Srpska

÷иЪ ‘анара Ље да учврсти право на диктираЬе своЉе воЪе

”след деЉстава  онстантинопоЪског патриЉархата у вези с одржаваЬем —веправославног —абора постоЉи опасност од настанка трагичног раскола

“ренутно односи измеРу  онстантинопоЪског патриЉархата и других православних ѕомесних ÷ркава изазиваЉу озбиЪну забринутост у светлости наЉновиЉих и скоро скандалозно неделикатних корака  онстантинопоЪског патриЉархата коЉи свим православним ÷рквама упорно намеЮе што скориЉе одржаваЬе —веправославног —абора.

††††

Ќадмено игноришуЮи озбиЪну забринутост –уске ѕравославне ÷ркве и низа других ѕравославних ÷ркава због неприпремЪености и неусаглашености изузетно важних докумената ‘анар (део »стамбула у коЉем се налази резиденциЉа  онстантинопоЪског патриЉарха Ц ред.) очигледно тежи томе да учврсти право на диктираЬе своЉе воЪе. » то у наЉважниЉоЉ области Ц у канонским формулациЉама, због чега постоЉи опасност од настанка трагичног раскола унутар ѕравославЪа.

ћосковски патриЉархат Ље директно изражавао своЉу забринутост због таквог развоЉа догаРаЉа и упозоравао Ље на драматичне последице игнорисаЬе мишЪеЬа других ÷ркава православне икумене.

ћеРутим, не гнушаЉуЮи се чак ни уцене,  онстантинопоЪска патриЉаршиЉа очигледно жели да угуши воЪу, да наметне одлуке коЉе Юе изазвати дубоко разочареЬе и довести у опасност Љединство православног света, коЉе Ље изузетно важно у доба васеЪенске апостасиЉе и офанзиве на хришЮанство у целини.

Ѕугарска ѕравославна ÷рква Ље веЮ званично по одлуци —инода одбила да учествуЉе у планираном —абору образложивши то неприпремЪеношЮу и неслагаЬем с низом важних формулциЉа коЉе су изнете у програму форума. “о више ниЉе звонце, веЮ Ље звоно за узбуну Ц изузетно озбиЪан ударац по Љединство, коЉи ипак ниЉе зауставио  онстантинопоЪ.

” таквоЉ ситуациЉи коЉа представЪа опасност од избиЉаЬа историЉске драме раскола ћосковски патриЉархат Ље предложио Љедини спасоносни пут Ц да се одмах сазове ванредно саветоваЬе пре планираног —веправославног —абора и да се заЉедно размотре сва спорна документа и формулациЉе уколико то буде потребно ради канонске чистоте, као и да се истовремено ради очуваЬа Љединства изузму одреРена документа или формулациЉе.

 ‘ото: јлександар Ќатрускин / –»ј Ќовости ‘ото: јлександар Ќатрускин / –»ј Ќовости
††††

ј шта чини  онстантинопоЪска ÷рква? Ц »зражава безапелационо одбиЉаЬе и надмено демонстрира своЉ став о потчиЬаваЬу свих ÷ркава управо фанарским структурама, коЉе су се у историЉи ’’ века показале као спроводник и екуменизма, и западног утицаЉа, пре свега англосаксонских сила.

√ушеЬе воЪе и самосталности ѕомесних ѕравославних ÷ркава и гушеЬе улоге –уске ÷ркве у светском ѕравославЪу представЪа важан елемент антируске политике данашЬих недобронамерника –усиЉе, коЉи одлично схватаЉу улогу ÷ркве у руском друштву.

» ниЉе случаЉно то што се управо сад намеЮу неприпремЪене одлуке —веправославног —абора уз рачунаЬе на то да Юе се учесници сложити због страха од раскола.

ѕритисак англосаксонских ревнитеЪа Ђсопствене искЪучивостиї на  онстанинопоЪску ÷ркву има дугу историЉу.

‘анарске структуре су с времена на време истицале идеЉу —веправославног —абора од 20-их година кад Ље упркос многим канонским правилима и отвореном негодоваЬу дела епископата на престо ¬асеЪенског патриЉарха узведен ћелетиЉе ћетаксис за коЉег сви извори у наЉмаЬу руку кажу да Ље модерниста, екумениста, инициЉатор раскола због увоРеЬа новог календара, а многи помиЬу да Ље био високи члан низа таЉних друштава. —ав црквени живот овог штиЮеника англосаксонског света пре него што Ље био изабран за патриЉарха, па чак и после тога, праЮен Ље скандалима и свргаваЬем (коЉе Ље поништено због политичког притиска) због оптужби за кршеЬе канона и изазиваЬа црквеног раскола.

“ако нешто Ље било могуЮе само због ѕрвог светског рата и краха православне руске империЉе.

»сторичарима Ље познато да Ље у току целог XIX века √рчку ÷ркву финансиЉски подржавала управо –усиЉа и царска породица лично. Ќакон стицаЬа независности први владар √рчке Ље 1827. године постао £анис  аподистриЉа, коЉи Ље у –усиЉи био на дужности министра иностраних послова. —нажан утисак оставЪа посланица ЌиколаЉа I £анису  аподистриЉи на скоро 50 страница, где цар даЉуЮи финансиЉску помоЮ невиРених размера независноЉ √рчкоЉ саветуЉе да се она не користи за топове, веЮ за образоваЬе грчког клира и грчког народа, за православно васпитаЬе националног образованог слоЉа!

ѕосле револуциЉе у –усиЉи —јƒ и ЅританиЉа су на све начине покушавале да успоставе контролу над грчком политиком од 20-их година, што се испоЪавало у свим драматичним етапама ’’ века до данашЬег дана. ЅританиЉа и —јƒ су помагале прозападну владу и директно су се мешале у случаЉу постоЉаЬа и наЉмаЬе опасности од тога да на власт у √рчкоЉ доРу проруске снаге. “руманова доктрина из 1947. године Ље била директно усмерена на ствараЬе база и увлачеЬе у своЉ блок “урске и √рчке коЉа Ље постала животно важан елемент широке евроатлантске Ђзоне задржаваЬаї. —јƒ и ЅританиЉа су посвеЮивале огромну пажЬу сарадЬи измеРу грчких политичких снага и свог политичког истаблишмента, па чак и ÷»ј.

” земЪи као што Ље √рчка став ÷ркве Ље имао огроман утицаЉ на политичку ориЉентациЉу земЪе.

«бог тога Ље пажЬа посвеЮивана и ¬асеЪенскоЉ патриЉаршиЉи коЉа се после ѕрвог светског рата и руске револуциЉе нашла у сиромашном и раЬивом положаЉу на териториЉи “урске. ѕритом Ље прво кемалистички, а после ƒругог светског рата Ђатлантскиї »стамбул у своЉоЉ псеудодемократскоЉ улози постао подЉеднако вредан инструмент англосаксонске политике као своЉевремено ¬исока порта.

ј западну ориЉентациЉу Ље од 20-их година на наЉбоЪи начин оваплоЮивао роРак ≈лефтероса ¬енизелоса грчког премиЉера после ѕрвог светског рата, нови патриЉарх ћелетиЉе ћетастакис, коЉи Ље поздравЪао новачеЬе и коЉи Ље у  онстантинопоЪску ÷ркву увео нови календар изазвавши раскол у сопственоЉ ÷ркви.

Ќаредних децениЉа, без обзира на Ъубав грчког народа према –усиЉи, а посебно, ма колико то чудно било Ц левичарских снага (узгред речено, у √рчкоЉ то нису атеисти) ¬асеЪенски патриЉархат Ље био завистан пре свега од «апада, доследно Ље био склон екуменизму и на оваЉ или онаЉ начин Ље пропагирао идеЉу свеправославног сабора ради поновног утврРиваЬа своЉе главне улоге од 1961. године.

” садашЬим условима ова идеЉа би само под Љедним условом могла представЪати снажан стимуланс за ЉачаЬе ѕравославЪа у свету, а то Ље строга одбрана канонске чистоте и непоколебЪиво Љединство ѕомесних ѕравославних ÷рквава, за шта се доследно залаже –уска ѕравославна ÷рква

—адашЬи став ‘анара изазива забринутост и недоумицу. ÷ркви су као никад до сад потребни наша подршка, вера и молитва, и наше повереЬе.

ѕо материЉалима Ђјргументи и фактиї

ЌаталиЉа Ќарочницка
—а руског ћарина “одиЮ

—толетие.Ru

10 / 06 / 2016

     оментари:

    2016-06-29
    15:17
    ƒарослав √ужвиЮ:
    ƒивна, наша ЌаталиЉа, тако диван и тако болан текст и упркос свему благ да никог не повреди. Ќису Љедино √рци присутни били на  риту. Ќити су остали малолетни да им се не може ништа реЮи, приговорити. ЅроЉеви су Љедноставни 83% православних у свету ниЉе било канонски заступЪено а они су то назвали "свети" "свеправославни" сабор. Ќе зна се: коЉа Ље од речи у називу неистинитиЉа да ли "свети" Љер су прекршена многа канонска правила, да ли "свеправославни" уз свега 17% правосавне икумене. ÷рква треба да сведочи –еч »стине ЅожиЉе
    а не отпадиЉу у идеологиЉу истамбулске ‘анаре. “ек сада се види коЉу снагу Ље имао рад јверкиЉа Порданвилског "—вета –евност" Љер Ље управо све на време предосетио и упозорио нас да се сутра не бисмо могли крити пред сопственом савешЮу. Ѕог да живи нашу дивну сестру ЌаталиЉу.

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0