Srpska

ѕревазиРи себе!

«ашто Ље тако битно превазиЮи себе ради правилног духовног живота? Ўта тачно треба превазиЮи у себи? ƒа ли Ље достизаЬе спасеЬа повезано са нарави човека, одликама Ьегове личности? ƒа ли треба да се укалупимо?  ако бити правилно усмерен на сопствени развоЉ и како да не паднемо у прелест? —а овим питаЬима смо се обратили протоЉереЉу —ергиЉу ѕравдоЪубову.

Ц ƒобар дан, ово Ље емисиЉа „—ретеЬе“. ƒанас смо у гостима код протоЉереЉа —ергиЉа ѕравдоЪубова, протоЉера ставрофора цркве ∆ивоначалне “роЉице у “роЉицком-√оленишЮеву. ƒобар дан, оче —ергиЉе!

Ц ’ристос воскресе!

††††

Ц ¬оистину воскресе! ¬елика ¬ам хвала што сте пристали да одговорите на питаЬа портала Ђѕравославие.руї. “ема коЉу бисмо хтели да данас да размотримо Ље „ѕревазилажеЬе себе“. ќче —ергиЉе, од чега треба да кренемо у савладаваЬу себе?

Ц ѕревазилажеЬе себе Ље неопходно у свим случаЉевима Љер: Ђјко ко хоЮе за ћном иЮи - говори √оспод - нека се одрекне себе и узме крст своЉ и за мном идеї (ср.: ћт. 16: 24; ћк. 8: 34). “о и Љесте превазилажеЬе себе. ј крст... па, ми гледамо на то веома добродушно и некако мирно. ј у ƒревном –иму термин Ђcrucifixusї Ље означавао страшну реч, Ъуди су се трзали од страха када су Ље чули. ”зети крст своЉ Ље Љако тешко. «ато Ље превазилажеЬе себе и не трепнути када ти говоре: „“о Ље то, ти одлазиш из куЮе, ми тебе хапсимо. »Юи Юеш у логор... у затвор... можда на стреЪаЬе“. ” овом тренутку треба превазиЮи себе. “о Ље таЉ крст о коЉем Ље говорио √оспод.

ѕревазилажеЬе себе можемо наЮи и у наЉЉедноставниЉим стварима, када ти се не ради нешто. «нам Љедног свештеника коЉи се толико умарао на —трасноЉ —едмици да када му Ље требало да устане на ¬аскршЬe ЉутрeЬe он ниЉ могао Ц умор га Ље доводио до суза. ј како он може на ¬аскрс да остави храм? Ќикако. » устаЉао Ље. » то Ље превазилажеЬе себе. » сличне ствари се дешаваЉу и у нашем животу.

—ваком човеку, и свештенику такоРе, може да доРе тренутак слабости и тада он жели да каже, када треба да прочита правило или да се помоли: „ƒанас не могу, тешко Ље“. јли треба превазиЮи себе и испунити оно што Ље неопходно, да би испунио благослов духовника. » да би испунио благослов оца или маЉке треба превазиЮи себе. ћени се чини да Ље то апсолутно приридно и стално стаЬе човека. » не само обичног човека, али чак и испосника: он исто мора да превазилази себе.

Ц ќче, да ли можемо да превазиРемо себе, да постанемо боЪи, али при томе без Ѕога?

Ц Ќаравно да може. Куди се баве аутотренингом, тренираЉу себе у некоЉ другоЉ вери или у другом филозофском систему. Ќа пример, древни стоици су се увежбали у томе. »ма веома Љарких примера тога како су Ъуди веома добро превазилазили себе. јли без Ѕога, без √оспода »суса ’риста, сви наши напори остаЉу узалудни, то Љест празни, они не даЉу човеку ту пуноЮу живота, коЉу Ље Ѕог замислио за човека. ћи некако задивЪуЉуЮе аутономно живимо, чак и веруЉуЮи Ъуди. «а нас Ље Ѕог далеко. ѕоЮи Юу у цркву, помолиЮу се, а чим изаРе из храма ради све што пожели. ј Ѕог Ље веома близу. “о се Љако добро види из животописа старца —илуана.  ада се он молио и пао у очаЉ, √оспод му се Љавио и не онако, као у —таром «авету, то нису биле неке чудне поЉаве, веЮ Ље он просто угледао поред себе √оспода »суса ’риста.  ада се свети јнтониЉе ¬елики борио са бесовима и они га претукли до полумртвог стаЬа, он Ље, лежеЮи на земЪи у пеЮини, у коЉоЉ се подвизао, угледао √оспода »суса ’риста како стоЉи покраЉ Ьега. ќн ниЉе дошао однекуда издалека, ќн Ље стаЉао поред. “о Ље спомен о Ѕогу, о коЉем Ље говорио наш дивни и Љош неканонизовани „свештеномученик“ ѕавле ‘лоренски. £а Ьега веома волим и поштуЉем, Љер су ме Ьегове кЬиге подучиле у животу и вери, и „—туб и утврРеЬе истине“ и „‘илозофиЉа култа“ дали су мени могуЮност да гледам на све отворених очиЉу. “акве снажне речи нам Ље он подарио и о многоме Ље размислио! “ако, отац ѕавле ‘лоренски Ље своЉоЉ деци са —оловецких острва (од 1920 до 1937 ту се налазио логор за политичке и друге затворенике Ц прим. прев.) писао уместо тастамента: Ђƒецо, ходите свагда с Ѕогомї, и даЪе Ље изрекао значаЉну фразу: „—ве остале моЉе речи Юе бити само коментар на ове“. ќво Ље наЉбитниЉе Ц ходити с Ѕогом, осеЮати ЅожиЉе присуство.

Ц ј како изаЮи из те аутономности о коЉоЉ сте говорили?  ако устроити своЉ живот тако да увек осеЮамо присуство ЅожиЉе?

Ц “реба сагледавати свет пажЪивиЉе, не подпадати под утицаЉ свеопште жеЪе да се не ориЉентишемо на Ѕога. ÷ела светска историЉа, сва светска музика, поезиЉа и филозофиЉа говоре о Ѕогу. ј на ¬аскрс сва природа говори о Ѕогу. “о су осеЮали и сеЪаци у стара времена, а осеЮаЉу и данас они коЉи пажЪиво посматраЉу свет коЉи их окружуЉе. £а сам веЮ стар човек, а то сам, нажалост, на овогодишЬи ¬аскрс посебно снажно и осетио.  ако Ље Љедном давно рекао Љедан неписмени испосник: „—ве се око нас меЬа“. ќн, будуЮи да Ље био неписмен, ниЉе знао да рачуна календаре и дане, одлазио Ље у пустиЬу и веома дуго се тамо подвизао, а после се у апсолутно тачно време враЮао из пустиЬе на празник у манастир. Мега су питали: „“и немаш календар, ти си неписмен, како си схватио да Ље празник?“ Ц и он Ље одгоарао: „£а не рачунам по календару, Ља сам Љедноставан човек. јли када видим да се све унаоколо меЬа, Ља узимам своЉ штап и идем у манастир: види се, биЮе неки празник“. » он Ље долазио тачно на празник.

ќдсуство осеЮаЉа Ѕога Ље касниЉа поЉава. ƒревЬи Ъуди, средЬовековни Ъуди, –уси из старина, осеЮали су Ѕога и доживЪавали Ьегово присуство.

††††

Ц јли ¬и као пример наводите свеце, испоснике...

Ц¬и знате да обични руски сеЪаци никада нису себе сматрали испосницима, али су осеЮали Ѕога. ћоЉ отац Ље говорио: „Ќа празник “роЉице, ѕедесетницу, када клечеЮи прочиташ молитве —вотоЉ “роЉици, прилазе обичне жене, обичне баке, коЉе немаЉу никакву представу о православном богословЪу, а Ьихова лица су као у богослова, пуна благодати ƒуха —ветога“. ћи се превише лакомислено односимо према прошлим покоЪеЬима. «аправо истински руски сеЪаци су били носиоци православне вере.

Ц ƒа ли Ља правилно разумем да простодушни могу успети у превазилажеЬу себе? ƒа се то може постиЮи у обичном животу, да успеваЉу Ъуди, коЉи нису пуни себе, коЉи су Љедноставни?

Ц Ќе треба да се бавимо психоанализом. “о веЮ ниЉе то. —вака наука, чак и богословиЉа, гради неки систем представа помоЮу коЉег човек може да се одвоЉи од живог додира са Ѕогом. «ато се на —ветоЉ √ори јтосу прави испосници монаси плаше превише образованих Ъуди, то Ље позната прича. ќни чак немаЉу повереЬа у Ьих.  ада би мене видели, рекли би: „≈ па, он се приучио“. £а то веома добро осеЮам и када мене питаЉу о нечему, Ља се прво сеЮам шта ми Ље говорио отац о деди у таквим ситуациЉама и шта ми Ље говорио отац £ован ( рестЉанкин). ј оно шта сам научио у духовноЉ академиЉи, то Ље тек мала корица на површини. ЌаЉбитниЉи Ље непосредан живот. ” цркви од детиЬства, у парохиЉи, молитва, богослужеЬе, све Ље то важниЉе, а наука помало на површини плива.

††††

Ц ќво су речи —паситеЪа: ЂЕиже бо аще хощет душу свою спасти, погубит юї Ц Ђкто хочет душу свою спасти, погубит ееї (прим. прев. текст на црквенословенском - српски превод: "£ер ко хоЮе живот своЉ да сачува, изгубиЮе га, ако изгуби живот своЉ ћене ради и £еванРеЪа онаЉ Юе га сачувати", ћк. 8: 35; Ћк. 9: 24). Ќикада нисам разумевао ове речи. Ўта оне значе?

Ц  ада сам имао 15 година, те речи сам чуо када Ље отац £ован ( рестЉанкин) читао £еванРелиЉе у ѕсково-ѕечерском манастиру. ќн знаЉуЮи да су ту Ъуди, коЉи не разумеЉу баш све, читаЉуЮи: Ђиже бо аще хощет душу своюЕ (прим. прев. текст на црквенословенском - српски превод: "£ер ко хоЮе живот своЉ") Ц додавао Ље „живот своЉ“ Ц спасти, погубит ю: и иже аще погубит душу свою ћене ради, обр€щет ю: ка€ бо польза человеку, аще мир весь приобр€щетї (прим. прев. текст на црквенословенском - српски превод: "да сачува изгубиЮе га; а ко изгуби живот своЉ ћене ради, таЉ Юе га сачувати, Љер каква Ље корист човеку ако сав свет задобиЉе"). ¬еома Љедноставна логика. јко желиш све за себе, желиш комфор, само да би ти лепо живео и томе слично, онда Юеш погубити своЉу душу. јко не будеш жалио своЉу душу, спасиЮеш Ље. ћени Ље после богословиЉе Љедан млади архимандрит рекао (он Ље, како Ље говорио старац, био болестан), досада сам Ьему захвалан: „—ергиЉе, ти Юеш постати свештеник. ЌемоЉ да направиш уобичаЉену грешку савремених свештеника“. „ аква Ље то грешка?“ Ц питам Ља. ” £еванРеЪу су записане следеЮе речи: “Ќего иштите наЉпре ÷арство ЅожиЉе и правду Ьегову, и ово Юе вам се све додати” (ћт. 6: 33). ќни раде наопако. ќни траже комфор и томе слично, а ÷арство Ќебеско им Ље у другом плану, а онда ни стан не можеш да наРеш, ни у храму ти ниЉе све потаман. £а сам запамтио ове речи и када сам добио парохиЉу рекао сам: „ƒраги наши парохиЉани! ћене Ље тако подучио Љедан млади архимандрит. ’аЉде да радимо тако.“ «нате, и то у пракси. ƒа, наш храм не блиста, и ниЉе све баш лепо и Љарко, али храм постоЉи, Ъуди се моле, служба иде, и √оспод нас не оставЪа, и некако се сва парохиЉа држи.

††††

Ц ¬ероватно Ље превазилажеЬе себе везано за темперамент. ј Ъуди су ипак различите нарави: неко Ље напрасит, неко Ље, пак, помирЪив. ƒа ли то значи да Ље спасеЬе, а стога и превазилажеЬе себе, за неког лакше, а за некога теже?

Ц£а ту не видим везу. Ќе мислим да се могу спасти само мирни, сталожени, Ъуди северЬачког карактера. Ќе. —ваки човек Ље непоновЪив. —вако Ље Љединствена личност. Ўтавише, како сам недавно прочитао на саЉту „ѕравославие.ру“ у чланку ѕетра £урЉевича ћалкова (оставио Ље Љак утасак, таква Ље била радост да читати таЉ чланак!): √оспод не тлачи човека, ни Ьегову личност, како пише ћаксим »споведник. ќн чува ту личност, та личност цвета у свим могуЮим изражаЉима своЉе индивидуалности, карактера. » ми опажамо то у £еванРеЪу. јпостол “ома говори на Љедан начин, апостол ѕетар другачиЉе, апостол Ћука... ќни су сасвим различити. √оспод допушта да се прикаже Љединственост сваког човека. «ато и нема неких одреРених ограничеЬа, по коЉима може само овако, а не и другачиЉе. ƒа, у аскетизму, у монаштву постоЉе правила, коЉа важе за све. “реба се трудити, радити, али свеЉедно Љедан има Љедну душу, други Ц другу. √оспод то никако не поравЬава и не чини све Љеднакима.

Ц јко Ље човек на своЉ начин упоран, пркосан, да ли то може да му служи на корист? ƒа ли се сви уроРени квалитети човека откриваЉу, на правилан начин, при правилном духовном животу?

Ц ” границама зацртаним —ветом ѕисмом и делима преподобних отаца. ќни имаЉу толико величанствено искуство и треба ослаЬуЉуЮи се на Ьих изградити своЉ карактер, трудити се да превазиРеш себе, да не би изашао ван ових граница. ћислим да Ље то разумЪиво.  ако Ља могу да направим од темпераментног и ватреног човека мирног и равнодушног? Ќишта неЮе бити од тога. ƒовоЪно Ље да то не смета ни Ьеговом животу, ни животу Ъуди око Ьега.  ако Ље писао Љедан преподобни: „”шао сам у храм и нисам видео да тамо стоЉи други човек. » Ља сам, молеЮи се, уздахнуо. »споставило се да Ље тамо други човек...“ » тада се он окренуо и рекао: „јва, опрости ми, нисам знао да си ту“. “воЉ лични однос према Ѕогу има потпуно право на постоЉаЬе када си сам, а када поред тебе стоЉи човек, уздржи се.

£ош Љедан мали детаЪ: искусни атоски монаси, чак и у наше време, о томе Ље писао старац —илуан, труде се да се суздржаваЉу у свему, када се среЮу и причаЉу. «нате ли зашто? “о Ље исто из кЬиге о старцу —илуану, коЉу Ље написао архимандрит —офрониЉе. ѕодвизао се Љедан човек 30 година, и подвизао се 30 година други човек Ц и у Љедном и у другом случаЉу 30 година. ќваЉ чудотвори, а таЉ не, чак се ниЉе ни приближио ничему сличном. ”згред, отац £ован ( рестЉанкин) Ље могао да твори чудеса! ќн ниЉе посебно привлачио пажЬу на то, да се таЉ човек не би мучио и мислио: а зашто Ља не могу то? £ер због чега Ље  аин убио јвеЪа? «бог односа са Ѕогом. Ѕог Ље примио јвеЪеву жртву, а Ьегову жртву ниЉе. „«ашто, √осподе?! » Ља сам “еби принео жртву!...“ ”здржаност и превазилажеЬе себе се испоЪаваЉу и на томе. ЌемоЉ да се дотичеш неких болесних и тужних осеЮаЬа! „«ашто не могу то да урадим?“ “ут деликатность очень больша€ среди монахов. ѕо том питаЬу код монаха постоЉи велика увиРавност.

Ц ќче, било би сЉаЉно када бисте поделили са нама ¬аше драгоцено искуство: 40 година сте општили са оцем £ованом ( рестЉанкином).  роз призму наше теме Ц превазилажеЬе себе Ц шта бисте могли да испричате нашим читаоцима и гледаоцима?

Ц ’оЮу са тугом да кажем: моЉе искуство општеЬа са оцем £ованом Ље показало да можеш и 40 година да разговараш са неким и да пропустиш могуЮност да преобразиш себе. “о Ље наЉтужниЉе. —ваки други човек би на мом месту и сам постао свет, а Ља нисам. ќтац £ован Ље то добро знао. ќн Ље знао да Ље то узалудно у мом случаЉу. „ѕа шта да радиш са Ьим?!“ —вако други би... £а видим свештенике око себе Ц дивни свештеници у парохиЉи... ƒруги свештеници би од таквог општеЬа добили велики процват свог духовног живота, а Ља нисам. “о Ље тужно, огорчаваЉуЮе. » Ља молим за опроштаЉ оца £ована. ќн Ље то добро знао од самог почетка. » зато Ља могу да се сетим само неких тренутака, малог дела... јли моЉе тужно искуство говори о томе да свако има своЉу меру.

јли могу да поделим нешто утешно са ¬ама. Ѕила Ље моЉа Раконска хиротониЉа. ј ти знаш, када се рукуполаже световни човек у чин Ракона или у свештеника, исповедаш се код духовника, √оспод прашта све твоЉе грехове, ти прилазиш ѕрестолу, архиЉереЉ полаже руке на тебе Ц и ƒух —вети силази на тебе. » Ља сам имао очекиваЬа: а шта Ље то? а како Ље то? » у некоЉ мери сам био разочаран тиме што нисам ништа осетио после хиротониЉе. » само сам кроз два дана осетио, рекао бих периферним видом, да сам препуЬен благодати. јли Ља сам трагао за нечим у земаЪском, емотивном. Ќе тамо где се благодат налази. «нате, раниЉе су били такви радио приЉемници и требало Ље да ухватиш талас вртеЮи котур... и ето, тражиш талас, тражиш Ц о! ево га... нашао си радио станицу, али ниЉе она што ти треба на овом таласу. —премао си се да слушаш, али ту нема емисиЉе. ќна Ље на другом таласу. “ако Ље било и са мном. £а сам угледао периферним видом да сам препуЬен благодати. £а сам чврсто и Љасно осетио то. ѕрепуЬен сам, али као напрстак у коЉи су сипали воде Ц и прелило се преко ивице. ≈то, био сам такав напрстак благодати коЉи се преливао. ѕоред тебе може бити човек, коЉи Ље као цистерна или буре, али код Ьега се прелива преко ивице и код тебе се та иста благодат прелива. ќн Ље извор благодати и ти имаш маЉушни напрстак, коЉи се исто прелива. ≈то то сам Ља осетио и разумео. »споставило се да тражимо на погрешном месту. ѕотребне су нам емоциЉе. ќставите земаЪско и свако житеЉскоЉе попечениЉе и мислите о духовном, а то Ље сасвим другачиЉа област.

Ц ќче —ергиЉе, ¬и сте рекли да треба да подесимо наш „приЉемник“ тако да ухватимо потребни талас. ћожда то обЉашЬава популарност свемогуЮих тренинга коЉи нуде брзу промену себе, брзо достигнуЮе резултата у погледу личног развоЉа? Куди постижу неки ефекат, али при томе ипак Ље то сасвим други талас...

Ц ЌаЉбитниЉе Ље да не погрешимо. »ма веома много поЉава духовне прелести. „овек мисли да Ље нешто истинито, а то Ље веома далеко од истине. “у Ље безусловно потребан духовник, при томе то треба обавезно да буде отац £ован ( рестЉанкин). ћожемо да се обратимо и духовнику, код кога идемо на исповест. ћи имамо дивног духовника оца √еоргиЉа... ћене духовник често подсеЮа на судиЉу у боксерском рингу. ≈то иде боксерска борба и када Љедан борац прими снажан ударац у око, тетура се и помало не разуме шта се дешава, тада прилази судиЉа, узима Ьегове руке и гледа га у очи и говори: „»ди, бори се даЪе“. “ако Ље и код нас. ƒолазимо на исповест, духовник нас гледа пажЪиво, за руку нас ипак не узима, Љер држи епитрахиЪ, али: „“о Ље то, иди даЪе да се бориш“. «начи да Љош ниси отишао предалеко и ниси се Љош упустио у духовну прелест. ј шта Ље духовна прелест? “о Ље самообмана. —трашна Ље то ствар! Ќико ниЉе осигуран од тога, чак и изузетни испосници. ÷ео први том дела светитеЪа »гЬатиЉа (ЅрЉанчанинова) „јскетски огледи“ Ље о духовноЉ прелести.  ада Ље владика “ихон (Ўевкунов) рекао да Ље то наЉбоЪи приручник за оне коЉи се спремаЉу да постану свештенослужитеЪи, Ља сам се Љако обрадовао! «ато што Ље то омиЪена кЬига мог оца. ќн Ље говорио о првом тому дела владике »гЬатиЉа (ЅрЉанчанинова): „“о Ље веома поучно и актуелно увек у свим случаЉевима“.

 акава год да ти Ље тачка ослонца у развоЉу, не можеш да се спасаваш без духовника. —амо Ље обавезно да духовник буде такав да може да подржи ваш развоЉ у правилном смеру: „—топ, стоп. √де си се запутио? “ебе Ље веЮ понело...“

Ц ¬еома Ље занимЪиво пореРеЬе бокса са стаЬем прелести.

Ц “о бива толико неупадЪиво и Љако опасно. ћада √оспод —ам повлачи ручну кочницу коЉу има сваки човек. » ти осеЮаш ко си ти заправо. ќсеЮаш наЉЉедноставниЉе, апсурдне мисли, грехове, коЉи улазе у главу. ј то Ље ручна кочница коЉа поставЪа на место. јли Ље духовник, хвала Ѕогу, све време ту, поред, бди. “о Ље веома радосно.

Ц ќче —ергиЉе, да ли бисте могли да препоручите нашим гледаоцима и читаоцима: како они, коЉи су тек почели да иду у цркву, тек су почели да раде на себи, да пронаРу таЉ талас, о коЉем сте причали?

Ц “реба читати другу книгу, коЉу Ље препоручио владика “ихон (Ўевкунов) Ц „Ўта Ље духовни живот и како га стеЮи“ “еофана «атворника. “о Ље омиЪена кЬига моЉе маме. £а се тако радуЉем када владика “ихон нама говори такве ствари. “о Ље кЬига писама. ј то Ље у исто време докторска теза. £ер “еофан «атворник Ље доктор богословиЉе. » како Ље дивно писао!

ћожда оно што Юу сад реЮи ниЉе сасвим правилно, али ипак за савременог читаоаца треба обновити нека места: неке реченичне конструкциЉе да би било разумЪивиЉе за савремене Ъуде, али при томе не нарушавати ауторски текст. «нате, кЬиге светитеЪа ƒимитриЉа –остовског „∆итиЉа светих“ одштампане на црквенословенском Љезику читаЉу се сасвим другачиЉе него превод са почетка XX века.  ао да су их писали различити Ъуди! —адржаЉ као да Ље исти, смисао исти, али ипак ниЉе то, то! јуторска душа, ауторски доживЪаЉ су тако видЪиви у црквенословенском тексту! ≈то какви се проблеми ЉавЪуЉу. ј превод са почетка XX века Ље далек од црквеног духа и устроЉства. ќ томе Ље говорио —ергеЉ —ергеЉевич јверинцев (познати руски филолог из 20. века). «нате, шта Ље он говорио? „Ѕило Ље у моди преводити грчке ауторе са узвицима, оштрим фразама. ј када сам погледао античке ауторе, испоставило се да они веома личе на наше свете оце. —асвим Ље другачиЉи стил. ј било Ље у моди тако преводити“. «ато се, можда, у наше време треба вратити том стилу, коЉи смо веЮ превазишли. XX век своЉим страдаЬима, мучеЬима, много Ље стекао од тога што ниЉе било доступно на почетку XX века. »мамо своЉе позитивне стране. ћени Ље драго да се то сада схвата, што се сада граде нови храмови у част мученика и Ъуди разумеЉу оно што почетком XX века нису разумели, а сада ми ипак разумемо.

— протоЉереЉем —ергиЉем ѕравдоЪубовим разговарао Ќикита ‘илатов

— руског јлександар АокиЮ и јна ¬едЉаЉева

15 / 06 / 2016

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0