Srpska

ƒостоЉевски и —оловЉов о спиритизму

—вет таЉанственог и непознатог одувек Ље привлачио масовног читаоца, стога Ље необЉашЬиво и чудесно прилично често било у центру пажЬе аутора лепе кЬижевности у XIX веку. ¬. —. —оловЉов Ље на веома разноврсне начине користио елементе таЉанственог. ќн детаЪно даЉе приказ идеЉа и учеЬа секташа и описуЉе познату жену-оснивача секте Ђ“рагаоци за ’ристомї £. ‘. “атаринову, открива краЉчиак завесе над идеЉама и обредима масона (Ђ—тари домї), говори о зачецима масонства у –усиЉи и као Љедног од главних Љунака приказуЉе познатог авантуристу грофа  алиостра (Ђћудрациї, Ђ¬елики розенкроЉцерї); на страницама часописа Ђ—еверї разматра проблеме спиритизма и окултизма; напокон, посвеЮуЉе кЬигу жени-оснивачу теозофског друштва £. ѕ. ЅлавацкоЉ.

††††

»нтересоваЬе ¬. —. —оловЉова за област таЉанственог и мистичног, коЉе се испоЪило од раног узраста, траЉало Ље дуги низ година. —оловЉов Ље писао да се Ђс медиЉумским поЉавама <...> срео у време <...> наЉраниЉе младости и од тада Ље дуги низ година посматрао Ьихову суштину и пратио Ље Ьихов развоЉ и ширеЬеї.1 ѕисац Ље прошао неколико фаза: од проучаваЬа теориЉских истраживаЬа окултиста и кабалиста из различитог доба до практичне спознаЉе разноразних спиритистичких и медиЉумских поЉава, што Ље нашло одраза у Ьеговим уметничким делима. “емеЪно Ље изучавао дела ѕарацелзиЉуса, ≈картхаузена, ‘ламела и “рисмегиста, ЂкоЉи су му откривали нове хоризонтеї у области коЉу Ље проучавао. » може се реЮи да Ље из дана у дан напредовао у мистицизмуї.2 ѕо признаЬу аутора Ьему самом су се наЉвише свиРала сопствена мистичка дела: Ђќва дела пишем с истинском насладом. ќна ми се свиРаЉу неупоредиво више него моЉи велики историЉски романи. ќни су ипак плод ума и у Ьима сам желео да остварим идеЉне циЪеве уз покушаЉ да раширим у народу податке о нашоЉ историЉскоЉ прошлости. —тваралаштво Љесте стваралаштво, али се у Ьега мешаЉу и разна друга размишЪаЬа. ј у Ђфантастичнимї делима само стварам не размишЪаЉуЮи ни о чему другом. Мих ми диктира душа, у Ьима апсолутно ништа не измишЪам и не стварам. ћоЉу руку покреЮе дубока вера у таЉанствену и тесну везу измеРу овог света и света живота.ї3 —оловЉов Ље више пута лично учествовао у спиритистичким сеансама коЉе су Љачале Ьегову веру у онострани свет, о чему Юе касниЉе бити речи. ќсим тога, у Љедном од писама упуЮених ƒостоЉевском, он каже: Ђ»мам медиЉума, шеснаестогодишЬег жениног брата коЉи Ље ученик протестантске школе у коЉима начелници дечацима читаЉу ƒарвина у учионици, и коЉи се прво храбро смеЉао свему што му се дешавало, али Ље сад постао наЉубеРениЉи спиритиста. ќдвео сам га код ¬агнера и сад тамо одржавамо сеансе сваке недеЪе. ѕонекад сам краЉЬе запаЬен Ц око мене столови и столице играЉу заиста Раволски плес, али не само то: ових дана Ље моЉ млади шурак био снажно одгурнут од стола и столица Ље кренула за Ьим по соби. ќнда смо га натерали да седне на столицу у турском седу Ц и столица Ље наставила да клизи, а да притом уопште нема точкиЮе.ї4

—оловЉов Ље свет таЉанственог и непознатог наЉпотпуниЉе описао у мистичким романима Ђћудрациї и Ђ¬елики розенкроЉцерї, коЉе Ље обЉавио у часопису Ђ—еверї: Ђїћудрациї су обЉавЪивани у току прве године издаваЬа (—евер. 1888, бр. 1-46), Ђ¬елики розенкроЉцерї - 1889. године (—евер. 1889, бр. 38-52). »сте ове 1889. године Ђ—еверї Ље чак два пута разматрао проблеме спиритизма у чланцима публицистичког карактера.

јутор првог чланка Ље био сам —оловЉов и он се може сматрати своЉеврсним уводом у други део дилогиЉе, роман Ђ¬елики розенкроЉцерї. ” сталноЉ рубрици ЂЅеседе ‘—евера’ї, у чланку Ђ“рагаЬе за религиЉомї —оловЉов описуЉе случаЉ кад Ље Ђпре дванаестаг година <...> имао прилику да посматра веома развиЉене медиЉумске поЉаве заЉедно с покоЉним ƒостоЉевским.  ад смо били приморани да признамо да су ту заиста присутни делатници ван нас, он Ље са страшЮу коЉа му Ље била своЉствена, почео да понавЪа: ‘“о су Раволи! Ћажу говореЮи да су умрли Ц да су Ъуди Ц то су Раволи! Раволи!!!’ї5

” Ђƒневнику писцаї за 1876. годину ƒостоЉевски неколико пута говори о спиритистичким поЉавама, анализира однос према оваквим сеансама у друштву и помиЬе спиритистичку сеансу о коЉоЉ пише —оловЉов.

—еанса Ље одржана 14. фебруара 1876. године у куЮи ј. Ќ. јксакова, коЉи се бавио медиЉумским поЉавама и спиритизмом од друге половине 1860-их година:6 ”ред. часоп. Ђ–ебусї, 1884; јксаков ј. Ќ. ѕретече спиритизма у последЬих 250 година. »стакнути случаЉеви самовоЪних медиЉумских поЉава од 1661. године и прелаз на експерименталне 1848. г. <.> —ѕб., 1895.]. Ќа овоЉ сеанси своЉе медиЉумске способности Ље показала ≈нглескиЬа  лер.

††††

—еанса  лер ниЉе била прва у –усиЉи: 1870-их година своЉе медиЉумске способности су веЮ демонстрирали ’Љум и Ѕредиф, а многоброЉни спорови у вези с Ьиховим сеансама и покушаЉи Ьиховог разобличаваЬа учинили су ову тему врло актуелном. Ќа инициЉативу ƒ. ». ћендеЪеЉева, коЉи се озбиЪно плашио мистицизма, коЉи човека одваЉа од здравог погледа на предмете, формирана Ље специЉална комисиЉа. ” октобру 1875. године ј. Ќ. јксаков Ље о свом трошку довезао из ≈нгелске двоЉицу познатих медиЉума, браЮу ѕети.  ао доказ Ьихове медиЉумске моЮи комисиЉи Ље предочено 16 штампаних коментара. ЅраЮа су показала поЉаву капи течности на папиру и изазвала су звоЬаву звончиЮа. Ќа основу шест сеанси проглашени су за преваранте.7 ћогуЮе Ље да Ље ƒостоЉевски такоРе присуствовао спиритистичкоЉ сеанси 2. фебруара 1876. године, што помиЬе Ќ. ѕ. ¬агнер у писму ¬. —. —оловЉову: ЂЅудите тако Ъубазни Ц доведите данас и ¬. ¬.  рестовског. ¬еома бих желео да светлосне поЉаве имаЉу одреРени карактер како би се могло приступити фотографисаЬу. “акоРе сам данас звао ƒостоЉевског, обеЮао Ље да Юе доЮи.ї8 ¬агнер Ље био одушевЪени спиритиста и упорно Ље покушавао да убеди ƒостоЉевског у научни карактер веза с Ђоностраним светомї, а убрзо после смрти ƒостоЉевског чак Ље намеравао да призове Ђс оног светаї Ьегов дух како би сазнао да ли су се погледи писца на спиритизам променили. ј. √. ƒостоЉевска Ље одлучно одбила ¬агнерову молбу.9

£една од глава Љануарског издаЬа Ђƒневника писцаї индиректно потврРуЉе речи ƒостоЉевског о ЂРаволимаї коЉе Ље —оловЉов цитирао и показуЉе да Ље став ƒостоЉевског о Ђдуховимаї био присутан и пре познате сеансе. √лава под називом Ђ—пиритизам. Ќешто о Раволима. »званредно лукавство Равола. ”колико су то Раволиї. јутор ову тему назива смешном, али истовремено и модерном, о ЬоЉ расуРуЉе духовито, али на краЉу прецизира: ЂЅез икакве сумЬе, шалио сам се и смеЉао од прве до последЬе речи, али ево шта бих ипак желео да кажем у закЪучку: ако на спиритизам погледамо као на нешто што на известан начин доноси нову веру (а скоро сви, чак и наЉтрезвениЉи спиритисти су бар у малом склони оваквим погледима), нешто од горе наведеног би се могло прихватити и без шале.ї10 ƒостоЉевски Ље био озбиЪно забринут због одушевЪености друштва спиритизмом. ” мартовском издаЬу Ђƒневника писцаї за 1876. годину у глави Ђѕар речи о извештаЉу научне комисиЉе о спиритистичким поЉавамаї писао Ље о неоствареноЉ нади да Юе извештаЉ комисиЉе Ђзгазити и уништити ово непотребно (по свом мистичком значаЉу) ново учеЬеї.11 ”гледна комисиЉа од 32 члана, коЉа Ље основана на инициЉативу ƒ. ». ћендеЪеЉева, прво се упознала с литературом о спиритизму коЉу су доставиле Ьегове ватрене присталице: ј. Ќ. јксаков, професори ј. ћ. Ѕутлеров и Ќ. ѕ. ¬агнер. «атим су обавЪени многоброЉни експерименти у циЪу Ьеговог разобличаваЬа. «акЪучак комисиЉе се сводио на то да Ље спиритизам суЉеверЉе, али Ље ƒостоЉевски ипак био разочаран: извештаЉ Ђсадржи грешке у излагаЬу, у редакциЉи. ќво излагаЬе Ље такво да противници извештаЉа обавезно у Ьему траже ‘предрасуде’ у погледу ове ствари (дакле, у смислу да извештаЉ ниЉе научан), иако комисиЉа уопште ниЉе имала ових ‘предрасуда’ да би се за Ьих могла оптужити.ї12 ќсим тога, ЂкомисиЉа, на пример, дозвоЪава себи да доноси закЪучке о поЉавама спиритизма (на пример, о материЉализациЉи духова), коЉе по сопственом признаЬу уопште ниЉе видела. ѕретпоставимо да Ље то учинила, да тако кажемо, као наравоучениЉе, ради поуке и упозореЬа, предупреРуЉуЮи поЉаве, ради друштвене користи, како би лакомислене Ъуде спасила од саблазни »деЉа Ље племенита, али тешко да Ље умесна у овом случаЉу.ї13 —личан утисак на ƒостоЉевског су оставила предаваЬа-извештаЉи ћендеЪеЉева, коЉи се помиЬу у априлском издаЬу Ђƒневника писцаї, у главни Ђќпет Љедна реч о спиритизмуї - нису били уверЪиви доказуЉуЮи да Ље спиритизам краЉЬе опасна поЉава.

††††

—оловЉов у Ђ“рагаЬу за религиЉомї веома опрезно изражава своЉе мишЪеЬе о сиритизму. ќвде своЉу улогу нису одиграле само познате сеансе из 1870-их година. ƒо тада Ље —оловЉов о спиритизму сазнао много више, успео Ље да се заинтересуЉе за учеЬе £. ѕ. Ѕлавацке и да се разочара у Ьега.

” Ђ“рагаЬу за религиЉомї —оловЉов, с Љедне стране истиче да Ђнигде, чини се, нема и ниЉе било толико превара као у медиЉумизму, нигде ниЉе било толико шарлатана и више или маЬе вештих маРионичара. “акозване спиритистичке сеансе, коЉе се одржаваЉу у тами, представЪаЉу наЉшире и наЉзгодниЉе поЪе за разноразне преваре и мистификациЉеї.14 — друге стране, Ђда ли без обзира на маРионичарство, превару и самообману постоЉе или не постоЉе медиЉумске поЉаве? ћорам да одговорим: наравно Ц постоЉеї.15 ѕо сеЮаЬима ѕ. ¬. Ѕикова, —оловЉов Ље веровао Ђу стварно постоЉаЬе духоваї, у стварне знаке тесног општеЬа Ъуди са светом коЉи Ље од нас скривенї.16 ƒостоЉевски Ље такоРе, поред свог негативног односа према спиритизму, био принуРен да да призна: Ђј спиритистичке поЉаве с коЉима сам и пре сеансе с медиЉумом био унеколико упознат, никад нисам могао до краЉа да негирам, па не могу ни сад.ї17

ƒостоЉевски Ље схватао да Ъуде у спритизму привлачи таЉанственост и непознатост спиритизма као поЉаве, и зато ако ЂЪуди коначно схвате да то нису Раволи, него некаква струЉа, неки нови облик светске снаге, одмах Юе доживети потпуно разочареЬе: ‘≈то, реЮи Юе, невиРена ствар, каква досада!’ Ц и одмах Юе оставити и заборавити спиритизам и бавиЮе се пословима као и пре.ї —оловЉов Ље многе задивЪуЉуЮе случаЉеве на спиритистичким сеансама обЉашЬавао Ђмало истраженим своЉствима и поЉавама, како физичке, тако и психичке природе човекаї,18 коЉе Юе ускоро бити искЪучене из области спиритизма. —оловЉов Ље сматрао да механизме ових Ђчудаї треба свестрано истражити развиЉаЉуЮи савремену науку.

√лавна мисао у Ђ“рагаЬу за религиЉомї подудара се с идеЉом ƒостоЉевског о потреби за избавЪаЬем друштва од спиритизма као краЉЬе опасне поЉаве: Ђ” наредним годинама имао сам више прилике да се боЪе упознам с овим поЉавама и сматрам да су ова биЮа и полубиЮа, ко год она била, веЮином такви ‘подлаци’ с коЉима човек коЉи себе поштуЉе и хришЮанин, не треба да се дружи и да се познаЉе.ї19

ћеРутим, —оловЉов се не слаже у свему с ƒостоЉевским, премда то не каже отворено. ƒостоЉевски Ље говореЮи о предаваЬу ћендеЪеЉева писао: Ђ“акоРе Ље похвалио спиритисте (и опет с ‘чашЮу и славом’) због тога што се у наше материЉално доба занимаЉу за душу. »ако нису стабилни у науци, вели, у вери су чврсти, у Ѕога веруЉу. ћора бити да Ље поштовани професор велики шаЪивЯиЉа. ј ако Ље то рекао наивно, не шале ради, онда следи и обрнуто: шаЪивЯиЉа ниЉе великиї.20 —оловЉов Ље, напротив, сматрао да Ђу борби против материЉализма, спиритизам чини велику услугу, и с ове тачке гледишта се може сматрати да он представЪа известан мост преко провалиЉе коЉа одваЉа неверЉе од вереї.21

—пиритиста, по мишЪеЬу —оловЉова, ЂниЉе онаЉ ко истражуЉе медиЉумизам у научне сврхе или се према Ьему односи са хришЮанске тачке гледишта, веЮ онаЉ ко Ље Ьиме обузет, ко веруЉе у ове духове и на основу општеЬа с Ьима ствара своЉу ‘религиЉу’. —пиритистичка религиЉа, чиЉим главним оснивачем треба сматрати ‘ранцуза јлана  ардена, представЪа жалосну заблуду. ќна Ље неки жалостан загробни материЉал. ѕреноси у духовни свет сву ситничавост земаЪских интереса, сву земаЪску прашину, замагЪуЉе човеков вид, приморава га да живи овде, на земЪи, фантастичним, двоструким животом.ї22

»сте, 1889. године Ђ—еверї Љош Љедном разматра проблеме таЉанственог и мистичког у чланку Ђ—авремени препород на научним начелима астрологиЉе, алхемиЉе, магиЉе и других таЉних (окултних) знаЬа из раниЉих временаї. јутор истиче: Ђ£ош недавно су се речи: алхемиЉа, магиЉа и астрологиЉа употребЪавале скоро у погрдном значеЬу за етикетираЬе разноразних бесмислица. ЌаЉновиЉи успеси знаЬа, ипак, умногоме збуЬуЉу савремене научнике и мало-помало почиЬу да откриваЉу сву вапиЉуЮу неправедност овакве врсте односа према окултизму.ї23 ƒаЪе аутор излаже читаоцима суштину алхемиЉе, магиЉе и астрологиЉе, при чему покушава да помоЮу савремених научних истраживаЬа докаже да ове науке имаЉу право да постоЉе, и покушава да ослободи читаоце од суЉеверЉа, коЉа отежаваЉу схватаЬе савременог света, да поЉедностави сложене поЉаве и сведе их на познате и уобичаЉене, да обЉасни несхватЪиво помоЮу примера узетих из искуства читалаца и из историЉе.

„асопис Ђ—еверї се придржавао просветитеЪског правца, зато Ље обраЮаЉуЮи се таЉанственим поЉавама ипак покушавао да их обЉасни с научне тачке гледишта: Ђ„уда савремене хипнозе, чиЉу су реалност коначно признали савремени научници, чуда мисаоне сугестиЉе, у коЉа помало почиЬу да се увераваЉу и наЉватрениЉи скептици, чуда видовитости и др. и др. заиста не представЪаЉу ништа ново, Љер Ље суштина свих ових поЉава била позната окултистима Љош у наЉстариЉа времена. ѕодсетиЮемо, на пример, на древно лечеЬе болести заклиЬаЬима, читаЬем молитава и др. (савремено лечеЬе болести помоЮу хипнотичке сугестиЉе, психотерапиЉа неких аутора); подсетиЮемо на чиЬенице кад вештице, врачаре и др. нису осеЮале врло тешка мучеЬа ватром, ужареним гвожРем итд. (савремени експерименти у смислу неосетЪивости на бол хистеричних Ъуди или оних коЉи су погружени у магнетични сан (хипнотисаних) итд.); подсетиЮемо на призиваЬе ‘духова’ помоЮу гласних заклетви (савремена искуства над гласним словесним сугестиЉама визуелних халуцинациЉа субЉеката уроЬених у магнетични сан (хипнотисаних)); подсетиЮемо на призиваЬе духова тако што маг додируЉе клиЉенте коЉи му се обраЮаЉу (савремена искуства у изазиваЬу визуелних халуцинациЉа путем мисаоних сугестиЉа); подсетиЮемо на чиЬенице видовитости о коЉима смо више пута говорили у научноЉ хроници, на чиЬенице такозване кристаломантиЉе <...>, на чиЬенице такозваног физичког медиЉумизма, коЉе нас приморваЉу да дозволимо могуЮност да мисао (дух) под извесним условима могу да делуЉу на физички свет директно, без посредства нервног и мишиЮног система.ї24

„ланак о окултизму ниЉе потписан, али су у истом броЉу часописа читаоци обавештени о томе да Юе ускоро почети обЉавЪиваЬе романа ¬. —. —оловЉова Ђ¬елики розенкроЉцерї. „ланак припрема читаоца за проблеме о коЉима се говори у роману, изазива у Ьему интересоваЬе и чак попуЬава неке пропусте у знаЬима о таЉанственим поЉавама коЉе Юе бити описане у делу. Ќе тврдеЮи да Ље аутор чланка био издавач Ђ—евераї истаЮи Юемо да Ље —оловЉов делио ову тачку гледишта. ” Ђ—авременоЉ жрици »зидеї он признаЉе: ЂЌимало се не плашим ничиЉег осмеха изЉавЪуЉуЮи да сам и тада признавао и сад признаЉем могуЮност постоЉаЬа, негде, чак и у пеЮинама и Яунглама ’индустана, човека чиЉа знаЬа далеко превазилазе све што Ље познато нашоЉ савременоЉ науци.ї25 Ѕиограф —оловЉова, ѕ. ¬. Ѕиков, истиче да Ље занимаЬе —оловЉова за област таЉанственог Ђишло руку под руку с научним достигнуЮима у овоЉ областиї,26 он Ђпокушава да докаже да су мистичари и розенкроЉцери, чиЉи истакнути пример представЪа кнез «ахарЉев-ќвинов, поседовали управо она знаЬа коЉима Ље данас суРено да постану удео науке, премда не у потпуностиї.27

—тавови ƒостоЉевског и —оловЉова коЉи су нашли одраза у Ьиховим делима су веома блиски. ќба писца, коЉа су дуго времена била у присним приЉатеЪским односима, и коЉа су вероватно више пута дискутовала о спиритизму као поЉави и о Ьеговим конкретним поЉавама, сматраЉу да су дужни да упозоре читаоца на то колико далеко може их одвести интересоваЬе у сфери таЉанственог и чудесног.

—.ј. ¬асиЪева
—а руског ћарина “одиЮ

Ђ—ретенска€ духовна€ семинари€ї

25 / 05 / 2016

Ќапомене

  1. (—оловьев ¬. —.) »скани€ религии. Ѕеседы Ђ—евераї. XXVI. // —евер. 1889, є 9. —. 174.
  2. Ѕыков ѕ. ¬. ¬севолод —ергеевич —оловьев: его жизнь и творчество (очерк). —ѕб., 1916. —. 40.
  3. »сто. —. 43-44.
  4. »сто. —. 43-44.
  5. —оловьев ¬. —.—.) Ѕеседы Ђ—евераї. XXVI. »скани€ религии. —. 174.
  6. —воЉе погледе на спиритизам ј. Ќ. јксаков Ље изложио у предоговору издаЬу Ђ—пиритизам и наукаї (<јксаков ј. Ќ.> —пиритизм и наука / —ост., пер. и изд. ј. јксаков. —ѕб., 1872.), као и у своЉим другим радовима: јксаков ј. Ќ. ћедиумизм и философи€. ¬оспоминани€ о профессоре ћосковского университета  оревиче // –усский вестник. 1875. январь. —. 442-469; јксаков ј. Ќ. ѕозитивизм в области спиритуализма. ѕо поводу книги ј. ƒассье Ђќ посмертном человечествеї. [—ѕб.
  7. ƒетаЪниЉе в.: —пиритизм // Ѕрокгауз ‘. ј., ≈фрон ». ј. Ёнциклопедический словарь. ¬ 86 тт. ѕод ред. ». ≈. јндреевского / —ѕб., 1890-1907. “. XXXI. —. 224-226.
  8. ¬агнер Ќ. ѕ. Ч —оловьеву ¬. —.—. <—.-ѕетербург>. 2 феврал€ <1876 г.> // ƒостоевский ‘. ћ. Ќовые материалы и исследовани€ / √л. ред. B. –. ўербина / Ћитературное наследство. “. 86. ћ.: Ќаука, 1973. —. 444. ѕозната Ље чиЬеница да Ље ƒостоЉевски посетио гатару-‘ранцускиЬу ‘илд (в.: —оловьев ¬. —.—. ¬оспоминани€ о ‘. ћ. ƒостоевском // ƒостоевский в воспоминани€х современников. ¬ 2 тт. ћ., 1964. C. 224-227).
  9. ƒетаЪниЉе в.: ƒостоевский ‘. ћ. Ќовые материалы и исследовани€. ѕрим. к письму 107.
  10. ƒостоевский ‘. ћ. ѕолн. собр. соч. “. 22. —. 36-37.
  11. »сто. —. 100.
  12. »сто.
  13. »сто.
  14. (—оловьев ¬.—.) Ѕеседы Ђ—евераї. XXVI. »скани€ религии. —. 174.
  15. »сто.
  16. Ѕыков ѕ. ¬. ¬севолод —ергеевич —оловьев. —. 40.
  17. ƒостоевский ‘. ћ. ѕолн. собр. соч. “. 22. —. 127.
  18. »сто.
  19. (—оловьев ¬.—.) Ѕеседы Ђ—евераї. XXVI. »скани€ религии. —. 174.
  20. ƒостоевский ‘.ћ. ѕолн. собр. соч. “. 22. —. 132.
  21. (—оловьев ¬.—.) Ѕеседы Ђ—евераї. XXVI. »скани€ религии. —. 174. ѕо мишЪеЬу £. ‘. ѕисареве, Ѕлавацка се, такоРе Ђнадала да Юе психичким поЉавама коЉима Ље толико запаЬивала Ъуде из околине постиЮи одреРени циЪ: поЪуЪати неверЉе у невдиЪиви свет, показати да поред физичких, постоЉе и друге, неупоредиво тананиЉе, али подЉеднако реалне поЉаве <...>ї (ѕисарева ≈. ‘. ≈лена ѕетровна Ѕлаватска€ // —оловьев ¬. —.—. —овременна€ жрица »зиды: ћое знакомство с ≈.ѕ. Ѕлаватской и Ђтеософическим обществомї / —ост. √.  . Ћьвова, Ћ. ћ. Ўарапкова, H. Ќ. ёргенева. ћ.: –еспублика, 1994. —. 195-196).
  22. —оловьев ¬.—. Ѕеседы Ђ—евераї. XXVI. »скани€ религии. —. 174.
  23. —овременное возрождение на научных началах астрологии, алхимии, магии и других тайных (оккультических) знаний прежнего времени // —евер. 1889, є 28. —. 552.
  24. »сто. —. 554.
  25. —оловьев ¬. —.—. —овременна€ жрица »зиды. —. 15.
  26. Ѕыков ѕ. ¬. ¬севолод —ергеевич —оловьев. —. 39.
  27. »сто. —. 42.
    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0