Свети Василиск – друг светитеља Јована Златоустог

Ако се сећате, свети Јован Златоусти је загорчао живот огромном броју људи на двору, укључујући и епископе. Неки свети епископи су говорили: ако је Јован Златоусти свет, онда је и Јуда апостол. У принципу, мрзели су га толико да то тешко можемо да замислимо.

Данас се у целој Цркви помиње као један од Христових другова и трудбеника на њиви Господњој.

Али у овом животу «очи у очи лице се не види, велико се види на растојању». Гледајући га изблиза не само да га нису сматрали свецем – него су га сматрали злочинцем који крши традицију и дрским новатором. И истерали су га, сиромаха, из Константинопоља.

Два пута су сазивали сабор против њега и истеривали га. Земљотрес после првог прогонства је унеколико отрезнио прогонитеље и схватили су: нешто није у реду ако се земља тресе. А онда су га ипак истерали и по други пут. И отишао је, ишао је толико да је стигао чак до Абхазије.

Кад је био у Абхазији уморан од пута, измучен свим пресељењима, где је стигао тресући се на магарцу и трпећи прогонство, пред смрт му се јавио мученик Василиск и рекао му је: «Ускоро ћемо бити заједно, брате Јоване, немој да патиш,» - ускоро ћемо бити заједно, у смислу – у рају.

Кад читам житије Златоустог или кад га се сећам увек ме занима Василиск. Али зар на свету има мало мученика! Узмите календар и у њему ћете наћи огроман број најразличитијих страстотрпаца, мученика, мученица, који су заклани, закопани, спаљени, мучени до смрти. Мирно се односимо према томе – добро, то су мученици. Има их превише да бисмо се много секирали због свког. Мирно их свакодневно помињемо на служби, на пример, свештеник на отпусту говори: «Христос, истинити Бог наш, молитвама тог и тог, тог и тог и оних који се данас помињу, а посебно, овог, овог, нека нас помилује и спаси.» Кажемо «амин» и разилазимо се по кућама.

А овде је извесни мученик Василиск, човек који је дочекао Јована Златоуста на путу у царство небеско.

Ови скоро неприметни мученици: Вонифатије, Аглаида, Серапион, Спиридон, мноштво разних мученика – јесу Христови сведоци, блиски Богу. Они имају власт да разговарају одозго са свецима, као што је Јован Златоусти. Као што људи који су већ стигли у пристаниште разговарају с људима који још увек плове

Каже: «Не бој се, брате, ускоро ћемо бити заједно, ја ћу ти помоћи.» Кад се слави спомен на светог Василиска, који је у Абхазији пострадао за Христа, који је дочекао Јована Златоустог на путу за царство небеско, чини ми се да је веома важно да схватимо да је Јован Златоусти велики учитељ и светитељ и да учи целу васељену.

А Василиск долази код њега као брат код брата, као познаник код познаника. За нас је он велики васељенски учитељ, а за Василиска је брат Јован. Ето каква је слава људи који су умрли за Исуса Христа.

Кад се врши спомен на светог Василиска који је у царству небеском дочекао светог Јована Златоустог и који је био први човек међу светима који је објавио да наше уши чују и да цео свет открије да је он друг Златоустог и његов помагач, врло је важно да схватимо да је то веома важна, топла тема: општење људи у царству небеском, општење оних који живе на земљи с онима који су већ достигли небеско царство.