Srpska

≈пископ “ихон (Ўевкунов): ќ сусрету с Ѕогом, Ђпроблемимаї хришЮанства, политици и кЬижевности

ѕредаваЬе епископа “ихона (Ўевкунова), намесника —ретеЬског манастира, ректора —ретеЬске богословске школе на тему ЂѕравославЪе у савременом светуї одржано Ље на факултету социологиЉе ћосковског универзитета Ђћ.¬. Ћомоносовї дана 7. априла. Ќудимо вашоЉ пажЬи текст предаваЬа у целини.

£егорЉевски епископ “ихон (Ўевкунов) £егорЉевски епископ “ихон (Ўевкунов)
††††

—уштина Ѕлаговести

ƒанас су Ѕлаговести Ц добра, радосна вест. јли како задивЪуЉуЮу снагу ова добра вест треба да има како би Ље се као наЉвеЮе новости за своЉ живот и судбину, за себе лично, из године у годину мноштво хришЮана сеЮало веЮ скоро две хиЪаде година. » шта за нас истински, стварно може постати добра вест коЉа се ни са чим не може упоредити по радости, утврРиваЬу живота и нади?

√овореЮи о нашем свету √оспод »сус ’ристос Ље дефинисао Ьегово трагично стаЬе: оваЉ свет лежи у злу. ѕречесто видимо око себе дрску победу зла, насиЪа и неправде.  олико Ље боли, колико Ље догаРаЉа толико страшних да Ъудски разум и срце често не могу не само да их обЉасне, веЮ ни да их прихвате...

¬идеЮи вапиЉуЮу неправду и зло коЉе Ље туРе ЪудскоЉ природи Ц свим срцем схватамо да свега тога Љедноставно не би требало да буде! јли без обзира на све наше мисли, осеЮаЬа и дела, зло побеРуЉе. » крунише га смрт коЉа нас раздваЉа, коЉа прети да у сваком тренутку прекине постоЉаЬе сваког од нас, наше замисли и планове, наше мисли, нашу Ъубав и живот коЉи нам Ље Ѕог даровао.

 аква у таквом свету, коЉи лежи у таквом злу, може бити добра вест? —амо Љедна Ц да Ље дошао ќнаЉ  о Юе победити свако зло, па чак и саму смрт,  о Юе васпоствити у човечанству мир, радост и наЉвишу правду. Ќаше срце Ље гладно и жедно овакве вести, и управо она представЪа глад и жеР за истином о коЉоЉ —паситеЪ говори у заповести о блаженствима. Ќе може постоЉати узвишениЉа и пожеЪниЉа лепа вест за човечанство.

» управо ова вест Ље обЉавЪена у £еванРеЪу. £ер кад Ље арханРео √аврило дошао код ƒЉеве ћариЉе, обЉавио Ље:

ЂЌе боЉ се, ћариЉа, Љер си нашла благодат у Ѕога! » ево зачеЮеш и родиЮеш —ина, и наденуЮеш ћу име »сус. ќн Юе бити велики, и назваЮе —е —ин ¬ишЬега, и даЮе ћу √оспод престо ƒавида оца Меговог; и царевЮе над домом £аковЪевим заувек, и царству Меговом неЮе бити краЉаї (Ћк. 1: 30-33).

” преводу на наш Љезик, родиЮеш ћесиЉу,  оЉи Юе учинити управо оваЉ велики подвиг победе над свим злом, над свом неправдом, коЉа Ље постоЉала и коЉа Юе постоЉати у овом свету.

» у томе Ље суштина Ѕлаговести.

јли драга браЮо и сестре, на свету не би било хришЮана и не би било ÷ркве ’риста —паситеЪа да –адосна вест ниЉе била обЉавЪена срцу оних коЉи су постали ’ристови ученици. јнРео ЅожиЉи таЉанствено обЉавЪуЉе нашем срцу и разуму:

Ђ—игурно Юеш видети и препознати ќнога  о Ље свемоЮан,  о Юе победити зло у свету и зло у твоЉоЉ души,  о Юе учврстити ÷арство радости, мира, светлости и правде, и ово ÷арство неЮе имати краЉа. “о Юе учинити Ѕог,  оЉи се оваплотио и  оЉи Ље постао човек ради тебе, и Мегово име Ље »сус.ї

ќву радосну вест су чули сви верници. „овек неЮе постати прави хришЮанин док сам не поверуЉе у ову радосну вест, док Ље не искуси у свом животу, док Ље не угледа у своЉоЉ судбини.

¬елики старац ѕаЉсиЉе —ветогорац нам Ље оставио речи коЉе су задивЪуЉуЮе по своЉоЉ максималноЉ отворености и максималноЉ вери:

Ђѕолудео бих видеЮи шта се дешава у свету да не знам сасвим поуздано да Юе Ѕог имати последЬу реч.ї

” суштини, поновио Ље оно што су пре Ьега говорили свети оци, даЉуЮи одговор о свом уздаЬу. » Ъуди коЉе ÷рква ниЉе прославила, говорили су исто то, на пример, ‘Љодор ћихаЉлович ƒостоЉевски.

Ўта год да се деси у свету, без обзира на то какве трагедиЉе и искушеЬа да задесе хришЮанина, увереност у то да Юе последЬу реч имати ќнаЉ  о Юе исправити све Ц Љесте суштинска нада наше вере.

» многи проблеми о коЉима данас намеравамо да говоримо, Ђпроблеми –уске ѕравославне ÷ркве у XXI векуї, као што Ље наведено у теми нашег сусрета, су у суштини сконцентрисани око стварности или илузорности радосне вести за нас, усмерене лично на нас: да ли Ље допрла до нас, да ли смо схватили вест Ѕлаговести? ƒа ли смо Ље чули? ƒа ли Ље се сеЮамо? »ли нас Љош увек испуЬаваЉу сумЬе? ƒа ли Ље радосна вест о томе да ЂМеговом ÷арству неЮе бити краЉаї главна вредност нашег живота или Ље ипак можда легенда давно минулих дана, коЉа се преноси с колена на колено? ƒа ниЉе ова вест велика фатаморгана? »ли Ље можда само извесна утеха: за некога убедЪива, за некога Ц врло слаба?

—еЮате ли се песме ѕЉера Ѕеранжеа коЉу √орки цитира у драми ЂЌа днуї:

√осподо, ако свет не буде пронашао

ƒо свете истине прави пут Ц

„аст нека Ље оном ко Ље и суманут,

„овечанству ипак сан златни дао!

ћожда Ље све то заиста златни сан у коЉи Ље човечанство утонуло?

Ђѕроблеми православЪаї

††††

ЌаЉважниЉи Ђпроблем православЪаї коЉи Ље актуелан и данас и Ључе Љесте управо то што се сведочанство о Ѕогу, о ÷арству Ќебеском често претвара у златни сан. ћеРутим, главни задатак ѕравославне ÷ркве, ÷ркве ЅожиЉе Ц ниЉе прича, чак ни ако Ље наЉуспешниЉа. Мен задатак Ље да реално упозна човека с Ѕогом, да га доведе до Мега, да га лично стави пред √оспода »суса ’риста. јко нам то полази за руком Ц ми испуЬавамо своЉе предназначеЬе, а ако нам не успева, почиЬу изузетно многоброЉни и наЉразличитиЉи Ђпроблеми –уске ѕравославне ÷рквеї. ” ствари, управо ово питаЬе Ц могуЮност сусрета с Ѕогом Ц Ље управо наЉпринципиЉелниЉе и главно.

 ако остварити овакав сусрет? “о Ље напор коЉи треба да уложи сваки хришЮанин Ц уз помоЮ ÷ркве, али и личним подвигом, треба да постигне оно што Ље главно у овом земаЪском животу Ц сусрет с Ѕогом. » треба да помогне другима да то учине. „есто користимо реч Ђподвигї Ц и кад треба, а често и кад не треба. јли Ље оно о чему сад говоримо Ц управо заиста наЉузвишениЉи и главни подвиг на коЉи Ље хришЮанин призван.

ћожда сте читали  Ьигу о £ову. ” ЬоЉ се говори о праведнику коЉег Ље задесио наЉстрашниЉи крах у животу: изгубио Ље сву децу, имовину и здравЪе. ѕре тога Ље знао за Ѕога и поштовао √а Ље. јли испивши пуну чашу страдаЬа £ов Ље пожелео само Љедно Ц радосну вест. –адосну вест од —амог Ѕога! ќ томе да ништа у животу ниЉе случаЉно, да страхоте коЉе Ље доживео и коЉе доживЪава, имаЉу неки смисао, чак и ако Ље он недокучив, а то значи да Юе Ѕог на краЉу краЉева однети победу у наЉвишоЉ правди, милосрРу, доброти и очинству. »наче се дешава оно наЉстрашниЉе: живот, свет и све унаоколо постаЉу бесмислени.

£ов Ље знао да на ова питаЬа може да му одговори само —ам Ѕог и захтевао Ље Љедно: даЉте ми овамо Ѕога, хоЮу лично да се судим с Мим!

ќваЉ сусрет измеРу Ѕога и човека се остварио.

ѕрочитаЉте ову кЬигу, топло вам саветуЉем. “о Ље омиЪена библиЉска кЬига ‘Љодора ћихаЉловича ƒостоЉевског.

∆елео бих да вам пожелим овакав сусрет с Ѕогом. ѕрави, реалан сусрет. «бог коЉег нико од нас, без обзира то у какво изузетно лукаво и малодушно стаЬе убудуЮе да падне, не би могао да убеди себе у то да Ѕога у Ьеговом животу ниЉе било. ƒа више никад и ни под коЉим условима не би могао да се претвара да га ниЉе било!

ј сад, молим вас поставите питаЬа ако их имате.

ќдговори на питаЬа

††††

Ц ƒа ли се у ÷ркви може служити опело за некрштеног човека?

Ц Ќе може се служити опело за некрштеног човека зато што Ље ѕравославЪе породица обЉедиЬена на специфичан духовни и мистичан начин.  ао и у свакоЉ породици, у ѕравославЪу постоЉи удео, наследство коЉе припада само Ьеним члановима. » ово наследство Ље литургиЉско Љединство са ’ристом у МеговоЉ ÷ркви.

јли то нипошто не значи да не можемо да се молимо за некрштеног човека. Ќе само да можемо, веЮ и морамо да се молимо.

„ак и за човека коЉи Ље, како се каже у ÷ркви, ЂсамовоЪно окончао своЉ животї, за самоубице, и за Ьих можемо и треба да се молимо, али по посебном чину и по благослову свештеника, Љер он зна коЉе молитве су могуЮе.

ј за кога Љош треба да се молимо? «а £ована «латоуста? «а велике свеце? “реба да се молимо за све оне коЉима Ље изузетно потребна духовна помоЮ, коЉима су потребни ЅожиЉе милосрРе и наша Ъубав. “о Ље угодно Ѕогу.

ќбратите се свештенику и он Юе вам реЮи коЉе специЉалне молитве постоЉе за некрштене Ъуде. » наравно, запалите у храму за овог човека свеЮу коЉа по нашем обичаЉу такоРе представЪа посебну молитву. ј на литургиЉи за проскомидиЉу не треба да даЉете имена, односно, не треба позивати онога ко ниЉе ученик на “аЉну вечеру ’ристових ученика.

Ц «анима ме однос ÷ркве и ваш лични однос према такозваном трансхуманизму.

Ц јко радикалне промене коЉе се декларишу у трансхуманизму доводе до губитка Ъудске слободе, за хришЮанина Ље то апсолутно неприхватЪиво. «бог тога Ље за ÷ркву неприхватЪива свака идеологиЉа коЉа се декларишуЮи наЉузвишениЉе циЪеве меша у Ъудску слободу.

ѕо учеЬу ÷ркве човек Ље створен по образу и подобиЉу ЅожиЉем, измеРу осталог, и са циЪем сталног усавршаваЬа. £ер шта су раЉ и пакао? ќ томе се може много говорити, може се наводити мноштво примера, коЉи илуструЉу стаЬе раЉа и пакла. јли стаЬе раЉа Ц вечног живота Ц може имати смисла само онда кад се човекова личност развиЉа, кад се све испуЬава новим животом од Ѕога, Ђ оЉи даЉе живот и то изобилан животї.

ЌиЉе случаЉно што су и у √етеовом Ђ‘аустуї, и у средЬовековноЉ легенди речи Ђ«аустави се, тренутку!ї означавале крах, катастрофу и пакао. » робоваЬе сатани. —амо бесконачна спознаЉа бесконачног Ѕога представЪа смисао и суштину вечног живота и ÷арства Ќебеског.

£едно од наЉлепших и наЉузвишениЉих назначеЬа човека Ље нова спознаЉа. ” овом студентском и професорском аудиториЉуму сви знаЉу укус ове радости и осеЮаЉ насладе од откриваЬа света и спознаЉе новог. ј пакао Ље управо супротно. ѕакао Ље кад за очаЉну и злу душу више не буде ништа ново. —амо зло, у коЉе Ље поверовала и коЉем Ље служила.

 ад се раЉ приказуЉе као дивна башта то представЪа извесну слику. »ма и других, пре свега Ље то спознаЉа ЅожиЉе Ъубави, то Ље боравЪеЬе с ќним  ога човек воли. ќткриваЬе нове Ъубави Ље такоРе изузетна спознаЉа.

ћеРутим, постоЉи Љедна обавеза коЉу Ље Ѕог —ам преузео и коЉу сматра за обавезан услов за оне коЉи желе да буду Мегови ученици у овом свету: за спознаЉу Ѕога, за општеЬе с Мим човек треба да остане апсолутно слободан. » ову могуЮност Ц да постанемо и да будемо слободни Ц имамо сви ми. ” томе се стално и успешно вежбамо. јли човек не може да пронаРе Ѕога ако не осети шта Ље права слобода.

Ц ” чему Ље суштина и таЉна —вете “роЉице? £едни су говорили да Ље то ван граница Ъудског разума, да Ље трансцендентално, ирационално и да Ље то немогуЮе осмислити. ƒруги су покушавали да обЉасне. Ўта ви можете да кажете?

Ц ќво питаЬе Ље некада давно поставио велики светац Ц блажени јвгустин. Ўетао Ље обалом океана, неколико дана ниЉе могао ни да Љеде, ни да спава Ц размишЪаЉуЮи како да поЉми таЉну —вете “роЉице. ќбузет овим мислима јвгустин Ље на обали угледао малог дечака. ƒете Ље ископало малу рупу и длановима Ље преливало у Ьу воду из океана.

Ѕлажени јвгустин Ље желеЮи да се неко време бави у мислима нечим другим, упитао дете: Ђƒечаче, чиме се бавиш?ї - Ђ≈то, хоЮу да прелиЉем море у ову рупицу.ї Ѕлажени ниЉе могао да обузда осмех: Ђƒете, поверуЉ ми да то ниЉе могуЮе!ї ƒечак Ље оставио своЉ посао, пажЪиво Ље погледао философа. » рекао му Ље: Ђјвгустине! » ти мени поверуЉ да Ље лакше прелити океан у ову рупицу него теби да спознаш таЉну —вете “роЉице!ї » нестао Ље. “о Ље био јнРео, коЉег Ље Ѕог послао како би уразумио великог и светог философа.

Ѕожански свет Ље за нас необЉашЬив. јли у ÷ркви Ље Ъудима у извесноЉ малоЉ мери откривена спознаЉа о Ѕогу. ќн нам се —ам открио као £едини Ѕог, у непоЉамноЉ Ъубави и Љединству “ри Ѕожанска Ћица Ц ќца, —ина и —ветог ƒуха. “ри Ћичности, три »постаси Ѕожанства.  а овоЉ Ъубави —вете “роЉице,  оЉа Ље створила свет, устремЪен Ље хришЮанин своЉом вером, надом, ЪубавЪу, животом и смрЮу.

ќно мало што знамо о —ветоЉ “роЉици Ље датост коЉа нам Ље дата кроз откровеЬе, односно, ван Ъудског искуства. ћи у то веруЉемо, то исповедамо, то Ље догма. » врло чврсто се држимо знаЬа коЉа су нам послата одозго.

—коро све догматске новине коЉе су се поЉавЪивале у животу ÷ркве односиле су се управо на Ћица —вете “роЉице или на Михове односе. јриЉева Љерес Ље, на пример, тврдила да —ин ЅожиЉи, √оспод »сус ’ристос ниЉе оваплоЮени Ѕог и да ниЉе Љеднак Ѕогу, ариЉанци су сматрали ’риста творевином. “о Ље апсолутно неприхватЪиво за хришЮане, зато што и у £еванРеЪу, и у свом искуству ÷рква исповеда да се Ѕог оваплотио, да Ље непоЉамни и бесконачни Ѕог постао „овек.

ј наше разилажеЬе с католицима Ље пре свега разилажеЬе у вери и исповедаЬу Ћица —вете “роЉице. ” —ветом ѕисму сазнаЉемо да ƒух —вети и ∆ивотворни,  оЉи са ќцем и —ином ствара оваЉ свет, исходи од ќца и почива на —ину. «ашто Ље то тако? “о нам Ље откривено у —ветом ѕисму и ѕредаЬу. «ападни хришЮани коЉи су уопште рационалниЉи су Љедном решили: ако су ќтац и —ин Љедносушни и достоЉни Љеднаког поштоваЬа, ƒух —вети треба да исходи од —ина као и од ќца. ѕравославци су одговарали: не, у —ветом ѕисму, у £еванРеЪу, у апостолском учеЬу се каже да ƒух —вети исходи од ќца и да пребива на —ину. “о Ље откровеЬе, догма. » ниЉе предмет богословских побоЪшаваЬа или промена, без обзира на то коЉе аргументе можемо да наводимо.

¬ековима католици понавЪаЉу православцима: треба прогресивниЉе да гледате на живот и у овом питаЬу, и у многим другим! јли одговарамо: сами можете да одлучите шта желите, али без нас Ц извртаЬе ЉеванРеЪског учеЬа Ље Љерес.

—еЮате се како код Кескова, ≈нглези покушаваЉу да обрлате Ћевшу (Ћеворуког): види какве заводе-фабрике имамо, и пушке се код нас не чисте циглом, и девоЉке су код нас лепе, ожениЮемо те! Ћевша се с свим тим слагао, и чак ниЉе имао ништа против тога да се ожени енглеском госпоРицом. Ђј онда Юеш примити нашу веру!ї - неуморни су ≈нглези.

јли им Ље Ћевша тада одговорио: Ђј то никад не може да се деси!ї ѕитаЉу га: Ђ«ашто? ћи исто поштуЉемо хришЮански закон и држимо се истог £еванРеЪа.ї - Ђ£еванРеЪе Ље, - одговара Ћевша, - заиста Љедно код свих, само су наше кЬиге дебЪе од ваших и наша вера Ље потпуниЉа.ї Ќаравно, не можемо да се уздигнемо на ниво богословских аргумената Ћевше, али Юете се сложити да не можемо да се не одушевимо, неЮу се уплашити да кажем Ц светом тврдоглавшЮу овог великог Љунака Кескова.

“аЉна —вете “роЉице! ћожемо само са свештеним страхом да ЉоЉ се приближавамо, али нам ниЉе дато да Ље схватимо. »пак, савремени човек Юе се радиЉе сложити с тим да Ље примитивниЉи од некаквих високо развиЉених марсоваца из научно-фантастичних романа, него што Юе се помирити с мишЪу о своЉоЉ бесконачноЉ ништавности у односу на Ѕога. ∆ивот Ѕожанства Ље недокучив за човека и открива се само онолико колико —ам “ворац нашег света и других бесконачних видЪивих и невидЪивих светова даЉе —воЉоЉ творевини знаЬа о —еби. Ќиштавност човека у пореРеЬу с Ѕогом нипошто ниЉе понижеЬе, веЮ Ље само трезвена констатациЉа. Ўто мирниЉе и што пре ми, васпитани на тези да Ђчовек Ц како то гордо звучиї, прихватимо ову истину, тим боЪе Ље то за нас. »пак, сваком од нас Ље дата слобода.

Ц Ўта Ље слобода?

Ц ЌеЮу вам нудити своЉе формулациЉе, реЮи Юу оно што о томе каже светитеЪ ‘иларет (ƒроздов), ћосковски митрополит: Ђ—лобода Ље, говорио Ље он, способност и могуЮност човека да бира и извршава наЉбоЪе.ї

Ќисам нашао ЉасниЉу и прихватЪивиЉу формулу за себе.

Ц √оворили сте о ЪудскоЉ слободи и идеологиЉи. Ўта мислите, у коЉим односима треба да буду политика и ÷рква? Ќа примеру савремене –усиЉе.

Ц јко Ље реч о примеру данашЬе –усиЉе, сад имамо Љединствену ситуациЉу. ¬ише споЪашЬе слободе ÷рква никад ниЉе имала у нашоЉ Ѕогом чуваноЉ отаЯбини, ни у ЉедноЉ фази видЪиве прошлости. “о се не односи само на време —овЉетског —авеза. ” синодалном периоду су држава и обер-прокурор често диктирали ÷ркви своЉу воЪу. » у периоду пре синодалног цареви су се прилично жестоко мешали у послове ÷ркве, има мноштво примера за то.

ѕосле совЉетског Ц трагичног и истовремено, по ѕромисли ЅожиЉоЉ, важног периода за ÷ркву и практично потпуног споЪашЬег поробЪаваЬа, данас Ље наступило време потпуне споЪашЬе слободе. “о Ље, измеРу осталог, повезано и са извесним комплексом кривице коЉу Љош увек осеЮа део друштва: Ђ–ади Ѕога, немоЉте их дирати, ионако су се напатили.ї

«апазите да све време говорим само о споЪашЬоЉ слободи. ”нутрашЬу слободу хришЮанину ниЉедна држава и никад не може да одузме.

—лобода Ље толико велики дар да се Ьена вредност и одговорност за Ьу не могу упоредити ни са чим другим. «бог тога човек понекад слободу осеЮа као неиздржив терет. ћирниЉа Ље, или рецимо, згодниЉа, маЬе-више подношЪива, уобичаЉена неслобода. —етимо се приче о протесту £евреЉа против ћосиЉа кад их Ље извео на пут слободе из ситог египатског ропства коЉи Ље био препун искушеЬа. ј и у сва времена Ъуди, на речима прославЪаЉуЮи и желеЮи слободу, у ствари бираЉу комфорниЉе ропство у коЉем немаЉу проблема.

ƒо чега Юе довести садашЬе Љединствено стаЬе ÷ркве?  ако Юемо искористи време потпуне споЪашЬе слободе? ¬идеЮемо. ѕо плодовима Юете их познати (ћт. 7: 16). ” ствари, као увек, биЮе и добрих плодова, биЮе и плодова наше неодговорности и глупости, нашег рРавог опхоРеЬа с овом слободом.

јли засад за слободу коЉа Ље дата ÷ркви треба да благодаримо Ѕогу.  олико се чини и колико Љош може бити учиЬено за ’ристову ÷ркву! —ваки човек без предрасуда има пред очима не само хиЪаде обновЪених и саграРених храмова, веЮ и оно што Ље главно: велико мноштво православних хришЮана коЉи су пронашли и коЉи проналазе Ѕога.

Ўто се тиче питаЬа о ÷ркви и политици, ÷рква не треба да учествуЉе ни у каквоЉ државноЉ идеологиЉи, никакво срастаЬе у смислу меРусобног потчиЬаваЬа ÷ркве и државе такоРе не треба да постоЉи.

ћожемо на сваки начин поздравити правилну и продуктивну сарадЬу, али сарадЬу две слободне независне институциЉе.

††††

Ц Ќеки Ъуди сматраЉу да данас постоЉи срастаЬе ÷ркве и државе и прогаЬаЬе других религиЉа у нашоЉ земЪи.  ако да одговоримо на ово у сучеЪаваЬу с другим вероисповестима?

Ц »звесно срастаЬе, ако неко жели да инсистира на овом термину, вероватно се може запазити. Ќа пример, ми имамо дечЉи дом. —ретеЬски манастир га издржава заЉедно са државним структурима, укЪучуЉуЮи и Ьегово финансираЬе.

ќрганизуЉемо историЉске изложбе Ц Ђ–омановиї, Ђ–Љуриковичиї и друге. ќвде Ље ѕатриЉарашки савет наступио као инициЉатор, направио Ље саму експозициЉу, ангажовао Ље по могуЮству део своЉих финансиЉских средстава, а држава Ље помогла и подржала организациЉу, издвоЉила Ље потребан новац. јли нас нико ниЉе приморавао да у овим експозициЉама спроводимо било какву идеологиЉу.

ѕатриЉарх у поЉединим питаЬима подржава председника. јли он то чини без споЪашЬих наговора. ”верен Ље у исправност веЮине ствари, предма вероватно, не и свих, коЉе власт чини у датом историЉском тренутку. «начаЉан део епископата и клира подржава многе активности државе. јли има епископа и свештеника коЉи мисле и говоре да Ље у земЪи у наЉмаЬу руку све лоше.

Ќе мислим да Ље дошло до срастаЬа, та тврдЬа Ље површна. јли Ље у односима измеРу ÷ркве и државе дошло до консолидованог схватаЬа интереса данашЬе –усиЉе.

ќ другим верама и вероисповестима. »мамо четири традиционалне религиЉе: православЪе, ислам, Људаизам и будизам.  олико Ље мени познато, сва разумна обраЮаЬа државним институциЉама од стране званичних представника ове четири религиЉе наилазе на разумеваЬе и подршку. ќчигледно Ље да православЪе ужива веЮу подршку Ц у оноЉ мери у коЉоЉ православаца има више.

Ўто се тиче конфесиЉа коЉе су у –усиЉи признате као нетрадиционалне, очигледно Ље да се делатност оних вероисповести коЉе су дозвоЪене не ограничава.

£едном смо се распитивали да ли у садашЬим специЉалним службама има Љединица коЉе се баве контролом верских организациЉа. ѕре две године су нам из неколико извора одговорили: не, то Ље забраЬено домаЮим уставом и законима. »зузетак Ље верски екстремизам. “ако да су верска ограничеЬа сад измишЪени проблем.

Ц —воЉевремено Ље ћаксим »споведник у заточеништву рекао да Ље вера, измеРу осталог, и Ьено правилно исповедаЬе. —воЉевремено сте снимили филм Ђѕропаст империЉе. ¬изантиЉска лекциЉаї. ” време ћаксима »споведника Ље постоЉала Љерес моноенергизма, коЉа се завршила катастрофално по империЉу. »згубЪена Ље велика териториЉа у јфрици, на Ѕлиском истоку, у ÷ркви се десио раскол.  олико су данас актуелне ове речи у време кад нас преплавЪуЉе екуменизам?

Ц Ќе мислим да се данас може оправдано говорити о Ђпоплави екуменизмаї. ќдбрамбена реакциЉа црквеног народа на све екуменистичке експерименте се поЉавЪуЉе одмах и снажно се испоЪава. » чак кад се не дешаваЉу канонски неприхватЪиве активности у меРуконфесионалним контактима, саму такву чиЬеницу део ÷ркве доживЪава с великом напетошЮу. £ош веЮи део ÷ркве се, премда можемо иронисати поводом алармантног расположеЬа зилота, према екуменистичкоЉ делатности односи, благо речено, без икакве симпатиЉе. » за оваква расположеЬа постоЉе одреРени разлози. ћноги свештеници се сеЮаЉу екуменистичких молебана из совЉетског времена, за коЉе су неки покушавали насилно да придобиЉу клир. ќсим тога, екуменизам се снажно асоцира с црквеним званичницима, са патриЉаршиЉским чиновништвом, због чега не бива симпатичниЉи: Ъуди не воле чиновнике, независно од тога да ли носе расе или световна одела.

ЅогословЪе екуменизма Ље чамотно и измишЪено, и у целини Ц испод сваке критике. ƒок Ље богословЪе антиекуменизма надахнуто и ослаЬа се на светоотачку традициЉу. Ќе само то, многи данашЬи православци су се право упознали са светим оцима баш преко антиекуменистичке полемике. “ако да се смело може тврдити да Ље богословЪе антиекуменизма Ц ако вам се то свиРа Ц ЂбогословЪе масаї.

ќвде постоЉи и друга страна медаЪе: понеки ревнитеЪ можда не зна православне догме и смисао ЉеванРеЪских заповести, али га у сопственим очима само ватрено антиекуменистичко расположеЬе чини истинским и беспрекорним православцем. Ќаравно, иако Ље то прилично раширено - ипак Ље краЉност. ¬еЮина наше сабраЮе Ље Љедноставно врло добро свесна да идеЉа екуменизма у ÷ркви нема реалну будуЮност.

јли ако то знамо ми, веруЉте да Љош боЪе зна свештеноначалиЉе наше ÷ркве.

” Љеку ’рушчовЪевих прогона митрополит Ќикодим Ље одлучном руком нагло променио смер –уске ѕравославне ÷ркве са оштро антиекуменистичког на средЬи екуменизам. »пак, ни он, ни Ьегови ученици нису крили да су оваЉ маневар предузели у наЉвеЮоЉ мери хладно и прагматично. —ви су се врло добро сеЮали недавног периода страшних прогона. » да се покренутоЉ репресивноЉ државноЉ махини не би дозволило да оствари задатак коЉи Ље поставило партиЉско руководство Ц да потпуно искорени ÷ркву на териториЉи ———–-а, одлучили су да се ухвате за могуЮност екуменистичке делатности, да громогласно изЉаве о свом постоЉаЬу и да покушаЉу да спасу црквене структуре под меРународном заштитом.

ќваЉ план Ље у многоме успео. јли су се меРу екуменистима-прагматичарима, као што Ље обичаЉ, поЉавили и романтичари екуменизма, иако таквих чудака ниЉе било много.

Ќа краЉу краЉева, одговараЉуЮи на ваше питаЬе о наводноЉ екуменистичкоЉ поплави, хаЉде да ипак признамо да данас меРу члановима ÷ркве има много више оних коЉи су сигурно вакцинисани на екуменизам. »мамо припаднике хиЉерархиЉе, чиЉа стариЉа генерациЉа Ље учествовала у прагматички ориЉентисноЉ екуменистичкоЉ споЪноЉ политици седамдесетих-осамдесетих година, и коЉи, наравно, због тога нису постали присталице ствараЬа синтетичке светске религиЉе и одрицаЬа од ѕравославЪа. —упротно се може тврдити само на основу измишЪотина и сплетки.

Ќаравно, однос, рецимо, према Љерарсима других вера, коЉи су дуго година радили с нама и с коЉима смо успели да се чисто Ъудски сприЉатеЪимо, разликуЉу се од расположеЬа савремених зилота. јли то нипошто не значи да су наши угледни архиЉереЉи спремни да прихвате католичке догме или протестантска учеЬа, да би пристали да служе литургиЉу Љеретицима, или да саЬаЉу о томе како да своЉу црквену хиЉерархиЉску власт предаЉу –имском папи.

Ц  акав Ље ваш став према документованоЉ хипотези: ѕетокЬижЉе се састоЉи од четири извора. ѕрокоментаришите мишЪеЬе оца јлександра ћеЬа да Ље од ћоЉсиЉа дошло само десет заповести.

Ц ЌеЮу коментарисати. ѕреподобни —ерафим —аровски каже: веруЉ да Ље цело —вето ѕисмо богонадахнуто. Ќаравно, може се дуго размишЪати о томе да Ље, рецимо, само десет заповести дао ћоЉсиЉе, а да остало ниЉе он написао... јли чему то? Ќе мислим да се овакве теме на било коЉи начин тичу црквене свести народа.

††††

Ц  акво Ље ваше виРеЬе перспектива развоЉа образовног система у –усиЉи, школског и факултетског? ƒа ли нас очекуЉе коначни крах или Юемо се изборити? Ќе знам ниЉедног професора високе школе коЉи позитивно оцеЬуЉе тренутну ситуациЉу, кад се инсистира на количинским показатеЪима. ¬ероватно се исто дешава и у школи. Ўта да радимо? »ако се многи негативно изражаваЉу о овоЉ ситуациЉи, ништа се ниЉе променило. ƒа ли ÷рква може да помогне у решаваЬу овог проблема? ƒа се макар нешто покрене? «нам да Ље основано ƒруштво руске словесности.

Ц ѕредседник Ље упутио патриЉарху неочекивану понуду Ц да доРе на чело ƒруштва руске словесности. ”право смо помиЬали оптужбе о томе да су се ÷рква и држава Ђслизалеї, наизглед, ето очигледног примера Ц Љер ƒруштво руске словесности уопште ниЉе позвано да решава црквене задатке.

 ао ректора црквене високошколске установе из године у годину ме обузима све веЮи ужас на приЉемним испитима. ЌеЮу говорити о томе колико су неписмени данашЬи матуранти, то Ље веЮ општепозната прича. ќцене на £единственом државном испиту су смаЬене са 36 на 24! “о Ље стабилна Љединица с коЉом се данас легитимно може уписати факултет.

»з сале: ¬еЮ су пооштрили!

Ц Ќа 25?

»з сале: (смех) ƒо четрдесет, изнад четрдесет.

Ц “о ме радуЉе. ѕре само две године само с огромним напорима веома великог броЉа Ъуди састави су враЮени у школу. — Љедне стране, неки непрестано причаЉу о европском искуству, на коЉе треба да се угледамо, а с друге Ц у западним школама ученици стално пишу есеЉе и саставе помоЮу коЉих се развиЉаЉу Љезик и разум, способност Љасног размишЪаЬа, а код нас Ље дуги низ година састав био истеран из школског програма. “о Ље у наЉмаЬу руку чудно.

—ад су у току бурни спорови о предаваЬу филолошких предмета у школи. “у не могу да говорим као стручЬак. Ќаш задатак Ље, како каже патриЉарх, да у ƒруштву руске словесности обезбедимо добронамеран простор за дискусиЉе за читав спектар мишЪеЬа о новом стандарду предаваЬа кЬижевности и руског Љезика.

јли оно што смо сазнали о овим новим програмима заиста нас наводи на размишЪаЬе и на то да покушамо да видимо шта се заправо дешава.

 ао што вероватно знате, нови стандард предаваЬа кЬижевности у великоЉ мери уводи принцип вариЉативности, односно, у суштини за децу више ниЉе обавезно да уче многа дела на коЉа се у суштини у знатноЉ мери ослаЬаЉу наша национална култура и Ьено преношеЬе из нараштаЉа у нараштаЉ. Ђ–ат и мирї, Ђ«лочин и казнаї, ѕушкинове песме Ђ¬олео сам вас, Ъубав, можда Љош...ї, Ђ—поменикї, КермонтовЪеве Ц Ђ»злазим сам на пут...ї, Ђ¬олим отаЯбину, али чудном ЪубавЪу!ї... „ак и “ургеЬевЪева прича Ђћу-муї коЉа нас Ље учила милосрРу, - ништа од тога сад ниЉе обавезно! јко професор сматра да Ље потребно Ц оставиЮе ове текстове у свом програму. јко буде сматрао да Ље то за Ьегов разред превише компликовано, да неЮе моЮи да схвати, и да ниЉе савремено Ц има потпуно право да изабере друге текстове.

Ќе би требало да потцеЬуЉемо значаЉ школског образоваЬа. Ќедавни и горки пример представЪа ”краЉина. ѕре две године смо са запрепашЮеЬем гледали репортаже с киЉевских улица и пре свега нас Ље запаЬила омладина. »ста деца као наша, али Ље у Ьима била Љаросна мржЬа, отуРеЬе Ц нешто потпуно незамисливо.

Ќаравно, има много разлога за то. јли Љедан од Ьих се криЉе у томе што су одмах после распада ———–-а образовни систем у ”краЉини, и пре свега школски програми за историЉу и кЬижевност, из корена реформисани уз помоЮ канадских стручЬака коЉи су дошли у  иЉев. ќмладину коЉа Ље васпитана по овим новим програмима за историЉу и кЬижевност, видели смо на киЉевским улицама.

£ош Љедан пример. Ѕерлинска офанзивна операциЉа совЉетске воЉске у априлу-маЉу 1945. године Ље проглашена за наЉкрвавиЉу у ƒругом светском рату. √убици немачке воЉске коЉа Ље бранила Ѕерлин били су огромни.  о Ље и како васпитао ове помахнитале браниоце осуРене престонице Ц претежно младе воЉнике и децу из Ђхитлер-Љугендаї?

 ад Ље 1933. године ’итлер дошао на власт очигледно се добро сеЮао немачке сентенце с краЉа XIX века о томе да Ље Ђ‘ранцуско-пруски рат добио пруски учитеЪї. «ато Ље посебну пажЬу руководство –аЉха одмах посветило школи и наставницима. —тога су се захваЪуЉуЮи овоЉ бризи, као и одговараЉуЮоЉ радикалноЉ реформи образоваЬа просветни кадрови нашли управо у оноЉ стручноЉ групи у ЌемачкоЉ, коЉа Ље наЉвише подржавала нацистички режим. ѕлод труда нове немачке школе били су Ђнови Ќемци нове Ќемачкеї коЉи су ужаснули цео свет.

јли оставимо историЉске екскурсе. ƒанас, кад чуЉемо мноштво, нажалост, праведних прекора упуЮених данашЬем школском друштвеном образоваЬу, треба обЉективно да схватимо шта се запрво дешава у овоЉ изузетно важноЉ области формираЬа и васпитаваЬа нових генерациЉа коЉима Юе бити препуштена будуЮност земЪе.

ƒа ли Юемо моЮи да им пренесемо све оно наЉбоЪе што смо стекли у току векова Ц Ъубав према Ѕогу и веру у Мега, искрену тежЬу ка трагаЬу за »стином, поимаЬе потребе и светости Ъубави према ближЬем, неподеЪено духовно Љединство с роРеном земЪом и културом, изоштрен осеЮаЉ за правду и храброст, искрено интересоваЬе за културу других народа и поштоваЬе према ЬоЉ, осеЮаЉ братства, пожртвованост ради наЉузвишениЉих идеала, добродушност и добронамерност уопштеЬу с Ъудима?

Ќажалост, ове и друге националне квалитете ни из далека нисмо сви сачували као особине коЉе су нам своЉствене у свакодневном животу. јли хвала Ѕогу, бар их живо осеЮамо као идеал и као циЪ. Ќема ништа страшниЉе него кад човек изгуби ове идеале и ориЉентире за себе и за будуЮе нараштаЉе.

‘ото: “атЉанин дан

ѕравославЪе и свет

21 / 04 / 2016

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0