Srpska

ƒобар дан у селу добрих Ъуди ƒобротин на  осову

—вету “роЉицу славе три места за редом: —куланево, ЋипЪан и ƒобротин.

÷рква у селу ƒобротину посвеЮена Ље светом великомученику ƒимитриЉу и стара Ље око тристотине година. —азидана Ље тако што Ље укопана у земЪу и нема кубе. ” то тешко време када су “урци владали, а —рби одолевали- —рби су били покорни и мудри. ќни су могли на неколико степеника да сиРу у црву, али зато “урчин на коЬу ниЉе могао да скрнави светиЬу. Ѕог зна одакле су довлачили камен док су градили богомоЪу и како су то измолили од турског велможе, Љер куЮе су у то време биле од пруЮа и блата. —ве ово и Љош много тога сазнаЉемо из приче ¬оЉе –ашиЮа, професора физике у пензиЉи, аутентичног  осовца коЉи никада ниЉе помислио да напусти завичаЉ.

††††

ƒанас Ље црква омалтерисана споЪа, окречена у бело, са оградом и парохиЉским домом. ” порти велико стабло зрелог дуда. “а готово заборавЪена воЮка била Ље украс готово сваког дворишта и посластица деце у оно време када се сиротиЬски али среЮно живело. Ѕлагодат и благодарност, свечаност и радост осеЮа се у сваком тренутку литургиЉе, литиЉе, кропЪеЬа водицом и грицкаЬу слатких дудиЬа коЉе саме падаЉу. Ќарода Ље пуно. ƒечице коЉа носе иконе. ”пркос врелини ту су и они наЉмаЬи, бебице, коЉе маЉке подмеЮу да их прсне босиЪак са освештаном водицом.

 ада се сви обреди заврше и ко жели заслади белим плодовима дуда, сви одлазе да прославЪаЉу празник, свако на своЉ начин. ƒобротинчани журе у своЉе домове Љер читав дан очекуЉу госте- роРаке, приЉатеЪе, намернике. ќни коЉи су дошли из других места веЮ знаЉу кога Юе посетити. ƒеца су се упутила ка Љедном од три рингишпила.

„’оЮете ли, молим ¬ас да ми покажете где се налази куЮа професора ¬оЉе –ашиЮа, питала сам младе коЉи су ми долазили у сусрет. ƒовели су ме до металне капиЉе коЉа води у прекрасно уреРено двориште. ¬иди се у наставку и део економског дворишта, стабла разноврсног воЮа и башта са поврЮем.

††††

» све су куЮе у селу углавном лепо окречене, а дворишта уреРена. ” селу има око тристотине домаЮинстава са хиЪаду и шест стотина житеЪа. —ложни су и храбри. ” току Ќато бомбардоваЬа сами су бранили своЉе село. „ували су стражу.  ада су енглески воЉници  фора покушавали да их убеде како треба да напусте село због личне безбедности, нису се поколебали. ќстали су да трпе. ѕа и оног петог септембра 1999.године када Ље са околних брда на село пало осам граната, преживели су. Ѕила Ље недеЪа, рано Љутро око шест сати Љедна за другом сручило се осам проЉектила. £една Ље пала сасвим близу дечака Ќенада –ашиЮа коЉи Ље соавао.«ахвални Ѕогу што нико ниЉе настрадао нису трагали ко Ље и због чега гранатирао ƒобротин.

ѕрофесор ¬оЉа –ашиЮ и школство

√имназиЉског професора физике ¬оЉу –ашиЮа многе генерациЉе памте по Љасним предаваЬима и непристрасном оцеЬиваЬу. ЌиЉе био благ, нити престрог. ћогли смо имати оцену коЉу желимо, али смо Ље морали зарадити. Ќеколико година пред бомбардоваЬе напустио Ље школу и све до пензионисаЬа радио Ље као просветни инспектор.

ќва промена посла професора ¬оЉе Ље била веома битна за омладину централног  осова и то Юе се видети у току лета и Љесени те 1999.године. »з ѕриштине Ље избегао у родни ƒобротин. ѕрофесор, просветни инспектор при ћинистарству образоваЬа, кренуо Ље своЉом старом ладом у обилазак свих села око ѕриштине. Ќалазио Ље директоре школа и саставЪао спискове ученика основних школа, средЬих школа, као и оних коЉи су завршили факултете или су при краЉу студиЉа Љер Ље планирао почетак школске године, а размишЪао и о наставном кадру обзиром да су се професори углавном иселили из ѕриштине.††

Ќаставио Ље акциЉу и по осталим енклавама. ƒо августа, веЮ Ље имао списак око 3000 основаца и 1500 средЬошколаца у свим селима на  осову, до ѕрилужЉа, Ўтрпца и –анилуга. —редЬе школе Ље распореРивао тако да што маЬи броЉ путуЉе из Љедног села у друго. ј сместио их Ље у основним школама √рачанице и ЋапЪег села. »нжиЬере Ље позвао да предаЉу у техничке предмете. ќтишао Ље црвеном ладом у  осово ѕоЪе да зове ƒеЉана ƒениЮа да предаЉе физику у √имназиЉи, прича оваЉ садашЬи директор √имназиЉе.  олеге директори и професори су се прикЪучивали професору ¬оЉи у овом одговорном и тешком подухвату.

“ако Ље на време кренула школска година. ѕрвог септембра основне школе су почеле са радом. ¬еЮ тринаестог септембра почеле су и средЬе школе. ” √рачаницу су средЬошколци из неког села стигли трактором.  омшинице су их гледале из дворишта и плакале.

††††

ѕрофесор ¬оЉа прича без гордости, без горчине и замераЬа. ѕамти многе ситуациЉе, датуме, Ъуде по имену и презимену коЉи су га ометали у борби да школство на  осмету остане у систему образоваЬа –епублике —рбиЉе. ќсеЮао се усамЪено и Љадно када су након неког времена сви просветни радници на  осмету потписали уговор и добили ваучер, тЉ. новчану накнаду од владе  осова. ѕодршку су имали из кабинета √аше  нежевиЮа и то што Ље он изгубио битку назива победом над нама самима. »звиЬава се ако постоЉи неки редак случаЉ да просветни радник ниЉе потписао ваучер.

 ако Ље некада било

—ело ƒобротин се помиЬе Љош у ќпштем катастарском попису у ќбласти ЅранковиЮа 1455.године. «аписано Ље да село ƒобротин има куЮа 72, удовица 3, неожеЬен 1-са попом Ѕогданом. ” тим именима налазе се преци давашЬих породица £ефтиЮ, –ашиЮ, ѕерениЮ, ОурчиЮ, ћаринковиЮ, —тоЉановиЮ, ЌичиЮ и других.

ѕрву школу у ƒобротину основао Ље 1872.године —таноЉе –ашиЮ коЉи Ље завршио ЅогословиЉу у ѕризрену. ќн Ље своЉ „трем“ донео у школско двориште и почео да учи децу предаЉуЮи ми земЪопис, веронауку и рачун. “рем Ље била соба исплетена од пруЮа за одмор коЉу Ље имала свака куЮа за младенце. —таноЉе Ље касниЉе учитеЪевао у ѕриштини и —олуну, а Ьегов син „едомир у £аЬеву и √орЬоЉ ЅрЬици.

„ осовци су жилав народ, сналазе се на различите начине да би опстали“, тврди професор ¬оЉа и казуЉе причу свога деде ¬ладимира –ашиЮа. Ѕио Ље дечак када Ље 1912.године први пут дошла српска воЉска у —тару —рбиЉу. ƒечак Ље чувао стоку на ливади када су наишли воЉници на коЬима. Ќа глави Ље имао фес. £едан човек са коЬа питао га Ље. „Ўта си ти мали?“ „—рбин“- одговорио Ље дечак. „”меш ли да се крстиш? «наш ли ќченаш?“ ƒечак Ље казао. —кинули су му са главе фес и дали шаЉкачу.

«а понос мештана ƒобротина свакако Ље и податак да Ље у ѕрвом светском рату из овога села животе дало 27 борца, док Ље у рату учествовало 42 воЉника.

» у доба комунизма ƒобротинчани су се борили сами са собом и уз много искушеЬа опстаЉали. »кону —в. ƒимитриЉа изнад улаза у цркву пробушио Ље метак непознатог стрелца, не зна се тачно ни када Ље то било. »кона Ље тако стаЉала дуго. ќнда Ље седамдесетих година двадесетог века одлучено да се црква омалтерише и да се замени икона. “ада студент ¬оЉа –ашиЮ, коЉи Ље имао таленат и за сликаЬе, прихвата предлог села да наслика нову икону.  асниЉе Ље покушана преправка. —ада Ље поново уговорено да се уради мозаик.

—абороваЬе се наставЪа

—абороваЬе у ƒобротину наставЪено Ље до дубоко у ноЮ. ћузика се чула са различитих страна. ‘олклорне групе наступале су испред ƒома културе. ѕоред српске заставе виЉорила се и македонска Љер су имали госте из “етова. »забрали су наЉлепшу девоЉку коЉа Юе их представЪати на традиционалном избору за  осовку девоЉку уочи ¬идовдана. ћлади су се дружили у селу. ƒомаЮини су се радовали гостима. ¬рапци су читав дан весело цвркутали радуЉуЮи се Љедноставно. ∆ивоту.

—вако ко доРе у ово село добрих Ъуди осети радост животу .

24 / 06 / 2016

 
¬аш коментар

ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

¬аш коментар:
¬аше име:
¬аш e-mail:
”несите броjеве
коjе видите на слици:


RSS 2.0