Srpska

ћесогеЉски митрополит ЌиколаЉ: Ђјко —абор не буде —вет Ц неЮе бити ни ¬еликї

ќвих дана се високопреосвеЮени митрополит ћесогеЉски и ЋавреотиЉски ЌиколаЉ обратио клиру и верном народу своЉе митрополиЉе окружном посланицом Ђќ сазиваЬу —ветог и ¬еликог —абора на  ритуї следеЮе садржине:

††††

ƒраги оци и браЮо,
’–»—“ќ— ¬ќ— –≈—≈!

Ќаравно, знате да Юе у недеЪу, на ѕедесетницу, почети такозвани Ђ—вети и ¬елики —аборї коЉи Юе траЉати десетак дана.

ќваЉ сабор Юе бити свеправославни: другим речима, у Ьему Юе учествовати делегациЉе свих ѕравославних аутокефалних ÷ркава, коЉе Юе представЪати архиЉереЉи на челу с патриЉарсима и архиепископима. Ќеки сматараЉу да оваЉ скуп има карактер ¬асеЪенског —абора, премда сами због нечега избегаваЉу да га тако називаЉу.

ћожда Ље оваЉ —абор Љедини сабор таквих размера у другом милениЉуму и можда Ље Љедини после отпадаЬа –има од Љединства осталих ÷ркава, односно, од тела £едне —вете —аборне и јпостолске ÷ркве, као што се каже у —имволу вере.

«ато Ље свима Љасно колико се озбиЪне наде и очекиваЬа полажу у оваЉ сабор. » сматрам своЉом наЉвеЮом пастирском дужношЮу да вам се обратим како бих вам рекао нешто о ЬеговоЉ вредности и значаЉу, Љер народ у нашоЉ црквеноЉ традициЉи не само да посматра оно што се дешава, веЮ учествуЉе молитвом, речЉу или здравим реакциЉама на живот ÷ркве.

ќвакав —абор се сазива у име нашег “риЉединог Ѕога. Мегов циЪ Ље пре свега духовни, усмерен Ље на уЉедиЬеЬе верника, на пружаЬе подршке, на указиваЬе истинитог пута, на исцеЪеЬе од заблуда, а истовремено представЪа сведочанство савременом свету у оквиру своЉе мисиЉе, односно, открива Љединствену ЅожиЉу истину Ђсвим народимаї по √осподЬоЉ заповести (ћт. 28: 29).

—абор то треба да учини ослаЬаЉуЮи се на правилно тумачеЬе —ветог £еванРеЪа, на —вето ѕредаЬе претходних —абора, на учеЬе светих отаца, и природно, имаЉуЮи у виду проблеме данашЬице.

«бог тога, као што свима треба да буде Љасно, полазне тачке и формулациЉе оваквог —абора треба да буду Љасне, снажне, пророчке и богонадахнуте. ќчекуЉемо да Юемо чути глас ЅожиЉи први пут за хиЪаду година саборног ЮутаЬа, посебно у наше Ђзло и поквареної доба (5 ћоЉс. 32: 5) препуно заблуда, компромиса, Юорсокака, превара, Љереси, негираЬа, атеистичке злобе, измене вечних моралних принципа, вишеструког мешаЬа у Ъудску природу, у време нестабилности света, технолошке свемоЮи, дигиталне самоизолациЉе, координираног вреРаЬа Ѕога, масовног уништаваЬа древних култура, насилног пресеЪаваЬа народа из места Ьиховог историЉског боравка, [у време] апокалиптичких прогона хришЮана.

√лас ÷ркве треба да буде глас Ђнад водом великомї (ѕс. 29: 3), Ђглас слаповаї (ѕс. 42: 7), он треба да узбуркава свет и да васкрсава умируЮе животе.

”колико нисмо спремни за нешто слично, боЪе Ље да причекамо, боЪе Ље Ц чак и у последЬем часу Ц да одложимо —абор за друго време. ѕросто фотографисаЬе на  риту четристо епископа с дежурним осмесима после ЂпресипаЬа из шупЪег у празної, после потписиваЬа текстова без зрна истине и без капи живе воде, без духовне речи, с неЉасним богословским формулациЉама коЉе се због нечега специЉално уводе, с намером да се замаскираЉу истина и уреРеЬе стварности Ц све то неЮе понизити суштину —абора, али Юе у одговараЉуЮем тренутку Љедном и заувек нанети непоправЪиву штету православном сведочанству.

—абор треба да буде одржан уколико Ље у стаЬу да каже и покаже нешто толико важно, што Юе васкрснути наду свих нас, што Юе просветити нашу таму, што Юе расеЉати сумЬе у то да под параваном црквених интереса бранимо политичке или себичне интересе наше епохе.

÷ела васеЪена жуди за истином, надом, светлошЮу, силом, животом и истинитошЮу. —ве то толико недостаЉе данас. ѕрепуни смо лажи, повлаРиваЬа, просечности, сумЬичавости, мртвих религиЉа, троме вере, верских сувишака без садржаЉа, ситног и глупог привида и лицемерних загрЪаЉа.

—ити смо секуларизма, синкретизма, вишезначности, двосмислености, богословЪа ради озлоглашеног пиара, одступаЬа ÷ркве од таЉне спознаЉе истинитог Ѕога и проЉавЪиваЬа Мегове воЪе и Ьеног претвараЬа у верски Ђпроизводї световног усмереЬа.

Ќадамо се и молимо се за то да —абор не буде само пример Љединства, што наравно, само по себи веЮ ниЉе мало, веЮ да постане у одреРеноЉ мери и пророчански. «аиста, чиЬеница да Юе се срести све ѕравославне ÷ркве показаЮе да без обзира на разноврсност Љезика и култура, без обзира на Ъудске мане и пороке, без обзира на неспоразуме и противречности меРу Ьима, без обзира на могуЮе несугласице и сукобе, имамо заЉедничку веру у “риЉединог Ѕога и √оспода Ѕогочовека »суса ’риста, веру у таЉне ÷ркве и човека, и да ову заЉедничку веру обЉавЪуЉемо и признаЉемо за велику и свету, што —абор чини ¬еликим и —ветим.

јли и Ьегова реч треба да буде богонадахнута. ќн, као и претходни —абори, треба да анализира историЉу и да дâ оцену нашег времена, коЉе се разликуЉе од других епоха, да постане незаборавни печат у животу ÷ркве. ƒа постане глас ЅожиЉи данас! »наче га не треба одржавати. ƒовоЪно нам Ље Мегово ЮутаЬе.

Ќе желимо да слушамо Ъудске речи данашЬих епископа, не желимо да знамо шта мисле ни наЉпаметниЉи и наЉобразованиЉи меРу Ьима.

∆елимо да чуЉемо глас √оспода из уста наших епископа, и не само то Ц чезнемо за вапаЉем нашег —абора. јко ми, данашЬи хришЮани, не добиЉемо утеху и подршку, ако не будемо освеЮени, ако се потоЬе епохе не буду обраЮале овом —абору као извору истине, коЉи Ље смисао Ьеговог окупЪаЬа? –еч, изречена од стране ÷ркве, у суштини не може бити ни тривиЉална, ни половична, ни мала.

ј —абор треба да каже много тога.

„итав милениЉум надахнут богословском мудрошЮу светаца као што су √ригориЉе ѕалама, искуством сталне и непрекидне молитве (коЉа Ље чак подвргнута анализи од стране богослова и светаца као што су ЌиколаЉ  авасила и —имеон —олунски), животом пуним исповедаЬа и крви мученика, [милениЉум] напоЉен зноЉем великих аскета као што су преподобни —ерафим —аровски и савремени свети старац ѕаЉсиЉе, [милениЉум] коЉи Ље све до данашЬих дана обележен знацима и чудима светаца као што су светитеЪ ЌектариЉе и свети  римски архиепископ Ћука, светаца –уске, √рчке и балканских ÷ркава и целог света у целини; [цео милениЉум] Ље био пут морем благодати ЅожиЉе у црквеном Љединству Ц и све то, наравно, мора бити формулисано Ђновом речЉуї коЉу Юе ¬елики —абор изреЮи у своЉоЉ послници.  ако данас, кад се човек претворио у биолошку машину или социЉалну Љединицу, или кад се изродио у ефемерно биЮе и уреРаЉ са контролисаним мишЪеЬем, православно сведочанство о заЉедничком животу с Ѕогом, коЉе се изражава и опитно доживЪава у нашим храмовима и манастирима, и у таЉнама наших живота може да не одЉекне као заглушуЉуЮи свеправославни вапаЉ данашЬице?

ЌемогуЮе Ље замислити да у време покварених и немилосрдних прогона ÷ркве, духовне загушЪивости без преседана, заблуда и Ђмуке и невоЪе народаї (Ћк. 21: 25), у време напетог очекиваЬа краЉа, о овом ¬еликом и Љединственом —абору православаца, буду направЪени прес-рилизи, саопштеЬа и фотографиЉе Ц а да притом све буде лишено смисла, да буде сувопарно по свом садржаЉу.

ќваЉ —абор Ље Љедини после шизме. ќтпадаЬе «апада од тела ÷ркве ниЉе могло да не доведе до заблуде, до двоЉаког учеЬа и Љеретичког вероваЬа, за коЉе можда не треба кривити данашЬе западне хришЮане, као што то често бива.

ћеРутим, обавеза Ље —абора да нас заштити од сваке сличне опасности, али да притом не разобличава строго и неумоЪиво оне коЉи су наследили заблуде, веЮ да их упуЮуЉе с болом, ЪубавЪу и богословском тачношЮу. » значаЉ ове обавезе Ље огроман.

 ао што Ље неизмерна и одговорност позвати Ц пре свега Ц све православце на покаЉаЬе, како бисмо ми, коЉи имамо велику милост од Ѕога, стално живели у МеговоЉ истини и преносили Ље свуда на нашем путу.

ƒа би се други вратили прво ми сами треба да се покаЉемо јко не живимо тако, пати ѕравославЪе коЉе исповедамо. » ако нам —абор то не каже, он може бити ¬елик, али неЮе постати ѕравославан.

ƒакле, да ли Ље екуменизам Љерес? ƒа ли би у одреРеним условима могао постати благословена инициЉатива? » да ли Ље антиекуменизам увек побожно исповедаЬе?

«ар ÷рква може бити £една, а да притом не буде —аборна и —вета? ќдносно, можемо ли да ставимо акценат на православно исповедаЬе вере, а не на одговараЉуЮе апостолско сведочанство? «ар она може бити —аборна, а да притом не буде £една? ќдносно, да ли у своЉоЉ тежЬи да уЉедини хришЮане може жртвовати своЉу уникалност, другим речима Ц своЉу свест о томе да Ље Ц £една, —вета, —аборна и јпостолска ÷рква?

„екамо да нам —абор убедЪиво каже нешто о уникалности, светости, саборности и апостолском достоЉанству ÷ркве Љезиком истинске науке, покаЉаЬа и делатне светости у односу на православце, поштоваЬа и Ъубави према припадницима других вера, а не с надменим триЉумфализмом или слатким речима празних светских компромиса.

ѕотребно нам Ље да схватимо шта Ље Ђсветоотачка благочестивостї за коЉу су наши преци у  онстантинопоЪу били спремни да умру хиЪаду пута: ЂЌикад те неЮемо напустити, воЪено ѕравославЪе, и неЮемо одступити од тебе, —вето ѕредаЬе, у теби смо роРени, у теби живимо, и у теби Юемо починути, а ако наступи тренутак Ц хиЪаду пута Юемо умрети за тебеї (£осиф ¬риЉениЉ).

јко су нашем васеЪенском своЉству туРи мисиЉа и пророчанства, оно не може бити ни православно, ни црквено.

ƒрага моЉа браЮо, позивам вас на смирену будност, ватрену молитву, марЪив труд и покаЉаЬе, како би √оспод овом —абору даровао власт да изрази Мегов глас, како би реч —абора била заиста богонадахнута, и како би тако у нашим срцима васкрсао увереност у то да Ље Ђжив √осподї и данас.

“о Ље потребно свима нама и целом свету! —амо Юе тако —абор постати —вет у дословном, а не у преносном смислу.

јко —абор ниЉе —вет, неЮе бити ни ¬елик, а ако ниЉе ¬елик, остаЉе отворено питаЬе Ьеговог сазиваЬа.

ћесогеЉски и ЋавреотиЉски митрополит ЌиколаЉ

Romfea.gr

—а руског ћарина “одиЮ

22 / 05 / 2016

     оментари:

    2016-05-24
    12:05
    VELIMIR:
    Paljivo,i ne bez strahopotovanja njegove svetosti mitropolita Nikolaja koji je u njegovom obraanju ukazao na sutinske obaveze pravoslavnih velikodostojnika u dananjem vremenu koga,generalno posmatrano, karakterie strano narastanje prvorodjenog grijeha,otpadnitva,pa ak i mrnje prema Stvoritelju,od ovoga Sabora,lino ne oekujem ono to bi mi,i istinski vjernici eljeli da se desi.A to je,da se od tih 400 prisutnih crkvenih velikodostojnika na jednu stranu odlue oni koji ne pripadaju stadu Sina Boijeg,jer su se prikljuili otpadnicima i unititeljima jedinstvene i istinske Crkve Boije,a na drugu,tj.na onu na kojoj se nalazi plemenito srce naeg Stvoritelja,svi oni koji mu istinski pripadaju,i koji svojim djelima dokazuju da su spremni svakog trenutka da rtvuju vlastite ivote u odbrani i spasu Vjere i Djela Boijih,i koji se ne plae smrti tijela,nego smrti due,koji prepoznaju i osudjuju grijeh,kao i "specijalitete" dananjice koja svijet usmjerava ka jednoumlju,pandemiji i totalnoj propasti. Vukove u jagnjeoj koi koji su se uvukli u Stado Boije treba identifikovati i dati im vremena da se,ili pokaju,ili da se obavezno odstrane iz Crkve.Na alost nije ih malo,ali oni koji su ostali na putu pravom i ispravnom ostat e pobjednicima nad silama mraka.

    2016-05-23
    16:53
    mila:
    Je li uopste potreban komentar?!Osim pitanja-ima li igde iko i mednu nama,snage,vere,volje...da Pravoslavlje vozdignemo,Jednu Svetu Sabornu i Apostolsku Crkvu sacuvamo?!?

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0