Srpska

ѕорука —ветог јрхиЉереЉског —абора —рпске ѕравославне ÷ркве поводом сазиваЬа —ветог и ¬еликог —абора на  риту

††††

1. ѕорука —ветог јрхиЉереЉског —абора —рпске ѕравославне ÷ркве поводом сазиваЬа —ветог и ¬еликог —абора на  риту, о празнику —вете “роЉице, од 17. до 27. Љуна текуЮе године

—вети јрхиЉереЉски —абор
—рпске ѕравославне ÷ркве
Ѕр. 62/зап.164
25. маЉ 2016. године
у Ѕеограду

ѕќ–” ј —¬≈“ќ√ ј–’»£≈–≈£— ќ√ —јЅќ–ј
—–ѕ— ≈ ѕ–ј¬ќ—Ћј¬Ќ≈ ÷– ¬≈

ѕрвоЉерарсима и —вештеним —инодима помесних ѕравославних ÷ркава

” данима наЉрадосниЉег хришЮанског ѕразника, коЉи сваког човека и сву творевину испуЬава саборним смислом и благовешЮу спасеЬа у ’ристу, поздравЪамо сазиваЬе аутокефалних ѕравославних ÷ркава на —вети и ¬елики —абор, коЉи Юе, ако Ѕог дâ, бити одржан у ѕравославноЉ академиЉи на  риту о ѕедесетници, од 17. до 26. Љуна 2016. године.

” братскоЉ Ъубави, са одговорношЮу и великим надама размишЪаЉуЮи о овом —ветом и ¬еликом —абору за време саборског заседаЬа наше помесне ÷ркве, подсеЮамо себе и друге на то да ÷рква ѕравославна Љесте —абор, од Ѕога сазван у ’ристу и Меговим ƒухом надахнут, као што Ље то био и —абор светих апостола, коЉи Ље за своЉе руководство имао речи: „»зволи се ƒуху —ветом и нама” (ƒела ап. 15, 28). –адуЉемо се почетку —ветог и ¬еликог —абора на празник —иласка —ветог ƒуха пошто он Љесте и треба да буде светодуховски, педесетнички догаРаЉ заЉеднице (κοινωνία) ÷ркава. —абрани да „сагласно славимо —весветога ƒуха”, ми веруЉемо да онде где Ље ÷рква, тамо Ље и ƒух ЅожЉи; и где Ље ƒух ЅожЉи, онде Ље и ÷рква и свака благодат, а ƒух Ље истина” (свети »ринеЉ Ћионски, ѕротив Љереси 3, 2, 4, 1).

—а овом свешЮу о величини и значаЉу —абора, ми се са свештеним трепетом питамо да ли предстоЉеЮи —абор испуЬава критериЉуме и меру истинских —абора из историЉе ѕравославне ÷ркве. ѕитамо се такоРе да ли Юе —абор изразити Љедниство ÷ркве ’ристове у ƒуху —ветоме, на славу Ѕога ќца, оно Љединство коЉе стално сведочимо и призивамо у светоЉ ЋитургиЉи: „»змоливши Љедниство вере и заЉедницу —ветога ƒуха...” ѕодсеЮамо себе и друге: то Љединство Љесте конкретно Љединство по слици —вете “роЉице (£ов. 17, 21), Љединство “ела ’ристовог, „благовоЪеЬем ќца... заЉедништвом ƒуха —ветога”. “о Ље Љединство у £едноме ’ристу као £едноЉ и £единоЉ √лави богочовечанског “ела ÷ркве као ƒома ќчевог, ќбиталишта ƒуха —ветога и “ела ’риста —паситеЪа.

”дубЪуЉуЮи се мислима и осеЮаЬима у тему предстоЉеЮег —абора, ми се са разлогом питамо да ли и у коЉоЉ мери припремЪени —абор изражава £едну, —вету, —аборну и јпостолску ÷ркву (како исповедамо у —имволу вере). —тога, свестан историЉског значаЉа овог ¬еликог —абора за сведочеЬе и мисиЉу ÷ркве ѕравославне у савременом свету, —вети јрхиЉереЉски —абор —рпске ѕравославне ÷ркве по питаЬу састава темâ и правилника о раду —ветог и ¬еликог —абора износи пред ѕредстоЉатеЪе и —вештене —иноде помесних ѕравославних ÷ркава своЉе следеЮе ставове:

1. ѕо питаЬу усвоЉеног ѕравилника организациЉе рада —ветог и ¬еликог —абора ѕравославне ÷ркве, сматрамо да се Ьиме уводи пракса непозната досадашЬим саборима ѕравославне ÷ркве, понаЉвише због неЉеднакости и неравноправности свих епископа на —абору. Ќе препознаЉемо у Ьему вековно живо саборско ѕредаЬе сазиваЬа, председаваЬа на —абору, одржаваЬа —абора и руковоРеЬа Ьиме. Ќико у историЉи ниЉе —абору унапред одреРивао и прописивао правилник рада него Ље то сâм —вети —абор своЉом саборношЮу остваривао. ћогао би се стеЮу утисак да се наглашаваЬем извесних „права” сазиваЬа и председаваЬа —абор ставЪа у функциЉу Љеднога човека, па макар он био и први. ј свети апостол ѕавле поручуЉе: „„ашЮу чините Љедни друге веЮима од себе” (–имЪ. 12, 10). ”колико се овим ѕравилником унапред предвиРа и контролише саборски рад, мало простора Юе бити оставЪено за слободу чланова —абора у ƒуху —ветом и за оно што су апостоли изразили речима: „»зволи се ƒуху —ветом и нама” (ƒела ап. 15, 28).

2. Ќаведене слабости овог ѕравилника воде нас питаЬу о улози и статусу епископâ на —абору. ƒа ли су епископи на —абору учесници или посматрачи? ќсим неоправданог ограничаваЬа броЉа учесникâ —абора, сматрамо да Ље неоправдано и то што сви епископи немаЉу право гласа. ћи веруЉемо да право гласа ниЉе у супротности са прокламованим начелом консензуса (чему, по правилу, претходе консултациЉе) и држимо да се слободним и одговорним гласаЬем епископâ не би спутавало Љедногласно сведочеЬе ѕравославне ÷ркве у славу Ѕога у “роЉици славЪенога. —аборско ѕредаЬе £едне ÷ркве подразумева право гласа сваког епископа на сабору, од регионалног до васеЪенског. ќваЉ —абор Ље прилика да се многоброЉност помесних ÷ркава (веЮине од Ьих) проЉави на радост ћаЉке ÷ркве, Ц првопрестолне ÷ркве  онстантинопоЪа, Ц као и ћаЉке свих ÷ркава, —ионске ÷ркве.

3. — обзиром на то да Ље питаЬе општеЬа меРу аутокефалним ÷рквама од пресудног значаЉа за мисиЉу ѕравославне ÷ркве у свету, сматрамо да Ље потребно да се размотри тема аутокефалиЉе, на чему Ље наша ÷рква непрекидно инсистирала. ќваЉ —абор има довоЪно богословских и пастирских мотива да констатуЉе да данас постоЉи четрнаест аутокефалних ÷ркава и да Ље то довоЪно да се потврди Ьихов статус. ќсим тога, на досадашЬим саборским припремама до детаЪâ Ље обраРена тема аутокефалиЉе, као и начин Ьеног проглашаваЬа, осим начина потписиваЬа. —тога Ље сасвим оправдано и целисходно да оно што Ље децениЉама раРено и ураРено управо на —ветом и ¬еликом —абору буде прихваЮено и проглашено.

4. »споведаЉуЮи Љединство и непрекинуто саборско ѕредаЬе ѕравославне ÷ркве, ми сматрамо да ниЉе тачно да у ѕравославноЉ ÷ркви током дугих векова ниЉе било саборâ; премда стоЉи да у новиЉим вековима нисмо држали ниЉедан свеправославни или свеопшти сабор. »маЉуЮи у виду Ьихову догматско-еклисиолошку важност и општеправославну прихваЮеност, наша помесна ÷рква предлаже да се потврди васеЪенски значаЉ —ветог —абора из 879/880. године у време светог ‘отиЉа ÷ариградског, као и да се потврди исихастички —абор из 1351. године. ѕредлажуЮи саборско признаЬе ових —ветих —абора, имамо у виду реч светог ћаксима »споведника: „Ѕлагочестиво правило ÷ркве зна као свете и потврРене —аборе оне коЉе Ље потврдила правилност догматâ”.

5. ” духу одлуке свих наЉсветиЉих помесних ѕравославних ÷ркава да Ље свака од Ьих позвана да активно и непрекидно учествуЉе у саборском догаРаЉу ÷ркве, изражавамо став да су шест припремЪених текстова у основи добри, али да захтеваЉу допуну и дораду како би били усклаРени са захтевима живота и мисиЉе ÷ркве. “екст ќ мисиЉи ÷ркве у савременом свету потребно Ље обогатити £еванРеЪем, тоЉест сотириолошким и космолошким димензиЉама спасеЬа, а поводом текста ќ односу са хришЮанским светом сматрамо да краЉЬе снисходЪиви став према другим религиЉама не треба да пригуши свест о потребиевангелизациЉе овога света. »стичемо да питаЬе диЉаспоре треба решавати саборно, договорно и свеправославним консензусом, под председништвом ѕрвоЉерарха  онстантинопоЪског, али уз равноправно учешЮе сапрестолникâ, православних ѕрвоЉерараха, и Ьихових —вештених —абора.

 оначно, али не и последЬе: —вети и ¬елики —абор ѕравославне ÷ркве Љесте и позив свима на покаЉаЬе, сходно ’ристовоЉ поруци: „»спунило се време и приближило се ÷арство ЅожЉе: ѕокаЉте се и веруЉте у £еванРеЪе!” (ћарк. 1, 15). “ако Юе оваЉ —вети и ¬елики —абор ѕравославне ÷ркве бити обнова и потврда живе, истините и спасоносне вере, „Љедном предате светима” (£уда 3), и потврдиЮе истинску богочовечанску васеЪенскост (икуменичност) ѕравославЪа у времену и простору Љер Ље „»сус ’ристос исти Ључе, данас и довека” (£евр. 13,8).

јрхиепископ пеЮки,
ћитрополит београдско-карловачки и
ѕатриЉарх српски

»ринеЉ
ѕредседник —ветог јрхиЉереЉског —абора

2. —инодско писмо —рпске ѕравославне ÷ркве МеговоЉ —ветости ¬асеЪенском ѕатриЉарху г. г. ¬артоломеЉу, чиЉи Ље текст доставЪен и свим ѕредстоЉатеЪима ѕравославних ÷ркава и Ьиховим —вештеним —инодима

—вети јрхиЉереЉски —инод
—рпске ѕравославне ÷ркве
Ѕр. 793
6. Љун 2016. године
у Ѕеограду

МеговоЉ —ветости
јрхиепископу ÷ариграда, Ќовогa –има, и ¬асеЪенском ѕатриЉарху
√осподину господину ¬артоломеЉу
 онстантинопоЪ

ѕредмет: —вети и ¬елики —абор

’ристос воскресе!

ЌаЉсветиЉи јрхиепископе ÷ариграда, Ќовога –има, и ¬асеЪенски ѕатриЉарше, Ъубазни у ’ристу брате и саслужитеЪу Ќаше смерности, господине ¬артоломеЉе, ¬ашу уважену —ветост братски у √осподу целиваЉуЮи, наЉтоплиЉе поздравЪамо.

—матрамо да Ље сувишно да наглашавамо са коликом Ље надом, искреном преданошЮу и доприносом, по мери наше моЮи, наша ÷рква учествовала у припреми —ветог и ¬еликог —абора ѕравославне  атоличанске ÷ркве.

”зевши, меРутим, у обзир:

1. незадовоЪство и критичке примедбе одреРених помесних ÷ркава у погледу поЉединачних, у предсаборском периоду припремЪених текстова;

2. неопозиву одлуку јнтиохиЉске и Ѕугарске ѕатриЉаршиЉе да се уздрже од учешЮа на —абору;

3. проблеме у односима и општеЬу меРу ÷рквама (£ерусалим Ч јнтиохиЉа због  атара; заоштраваЬе односа измеРу нас и –умунске ѕатриЉаршиЉе, коЉе се веЮ тешко може превазиЮи, због антиканонског упада исте у »сточну —рбиЉу и осниваЬа онде паралелне епископиЉе, што води ка прекиду литургиЉског и канонског општеЬа двеЉу суседних сестринских ÷ркава уколико не буде ставЪена тачка на горе описано понашаЬе, и тако даЪе), уз перспективу да ови проблеми не буду расправЪани и решени на —абору него да буду одложени за послесаборски период, као да било коЉа комисиЉа може бити орган виши од свеправославног —абора, и

4. одсуство воЪе код наше ћаЉке ÷ркве  онстантинопоЪске да бар Љедан од предлога наше ÷ркве (као што Ље дискусиЉа о аутокефалности, о праву архиЉереЉâ да гласаЉу на —абору, о третираЬу сабора деветог и четрнаестог века као веЮ васеЪенских у свести и пракси ѕравославне ÷ркве, и неки други, можда од маЬег значаЉа) буде уврштен у тематику и дневни ред —абора, докле нас обавезуЉу ставови —ветог јрхиЉереЉског —абора наше ÷ркве, званично формулисани како пре две године тако и недавно, краЉем протеклог месеца маЉа,

приморани смо са жалошЮу Ч али уЉедно и са пуним осеЮаЬем своЉе пастирске и, уопште, црквене одговорностиЧ да обавестимо ¬ашу драгу и уважену —ветост и ¬аш —вети и —вештени —инод да, будуЮи да све ово Љесте овако, наша ÷рква осеЮа тешкоЮу да учествуЉе на сазваном —ветом и ¬еликом —абору и предлаже Ьегово одлагаЬе на неко време, с тим што би се наше скоро, уз помоЮ ЅожЉу, сабраЬе на  риту сматрало за предсаборско меРуправославно саветоваЬе у циЪу допунске припреме —абора и побоЪшаЬа Ьегових текстова, или, наЉвише, као почетна фаза читавог саборског процеса, коЉи треба довршити у продужетку, у следеЮоЉ фази, након што буду уклоЬене несугласице и буду постигнути и ЉедномислиЉе и консензус ÷ркава. Ќа таЉ начин, уз помоЮ ЅожЉу, плод —абора Юе бити сведочеЬе непорочне вере наше, одговор о нади коЉа Ље у нама и порука спасеЬа у ’ристу, упуЮена свима, и онима коЉи су нам близу и онима коЉи су далеко од нас, а нипошто, не даЉ Ѕоже, ницаЬе нових непожеЪних и штеточинских раскола и парасинагога под изговором лажно наречене ревности и тобожЬег очуваЬа ѕравославЪа.

— тим у вези остаЉемо

¬аше —ветости смерни у ¬аскрсломе ’ристу брат и саслужитеЪ

јрхиепископ пеЮки,
ћитрополит београдско-карловачки и
ѕатриЉарх српски

»ринеЉ
ѕредседник —ветог јрхиЉереЉског —инода

»нформативна служба —рпске ѕравославне ÷ркве

09 / 06 / 2016

 
¬аш коментар

ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

¬аш коментар:
¬аше име:
¬аш e-mail:
”несите броjеве
коjе видите на слици:


RSS 2.0