Srpska

Ѕити пажЪив према себи

Ўта значи пазити на себе и зашто Ље то тако важно?  ако не бити расеЉан у молитви? » како у свакодневном животу сачувати осеЮаЉ присуства ЅожиЉег? ќдговара протоЉереЉ ќлег —теЬаЉев.

††††

” светом писму Ље записано: „ѕази на себе и на науку (то Љест у —ветом ѕисму и ѕредаЬу.- прим.аут.), истраЉ у томе; Љер чинеЮи ово, спасиЮеш и себе и оне коЉи те слушаЉу.“ (1 “им. 4: 16)

¬рло важне речи Ље записао светитеЪ »гЬатиЉе (ЅрЉанчанинов): „—уштина свих вежби у √осподу Ље пажЬа. Ѕез пажЬе све те вежбе су бесплодне, мртве. ќнаЉ ко жели да се спаси, треба да се изграРуЉе онако како би могао да чува пажЬу према себи не само у самоЮи, него и у расеЉаности у коЉоЉ се понекад, због околности и против своЉе воЪе, наРе. Ќека —трах ЅожиЉи на ваги срца претегне сва друга осеЮаЬа и тада Юе бити могуЮе сачувати пажЬу према себи и у безмолвиЉу у келиЉи и у хаосу коЉи окружуЉе са свих страна.“ » отац ѕавле ‘лоренски Ље писао да Ље „главно место црквеног расула непажЬа, а не промишЪаЬа о култу“.

«биЪа, можемо бити пажЪиви и према другим Ъудима. Ќа пример, када разговарамо са врло важним, поштованим особама, свим силама се концентришемо на слушаЬе Ьихових речи. ћожемо бити пажЪиви и према нашим ближЬима, роРацима, или онима коЉи су нам се обратили за помоЮ. јли, аваЉ, недовоЪно Ље пажЪив човек према самом себи.

ѕре свега треба сконцентрисати пажЬу на она осеЮаЬа коЉа испуЬаваЉу наше срце. —вети оци уче како да удубимо своЉ ум у сопствено срце и промишЪаЉуЮи да контролишемо кретаЬе осеЮаЬа.

ќпште Ље познато да Ље, као резултат греховног пада, емотивни апарат човека пострадао на наЉгори могуЮи начин. » ’ристос Ље говорио да „из срца излазе зле помисли, убиства, преЪубе, блуд, краРе, лажна свЉедочеЬа, хуле.“ (ћф. 15: 19).

Ѕлажени £ероним —тридонски: „»з срца,-каже ќн,-излазе зле помисли. —уштина, или почетак поступка ниЉе у мозгу, као код ѕлатона, а у складу са ’ристом, у срцу. “реба уразумЪивати оне коЉи сматраЉу да Раво изазива мисли и да оне не проистичу из наше сопствене воЪе. Ааво може потпомагати и распламсавати зле помисли, али их не може раРати“.

», нажалост, свет чула некада почиЬе да доминира над пажЪивим односом према себи. “ада постаЉемо робови сопствених осеЮаЬа: распложени смо-молимо се, нисмо расположени-не молимо се или скраЮуЉемо молитвено правило толико да малтене молитве ни нема. ” таквоЉ ситуациЉи морамо показати ревност. јпостол ѕавле Ље видео тешкоЮе овакве протвречне пажЬе према себи, посебно у молитвеном животу, и у 1-оЉ ѕосланици  оринЮанима он означава проблем речима: „Ўта треба, дакле?“ », одговараЉуЮи на то питаЬе, пише: „Ўта треба, дакле? ћолиЮу се Ѕогу духом,(то Љест срцем.-прим. аут.), а молиЮу се и умом; хвалиЮу Ѕога духом (тЉ. срцем-прим. аут.), а хвалиЮу и умом.“ (1  ор. 14: 15), како нас свет чула не би учинио слугама тих варница наше душе. ≈мотивни апарат човека Ље, као што сам веЮ говорио, наЉвише пострадао услед греховног пада.

„итамо: „» √оспод (Ѕог) видеЮи да Ље неваЪалство Ъудско велико на земЪи, и да су све мисли срца Ьихова свагда само зле“ (1. ћоЉ. 6: 5)

ѕреподобни £ефрем —ирин: „ѕомисли срца Ьиховиг биле су зле у свако време Љер не само повремено, веЮ су стално и у свему грешили, и ни даЬу, нити ноЮу нису престаЉали да испуЬаваЉу своЉе лукаве помисли“.

» човек треба увек да контролише свет сопствених осеЮаЬа. “о помаже онда када се удубЪуЉемо у себе и у —вето ѕисмо, тЉ. прилагоРавамо унутрашЬе стаЬе своЉе душе речима Ѕожанственог ќткровеЬа. ≈во шта Ље о томе писао светитеЪ »гЬатиЉе (ЅрЉанчанинов): „јко имаш слободне минуте током дана, употреби их за читаЬе са усрдном пажЬом неких изабраних молитава, или неких изабраних места из —ветог ѕисма и тим речима подкрепи душевне снаге исцрпЪене делатностима усред суЉетног света. ”колико немаш тих златник минута, треба да жалиш о Ьима као о губитку блага. Ўта Ље изгубЪено данас, не треба губити наредног дана, Љер наше срце се са лакоЮом предаЉе нераду и заборавности од коЉих се раРа мрачно незнаЬе, толико погубно на путу ЅожиЉем, на путу Ъудског спасеЬа“.

ƒешава се и то,да када се човек моли, чита Љедне или друге молитве, на пример ЉутарЬе или вечерЬе правило од непажЬе према себи он одЉедном губи смисао тих молитвених речи и каткад се пита: „ оме се Ља то молим? £е ли то молитва »сусу или ћаЉци ЅожиЉоЉ?“ » човек почиЬе да тражи по кЬизи. ” молитви мора да доминира пажЬа срца, тЉ. сЉедиЬеЬе ума и чула. Ќаши преци, када су се молили из илустрованих ѕсалтира,  анона, имали су пред собом текст коЉи ниЉе био раздеЪен на речи. » не треба мислити да Ље то била уштеда папира или пергамента. Ќе! —асвим Ље нешто друго.  ада Ље у ћолитвенику текст подеЪен на речи, човек их може читати и при томе мислити о нечему другом. ј ако Ље пред нама текст написан у складу са древном традициЉом, а такав Ље обичаЉ био и код старих √рка и £евреЉа, онда човек не може мислити о било чему: ако Ље текст неиспрекидан, без поделе на речи-чим мисао одлети, попусти пажЬа, одмах се прекида процес читаЬа. Ћично, користим савремено издаЬе  иЉевског ѕсалтира (1379.г.)- одговара ми да, служеЮи се древном мудрошЮу, одржавам пажЪив однос према тексту. —ада су ти факсимили доступни и било коЉи човек може набавити такву кЬигу.

††††

≈то, таква пракса преношеЬа материЉала, Ьеговог чуваЬа сведочи о више него пажЪивом односу наших предака према молитвеном животу. ƒа се сазнаЬе не раслабЪуЉе и не расеЉава.

„”хо коЉе слуша караЬе животно наставаЮе меРу мудрима“ (ѕрич. 15: 31)

ѕажЪиво се морамо односити и према нашим поступцима у куЮи и ван Ье. Ќажалост, често се догаРа да се сетимо да смо хришЮани само када смо у храму, на богослужеЬу, на пример када заЉедно изговарамо —имбол вере, или молитву „ќче наш“. јли верник Ље призван да буде хришЮанин и у храму и ван храма- код куЮе, на послу, како бисмо свугде пребивали са осеЮаЉем да живимо у присуству ЅожиЉем. «а древне праведнике као што су ≈нох (види: 1 ћоЉ. 5: 22), ЌоЉе (види: 1 ћоЉ. 6: 9), јврам (види: 1 ћоЉ. 24: 40) речено Ље да су ишли са Ѕогом и пред Ѕогом. Ўта значи „иЮи са Ѕогом“ или „пред Ѕогом“? «начи живети са потпуним сазнаЬем о животу у присуству —творитеЪа.

«начи живети са мишЪу, како су говорили у дане √оспода »суса ’риста, да се изнад тебе налази ќко коЉе све види, ”хо коЉе све чуЉе и да постоЉи кЬига у коЉу се записуЉу сви твоЉи поступци.

ѕротоЉереЉ ќлег —теЬаЉев
—а руског »ва ЅендеЪа

25 / 04 / 2016

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0