правилно превазилазити несреЮе?

Ц —традаЬе, несреЮа и болест су последице греха. ” раЉу тога ниЉе било. јли када се човек удаЪио од Ѕога, када Ље прекршио заповести Мегове, навукао Ље на сво човечанство последице греха. Ђ“рЬе и коров Юе ти раРати земЪаї. » устао Ље човек на човека, што се сада нажалост и дешава. ≈то баш ово и Љесте несреЮа.

Ќекада, дете коЉе Ље имало отприлике 4 или 5 година, питало ме Ље: „ќче, а зашто Ље Ѕог створио човека?“ Ѕило Ље Љако тешко одговорити, али Ље дете очекивало одговор. £а сам рекао: „ƒетенце, тата и мама воле Љедно друго, тебе воле, ти волиш тату и маму, тебе воле сви. ≈то, тако Ље добро живети у Ъубави“. Кубави ниЉе своЉствено живети у себи, Ъубав треба да се излива на све стране, око себе, као што Ље некада рекао отац ЌиколаЉ √урЉанов, када су га питали: „Ўта Юете пожелети?“ Ц „ќбиЪе Ъубави ка свему што нас окружуЉе“. “ако да постоЉи РавоЪа злоба противна ЪудскоЉ Ъубави, и страдаЬа управо произилазе од тога што Ље у току рат против Ъубави.

»званредно „—лово о страдаЬу“ можете наЮи код оца £ована ( рестЉанкина). Ќе могу да се уздржим и да га не прочитам у целости: “«лопати ли се ко меРу вама? Ќека се моли Ѕогу”. Ц ѕосланица апостола £акова.  ада осетиш страдаЬе телесно и душевно, сети се да не страдаш сам. —вако страдаЬе има неки виши смисао. “и не страдаш сам, страда око тебе сав свет.

—ве страда и све се мучи, што у безвучноЉ тишини, криЉуЮи своЉ бол, преЮуткуЉуЮи своЉ Љад, што у отвореним мукама, коЉе нико и ништа не може ублажити. ћи не можемо да избегнемо страдаЬа. ѕриродно Ље желети да она не буду превелика. јли треба да се учимо да страдамо достоЉанствено и продуховЪено. ” томе Ље велика таЉна живота. ” томе Ље вештина овоземаЪског живота.

Ўто Ље префиЬениЉи човек, што Ље осетЪивиЉе Ьегово срце, што Ље саосеЮаЉниЉа Ьегова савест, што Ље Љача Ьегова стваралачка машта, што Ље осетЪивиЉа Ьегова моЮ запажаЬа, што Ље дубЪи Ьегов дух, тим више он страда, тим чешЮе Ьега посеЮуЉе бол у животу, огорченост и туга. јли ми често не мислимо о томе, не спознаЉемо да наЉбоЪи Ъуди страдаЉу више... » када се на нас излива буЉица оскудице, муке, Љада и потиштености, ми се плашимо, сматраЉуЮи то "неочекиваним", "незаслуженим" и "бесмисленим".

јли страдаЬу Ље дата велика моЮ прочишЮаваЬа духа и велика моЮ васпитаваЬа, Љер страдаЬе буди дух човека. (Ќе само "топлохладноЮа" буди човека). ” Ьему се челичи непоколебЪивост човека, Ьегова храброст, присебност и снага карактера. Ѕез страдаЬа нема ни истинске Ъубави, ни истинске среЮе. “аЉ ко хоЮе да се научи слободи мора да превазиРе страдаЬа. (£а често, меРутим размишЪаЉуЮи на ту тему, мислим: "√осподе, каква страдаЬа!  ада бисмо барем научили да превазилазимо неудобност то би веЮ било неко усавршаваЬе!) ќбичан народ зна ову истину и изражава Ьу речима: "ѕосеЮиваЬе ЅожиЉе". „овек коме Ље послато страдаЬе (вероватно и болест) не мора да се осеЮа безнадежним, али удостоЉеним и позваним, Ьему Ље дозвоЪено да страда да би се очистио. «ато ми не треба да се клонимо нашег страдаЬа, спасаваЉуЮи се од Ьега бекством или вараЉуЮи себе. Ќе треба се боЉати страдаЬа, Љер се бреме страдаЬа састоЉи од Љедне треЮине, а понекад и од половине од страха од страдаЬа. (”згред, Ља често говорим треба избегавати две ствари: не треба себе мучити тиме што се веЮ десило и мучити себе тиме што Љош ниЉе настало.) Ќе приличи човеку да поступа и обрнуто, тоЉест да се упушта у страдаЬе (тоЉест да се намерно страдаЬу излаже). „овек мора да подноси своЉа страдаЬа спокоЉно, с поуздаЬем, гледаЉуЮи на Ьих као на пут усавршаваЬа, као на лествицу духовног очишЮеЬа. јко Ље човеку дата телесна болест, онда он мора да уради све да би исправио грешке и отклонио и олакшао бол, колико год Ље то могуЮе. ” исто време треба продубити своЉ духовни живот да би Ьегов пламен одвлачио животну енергиЉу од телесног бола. “реба умети не ослушкивати своЉ бол, не мислити све време на Ьега, него супроставЪати Ьему своЉу духовну усредсреРеност. јко неко каже да не уме то, онда нека се моли да му √оспод да снаге за то.

††††

ћолитвом се лече и много тежа духовна страдаЬа, коЉа нас муче. ћолитва Ље позив за помоЮ ќном,  оЉи нас зове ка —еби кроз страдаЬа. Ќико не може то да уради "за мене" или "уместо мене". —воЉим саветом може да помогне други човек. ѕомаже √оспод —воЉом снагом. јли своЉе духовно очишЮеЬе може постиЮи Љедино сам човек, користеЮи се оним што му Ље дато. —ама сврха страдаЬа Ље да му помогне у томе.

”згред, ово Ље управо то на што нас упуЮуЉе руска пословица: свако прича о ономе што га боли. јли не треба причати о томе врло често. ƒа, можеш да тражиш обЉашЬеЬе како треба да поступиш. јли живот ипак тече. » погледаЉте, страдаЬе Ље названо судбином наЉбоЪих Ъуди.  ако Ље дивно речено: "“еби Ље дозвоЪено да страдаш да би се очистио!"

“о се односи и на болести. ѕрисеЮам се и одговора преподобног Ќифонта  ипарског (на почетку Љануара по новом календару слави се Ьегов дан). ќн Ље тешко страдао. ” младости ниЉе баш водио моралан живот и мада Ље био васпитан у православЪу, загреЉао се за нове приЉатеЪе, упао Ље у лоше друштво... » онда му Ље Љедаон од Ьегових приЉатеЪа рекао: "»маш тако тамно лице!" ќн се ужаснуо и помислио: а каква Ље онда моЉа душа? ќн се предао духовном подвигу и достигао Ље велике духовне висине. јли на краЉу живота Ље тешко страдао. —ветитеЪ јтанасиЉе ¬елики га Ље питао: "ƒа ли има неке користи од страдаЬа за човека?" » преподобни Ље одговорио: " ако да не!  ао што се злато чисти у ватри од свих примеса, тако се и човек чисти од грехова када трпи болести".

«ато Ље речено: да би се очистио. „овек се прочишЮуЉе. «а то Ље исто везана и прича о блудном сину. » човек коЉи Ље претрпео страдаЬе, после тога више саосеЮа са другим, зато што зна што Ље то.

Ќаравно ако би се Ъуди трудили да не греше, тада не би било ни болести, ни страдаЬа. Ќо, нажалост Ъуди сами себе кажЬаваЉу Ц "сама себе кума биЉе, што нечисто жаЬе". ∆ивот у коме постоЉе страдаЬа и болести нас подсеЮа на то да постоЉи место где нема болести, туге и где Ље живот бесконачан. “реба се спремати за таЉ живот, на то треба мислити. ј све остало Юе проЮи, као што пролази све, буквално као сан.

Ц ќче, Ъуди коЉи често болуЉу, пребацуЉу православнима: "ѕогледаЉте ваше свеце. ќни су цео своЉ живот посветили Ѕогу, а Ѕог их кажЬава болестима и страдаЬима".  акав одговор им ми можемо дати?

Ц ѕрво, свети се моле за нас грешне. јко нам Ље √оспод коЉи Ље страдао за нас, а ќн Ље заиста страдао за нас, опростио грехе, тако нам √оспод и кроз молитве светих опрашта, а они трпе ради нас.

» друго, шта то значи "кажЬава"? “у се налази одреРено значеЬе коЉе Ъуди често погрешно тумаче. ” црквенословенском Љезику реч "казна" означава "поуку". ћогу се наЮи следеЮе речи у „ину опела: ЂЌаказав прежде многими чудеси и знамеЬми мене, заблуждшаго, напоследок —амого —ебе истоштил еси, Љако сострадателен, и, поискав, обрел и спасл Љесиї. (ќктоих, субота, шести глас, канон за упокоЉене - црквенословенски) "Ќаказав -  азнио", тоЉест подучио си нас, разним примерима, разним чудима —воЉим. Ѕолест нас учи. » зашто да се питамо, зашто Ѕог кажЬава онога кога воли. ” самом питаЬу Ље одговор, зато што га воли.

Ц  ажите нам, молим вас, оче, а како да научимо да трпимо у невоЪи, када нам изгледа да су невоЪе несносне?

Ц “рпЪеЬеЕ ” истоЉ посланици апостола £акова, из коЉе Ље цитирао отац £ован, налазе се и следеЮе речи: Ђјко ли коме од вас недостаЉе мудрости, нека иште од Ѕогаї. (ср.: £ак. 1: 5). —лучаЉно сам срео оца £ована код оца —ергеЉа ќрлова (Ьему сам се управо био и запути) и он ме Ље упитао: "ƒа ли знаш таЉ цитат?". ќдговорио сам: "«нам, Ља сам у ÷ркви од детиЬства".

Ўта Ље то —оломонова мудрост? “о Ље трпЪеЬе. ј трпЪеЬе Ље и то о чему Ље Љедном речено: Ђ—ваку радост имаЉте, браЮо моЉа, када паднете у различна искушеЬаї. »скушеЬе твори трпЪеЬе, а трпЪеЬе - умеЮе, умеЮе живЪеЬа. “о Ље умеЮе живЪеЬа без греха. Ќи да се раздражуЉемо, ни да друге раздражуЉемо. » то Ље висока духовна мудрост, поступати тако да и себе самог сачуваш, да своЉу душу сачуваш од греха под таквим околностима, а другу душу да одведеш од греха.

ѕостоЉи Љедна изрека: невоЪа или болест опстаЉу док не принесу корист.“реба да се кроз трпЪеЬе невоЪе или болести, научимо да спокоЉно живимо са Ьима. £едан човек Ље испричао занимЪиву ствар о себи. »мао Ље камеЬе у бубрезима. ј Љако боли када то камеЬе излази.  ада Ље доживео први напад те болести позвали су хитну помоЮ да му помогне. јли када Ље прошао напад, било му Ље лакше. —ледеЮег пута Ље веЮ помислио: истрпеЮу. ѕотрудио се и истрпео. ј треЮи напад Ље доживео када Ље фарбао кров, ниЉе престао да фарба, а напад Ље прошао. “ако Ље и Ьегова болест прошла "» као да сам нешто изгубио", рекао Ље. ѕосле су почела да га боле леРа... –еч Ље о врло занимЪивом човеку, образованом, душевном. “акву ми Ље животну причу испричао. “ако да се болест на почетку подноси тешко, а потом постаЉе лакше.

»спричаЮу вам Љош Љедну причу. Ѕорис, Ѕог да му душу прости, син Ракона ¬енедикта, оболео Ље од хорее (болести —ветога ¬ида). Ѕио Ље болестан од роРеЬа. » он се стално мучио, хтео Ље да разуме зашто се то Ьему дешава, зашто не може да трчи... ѕосле Ље сазнао: када су Ьеговог оца ухапсили комунисти, Ьегова маЉка, коЉа Ље у то време била у другом стаЬу, толико Ље бринула да Ље то после утицало на здравЪе Ьеног детета. ќни су имали Љош осморо деце. —ва су била здрава, а он се родио болестан. ќн Ље мрзео и комунистичку власт. ѕокушао Ље да се излечи, али ништа ниЉе помагало. ј потом се смирио и када му Ље било близу 60 (Ља сам се тада упознао са Ьим, а он Ље живео до 80 година) стигао Ље до таквог стаЬа да Ље често говорио: " ада би ме неко сада питао да ли хоЮу да се излечим, Ља бих одговорио - неЮу".  акво Ље то сведочанство! ј тада су веЮ и Ъуди ишли Ьему да их посаветуЉе (живео Ље у подмосковском селу јпреЪевка), Ѕог да му душу прости.

Ќаравно постоЉе Љако мучне болести, али оне обично не траЉу дуго, не траЉу годинама. ѕостоЉе и предаси, √оспод нам даЉе могуЮност да предахнемо. јли то Ље у рукама √осподЬим.

Ц ќче, ќптински старци су нас подсеЮали да треба да научимо да посматрамо невоЪе кроз призму вечности...

Ц “о Ље савршено тачно. “о Ље преподобни јмброзиЉе ќптински говорио да све треба тако посматрати.  аква суштинска истина! Ќа све треба посматрати као на лествицу духовног уздизаЬа. —ва искушеЬа коЉа нам √оспод шаЪе на оваЉ свет, су управо та духовна школа, коЉа нас управЪа ка испиту за ÷арство Ќебеско.

Ц ∆елим да вам цитирам речи петербуршког свештеника протоЉереЉа ¬асилиЉа £ермакова: "—лушаш човека, и понекад имаш осеЮаЉ као да Ље пред тобом £ов ћногострадални, а погледаш на тог човека - он леп, румен, добро обучен".  ако проникнути и разумети да ли Ље наша невоЪа измишЪена или стварна?  ако схватити да ли човек заиста страда или нам све то само изгледа "трагично"?

Ц  ажу Ъуди: Ќема дима без ватре. ƒруга Ље ствар колико се дима поЉавЪуЉе од ватре, то Ље Љако сложено питаЬе. „овек се пуши, дим га окружуЉе, а ватре нема - то Ље просто тиЬаЬе.

ѕреподобни јмброзиЉе ќптински Ље говорио: "ѕонекад се дешава да ти неког прстом такнеш, а он вришти као да му кожу деру" „есто Ъуди своЉе бриге сматраЉу посебним и изузетним, а то Ље распростраЬена поЉава. ћисли, Ьему Ље тако како никоме другом ниЉе било досад. “о Ље некакав комплекс супериорности, само с наличЉа. ѕостоЉи Љедна изрека: човек Ље као разломак, броЉилац Ље то што он заиста Љесте, а именилац Ље то што он мисли да Љесте. » што више он мисли о себи, или о своЉим врлинама, или о своЉим бригама, то Ље маЬи разломак. “реба таЉ сукоб у себи решити. ј за то Ље неопходно молити се.

Ќедавно сам био сведок Љедне занимЪиве приче. ћоЉ унук Ље покидао струну на своЉоЉ виолини. ћама се Љако наЪутила, и говори свом млаРем сину: "¬идиш шта су твоЉа браЮа направила! Ўта с Ьима да радим?". —ин ЉоЉ Ље одговорио: "“реба да расчистиш", а он има три године. » шта прво треба урадити? "ћама донеси икону. “реба да се помолимо". ≈то то Ље пример како расчистити са свим у себи. ћорамо се молити и √оспод Юе нам помоЮи да разумемо. ј Ъуди туРу бригу гледаЉу, а своЉу не решаваЉу.

ј колико Ље муке у човеку, само Ѕог зна. £едног слугу ЅожиЉег су питали ко Ље праведник, а ко грешник, када су пред Ьега довели човека кога Ље запосео демон, а он Ље одговорио: "√решник сам само Ља, а ко су праведници зна само Ѕог". ќтац се, Ља мислим, тако нашалио са Ьима. Ќаш народ Ље духовит.

ƒоРе неки човек, сав несреЮан десила му се велика невоЪа... Ѕриге су различите: нека бака се радуЉе да Ље имала довоЪно новца до следеЮе пензиЉе, а неко се брине да што нема баш тип „мерцедеса“ коЉи жели или што су му украли „мерцедес“, а треЮи се брине што Ље изгубио вилу у »талиЉи или на  ипру... ј понекад човек сматра да сви мораЉу да му служе и одЉедном се неко, како му се чини, не понаша онако како би он то желео. » он каже: „ќво Ље увреда, понижеЬе...“ “ако да Ље то компликовано питаЬе.

Ц „есто се подсеЮамо речи —паситеЪа: Ђ” свету Юете имати жалостиї (£н. 16: 33)Е

Ц —авршено тачно. –ечено Ље: Ђƒа нам кроз многе невоЪе ваЪа уЮи у ÷арство ЅожЉеї (ƒап, 14: 22). јли као што смо веЮ рекли, невоЪе и болест нас чисте од грехова ако су покорно прихваЮене. “о Ље општи закон. ≈то под тим условом Ц да су невоЪе покорно прихваЮене, и Љош са захвалношЮу Ѕогу Ц бивамо награРени. ј £ов не само што се ниЉе бунио, него Ље Љош и говорио: Ђ√оспод даде, √оспод узе, да Ље благословено име √осподЬеї. £ош га Ље у овом животу √оспод наградио, а да не говорим о будуЮем.

Ц ƒа ли Љеу свакоЉ свакодневноЉ ситуациЉи пожеЪно изговарати ове речи?

Ц Ќаравно! » оне, о коЉима Ље светитеЪ £ован «латоусти написао: „’вала Ѕогу за све!“ Ќе треба ништа издваЉати. «а све!

Ц ∆елели бисмо да се ¬и обратите нашим читаоцима и гледаоцима са поуком везаном за тако озбиЪну тему као што Ље страдаЬе.

Ц ј савет Ље веЮ дао Љедан човек, подсетиЮу, моЉ унук, коЉи Ље рекао: „ƒонеси икону“. ѕомоли се, а ако имаш могуЮности, иди у храм ЅожиЉ.

“реба да почнете да посеЮуЉете храм ЅожиЉи и онда Юе све изгледати другачиЉе. Ѕарем не тако мрачно како ми обично замишЪамо свет. «ато што, одиста, као што Ље рекао Љедан слуга ЅожиЉи другом човеку, коЉи Ље желео да чуЉе поуку: „ЅоЪе да будем у паклу са Ѕогом, него у раЉу без Ѕога“.

Ц ¬елика ¬ам хвала, оче ¬алериЉане, на драгоценим поукама, на речима коЉима сте нас данас тако утешили и оснажили.

Ц —паси, √осподе.

††

протоЉереЉем ¬алериЉаном  речетовим
разговарао Ќикита ‘илатов
— руског јлександар АокиЮ и јна ¬едЉаЉева

19 / 04 / 2016

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0