Srpska

ѕразник после поста

ќ томе како треба исправно провести радосне дане —ветле седмице и не изгубити оно што Ље задобиЉено у данима ¬еликог поста, подсеЮа протоЉереЉ ќлег —теЬаЉев.

††††

’ристос ¬аскрсе!

¬аскрс Ље наЉважниЉи празник у источноЉ, хришЮанскоЉ, православноЉ традициЉи. —а чиме Ље то повезано?  ада Ље √оспод наш »сус ’ристос умро на  рсту, и Мегови неприЉатеЪи и Мегови приЉатеЪи били су у ишчекиваЬу хоЮе ли примити Ѕог ќтац ту ∆ртву. » када Ље Ѕог ќтац васкрсао —вог —ина у ƒуху —ветом и —ам —ин ЅожиЉи устао из гроба силом ипостасног Ѕожанства, то Ље било сведочанство да Ље ∆ртву за наше грехе и преступе Ѕог примио. ’ристос Ље васкрсао, то Љест ќн Ље “аЉ, Ђ оЉи би предан за грехе наше и устаде за оправдаЬе нашеї (–им. 4:25).

Ђ ада говори о нашоЉ вери, апостол такоРе говори о неисказаном човекоЪубЪу Ѕога,  оме се он увек обраЮа, износеЮи на средину крст...ѕриметите, на коЉи начин, указуЉуЮи на узрок смрти, апостол Ље претвара у доказ васкрсеЬа. „«бог чега Ље ’ристос распет?“- питаш се. Ќе због сопственог греха, што се види из Меговог васкрсеЬа. ƒа Ље ќн био грешан, како би васкрсао? ј ако Ље васкрсао, Љасно Ље, ќн ниЉе био грешник. јко ниЉе био грешник, зашто Ље распет? –ади других. јко Ље за друге, онда Ље, без сумЬе, за Ьих и васкрсао.  ако не би приговарао:  ако можемо да се оправдамо с обзиром на то да смо криви за толико мноштво грехова, апостол указуЉе на ќног,  оЉи Ље опрао све грехе да би утврдио своЉе учеЬе о оправдаЬу како вером јврама, коЉом се јврам оправдао, тако и вером у спасоносно страдаЬе коЉим смо се ми ослободили од грехова. √овореЮи о смрти ’риста, он говори и о васкрсеЬу. ’ристос ниЉе умро да би нас подвргао казни и осуди, веЮ да би нас спасио. £ер Ље ќн умро и васкрсао управо због тога да би нас учинио праведнимаї (£ован «латоуст, светитеЪ. ќмилиЉе на ѕосланицу –имЪанима).

Ђ рштени у ’ристова страдаЬа добили су толико опроштаЉа своЉих грехова...ѕосле васкрсеЬа сви, крштени до и после, били су оправдани установЪеЬем вере у “роЉицу, примивши —вети ƒух,  оЉи Ље знак веруЉуЮима да су они деца ЅожиЉа...—традаЬем —паситеЪа Ље побеРена смрт коЉа Ље пре господствовала због греха, али се ниЉе осмелила да влада над онима коЉи су оправданиї (јмвросиаст.  оментар на ѕосланицу –имЪанима).

“оком протеклог поста многи од вас, браЮо и сестре, врло су се добро подвизавали. Ќеки су то чинили први пут у животу. Ќеки су први пут у животу одржали континуитет у посту. јли, постоЉи озбиЪна опасност: у периоду после ¬аскрса многи се толико раслабе да током —ветле —едмице губе све оно што су постигли у ¬еликом посту.

Ђ» (то) Ље сасвим праведно. £ер ако се неко, Љедном се ослободивши од порока, не уразуми, упашЮе у нешто Љош теже од преРашЬег... ЅудуЮи да се мора уразумити из два разлога: Љер Ље пре страдао и био избавЪен (од тога). ѕостоЉи и треЮи важан разлог-опасност да упадне у нешто Љош горе. ћеРутим, ни Љедан од ова три разлога ниЉе довео ни Љедног од Ьих ка исправЪаЬу. Ћукави дух Ље пребивао у Ьима и онда када су били надничари у ≈гипту и живеЮи по египатским законима и обичаЉима били пуни сваке нечистоте. ј када их Ље ћоЉсиЉе избавио и када су добили као путоказ «акон, коЉи Ље призивао ка светлости истинског ЅогопознаЬа, скверни и нечисти дух се удаЪио (од Ьих). јли пошто нису поверовали у ’риста, бес их Ље опет напао, Љер Ље пронашао срца Ьихова празна и неиспуЬена никаквим благочешЮем, као да Ље унутар било све пометено и уселио се срце. £ер као што —вети ƒух када види да срце човечиЉе ниЉе испуЬено никаквом прЪавштином, улази, обитава и почива у Ьему, исто тако чини и нечисти дух коЉи воли да пребива у душама безаконикаї ( ирил јлександриЉски.  оментари на £еванРеЪе по ћатеЉу)

“оком поста неко Ље кренуо интензивниЉе да посеЮуЉе храм, неко Ље читав пост изучавао —вето ѕисмо, читао псалме цара ƒавида и редове из —ветог £еванРеЪа...ѕразнично расположеЬе ниЉе увек расположеЬе коЉе нас може сачувати од лакомислених поступака.

’аЉде да погледамо шта Ље говорио —ам √оспод преко пророка »саиЉе: „Ќе приносите више жртве залудне; на кад гадим се; а о младинама и суботама и о сазиваЬу скупштине не могу подносити безакоЬа и светковине. Ќа младине ваше и на празнике ваше мрзи душа моЉа, досадише ми, додиЉа ми подносити.“ (»с. 1: 13-14)

„ ако Ље онде врлина праведника начинила од дима и смрада благоуханиЉе, тако Ље овде порочност оних коЉи приносе жртву начинила тамЉан одвратним за мирисаЬе. ƒакле, молим вас, трудимо се да у свему показуЉемо потпуну благонаклоност. ќна Ље узрок свих добара. Ѕлаги √оспод обично не обраЮа пажЬу толико на наше жртве, колико на унутрашЬу благонаклоност са коЉом их чинимо, и судеЮи по томе, или прихвата или одбиЉа нашу жртву. ƒакле, било да се молимо, или постимо, или даЉемо милостиЬу (Љер су то наше духовне жртве), или чинимо неко друго духовно дело, радиЮемо све то са искреном благонаклоношЮу како бисмо задобили достоЉан венац за труд“ (£ован «латоуст, ќмилиЉе на  Ьигу ѕостаЬа)

“о Љест, празник Юе за √оспода бити нешто одбоЉно, чак и оптереЮуЉуЮе уколико не будемо духовно сазревали током празноваЬа, ако се, напротив, раслабимо и изгубимо све оно што смо достигли и задесимо се у Љош горем стаЬу од оног у коЉем смо били пре почетка поста или празника. ѕознавао сам Љедног мушкарца коЉи врло добро кренуо у подвиг поста. »мао Ље проблема са алкохолом и сва околина Ље гледала како Ље он издржавао у посту. ќн Ље био Љунак целе парохиЉе. «а Ьега су се молили и мирЉани и свештеници и сви смо се радовали због Ьега. ¬иРали смо га трезног у храму, са светлим лицем. ј онда, када Ље наступио празник-експлозиЉа емоциЉа, осеЮаЬа, почели су да га позиваЉу на послужеЬе. “аЉ мушкарац се препао и рекао: „£а вероватно не смем.“ јли су га сместили за сто. » аваЉ: изгубио Ље све оно што Ље задобио.

ƒок Љош траЉу радосни дани —ветле седмице, хаЉде да се не опуштамо много. Ѕудимо трезвени као што пише у —ветом ѕисму: „Ѕудите триЉезни и пазите, Љер супарник ваш, Раво, као лав ричуЮи ходи и тражи кога да прождере.“ (1ѕет. 5:8).

„“о, да (Раво) по своЉ земЪи под небеским сводом тумара и лута као бесан пас, тражеЮи кога да прождере, сазнаЉемо из онога што Ље написано у кЬизи о £ову (£ов, 1: 6-7)“ (¬асилиЉе  есариЉски, ѕроповед о одбациваЬу света).

«ато Ље наш задатак да сконцентришемо све напоре на то како бисмо до празника, у време празника и после празника остали верни ’ристу и Меговим заповестима.

ќсеЮаЉ да живимо у присуству Ѕога не треба да нас напушта ни у данима празника.

„£ер он говори: у вриЉеме наЉбоЪе послушах те, и у дан спасениЉа помогох ти. ≈во сад Ље вриЉеме наЉбоЪе, ево сад Ље дан спасениЉа!“ (2 ор. 6:2).

ѕрема томе, време поста Ље време исправЪаЬа, време црквених празника. “о Ље време духовног уздизаЬа, а не духовног пада и време после празника, после поста- Ље време припреме за следеЮи пост, Љер Ље пост истинско пролеЮе за Ъудску душу, то Љест такво стаЬе, када живимо са потпуним осеЮаЉеЬем пребиваЬа у присуству Ѕога. » то осеЮаЬе не треба да нас напушта ни у празничним данима, нити у данима поста.

—а руског »ва ЅендеЪа

24 / 05 / 2016

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0