Srpska

”покоЉио се др ∆арко ¬идовиЮ

ѕрошле вечери 18. маЉа 2016. г. престало Ље да куца племенито срце нашег наЉвеЮег историчара цивилизациЉе и философа богословЪа, професора ∆арка ¬идовиЮа.

∆арко ¬идовиЮ Ље роРен 1921. године у Ѕосни у “ешЬу код ƒобоЉа. ” обе £угославиЉе (оне пре 1941. и оне после 1945. године) живео Ље и школовао се у четири града : —араЉеву, Ќовом —аду, «агребу и Ѕеограду. ќд 1939. до 1941. године студирао Ље у —араЉеву, Ќовом —аду, «агребу и Ѕеограду. ќд 1939. до априлског рата 1941. г. студирао Ље у «агребу: прва три семестра - медицину, а у четвртом семестру прешао Ље на философиЉу.

ѕо распаду  раЪевине £угославиЉе и формираЬе Ќƒ’ био Ље ухапшен у —араЉеву 6. октобра 1941. године. »з —араЉевског затвора у Љедном од транспорта налазио се и —вети великомученик ¬укашин ћандрака, кога Ље ∆арко познавао и изузетно волео. ѕруга уског колосека из —араЉева одвезла их Ље до —лавонског Ѕрода, па онда у усташки конц-логор £асеновац (од 8. до 17. маЉа 1942. године), одакле су га специЉалне —— дивизиЉе нацистичке Ќемачке пребациле наЉпре у логор у ЌемачкоЉ, а потом и у радни логор у ќсену, Ќорвешка. ” тоЉ стравичноЉ цивилизациЉи логора, гледаЉуЮи честа самоубиства логораша коЉи су скакали на електричну ограду не видевши смисао живота, ∆арко Ље нашао смисао живота у осеЮаЉу Ѕога у свом срцу, а о том преображаЉу Ље ретко говорио.

»з логора у ЌорвешкоЉ побегао Ље 1943. године у Ўведску, где су бегунци из Ќорвешке, ‘инске и Ќемачке били примани с великом бригом шведске државе. “у Ље добио статус стипендисте  раЪевине и краЪа Ўведске, што му Ље омогуЮило да до 1945. године студира на ”ниверзитету у ”псали.

ѕо повратку у ќтаЯбину, 1945. године, осумЬичен као ратни стипендиста шведског краЪа, био Ље ухапшен од стране комунистичких власти. ” неколиким затворима био Ље заточен до децембра 1947. године, када Ље пуштен на слободу пошто му ниЉе утврРена никаква кривица.

¬ише пута прекидане студиЉе - због рата, заточеништва у нацистичким логорима и комунистичким затворима - наставио Ље на Ѕеоградском универзитету 1948, а завршио их Ље 1952. године. —тудирао наЉпре философиЉу (група за историЉу философиЉе), а онда и историЉу уметности.

ѕо завршетку студиЉа дипломирао Ље на  атедри за философиЉу и на  атедри за историЉу уметности под руководстом професора —ветозара –адоЉчиЮа (—ветозар –адоЉчиЮ Ље успео, по речима ∆арка ¬идовиЮа, да организуЉе велику изложбу средЬовековног српског сликарства коЉу Ље отворио лично Ўарл ƒе √ол и коЉа Ље задивила јлбера  амиЉа и ћерлоа ѕонтиЉа; та изложба Ље учинила више од целокупне дипломатске активности свих политичара до дана данашЬег).  ао историчар цивилизациЉе увидео Ље да су политичари наЉштетниЉи елемент модерне историЉе.

ѕо завршетку студиЉа (дипломирао Ље на  атедри за философиЉу и на  атедри за историЉу уметности) запослио се у —араЉеву, где Ље од фебруара 1953. године радио као универзитетски асистент - предавач при  атедри за историЉу уметности и цивилизациЉе.

ƒокторску тезу ћештровиЮ и савремени сукоб скулптура са архитектом предао Ље у Ѕеограду маЉа 1955. године, а одбранио Ље на ‘илософском факултету Ѕеоградског универзитета 1958. године. ƒо 1961. године предавао Ље на —араЉевском универзитету као доцент и ванредни професор.

«бог политичких притисака, 1961. године био Ље принуРен да напусти —араЉевски универзитет и да се пресели у «агреб, где Ље на —веучилишту као редовни професор предавао историЉу цивилизациЉе.

††††

«бог Љавно израженог отпора агресивном наступаЬу хрватског национализама и ширеЬу србофобиЉе, године 1967. отпуштен Ље са —веучилишта и прогнан из «агреба. £ош у «агребу написао Ље текст за  Ьижевне новине да Ље ÷ентрални комитет седиште разбиЉаЬа £угославиЉе, и то Ље обЉавио тадашЬи уредник ћомо  апор. £осип Ѕроз Ље за то сазнао и рекао да се не реагуЉе на ту изЉаву, па Ље ∆арко тврдио да Ље тек тад схватио колико Ље та идеЉа о разбиЉаЬу £угославиЉе, коЉу Ље делио са своЉим приЉатеЪем Ѕранком ОопиЮем, уствари, опасна. ѕреселио се у Ѕеоград 1969. године и писао различите кЬижевне критике и импресиЉе о сликарству, посебно о сликарству £ована ЅЉелиЮа. «апослио се касниЉе у »нституту за кЬижевност и уметност, где Ље радио до 1986. године.

ќд значаЉниЉих дела поменуЮемо само нека: ћештровиЮ и савремени сукоб са архитектом, —араЉево 1960; ќгледи о духовном искуству, —фаирос, Ѕеоград 1989; Мегош и  осовски завЉет у новом вЉеку, ‘илип ¬ишЬиЮ, Ѕеоград 1989; —рбиЉу у £угославиЉи и ≈вропи, —ветосавска кЬижевна заЉедница, Ѕеоград 1944; “рагедиЉа и ЋитургиЉа, ≈сеЉ о духовноЉ судбини ≈вропе, ¬изантиЉско огледало, Ќиш 1948; ЋитургиЉска таЉна —ветог ѕисма, √утенбергова галаксиЉа, Ѕеоград 2002; » вера Ље уметност, «авод за унапреРеЬе образоваЬа и васпитаЬа, Ѕеоград 2008; »сториЉа и ¬ера, приредио и диван есеЉ написао православни публициста ћатеЉ јрсениЉевиЮ («авод за унапреРеЬе образоваЬа и васпитаЬа, Ѕеоград 2008).

††††

ћноге радове Ље штампао у научним зборницима, тематским издаЬима групâ аутора, антологиЉским изборима, националним хрестоматиЉама.

∆арко ¬идовиЮ Ље грчку трагедиЉу сматрао наЉвеЮим оствареЬем Ъудског духа, и као и Ѕлез ѕаскал откривеЬе Ље презпоставЪао прометеЉским напорима Ъудског духа да откриЉу смисао Ъудске егзистенциЉе. “а веза Ље исто толико чврста и очигледна, колико и неиспитана. ” МегошевоЉ ,,Ћучи микрокозма ” поетске визиЉе се могу тумачити само терминима платонске духовности и платонски мислеЮег хришЮанства. Ѕез таквог приступа сви досадашЬи покушаЉи приказа и тумачеЬа Мегошеве ,,Ћуче микрокозма” представЪаЉу не само промашаЉ, веЮ и нека груба изопачеЬа Мегошеве духовности. јли онда настаЉе и питаЬе: ќткуд Мегошу платонизам; откуд ако ни наЉвише, унирезитетско образоваЬе не отвара човеку ни дан-данас приступ и видике према платонизму?

ѕрофесор ∆арко ¬идовиЮ Ље у самом почетку био предсвач на Ѕогословском факултету —ветог ¬асилиЉа ќстропшког у ‘очи, “акоРе, проф. ∆арко Ље предавао истоприЉу уметности на јкадемиЉи —ѕ÷¬ умиетности и консревациЉу.

”гасио се са последЬим погледом над нашом стварношЮу живот нашег наЉвеЮег историчара цивилизациЉе, професора ∆арка ¬идовиЮа. ќвог носиоца ордена —ветог —аве за животно дело о нашем наЉвеЮем српском барду, Мегошу, краси, пре свега, Љедноставност, отвореност, хришЮанска спонтаност и искреност по коме су га сви приЉатеЪи познавали. ”век Ље имао носталгиЉу за Ѕогом коЉи га Ље своЉим чудесним промислом и водио кроз оваЉ свет, и за своЉима, супругом ќлгом и сином кога Ље трагично изгубио. Ќека га помене √оспод у ÷арству —воме и нека му подари венац славе коЉи ќн даруЉе богоподобнима!

††††

—а ∆арком ¬идовиЮем изгубили смо Љедног великог човека диЉалога истине са нашом флуидном стварношЮу у коЉоЉ Ље он успешно налазио Љезик симбола коЉи нас Ље преко ЋитургиЉе водио ка ÷арству небеском преображаваЉуЮи твар у Ќово Ќебо и Ќову «емЪу.

ќпело Юе служити ћитрополит црногорско-приморски г. јмфилохиЉе 20. маЉа 2016. године у цркви —ветог Ќиколе на Ќовом гробЪу у Ѕеограду са почетком у 12 часова.

√оран –аденковиЮ,
проф. ЅогословиЉе —ветога —аве

»нформативна служба —рпске ѕравославне ÷ркве

20 / 05 / 2016

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0