Торжествено прослављена хиљадугодишњица манастира Бијела код Шавника

Манастир Бијела код Шавника прославио је свечано и молитвено, у недјељу 5. јуна 2016, велики јубилеј – хиљаду година од оснивања манастирског храма, посвећеног Светом великомученику Георгију, чији је ктитор био Свети Јован Владимир, кнез српски.

Тим поводом Свету Архијерејску Литургију у манастиру Бијела служили су: Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије и Преосвећена Господа Епископи будимљанско-никшићки Јоаникије и бихаћко-петровачки Атанасије, уз саслужење свештенства и монаштва и молитвено учешће вјерног народа.

    

Након прочитаног Светог Јеванђеља сабрани народ поздравио је Преосвећени Епископ Јоаникије.

"У ове дане васкрсења Христовог славимо и свети спомен Светог великомученика краља Јована Владимира, славимо га од града Бара до високог Дурмитора, до Охрида, Албаније, Грчке и свих православних земаља, нарочито ове године када прослављамо хиљадугодишњицу од његове мученичке смрти. Овдје у манастиру Бијела славимо га као ктитора овог светог манастира, јер по древном предању манастир Светог Георгија у Бијелој испод Дурмитора подигао је Свети краљ Јован Владимир. То предање су увијек истицали сви настојатељи овог светог манастира до нашег настојатеља игумана архимандрита Исаије, који је и обновио ову светињу."

    

"Пошто прослављамо велики јубилеј ове светиње ред је да имамо и госте и, хвала Богу, дошао нам је Високопреосвећени Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије, али он овдје није гост него је домаћин пошто јеон и започео обнову ове светиње и наш драги у Христу брат, из мученичког краја српске Крајине Владика бихаћко-петровачки Атанасије, који је изасланик светог Архијерејског Синода и имамо тај благослов да је он данас овдје са нама, показао је велику љубав те нам је дошао да ова свечаност и ова света служба добије своју пуноћу“, рекао је у поздравном слову Епископ домаћин Г. Јоаникије.

    

Сабранима се потом бесједом обратио Епископ бихаћко-петровачки Г. Атанасије. Он је, осврћући се на одломак из прочитаног Јеванђеља у којем је описано како је Господ Исус Христос исцијелио просјака, слијепог од рођења, поручио да ми никада, ни у једном стадијуму живота нијесмо непримјетни за Господа, Он нас увијек гледа и то не гњевљиво, него очински, јавља нам да нас види и показује пут изласка.

    

"Данашње Јеванђеље скреће нашу пажњу на оне који су за нас непримјетни. Иде Господ наш путем и примећује више него што примећују други људи, примећује човјека слијепа који да би преживио тражи милостињу од људи, нико га не примећује, али примјећује га Господ. Примјећује човјека непримјетнога. Није то довољно знати, драга браћо и сестре, него је довољно знати како њега види Господ, како види његово присуство у стварности, у историји. Питају апостоли, ученици Христови: Господе објасни нам ову необичност, необјашњивост. Зашто сви виде, а овај не види. Ко то сагријеши он или његови родитељи? На велико запрепашћење ученика одговор је гласио: Не сагријеши он, ни родитељи, ничија неправилност није узрок његовом слепилу, него да би се на њему слијепцу, неупотребљивом за логику људску, пројавила дјела Божја и пројавила су се. Господ је показао на његовом примјеру ко је Он и ко је тај човјек, али прије свега ко је Он Господ Христос, Давалац свјетлости“, рекао је Преосвећени Владика.

    

Он је поручио да Господ бира посреднике, бира нас као своје сараднике да кроз нас, своје пријатеље, уђе у историју и буде присутан у историји, да обиликује историју кроз нас. Толико љубави и повјерења има према нама да нас узима за сараднике, Он свемоћни користи нас нејаке, и слијепе, и малоумне, да преко нас обличава наше животе, нашу историју.

    

"Дакле, никада нисмо непримјетљиви Господу, ни у једном стадијуму живота нијесмо за Господа непримјетни, увијек нас Он види и то не гњевљиво, него очински нас гледа и јавља нам да нас види и показује нам пут изласка. Јако је важно то знати, јер многи људи стекну погрешан утисак да су за Бога невидљиви, непостојећи, да их Он, као и људи, заобилази и да су му непотребни. Такав утисак је обмањљив, браћо и сестре. Ми смо Богу увијек важни, увијек битни, увијек од нас може нешто начинити и увијек има неки план са нама. Тај кога данас прослављамо, и јуче смо га славили тако велелепно у велелепном храму у Бару, посвећеном њему Светом Јовану Владимиру, он није рођен тако велики, он је растао, узрастао и постао онај који јесте тако видљив у историји“, бесједио је Епископ бихаћко-петровачки Г. Атанасије.

    

На крају Литургије и резања славског колача сабраним вјерницима обратио се Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије.

"Нека Бог благослови ову светињу древну и прадревну. Хиљаду година прослављамо ове светиње која је сва, и њена историја, у знаку Христовог распећа, али и Христовог васкрсења. У ово новије вријеме, благодарећи архимандриту Исаији, а ја бих рекао мати Анастасији, његовој мајци, нашој мајци, ова светиња поново је процвјетала.Када сам га калуђерио у Острогу, код ћивота Светог Василија, повод за његово име био је онај Исаија који је претходио Светом Василију, пустињак Острошки, наравно и пророк Исаија, онај који је прорекао рођење Христово од Пресвете Дјеве."

    

"Када је било вријеме да се обнавља ова запустјела светиња, а ви овдје домаћизнате у каквом је она стању била до `90.-их година, онда сам мислио да, пошто носи име Исаије пустињака острошког, а и пророка Исаије, може да се догоди да од њега нешто буде, па сам га послао овамо и, благодарећи његовом труду, ипак је понио часно име Исаије острошког пустињака, благодарећи мати Анастасији, изнад свега, и, наравно, Владици Јоаникију, па онда и труду свих вас. Сјећам се када смо први пут дошли у ову пустињу, без пута и без кућа. Црква је била у стању каквом је била, овог конака није ни било, па полако корак по корак, ево овдје данас, васкрсла ова светиња, поводом хиљаду година. Нека је благословено име Господње и великомученика Георгија“, поручио је Високопреосвећени Митрополит Амфилохије.

    

По завршетку Свете Литургије у манастирској порти одржана је свечана Академија.
Свечану бесједу је одржао проф. др Михаило Шћепановић.На историјске податке и чињенице везане за обнављање светиње подсјетио је Миљан Петрушић.

У културно умјетничком програму учествовали су: народни гуслар Бошко Вујачић, КУД "Пива“, хор "Свети Роман Слаткопојац“ из Требиња. Програм је водио Жарко Бојић, књижевник.

Ваш коментар
Овде можете оставити ваше коментаре. Сви коментари биће прочитани од стране уредништва Православие.Ru
Enter through FaceBook
Ваше име:
Ваш e-mail:
Унесите броjеве коjе видите на слици:

Characters remaining: 4000

×