Srpska

ЂЌе тугуЉте као они коЉи немаЉу надеї (1 —ол. 4: 13)

ќпело монаха у скиту. ‘ото: ѕравославие.Ru ќпело монаха у скиту. ‘ото: ѕравославие.Ru
††††

ћноги поставЪаЉу питаЬе: зашто Ѕог допушта смрт? «ашто Ѕог допушта да смрт задеси слуге ЅожиЉе, понекад чак и за време служеЬа Ѕогу? «ашто их Ѕог не чува?

≈во шта треба да схватимо пре свега: онаЉ ко жели да иде за ’ристом иЮи Юе с Мим истим путем. ќд тренутка кад ’ристов слуга одлучи да иде за Мим, он нема другог пута. Ќаше кретаЬе у сусрет ’ристу Љесте пут угледаЬа на Мега. —ам ’ристос нам Ље показао оваЉ пут Ц не толико речима и —воЉим учеЬем колико личним примером, и сви они коЉи желе да буду Мегови ученици треба да иду овим путем за —воЉим ”читеЪем: Ђда иду Меговим стопамаї.

јли се може поставити и питаЬе: а зашто наш живот мора бити пун невоЪа? «ар Ѕог жели да се мучимо, да патимо и да умремо? ЌесумЬиво Ље Љедно: Ѕог никоме не жели зло, ќн не жели да човек пати, ќн мрзи зло. јли се патЬа и смрт дешаваЉу, нажалост, - и дешаваЉу се зато што Ље човек отпао од Ѕога, пад првоствореног човека Ље донео у наш живот смрт Ц овог наЉвеЮег и последЬег човековог неприЉатеЪа, по речима апостола ѕавла. —мрт Юе ранити сваког. „ак Ље и ’ристос као Ѕогочовек дозволио да √а смрт рани и у извесном тренутку Меговим ученицима се учинило да √а Ље смрт сакрушила и победила.

«намо да Ље Ѕог створио човека и да га Ље сместио у –аЉ блаженства, на место истовремено и духовно и материЉално, како би човек био среЮан и духовно и телесно. √оспод Ље човека сместио у –аЉ, заповедивши му да Ђга обраРуЉе и чуваї. јли на несреЮу, први човек, коЉи Ље подлегао искушеЬу ласкаЬа, радозналости и насладе, пао Ље због непослушаЬа. “о Ље био главни разлог због коЉег Ље истеран из –аЉа. „овек Ље сам прекинуо своЉу везу с Ѕогом, док Ље Ѕог покретан ЪубавЪу, упозорио јдама: у тренутку кад поЉеде плод с дрвета познаЬа добра и зла Ц умреЮе смрЮу. ј човек Ље хтео да иде своЉим путем. ƒакле, прекршио Ље заповест ЅожиЉу, прво Ље умро духовно, Љер се прекинула веза с Ѕогом, а затим Ље веЮ после много година преминуо и телесно. јдам Ље постао сведок прве телесне смрти на свету Ц свог првог сина јвеЪа, коЉег Ље убио  аин. » после дугог временског периода умро Ље и сам. ѕрво Ље умро јвеЪ, а не јдам, коЉем Ље предстоЉало да окуси горчину прве смрти другог човека, а затим и своЉе. ќд тада се цело човечанство потчинило овом страшном и неприродном процесу Ц смрти. „овек Ље постао смртан.

ѕрошло Ље неколико милениЉума и на свет Ље дошао ’ристос  оЉи Ље уништио смрт —воЉим славним ¬аскрсеЬем из мртвих. ѕошто ’ристос ниЉе учествовао у греху, смрт над Мим нема никакву власт.

 оЉи пут и начин нам Ље ’ристос оставио како бисмо се и ми избавили смрти? ѕут —воЉих  рсних страдаЬа и —воЉе смрти. ѕут аскезе, коЉа Мему —амом као Ѕогу ниЉе била нимало потребна. Мегова смрт Ље згазила нашу смрт даровавши нам васкрсеЬе и преображеЬе тела у вечности. ƒушевна смрт Ље уништена ’ристовим ¬аскрсеЬем.

јко примимо “аЉну —ветог  рштеЬа, свесно учествуЉемо у свим другим “аЉнама ÷ркве и у Ьеном животу, после свеопштег васкрсеЬа из мртвих у ƒругом и славном доласку √оспода нашег »суса ’риста биЮе згажена и телесна смрт. —мрти од тог тренутка више неЮе бити. “ада Юе сви Ъуди, сви нараштаЉи, почевши од јдама, па све до последЬег човека, васкрснути.

—ад Ље смрт за нас страшна и трагична чиЬеница, нешто неприродно. Ќисмо првобитно створени као смртни и зато кад видимо туРу смрт увек гаЉимо извесну одвратност према ЬоЉ. —мрт Ље за нас права трагедиЉа, зато што нас вреРа, Љер смо створени по ЅожиЉем образу и подобиЉу. —ваки пут кад неки човек умире, може се реЮи да се на таЉ начин вреРа —ам Ѕог,  оЉи Ље створио човека као бесмртног, зато што Ље оно што Ље √оспод створио Ц човека, Раво успео да поквари и да оштети и да га преда трулежи Ц не заувек, наравно, али на дуг временски период.

¬идите: ’ристос Ље дошао у свет, добровоЪно —е предао на  рсну смрт и —воЉом жртвом Ље уништио смрт. ј пре  рсне жртве смрт Ље била страшна за човека, а захваЪуЉуЮи смрти Ѕогочовека човек Ље постао страшан за смрт. «ато и поЉемо на ¬аскрс: Ђ’ристос воскресе из мервих, смертиЉу смерт поправ!ї  ако пише свети £ован «латоусти: ЂЌико нека се не боЉи смрти, Љер нас Ље —паситеЪ избавио од Ье!ї

” тропарима парастоса се поЉе: Ђ¬оистину страшно смерти таинство, како душа с телом насилно разлучаЉетсЉа... ѕлачу и ридаЉу, Љегда помишЪаЉу смерт и вижду во гробЉех лежашчуЉу, по образу ЅожиЉу создануЉу нашу красоту безобразну, беславну, не имеЉушчуЉу вида!ї “ако ÷рква описуЉе трагедиЉу смрти. Ђќ чудесе! Ўто сиЉе Љеже о нас бист таинство?  ако предахомсЉа тЪениЉу!  ако сопрЉагохомсЉа смерти?ї ј затим се ÷рква обраЮа ’ристу  оЉи Ље уништио трагедиЉу смрти и  оЉи Ље светлошЮу —вог васкрсеЬа осветио катастрофу коЉу Ље смрт донела у свет, тако да од тог тренутка смрт од тиранина постаЉе за нас врата коЉа воде у ÷арство ЅожиЉе, у коЉем Юемо чекати да наступи свеопште васкрсеЬе из мртвих. ÷рква у тропарима парастоса одговара: Ђ¬оистину Ѕога повелениЉем, Љакоже писано Љест, подаЉушчаго преставЪшемусЉа упокоЉениЉе.ї

ƒакле, смрт Ље неизбежни удео свих Ъуди. Ќеки тврде да постоЉи битна разлика у томе да ли човек умире у старости или у младости. ќва посматраЬа нас суочаваЉу с реалношЮу овог живота и живота у ’ристу, зато што Ље свима очигледно да смрт не бира, да нико неЮе опстати пред Ьом, она узима и праведника, и грешника, и богатог и сиромашнг.  ад би злом смрЮу умирали само грешници, живот у ’ристу би био среЮно провоРеЬе времена. ќдносно, ако тако размишЪамо, било би овако: ако желиш да будеш среЮан Ц иди за ’ристом. “о Ље наивна заблуда. » биЮе огромна грешка ако томе будемо учили своЉу децу говореЮи им: Ђ¬еруЉ у Ѕога да би те ќн чувао, да би добро учио и да би твоЉ живот био уреРен.ї ’ристос ниЉедном човеку ниЉе обеЮао да Юе Ьегов живот бити лак и безбрижан. јли шта Ље ’ристос рекао? Ц –екао Ље: Ђ” свету Юете имати жалост и пошто су ћене прогаЬали и вас Юе прогонити, ћене су клеветали и вас Юе клеветати, ћене су разапели и вас Юе мучити до смрти!ї Ќедвосмислено Ље Љасно: ако желимо да идемо за ’ристом, ни за кога од нас неЮе бити изузетка, сви ми, ’ристови ученици, биЮемо подвргнути невоЪама и овоЉ трагедиЉи Ъудске природе, сви Юемо бити подвргнути овом непоколебЪивом духовном закону.

¬рло често √оспод допушта да свеце задесе наЉразличитиЉе ужасне смрти као што су: мученичке, од ватре, мача, од злих Ъуди, од различитих несреЮних случаЉева, како бисмо се видеЮи их утешили због тога што √оспод дозвоЪава да и Мегове свете задеси таква смрт. “ако видеЮи свеце коЉи западаЉу у различите невоЪе и ми бивамо уздржниЉи и стрпЪивиЉи.

Ќека нико не мисли да √оспод дозвоЪава да овакве невоЪе и несреЮе и смрти задесе само грешнике, коначно —е окренувши од Ьих.  ад сазнаЉу да Ље неко умро страшном смрЮу Ъуди често мисле да су узрок смрти Ьегови грехови и падаЉу у очаЉ. ѕоставЪаЉу питаЬа: зашто Ље таЉ и таЉ човек умро у младости од рака? —вети ѕорфириЉе Ље од младости патио од мноштва различитих болести. ћожда Ље √оспод то такоРе дозволио због Ьихових грехова? ј јтанасиЉе јтонски, изузетно велики светогорски светац, умро Ље пошто се на Ьега срушила купола храма Ћавре у изградЬи!...

ј и —ам ’ристос Ље искусио срамну и мучну смрт. «а време римске владавине смрт на крсту се сматрала Љедном од наЉстрашниЉих и наЉсрамниЉих. “ако су се погубЪивали робови, бунтовници и изроди. ћеРутим, ради човековог спасеЬа ’ристос ниЉе нимало сумЬао, искусио Ље не само ову срамну и понижаваЉуЮу смрт, веЮ Ље подвргнут читавом низу поруга: био Ље попЪуван, тучен, вреРан, разоденут... «ашто Ље Ѕог дозволио да √а Мегово створеЬе Ц човек Ц подвргне таквим мукама и понижеЬима? Ц ѕре свега како би испунио —воЉу замисао о искупЪеЬу човека. јли и да би нам показао да Ље први прошао овим путем и да би затворио уста свима коЉи би се усудили да кажу: Ђ≈во, за време —вог земаЪског живота он Ље само уживао, а зашто Ља патим?ї ’ристос нам Ље показао лични пример како бисмо гледаЉуЮи на Мега и ми били укрепЪени и утешени идуЮи Меговим стопама, како каже апостол (в.: 1 ѕетр. 4: 1-11).  ад видимо да не пате само грешници, веЮ да понекад и свеци умиру страдалничком смрЮу то Юе за нас представЪати подстицаЉ за трпЪеЬе. јко Ље таЉ и таЉ светац тако патио, зашто онда и Ља, оптереЮен мноштвом грехова, не бих мало трпео?

ѕостоЉи и други разлог за то што понекад добри Ѕог дозвоЪава да се деси тешка смрт: да бисмо се усавршавали, Љер смо сви ми несавршени пред Ѕогом. —ваки пут кад човек бива подвргнут неправди, различитим облицима угЬетаваЬа или кад пати због несреЮе, невоЪе и болести (посебно у младим годинама) или чак смрти, то постаЉе повод за уздарЉе од Ѕога у ÷арству Ќебеском, као што Ље речено у ѕисму: Ђћало сте претрпели Ц много сте стекли.ї ќвде, на земЪи, чак и неколико минута мучеЬа, коЉе човек истрпи с благодарношЮу, могу постати узрок вечног блаженства.  ад Ље 40 севастиЉских мученика бачено у хладно Љезеро, рекли су: ЂЅратиЉе, потерпим вмаЪе (односно, истрпимо мало), али Юемо стеЮи вечни –аЉ!ї

” одреРеном тренутку нашег живота, кад нас √оспод призове, све Юемо моЮи да погледамо кроз духовну призму вечности и тада Юемо Љасно и у потпуности моЮи да видимо какав добитак за ÷арство Ќебеско Ље било трпЪеЬе искушеЬа и тешкоЮа у овом животу.

»маЉуЮи у виду све ово човек с неупоредивом лакоЮом и стрпЪеЬем може да поднесе све невоЪе коЉе га задесе на животном путу, по речима апостола: ЂЌедостоЉна су страдаЬа овог живота у односу на —лаву ЅожиЉу коЉа Юе се у нама открити.ї  акву тежину имаЉу пролазне невоЪе у пореРеЬу са свевидеЮом, непоткупЪивом благошЮу ЅожиЉом, коЉа свима даЉе уздарЉе?! Ќе заборавимо да Ље човек на овоЉ земЪи само кратковремени путник. Ќико од нас, ма колико да се труди, неЮе се задржати овде ни за тренутак више него што му Ље одреРено.

£ош Љедан узрок због коЉег Ѕог дозвоЪава да такве невоЪе задесе свеца представЪа наследност. ѕопут √лаве ÷ркве »суса ’риста, мученици коЉи иду за Мим, трпе за Мега различите муке. Ќа крви √оспода »суса ’риста и крви мученика основана Ље ÷рква. ’ристос Ље као £агЬе узео на —ебе грехове целог света, па тако и свеци, угледаЉуЮи се на ’риста, узимаЉу грехове своЉе духовне деце и уништаваЉу власт коЉу Раво има над Ьима. ѕастири коЉи су достигли духовно стаЬе сами постаЉу жртва приЉатна, како би укрепили своЉу духовну децу у вери.

јли може се поставити питаЬе: како добри Ѕог,  оЉи све воли, допушта да због Љедних Ъуди пате други? Ќа ово питаЬе ми, Ъуди, немамо одговор. јли сам потпуно сигуран у следеЮе: √оспод не жели да било ко од Ъуди уопште пати, ќн не жели човеку ништа рРаво и зло.  ако Ље рекао свети ѕаЉсиЉе, √оспод дозвоЪава да се деси зло, зато што зна да Юе у коначном то изаЮи на добро и духовну корист.

Ўта Ље, заправо, човек? «емЪа, прах. ќштеЮени образ ЅожиЉи коЉи сте стално удаЪава од Мега и губи своЉе лице. » кога можемо назвати блаженим у правом смислу ове речи? ќнога ко Ље успео да искористи кратки период овог пролазног живота за стицаЬе вечног живота у ÷арству Ќебеском. ќнога ко Ље схватио намену овог живота и ко га Ље провео праведно, никога не вреРаЉуЮи, не тлачеЮи, чуваЉуЮи своЉу савест пред Ѕогом и пред Ъудима, ко се, и ако се оклизнуо, покаЉао и ко Ље донео плод покаЉаЬа и ко се у таквом стаЬу упокоЉио. Ўта у коначном човек носи са собом у вечност? —амо своЉа добра дела као драгоцено наследство, коЉе му више нико неЮе одузети. ∆елиш да покажеш Ѕогу своЉа добра дела, своЉе покаЉаЬе? ѕокаЉаЬе се сматра правилним кад с овим осеЮаЬем прелазимо у вечност. —тражимо зато и молимо се да нас смрт не задеси неспремне, да не напустимо оваЉ свет немаЉуЮи никакве везе с Ѕогом. »наче Ље и сам наш живот био узалудан. ѕред лицем вечности и смрти свака лаж бива обнажена.

—асвим Ље природно што Юемо ми, коЉи живимо у свету, у потпуности искусити и сузе и невоЪе, али поред свега тога не треба да оставимо уздаЬе у Ѕога и у Мегов ѕромисао о нама. ’ристос Ље преко апостола ѕавла рекао: ЂЌемоЉте туговати као они коЉи немаЉу наде.ї Ќаравно, чак ни свеци не могу уопште да не тугуЉу, али се угледаЉмо на оне коЉи имаЉу наду. јко немамо наду у вечни живот у ÷арству Ќебеском, како Юемо моЮи да поднесемо трагичан тренутак смрти? ” том случаЉу можемо пасти у очаЉаЬе и наЮи се лицем у лице с овом страшном катастрофом. “акав човек у тренутку одваЉаЬа душе од тела неЮе имати никакву утеху Ц због тога што Ље свестан чиЬенице да Ље протраЮио живот, и због недоумице шта Юе бити с Ьим после смрти. ЅоЪе би му било да се уопште ниЉе родио него да тако умре и да причини своЉим ближЬима толику несреЮу. ƒа ниЉе било ’ристовог ¬аскрсеЬа и вечног живота, наш живот не би имао никаквог смисла и, да тако кажем, Ђпозитивну противтежуї.

„ак и ако Ъуди ЅожиЉи пате пред смрт и плачу, они се надаЉу милосрРу ЅожиЉем и ова нада их крепи јли Юе и ближЬи бити утешени знаЉуЮи да Ље човек био побожан и да Ље стремио ка Ѕогу. Ѕог воли човека и по речима светог £ефрема —ириЉског Ђза Ѕога ниЉе добитак да некога пошаЪе у пакаої. ј ако немамо такву наду, наш живот Ље права бесмислена трагедиЉа. Ўта Юемо моЮи да кажемо сами себи у тренутку кад се наша душа буде одваЉала од тела?  ако Юемо издржати оваЉ тренутак? «ато што Ље смрт страшни судиЉа, она Ље мерило целог нашег живота. ≈то зашто —вето ѕисмо каже: Ђ—еЮаЉ се смрти и никад неЮеш згрешити.ї

ƒакле, припрема за смрт има веома велики значаЉ за хришЮанина.

Ќеки поставЪаЉу питаЬе: Ђ ако Ѕог може да буде са човеком ако ќн често не одагнава од нас конкретно зло?ї ƒа, √оспод често због само Мему познатих разлога не одагнава од нас неку жалосну околност и тешкоЮе, али нам присуство Ѕога у животу човека даЉе могуЮност да преобразимо ово зло и да подносимо патЬу са благодареЬем претвараЉуЮи Ље из оштрог трЬа у драгоцене диЉаманте. —акрушаваЬем срца и покорним трпЪеЬем невоЪа доказаЮемо Ѕогу наше дуготрпЪеЬе. “ада Юе бити очигледна корист од тога.

Ќа путу ка Ѕогу човек коЉи стрпЪиво пати стиче огромну корист, он постаЉе и користан Ъудима због свог кротког подношеЬа невоЪа, и Ѕогу приЉатан.  ад такав хришЮанин оде из овог света и погледа све што Ље издржао кроз духовну призму вечности, сигурно Юе узнети славословЪе Ѕогу. ќчигледно Юе видети какву корист Ље стекао од трпЪеЬа невоЪа, болова и тешкоЮа, на коЉе у будуЮем животу неЮе бити чак ни алузиЉе. ” будуЮем животу праведници и покаЉани грешници неЮе имати ни невоЪе, ни бола, ни жалости.  ад Ље Ѕог с нама све се у нашем животу меЬа набоЪе и човек схвата разлог онога што му се дешава и благодари Ѕогу. “ада се решаваЉу све Ьегове велике и мале недоумице у вези с оним што му се дешавало у животу. јли у садашЬости само неки свеци коЉима Ѕог открива —воЉу воЪу могу бити обавештени о томе због чега нам се све то дешава у нашем животу.

—а руског ћарина “одиЮ

18 / 06 / 2016

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0