Srpska

Ђ–авнодушност Ље последица безверЉаї

–азговор са старцем »лиЉом (Ќоздриним)

–авнодушни однос према блиским Ъудима, незаинтересованост за туРу невоЪу, апатиЉа као уобичаЉено стаЬе душе... “о Ље готово постало норма. «ашто Ље равнодушност тако распростраЬена данас? Ўта да се ради ако и хришЮанин осеЮа неку умртвЪеност душе?  ако да духовни пастир не постане сличан свештенику из приче о добром —амариЮанину? » како споЉити душевно саосеЮаЬе, Ьену способност за разумеваЬе туРе несреЮе и за радоваЬе радостима ближЬих, са равнодушним односом према матириЉалном добру света и самом свету? «а одговоре на ова питаЬа дошли смо ка искусном духовнику Ц старцу схиархимандриту »лиЉи (Ќоздрину).

††††

Цќче »лиЉане, добар дан! ¬елико хвала што сте пристали да одговорите на питаЬа портала „ѕравославие.ру“. ƒанас бисмо хтели да попричамо са ¬ама о равнодушности. Ќас обузима равнодушност и нема човека коЉи се ниЉе сусрео са тим бар Љеданпут у животу. ќткуда та равнодушност у Ъудима?

Ц “акво Ље наше време. ќво Ље прелазни период: променио се наш начин живота, променила се политичка платформа. ќд совЉетског поимаЬа живота ми смо се окренули ка садашЬем када –усиЉа почиЬе у некоЉ мери да се усмерава на духовни план. ј ето школа ниЉе престала да буде совЉетска, ниЉе се променила, ниЉе прешла на таЉ ниво коЉи би требало да заузме. ћи смо се окренули ка Ѕогу, а школа?

ѕитаЬе Ље углавном о младима. ј зрелиЉи, озбиЪниЉи Ъуди, они коЉи су се обратили вери, Ѕогу, по правилу, нису равнодушни. ќни су се искрено окренули Ѕогу, искрено схватили смисао живота, суштину живота, како да изграде своЉ живот. » не можемо реЮи за Ьих да су равнодушни, индиферентни. јли млади Ъуди су, нажалост, баш такви у садашЬе време.

Ќаши наставници су веЮ дубински задоЉени прошлим совЉетским васпитаЬем. „ак и када они не предаЉу сувише совЉетски, и тада ипак апсолутно не пружаЉу оно што би требало да пруже младима у овом времену, када смо се окренули нашим духовним вредностима. ” данашЬе време наступио Ље таЉ тренутак када веома велика одговорност лежи на наставницима. ј они не желе да се окрену према духовном понашаЬу, ка васпитаЬу, неЮе да предаЉу ученицима духовне вредности. ќни то потпуно игноришу.  ако на факултетима, тако и у школама... » то Ље наравно страшно.

Ц ќче, почели сте разговор о образоваЬу, на могу да ¬ас не питам о следеЮем проблему. ƒанас се сусреЮемо са тим да се из школске лектире уклаЬаЉу нека класична кЬижевна дела и замеЬуЉу савременим Ц то се обЉашЬава тиме што се они баве истом проблематиком. –ецимо уместо ‘.ћ. ƒостоЉевског може бити одабран неки други савремени аутор...

Ц ћи углавном данас ,нажалост, сву одговорност пребацуЉемо на наше наставнике. ј веЮина Ьих ако и предаЉу нешто ново, другачиЉе него у совЉетском периоду, ипак апсолутно не даЉу младима никаква схватаЬа да човек треба да одабере за себе оно што Ље вредно за Ьега самог. Ќажалост тога нема. ќно што Ље совЉетско веЮ не пружаЉу, али ни друго. јли наставници веЮином и нису криви за то - они сами не знаЉу шта треба, Ьих треба слати на едукациЉу и дати им правилне ориЉентире. ќни не знаЉу ни о чему другом да причаЉу осим о совЉетском. ј сада совЉетско ниЉе у моди. «ато долази до тога да сама омладина бира Ц и бира оно што ЬоЉ се свиди. ≈то каква Ље сада ситуациЉа, нажалост.

£а не знам какви су сада програми, не могу да судим о томе шта предаЉу на универзитетима. Ќаравно, сада никога не присиЪаваЉу да потврРуЉее оданост марксизму, али ни не пружаЉу оно што Ље заиста потребно. ј потребна Ље наравно веронаука. «бог тога што, пре или касниЉе, човек у овом животу треба да добиЉе стварне ориЉентире, истините духовне вредности, да постане део ÷ркве, да упозна ѕравославЪе, истинска духовна знаЬа, а Ъуди као да остаЉу изван тога, ван предела истинске духовности. “ако долази до равнодушности. Ќа велику жалост.

Ц ∆елео бих да поразговарамо о причи о добром —амариЮанину.  ако да се савремено свештенство не поистовети са тим левитом коЉи Ље прошао мимо човека коЉему Ље била потребна помоЮ?  ако да не остави неког без утехе? Ўта треба да памти савремено свештенство?

Ц ƒобар самариЮанин се побринуо о човеку, палом у руке разбоЉника, коЉи Ље упао у невоЪу. Ќаравно у причи се разоткрива пастир коЉи Ље први требало да се побрине о несреЮнику. јли и свештеник и левит су прошли мимо болесника. “у се разоткриваЉу фарисеЉи и садукеЉи коЉи су знали «акон ЅожиЉи. √оспод разоткрива таквог свештеника. ќн Ље мислио да Ље он виши тога, он иде да испуЬава своЉе свештеничке обавезе и ниЉе обавезно да се побрине о човеку кога су пребили разбоЉници. » √оспод не само овде, али и на другим местима разоткрива фарисеЉе и садукеЉе. «аЉедно са тим и свештенство. јли се ипак Љавио оцу £ована  рститеЪа, исто пастиру, архангел √аврило да би донео вест о роРеЬу Ьеговог сина, што се што се тумачи кроз то што Ље оваЉ пастир на правилан начин служио Ѕогу, мада и старозаветно, како Ље заповеРено. «ато му се Љавио архангел √аврило да донесе вест о роРеЬу £ована  рститеЪа.

Ц ј шта данашЬи пастири треба да се сеЮаЉу да би би се поистоветили са тим старозаветним Љунацима?  ако они треба да се поставе правилно, како да комуницираЉу са своЉом паством?

ЦЌаравно, треба да постоЉи одговорност. “о Ље Љасно. £еванРелиЉе увек разоткрива равнодушност, окошталост. Ђ“ешко вама кЬижевници, фарисеЉи и садукеЉи!ї Цразобличава их √оспод. “о се тиче и савремених равнодушних пастира.

††††

Ц ќче, мало ми Ље незгодно да цитирам пред ¬ама —вето ѕисмо, али, да бих поставио питаЬе, Ља Юу навести цитат. јпостол ѕавле Ље рекао: Ђ£ер Ља сам се научио да будем задовоЪан оним што имам. «нам и понизити се, знам и изобиловатиї (‘лп. 4: 11Ц12).  ако да васпитамо у себи равнодушност према стварима у коЉима уживамо?  ако се одреЮи тих добара коЉе нас наводе на грех?

Ц —ада Ље код нас у ÷ркви пост, уздржаваЬе. » сваке среде и петка треба се уздржавати од мрсног. ј у нашоЉ историЉи колико имамо великих подвижника, светитеЪа, мученика! —ве то треба знати, разумевати, сеЮати се тога. —еЮати се тога како су живели наши свеци, преци. ј како су живели ми можемо да проценимо гледаЉуЮи староверце коЉи се веома строго придржаваЉу преРашЬег.  олико пута ми данас правимо по 16 поклона? ƒакле код старовераца сви поклони су земни. “ако су раниЉе радили, а они и сада тако раде. ј ми сада имамо само 4 земна, остали 12 су поЉасни поклони. ј како Ље било строжиЉе некад!

Ц ќче, а да ли можемо назвати Ъуде, коЉи се не интересуЉу духовним и религиозним животом, равнодушнима?

Ц ƒа, наравно. Ќа велику жалост. «ато што Ъуди неЮе да размишЪаЉу у чему Ље суштина нашег живота, Ьегов циЪ. » ово Ље равнодушност, незаинтересованост, занесеност нечим другим.

ј шта ми да причамо о вери када има толико сведочанства! —ваки човек ако се замисли може да схвати да Ѕог постоЉи, да човек има душу, да постоЉи вечни живот. ќн прилази томе Љако близу. Ќаравно, пуно зависи од породице, коЉа ниЉе дала правилне смернице, како у духовном смислу, тако и у смислу радозналости. јли човак и сам може да се замисли. »ма ипак примера ревности за духовну истину, за црквени живот. ј то Ље вечност. –ечено Ље: Ђ» ови Юе отиЮи у муку вечнуї. «ашто "вечна мука", зато што су одустали, нису хтели добровоЪно да сазнаЉу шта Ље суштина нашег живота. Ќису прихватили истинску Ъубав.

Ц ќче, вама се обраЮаЉу многи и ви знате Ьихове животне приче. ƒа ли меРу Ьима има много равнодушних?

Ц ќвде, наравно, више се сусреЮем са Ъудима, коЉи се бриближаваЉу вери, Ъудима са духовним усмереЬем. јли дешава се и да се сусретнеш са онима, коЉи се подсмеваЉу вери. ” совЉетско време било Ље пуно таквих Ъуди, коЉи нису ничим аргументовали своЉа увереЬа осим изругиваЬа над вером. —ада нема таквих Ъуди коЉи би се подсмевали вери, или они просто Юуте. –авнодушни. Ќаравно сада има више Ъуди коЉи постаЉу верници, труде се.

 ада човек сазнаЉе довоЪно о вери, када он уРе у суштину духовног живота Ц а такву благодат √оспод даЉе Ц он, наравно, жали за своЉим родитеЪима ако су неверници, жали за своЉом браЮом, сестрама, али жали чак и за познаницима Ц Љер ови Ъуди не желе себи добро, не желе живот. «ато што вера чини суштину нашег живота, Љер човек има душу, Ѕог постоЉи. ѕостоЉи и постоЉаЮе! ћи знамо, како Ље речено, да Юе бити васкрсеЬе мртвих.

ј када човек живи духовним животом, у Ьему Ље увек радост, мир, Ъубав ка другима. » благодат ЅожиЉа одушевЪава Ьега, способна дати подстицсаЉ раду, мирним односима, свему доброме. » супротно, човек коЉи удаЪен од вере не може да сачува мир у колективу, а и у породици често бива лоше - и породица се распада.

††††

Ц ќче, а како победити равнодушност, како Ље савладати?

Ц  ако победити? ¬ером чврстом, животом духовним. јко Ље човек устремЪен ка Ѕогу он Юе увек надвладати.

Ц ¬и сте говорили о благодати. ј како не изгубити благодат?  ако сачувати у себи ту мирну настроЉеност долазеЮи куЮи са напорног рада?

Ц  акву ми имамо супротност? ¬еру и безвериЉе? ѕостоЉи Ѕог. Ѕог и Љесте све свето. Ѕог Ље нама подарио живот. јли постоЉе тамне снаге, Раво постоЉи. » неки богослови говоре да постоЉи подела измеРу добра и зла. ƒобро узгаЉа Ѕог, зло Ц Раво. ќн покушава што Ље могуЮе више Ъуди одвести од Ѕога и искушавати да би направио сваРу, да би напакостио човеку. «ато човек често отпада од норме, упада у равнодушност, грех. » као резултат човек осеЮа, на пример, раздраженост, он губи мир у души своЉоЉ. » наравно губи благодат. «ато Ьегова душа тугуЉе. јли човек треба да разуме одакле се поЉавила у души ова неприЉатност, туга. «бог тога Ље код нас у ÷ркви и утврРено покаЉаЬе, зато се ми причешЮуЉемо у ѕравославноЉ ÷ркви.

≈то десила се нека сваРа, или у породици са децом, или са колегама на послу, и човек осеЮа да Ље он изгубио таЉ мир у души. Мегова душа подсеЮа да Ље то грех, ненормалност. «ато Ље код нас у ÷ркви утврРено покаЉаЬе, причешЮе. „овек се припрема за причешЮе. ј постити на ¬елики пост Ље обавезно.

Ц 18. априла 1993 године у ќптиноЉ пустини било Ље извршено страшно убиство три монаха. ќно Ље потресло многе. ” вези са тиме хтео бих да ¬ас питам, оче, како се у складу са учеЬем ÷ркве треба односити према смрти? » како ми треба да живемо да бисмо увек били спремни да се суочимо са смрЮу?

”биЉени (слева надесно) инок “рофим (“атарников), Љеромонах ¬асилиЉе (–осЪаков), инок ‘ерапонт (ѕушкарев) ”биЉени (слева надесно) инок “рофим (“атарников), Љеромонах ¬асилиЉе (–осЪаков), инок ‘ерапонт (ѕушкарев)
††††

Ц «а човека Ље смрт природна. £асно да Ље он овде, у овом свету, привремено. „ак и када Ље у питаЬу миран живот.

ј неки просто са радошЮу, са осмехом умиру. ƒруги умиру веома страшно, у агониЉи. Ќеко умире насилном смрЮу, убиством или нечим сличним. ј ми смо имали много ратова, и много Ъуди Ље тада погинуло.

—веЉедно Ље, наравно, какав Ље одлазак из овог света у свет вечности.

ƒа, наша браЮа Љеромонах ¬асилиЉе, инок “рофим и инок ‘ерапонт... “рофим и ‘ерапонт су знонили у звонику, а отац ¬асилиЉе Ље ишао у скит Ќаравно убица Ље добио задатак, то ниЉе било стихиЉно убиство. «адатак да уплаши оне коЉи долазе у манастир. ƒа ослаби ќптину пустиЬу. Ќису хтели да се ќптина преподи. Ќаш комсомол (— ќ£)... “ребало Ље уплашити Ъуде, уплашити малодушне...

Ц ќче, захваЪуЉем ¬ам у име читалаца, гледалаца и редакциЉе портала Ђѕравославие.руї на томе што сте нам посветили ¬аше драгоцено време.

—а схиархимандритом »лиЉаном (Ќоздрином)
разговарао Ќикита ‘илатов
— руског јлександар АокиЮ и јна ¬едЉаЉева

02 / 05 / 2016

     оментари:

    2016-07-08
    13:36
    Milorad:
    Divan i poucan intevju sa o. Ilijanom. Gde da citamo nesto vise o njemu?

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0