Srpska

—оловки

—пасо-ѕреображенски —оловецки манастир представЪа Љедну од светиЬа ¬асеЪенског православЪа. —оловки су Љош од давнина називани царством монаха: од XV в. по ЅожиЉем промислу земЪа Ље та освеЮена духовним подвизима монаха, а у XX в. натопЪена светом крвЪу мученика и исповедника руских.

††††

“ешко Ље речима изразити те емоциЉе коЉе изазива —оловецки манастир на морепловце док му се приближаваЉу. ѕопут баЉковитог  итеж-града, воздвиже се он из северних вода Ѕелог мора. “ако Ље —оловке описивао енглез, јртур ЅраЉс, чиЉи Ље чланак „∆ивот у руском манастиру“ био публикован новембра 1899.године: „£а, странац, Љеретик, дошао сам на оваЉ удаЪени угао ћосковске империЉе....у само срце грозног Ѕелог мора-леденог мора, како бих посетио Љедно од наЉсветиЉих места у читавоЉ –усиЉи: ћанастир —оловецког острва. –ано уЉутру се приближавамо —оловецком пристаништу...—а обе стране залива простиру се зелена полуострва.  ао да нам пружаЉу загрЪаЉ добродошлице. ƒаЪе, уз пешчани кеЉ, наилазимо на групе монаха коЉе се час приближаваЉу, час одмичу. ј за Ьима, и над Ьима уздижу се, у пуном сЉаЉу, златни крстови —оловков. √ледамо их, очарани. ѕре свега, огроман споЪни бедем од природног црвеног камена. «атим бели зидови многих цркава, капела и манастирских зграда. ƒаЪе, низ над низом зелених кровова и куполе Љедне изнад других, а над свим и више свега осталог-безброЉни златни крстови коЉи рефлектуЉу пламен сунчеве светлости. Ќедалеко одатле се мали брежуЪак,обавиЉен тамно-зеленим брезама, спушта до огледала тихог Љезера. —лика Ље завршена. ќдише тишином и редом, чистом радошЮу, оном лепотом за коЉим трагам издалека, и коЉу, сада знам, никада пре нисам видео...ќстрво у потпуности припада монасима. —вим земЪорадничким послова, риболовом и шумарством, искЪучиво они, сами, се баве.... ” целини, то Ље монашко царство: народ и владари- сви су само монаси у разноЉ манастирскоЉ хиЉерархиЉи.“

††††

ƒуховна тврРава

ѕочетак монашког живота на —оловках датира од XV в. —тарац —аватиЉе и млади мохан √ерман, изабрали су за служеЬе Ѕогу у безмолвиЉу и самоЮи —оловецка острва, коЉа се налазе на самом краЉу земЪе- у суровом Ѕелом мору, 165 км од —еверног пола. 1429 г. подвижници су прешли на ¬елико —оловецко острво и населили се око брда, коЉе Ље после добило име —екирна гора-у славу чуда коЉим Ље Ѕог Љавно показао предодреРеност тих земаЪа. ƒва анРела су ишибала шибама жену рибара коЉи се осмелио да се са своЉом породицом настани на острву, угледаЉуЮи се на монахе. јнРели му наредише да се хитно одсели одатле Љер „угодно Ље Ѕогу да монашки чинови обитаваЉу на месту том“. ѕреподобни —аватиЉ и √ерман проживели су у северноЉ пустиЬи шест година „трудеЮи се у послушаЬима, радуЉуЮи се и узрастаЉуЮи умом ка —вевишЬем“. ѕотом Ље острво на кратко опустело. ” време када Ље сабрат одпливао на копно, преподобни —аватиЉ осети близину кончине и желеЮи да се причести —ветих ’ристових “аЉни, сам се упути у село —орока, на реци ¬иг. ќвде, причестивши се код игумена Ќафанаила, 27 септембра/10 октобра 1435.г. отишао ка √осподу.

¬еЮ следеЮе године на —оловках су се опет поЉавили монаси. ѕреподобни √ерман се вратио са новим сабратом- младим монахом «осимом. 1436.г. приспели су на ¬елико —оловецко острво и населили се на две врсте од места где се сада налази манастир. √оспод Ље показао преподобном «осими будуЮу обитеЪ. £авила му се прелепа црква у небеском сЉаЉу. Ќа том месту су монаси изградили први на острву дрвени храм у част ѕреображеЬа √осподЬег са параклисом у част —ветитеЪа ЌиколаЉа и трпезариЉу.

“ако Ље било устроЉено ствараЬе манастира. «а игумана Ље, 1452.г. , братиЉом изабран преподобни «осим. ѕо мери раста броЉа братиЉе недалеко одатле Ље изграРена црква у славу ”спеЬа ѕресвете Ѕогородице, где су 1465.г. пренесене свете мошти зачетника монашког живота на —оловках, преподобног —аватиЉа.

17/30 априла 1478.г. отишао Ље ка √осподу преподобни «осим, а следеЮе године и преподобни √ерман.

 ончина оснивача манастира Ље пала у време пада Ќовгородске кнежевине-власт над Ьеговим земЪама Ље прешла у руке великом кнезу ћосковском. ќн Ље учврстио право коЉе су манастиру дали архиепископ Ќовгородски и управа Ќовгородске републике, да обитеЪ вечно влада —оловецким острвима. ћосковски владари су се бринули за процват —оловецког манастира, видеЮи у Ьему како бедем православЪа на —еверу, тако и потпорну тачку против наЉезде швеРана, данаца и финаца.

—редином XVI в. —оловецка обитеЪ Ље достигла наЉвиши духовни и материЉални процват, иако су велику штету манастирском домаЮинству наносили пожари (посебно су страшни били пожари 1485 и 1538. г.). —воЉ наЉвеЮи процват обитеЪ Ље имала у годинама игуманског стараЬа светитеЪа ‘илипа (1548Ц1566), коЉи Ље развиЉао грандиозну изградЬу у камену. “оком 1552Ц1566.г. новгородски неимари и братиЉа су подигли храм у част ”спеЬа ћаЉке ЅожиЉе са “рпезариЉом и  еларском палатом (1552Ц1557). ќд 1558Ц1566.г. граРен Ље главни храм обитеЪи: —пасо-ѕреображенски сабор са параклисом преподобних «осиме и —аватиЉа. Ѕрига светитеЪа ‘илипа обухватала Ље сву манастирску земЪу: у време Ьеговог служеЬа на острву су поставЪени путеви, Љезера споЉена са каналима, на острву ¬елика ћуксалма направЪена Ље фарма.

ѕотврРиваЬе манастира као „државног утврРеЬа“ наставЪено Ље и током наредних векова. ” време игумана £акова 1582Ц1594.г. подигнути су моЮни зидови и куле од природног камена. ѕосебно Ље поЉачана одбрамбена улога манастира за време преподобног »ринарха (1614Ц1626).

“реба приметити да приобални житеЪи и монаси нису имали мира од „свеЉских немаца“ (швеРана). «ато Ље одред стрелаца коЉи Ље чувао манастир, повеЮан за 1040 Ъуди. »пак, напори власти да претворе манастир у одбрамбену тврРаву делимично су окренути против Ьега за време „—оловецког устанка“ 1668Ц1676. г. “ада су монаси одбили да примаЉу црквену реформу ѕатриЉарха Ќикона,коЉи Ље, узгред речено, примио постриг у —оловецком манастиру. ќсам година Ље манастир безуспешно осваЉала царска воЉска. ƒа ниЉе било издаЉе Љедног од монаха, ниЉе познато колико би Љош могла да напада утвРени бедем.

1694.г. у време морског путоваЬа, —оловке Ље посетио ѕетар I. ѕосета Ље представЪала сведочанство опроштаЉа нападнутог манастира. ƒруги пут Ље цар посетио острво 1702.г. због рата са Ўведском. “ом приликом се сусрео са своЉим бившим духовником £ованом (преподобним £овом), коЉи Ље пао у немилост и послат у северну обитеЪ.

” XIX в. без обзира на недостатак радне снаге, градЬа и уреРиваЬе се на —оловкама наставило. 1824.г. дрвена црква уз гробЪе, у част преподобног ќнуфриЉа ¬еликог, замеЬена Ље каменом. ” исто време Ље архимандрит ћакариЉе основао пустиЬу (мали забачени манастир), коЉа се данас зове ћакариЉева и представЪа Љединствену граРевину северног краЉа. ќвде су изграРени и стакленици са греЉаЬем (топлота Ље доспевала кроз цеви од фабрике за обраду воска), ботаничка башта где су расле лубенице, диЬе, брескве, грожРе. ” апотекарскоЉ башти расле су лековите биЪке за манастирску болницу.  олекциЉа баште броЉала Ље преко 500 врста редког цвеЮа, биЪака, дрвеЮа, укЪучуЉуЮи и кедрове из различитих географских зона-добар пример шта се све може добити трудом, сЉедиЬеним са молитвом.

” време  римског рата манастир Ље опет морао да се присети улоге тврРаве. 1854. г. старе зидине су достоЉно издржале нападе англо-француске ескадриле са мора. “оком паЪбе на манастир Ље испаЪено 1800 бомби, како су потом изброЉали монаси. јли, —оловецки чудотворци су заштитили своЉу обитеЪ: од суровог бомбардоваЬа ниЉе пострадала ни Љедна особа. „ак су и многоброЉни галебови остали читави.

1859.г. због повеЮаЬа броЉа ходочасника саграРен Ље —пасо-“роицки сабор. Ќад светим моштима преподобног √ермана, уместо капеле изграРена Ље 1860.г. црква освеЮена у част преподобног. »сте године Ље освеЮен и храм у част иконе ѕресвете Ѕогородице „ќдигитриЉа“ у —аватиЉевскоЉ пустиЬи-на месту првих подвига преподобних —аватиЉа и √ермана. Ќа две врсте од пустиЬе, на —екирноЉ гори, где су се два јнРела Љавила рибаревоЉ жени, никао Ље нови —пасо-¬ознесеЬски скит. £едан од наЉграндиозниЉих хидротехничких обЉеката тог времена била Ље ћуксалмска брана (1859Ц1866).

”став —оловецког манастира забраЬивао да се држи стока у близини и стога Ље манастирска фарма животиЬа била на острву ¬елика ћуксалма, чиЉу Ље повезаност са ¬еликим —оловецким острвом отежавао теснац ∆еЪезние ¬орота. “е потешкоЮе Ље отклонила брана-мост (дужина 1200м, висина 4м, ширина 6-15м). ѕриликом градЬе први пут Ље коришЮена технологиЉа из XVI в. »ста технологиЉа користила се за изградЬу ‘илиповских садков- брана саставЪених од локалних облутака, нареРаних без везива.

ћанастир треба да захвали игуману ‘илипу и за иконописачку школу: због повеЮаЬа броЉа храмова, светитеЪ Ље позвао на —оловке иконописце из ¬еликог Ќовгорода и, могуЮе, из ћоскве. ѕостепено су се поЉавили и ученици. 1615.г. овде Ље била основана »конописачка палата, на чиЉоЉ Ље основи 1887.г. отворена иконописачка школа. ”з то, иконописци —оловецког манастира су током два века сачували традиционалне карактеристике руског сликарства темпером, док Ље у другим деловима –усиЉе дошло до назадоваЬа.

††††

ѕочетком XX в. манастир су чиниле 19 цркава са 30 олтара, 30 капела, 6 скитова и три пустиЬе. ѕри манастиру су биле активне школе за децу помораца, братска богословска семинариЉа, метеоролошка станица, радиостаница, хидроелектростаница, радионица литографиЉе, биостаница-прва научна установа у ЅеломорЉу. 1879.г. на јнзеру, залагаЬем манастира, отворена Ље спасилачка станица. ћанастир Ље на архипелагу издржавао хиЪаде послушника, коЉи су се трудили ради молитава преподобних. » неколико стотина плаЮених радника. ЅроЉ ходочасника Ље достигао 23 хиЪаде годишЬе. ЅогомоЪци су хитали ка древним светиЬама, задобиЉаЉуЮи на —оловецкоЉ земЪи душевни мир и спокоЉ. ћеРутим, било Ље то затишЉе пред буру.

70 година вавилонског плена

ѕреподобни ¬арсануфиЉе ќптински (1845Ц1913) Ље предсказао: „ћанастир Юе бити много гоЬен и мучен...»стински хришЮани Юе се скривати у малим црквама. ¬и Юете доживети та времена када Юе опет мучити хришЮане. ћучеЬа Ьихова биЮе слична древним.“ ѕророчанство се испунило у XX веку.

ѕосле октобарског преврата 1917.г., богоборачка власт Ље обЉавила рат народу и ÷ркви. 1920.г. —оловецки манастир Ље затворен, а 1923.г. претворен у концентрациони логор-—оловецки логор посебне намене (—ЋќЌ), коЉи Ље 1937.г. претворен у —оловецки затвор посебне намене (—“ќЌ).

††††

Ќа соловке су слали Љерархе –уске ѕравославне ÷ркве, монахе, свештенике, припаднике Ѕелог покрета, представнике интелигенциЉе, а од почетка 1930-их година и раскулачене сеЪаке. ” логору су се примеЬивала жестока понижаваЬа, мучеЬа, физичко уништаваЬе хиЪаде Ъуди. —ама реч „—оловки“ Ље задобила злокобну конотациЉу.

” просториЉама —пасо-¬азнесеЬског скита на —екирноЉ гори био Ље поставЪен простор за казнену изолациЉу, где су са посебном суровошЮу мучили и сакатили Ъуде. ” подножЉу брда су извршавали смртне казне. Ќа јнзерскоЉ √олготи Ље поставЪен болнички стационар где су довозили затворенике оболеле од тифуса. ѕрема речима очевидаца, не на лечеЬе, веЮ на смрт. ћноги нису издржали муке, падали су духовно и физички. јли, било Ље и много оних коЉи су сведочили чуда Љунаштва, подсеЮаЉуЮи на времена првих мученика за веру хришЮанску. ћеРу верницима, многи су доживЪавали затвореништво на —оловках као воЪу ЅожиЉу. £у. ». „ирков, коЉи Ље доспео у логор као 15-то годишЬи дечак, присеЮа се: „ роз лак сан сам чуо танки, завиЉаЉуЮи плач. ќтац ¬асилиЉе, свештеник из –Љазана, од старости зеленкасте браде, стаЉао Ље у углу на коленима, молио се и плакао. Ќисам могао да издржим и спустио сам се да утешим старца. »споставило се да Ље он плакао од радости што Юе умерети на земЪи освеЮеноЉ «осимом и —аватиЉем, а не негде у таЉги.“

ѕреко 30 новомученика и исповедника —оловецких били су прославЪени ÷рквом и канонизовани на Љубиларном јрхиЉереЉском —абору 2000.године. ћеРу Ьима и свештеномученик £евгениЉ («ернов); митрополит √оргковски (1937); јлександар (Ўчукин), архиепископ —емипалатински (1937); »ларион (“роицки), архиепископ ¬ереЉски (1929); ѕетар («верев), архиепископ ¬оронежски (1929); јмвросиЉе (ѕоЪански), епископ  аменец-ѕодоЪски (1932); протоЉереЉ ¬ладимир (Ћозина-Ћозински, 1937), протоЉереЉ јлександр —ахаров (1927); свештеник £ован —кадовски (1937); ЉереЉ £ован (—теблин- аменски,1930); преподобномученици архимандрит ¬ениЉамин ( ононов, 1928), Љеромонах Ќикифор ( учин, 1928) и многи други.

«аточенички епископат Ље постао огран ÷ркве са великим ауторитетом, чиЉи Ље глас из затворске тамнице одЉекивао читавом –усиЉом. ” маЉу 1926.г. свештенство —оловецког логора саставило Ље познато „ќбраЮаЬе православних епископа са —оловецких острва влади ———–“,где су били изложени принципи коЉи су дефинисали однос ÷ркве према власти. ƒо 1929.г. на —оловках су се Љош одржавала богослужеЬа.ѕосле затвараЬа манастира, око 60 Ъуди, братиЉе, остало Ље добровоЪно у логору. ќни су свакога дана служили у цркви преподобног ќнуфриЉа ¬еликог на манастирском гробЪу. ќд 1925.г. у богослужеЬима су могли да учествуЉу и затвореници. „—лужбу у ќнуфриЉевоЉ цркви нередко Ље служило по неколико епископа, пише ќлег ¬олков. —вештеници и Ракони су се построЉавали у редовима до олтара...ЅогослужеЬа су била празнична...Љер смо сви цркву доживЪавали као прибежиште, скровиште од неприЉатеЪа. ≈во, сваког тренутка Юе продрети.“ 1932.г. последЬе соловецке монахе су прогнали са архипелага. ЅогослужеЬа забранили.

1939.г. када су се побоЪшали совЉетско-фински односи, —оловецки затвор Ље био расформиран. Ѕивши затвореник —“ќЌ-а, академик јлександар ЅаЉев, се присеЮа: „£едног Љулског дана, 1939.г. одЉедном су лупиле резе ЮелиЉа. —ви су се напрегли: шта то значи? —веопште погубЪеЬе? јли десило се сасвим супротно.—тановнике ЮелиЉа пустили су на широко манастирско двориште. —ви су угледали оно што Ље тако савесно чувала затворска администрациЉа-житеЪе —оловецког затвора. —оловецка острва предата су на управЪаЬе наставном одреду —еверне флоте. ¬редни предмети —оловецког манастира, чувани у логорском музеЉу, извозили су се у музеЉе ћоскве и —анкт ѕетербурга. «атвореници су распореРивани по северним логорима-у руднике ЌориЪска, на копове ¬оркуте,  олско полуострво. ќстаци —оловецког логора подлегли су уништаваЬу.“

ƒок Ље одред био у манастиру, уништен Ље чудесан фрескопис —пасо-ѕреображенског сабора из 1863.г. —ачувана Ље само фреска √оспода —ведржитеЪа у куполи. ѕосле ƒругог светског рата на острву биле су стациониране различите Љединице оружаних снага. ќд 1967.г. све зграде и обЉекти прешли су у власништво —оловецког државног историЉско-архитектонског и природЬачког музеЉа. 1974.г. преименован Ље у —оловецки државни историЉско-архитектонски и природЬачки музеЉ, коЉи постоЉи и данас.

„Ѕог се не да обмаЬивати“

 раЉем прошлог века почео Ље препород православног живота у –усиЉи. Ќа —оловках Ље 14.априла 1989.г. била регистрована православна општина коЉоЉ су предати, у разрушеном стаЬу, црква и капела у част светитеЪа ‘илипа и келеЉни корпус ‘илипове пустиЬе. ѕрва богослужеЬа су обавЪена у капели, коЉу Ље 2.Љула 1989.г. осветио игуман √ерман („еботар), бивши настоЉатеЪ храма ѕреподобног —ергиЉа у селу Ўирша, јрхангелска област-данас духовних —оловецког манастира.

25.октобра 1990.године утврРено Ље и благословено —ветим —инодом отвараЬе —оловецког манастира, и веЮ 28.октобра у цркви коЉу су братиЉа изградила у Љедном од корпуса, одслужена Ље прва литургиЉа. «а намесника Ље поставЪен игуман √ерман („еботар).

ќд 1992. до 2009. године намесник —оловецког манастира Ље био архимандрит £осиф (Ѕратишчев).

ѕред празник Ѕлаговести ѕресвете Ѕогородице , 4. априла 1992.г. намесник Ље обавио мало освеЮеЬе цркве посвеЮене Ѕлаговестима. ”вече, на празник Ѕлаговести ѕресвете Ѕогородице, обавЪен Ље први постриг двоЉице послушника обновЪеног манастира. »мена су се извлачила жребом: Љедан Ље добио име —аватиЉ, у част преподобног —аватиЉа, —оловецког чудотворца. ƒруги Ље назван ≈леазар, у част преподобног ≈леазара јнзерског. ќд тада Ље даваЬе имена по —оловецким светитеЪима помоЮу жреба на постризима постала традициЉа манастира.

”очи престоног празника обитеЪи, 17.августа 1992.г. намесник манастира одслужио Ље мало освеЮеЬе —пасо-ѕреображенског храма.

19-21. августа 1992. √. дошло Ље до дугоочекиваног догаРаЉа: свете мошти преподобних «осиме, —аватиЉа и √ермана, —оловецких чудотвораца биле су пренесене из ѕетербурга у —оловецку обитеЪ. ѕразником Ље началствовао —вЉатеЉши ѕатриЉарх ћосковски и све –усиЉе јлексиЉ II. ќн Ље освештао надвратну цркву у част Ѕлаговести ѕресвете Ѕогородице, где су положене мошти —оловецких чудотвораца. ѕо благослову —ваЉтеЉшег ѕатриЉарха јлексиЉа II, од 1993.г. утврРено Ље празноваЬе ƒругог преноса светих моштиЉу преподобних «осима, —аватиЉа и √ермана 8/21 августа, а следеЮег дана, 9/22 августа слави се спомен на —абор —оловецких светитеЪа.

ЌаставЪаЉуЮи древну соловецку традициЉу, братиЉа манастира су подигла  рст код —екирне горе, 21.августа 1992.г. у славу свих погинулих затвореника —оловецког логора. 3.Љула 1994.г.  рст у част пострадалих православних Љерарха подигнут Ље у подножЉу брда √олгота на острву јнзер. Ѕлагословом —вЉатеЉшего ѕатриЉарха, од 7.априла 1995.г. на празник Ѕлаговести ѕресвете Ѕогородице, обновЪен Ље историЉски статус обитеЪи: —пасо-ѕреображенски —оловецки ставропигиЉални мушки манастир. ”казом —вЉатеЉшег ѕатриЉарха јлексиЉа II од 25.марта 2000.г. установЪено Ље празноваЬе —абора новомученика и исповедника —оловецких (10/23 август). ќд Љуна 2003. године, обновЪен Ље монашки живот у —вето ¬ознесеЬском скиту на —екирноЉ гори.

ќктобра 2009.г. за намесника —оловецког манастира поставЪен Ље архимандрит ѕорфириЉе (Ўутов). ƒо тада Ље архимандрит имао послушаЬе благаЉника —вето-“роицке Ћавре.

” данашЬе време богослужеЬа у обитеЪи су свакодневна, у свим обновЪеним храмовима: у цркви светитеЪа ‘илипа, надвратном храму посвеЮеном Ѕлаговестима; током лета-у —пасо-ѕреображенском сабору и у храму ”спеЬа ѕресвете Ѕогородице. Ќа острву јнзер свакодневно се служи у цркви ¬аскрсеЬа ’ристова. ” храмовима скитовима, од коЉих веЮина Љош ниЉе обновЪена, богослужеЬа су периодична, по правилу за време лета.

ЅроЉ ходочасника се сваке године повеЮава. ќпет су се зачуле молитве —оловецким чудотворцима. —оловки постепено постаЉу оно што су били током шест векова-острва молитве у сред животног мора.

ћеРу светима коЉи су се у различитим периодима подвизавали у —оловецком манастиру, посебно су у –усиЉи поштовани преподобни «осима, —аватиЉ и √ерман (XV в.), преподобни £елисеЉ —умски (XVI в.), преподобни £ован и Ћонгин £аренгски (XVI в.), преподобни ¬асиЉан и £она ѕертомински (XVI в.), светитеЪ ‘илип, митрополит ћосковски (XVI в.), преподобни »ринарх, игумен —оловецки (XVII в.), преподобни ƒиодор (у схими ƒамиан) £урЉегорски (XVII в.), преподобни ≈леазар, оснивач —вето-“роицког скита на острву јнзер (XVII в.), преподобни £ов (у схими »сус), оснивач √олгото-–аспЉатског скита на острву јнзер (XVIII в.) и многи други.

—а руског »ва ЅендеЪа

„асопис ДѕокровУ

21 / 06 / 2016

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0