Srpska

O духовном наставнику, другу и самолитвенику

Ќико као протоЉереЉ ќлег “еор, настоЉатеЪ храма светог благоверног великог кнеза јлександра Ќевског у ѕскову, не зна историЉу ѕсковске земЪе, Ьених светиЬа и подвижника. «а леРима оца ќлега су две чеченске операциЉе и воЉна операциЉа у £угославиЉи. ќн Ље духовник легендарних псковских десаната, пилота и граничара-читаве воЉске западне предстраже земЪе –уске. “оком много година био Ље тесно везан канапима духовног приЉатеЪства са оцем ЌиколаЉем √урЉановим.

††††

Ц ќче ќлег, колико дуго сте познавали оца ЌиколаЉа √урЉанова?

Цƒо познанства са подвижником посетио сам родни краЉ оца ЌиколаЉа √урЉанова. ѕрво сам помагао у цркви у —амолве, где Ље он некада служио. “амо, око храма Ље сахраЬен Ьегов отац, јлексеЉ »ванович.  асниЉе сам био на другом светом месту, у селу  обилЉе √ородишче, где се налази црква јрхангела ћихаила, саграРена 1462.г. на месту заЉедничке гробнице руских воЉника коЉи су пали у ЋедовоЉ битци. ’рам ове године пуни 650. година. ” тоЉ цркви Ље служио као диригент старчев отац. ” ЬоЉ су се венчали Ьегови родитеЪи и били су крштени младенац ЌиколаЉ и Ьегова три брата. ” таЉ храм Ље од куЮе у „удским «аходах пешачио скоро седам километара по блату, сваки дан. ѕрво Ље служио као црквеЬак, а потом као псалмопоЉац.

ѕротоЉереЉ ќлег “еор ѕротоЉереЉ ќлег “еор
††††

ѕре него што смо се отац ЌиколаЉ и Ља упознали, неколико пута Ље преко познаника преносио да га посетим. Ќаше упознаваЬе се одиграло 1969.г. “ада сам Љош увек служио у “роицком храму. ” то време, распоред пловидбе чамаца Ље био такав да се на острву могло остати наЉвише пола сата. “оком прве посете, батЉушка ми Ље одприлике за 15 минута дао врло корисне савете у вези са Раконским служеЬем, за коЉе су ме спремали. ќн не само да Ље брижЪиво обЉашЬавао и показивао све што Ље неопходно за праксу, него ме Ље и молио да понавЪам за Ьим. »спричао Ље о моЉоЉ судбини, коЉа се и данас одвиЉа по Ьеговом предсказаЬу.

Аакон сам постао на ¬азнесеЬе √осподЬе, 1970.године и у том чину сам био свега 10 дана.  ао Ракон сам одслужио у —вето-”спенском ѕечерском манастиру. ј на “роЉицу у ѕскову, у “роицком сабору, рукоположили су ме за свештеника. ќко престола ме Ље водио отац £ован ( рестЉанкин).

Ц олико често сте се потом сретали са оцем ЌиколаЉем?

Ц ѕажЬа коЉу ми Ље отац ЌиколаЉ указао током првог доласка ме Ље врло дирнула и на дуго сам Ље запамтио. ѕочео сам често да посеЮуЉем оца ЌиколаЉа. ƒуго сам се задржавао код Ьега, ноЮио, трудио се да све фотографишем. ќд краЉа 1970.г. одлазио сам код оца на острво “алабаск. ѕонекад бисмо се видели у ѕскову, у “роицком катедралном сабору, где сам служио дуги низ година.

Цƒа ли Ље батЉушка био у храму светог благоверног кнеза јлександра Ќевског?

Ц “аЉ храм обнавЪамо од 1992.г. ќтац ЌиколаЉ ниЉе успео да га посети. ћеРутим, обнавЪаЬе храма и духовно служеЬе Ље ишло молитвама старца.

††††

ѕомагао Ље отац ЌиколаЉ и саветима. ќн не да Ље само мени лично говорио све што Ље потребно, веЮ се дешавало и да Ље преко некога, неочекивано, преносио савет како ваЪа поступати. ЅатЉушка Ље осеЮао и проницао у све моЉе тешкоЮе. —личних оцу ЌиколаЉу за сада нисам упознавао, иако познаЉем много искусних духовника од коЉих такоРе добиЉам помоЮ у тешким тренуцима.

Цќче ќлег, где сте служили после “роицког катедралног сабора? ¬езу са старцем нисте прекидали?

Ц ѕотом сам служио у храму са пет престола, посвеЮеном –оРеЬу ѕресвете Ѕогородице у селу ЅелаЉа, ƒновског округа. «бог недостатка новца за обнову, планирано Ље да се црква затвори. ќтац ЌиколаЉ се трудио да ми укаже велику помоЮ, чак и онда када Ље сам био у оскудици. Ќа пример, он Ље начинио и подарио нам прелепа висеЮа кандила, исплетена од бакарних жица, око 10 комада. Ќажалост, нису сачувана. ќставио сам их у том храму.

÷рква Ље била хладна, и када Ље отац ЌиколаЉ сазнао да служим у храму где нема греЉаЬа, поклонио ми Ље своЉу бунду-посебну зимску мантиЉу од крзна са дрвеним копчама. Ќаравно, много сам ценио пажЬу светог човека.  асниЉе смо у храму уградили осам пеЮи.

Ц  акав ¬ам Ље остао у сеЮаЬу отац ЌиколаЉ?

Ц ЅатЉушка Ље био дечиЉе чист и прост, врло скроман и пун повереЬа, иако Ље могао да прозре човека до танчина. ѕовереЬе Ље произилазило из доброте и милосрРа, из вере у то да Юе се човек обавезно исправити и да Юе све бити добро. —вима Ље давао такву наду за поправЪаЬе. „ак Ље и наЉЪуЮег пиЉаницу жалио. ”гледавши таквог, пришао би, поразговарао са Ьим, или би му протресао власи.

ѕосле заточеништва, имао Ље болесне ноге. » у затвору Ље био, и пут Ље градио до ”хте. Ќа тоЉ изградЬи вагонет му Ље прикЪештио и повредио ноге. ƒуго Ље морао, заЉедно са своЉим приЉатеЪима, попут мученика севастиЉских, да стоЉи у леденоЉ води. —ви страдалници су умрли, издржао Ље Љедино отац ЌиколаЉ. √оворио Ље да га Ље греЉала »сусова молитва и да ниЉе осеЮао хладноЮу.  олико Ље после батЉушка литургиЉа издржао на болесним ногама, колико Ъуди примио стоЉеЮи око капиЉе свог дома!

††††

ЅатЉушка Ље био врло суздржан у животним потребама и ниЉе тежио стицаЬу материЉалног блага.÷рквено газдинство Ље водио штедЪиво, никада ништа не бацаЉуЮи. —ве Ље сам маЉсторисао, пекао просфоре. ”век Ље имао залихе за богослужеЬе: уЪе, литургиЉско вино, свеЮе. —а поносом ми Ље показивао наслагане цепанице припремЪене за храм —ветитеЪа ЌиколаЉа на “алабске. ѕоред тога, увек Ље помагао оним парохиЉама коЉима Ље помоЮ била потребна.

ќтац ЌиколаЉ Ље био пажЪив и штедЪив према свему, чак и према папиру.ѕисао Ље писма на слободноЉ страни веЮ искоришЮеног листа. „увам писма коЉа ми Ље писао. ќбавезно их Ље започиЬао речима „Ѕогоугодни оче ќлег!“, а завршавао: „—а ЪубавЪу према вашем богоЪубиЉу. ѕротоЉереЉ ЌиколаЉ“. —ам Ље крпио панталоне коЉе Ље носио. ”век Ље ишао у доЬоЉ мантиЉи коЉу Ље више пута ушивао и крпио. ƒоЬу мантиЉу никада ниЉе скидао, чак и када Ље ишао у баЬу у ћинералним ¬одама. ќтворила му се таква могуЮност. Ќа Ьега су у баЬи, наравно, гледали са чуРеЬем, али су се мирили, Љер Ље и ѕредседник —авета ћинистара ———– .Ќ.  осигин изЉавио да и свештеници имаЉу право на одмор и лечеЬе.

Цƒа ли сте били на службама оца ЌиколаЉа √урЉанова?

Ц Ѕио сам, и то не Љедном. ѕрисуствовао сам и литургиЉама, а служио Ље отац ЌиколаЉ лепо, добро, благодатно. „есто Ље читао или беседио народу.

¬олео Ље црквени устав, волео Ље да служи као у старим временима. ’рам се осветЪавао само кандилима и свеЮама. ѕо доласку у храм, пресекао Ље струЉу. ¬олео Ље да понавЪа како у свему треба имати меру, па и у црквеноЉ служби. ЌиЉе смело да се допусти да народ пада у несвест од загушЪивости и умора. “раЉаЬе службе се лако могло одредити количином преосталог уЪа у кандилу.

††††

£едном приликом за време проскомидиЉе, на коЉоЉ Ље било брдо цедуЪа са именима, питао сам колико честица одламати од просфора. –екао Ље да Ље у Љедном целом има милион честица. ћноштво народа Ље долазило код Ьега. ќставЪали су цедуЪице. ќн их се свих сеЮао, и молио се за Ьих. ƒолазиле су и моЉе маЉка и тетка. £едном приликом Ље отац ЌиколаЉ показао тетки цедуЪицу коЉу Ље она написала пре неколико година. «начи да се све време молио за Ьену душу.

Ц  ажу да Ље отац ЌиколаЉ био врло музикалан...

Цћного Ље волео и поштовао лепоту. ƒобро Ље схватао уметност, поезиЉу, музику. »зузетно Ље свирао на хармониЉуму, коЉи се и дан-данас налази у Ьеговом дому. ’армониЉум Ље мали инструмент коЉи свира као хармоника. Ќе само да Ље лепо свирао, веЮ Ље лепо и певао духовне песме. «а мене Ље то било нешто задивЪуЉуЮе, Љер се не одликуЉем добрим гласом и слухом. ј отац ЌиколаЉ Ље био талентован, као и Ьегова три брата коЉа су погинула у ¬еликом ќтаЯбинском рату.

ЅатЉушка Ље стално вежбао са певачима на хармониЉуму. “о им Ље помагало да науче партиЉе, и да развиЉу слух. ƒо револуциЉе без слуха и без гласа у свештенике нису рукополагали. ѕосле су почели, након истребЪеЬа свештенства. ЌаЉважниЉа Ље постала спремност човека да узме на себе крст служеЬа √осподу.

ќтац ЌиколаЉ Ље писао и дивне стихове. ”век сам се бринуо да ли Юе пропасти, Љер су били откуцани на писаЮоЉ машини, у Љедном примерку. –адостан сам што су зборници Ьегове поезиЉе угледали светлост дана.

Ц Ќа ЉедноЉ фотографиЉи отац ЌиколаЉ Ље забележен како носи у кофама воду за заливаЬе дрвеЮа...

Ц ЅатЉушка Ље много волео природу. ќстрво “алабск, на коЉи Ље пристигао отац 1958.г., била Ље пустиЬа. „ак су и птице ретко долетале, а отац га Ље претворио у врт. ќн Ље довозио или Ље добиЉао семена, саднице из наЉразличитиЉих краЉева земЪе. —адио Ље, неговао, заливао, доносеЮи из Љезера хиЪаде ведара воде. ¬ише пута сам му помагао да носи воду.

¬олео Ље да храни птице. ѕрво су долазиле сенице да се окрепе, затим врабци, а после Ьих голубови-свако у своЉ час. ѕтице су добро знале мачка оца ЌиколаЉа и нису га се боЉале, али одмах би одлетале,уколико би се поЉавио туРи мачак.

«ими Ље под батЉушкиним прозорима увек била храна за птице. «наЉуЮи Ьегову Ъубав према птицама, према свему живом, и ми смо доносили хлеб за Ьих. јли, од истих тих птица отац ЌиколаЉ Ље морао да спашава своЉе дрвеЮе, Љер би велике птице стаЉале и ломиле граЬе.

Цј ево фотографиЉа где отац ЌиколаЉ и ¬и стоЉите око иконе ћаЉке ЅожиЉе.  аква Ље то икона и из ког храма?

ЦЅатЉушка ниЉе волео да се фотографише. ѕрву фотографиЉу смо направили 1995.г. када сам на острво дошао са певачем £аном ќсиним, сада заслужним уметником –усиЉе. ќн Ље тада био чтец нашег храма и моЉ помоЮник. —премао сам издаЬе кЬиге из циклуса „ќпис поштованих икона и житиЉа светитеЪа ѕсковске епархиЉе или оних коЉи се односе на ѕсковски краЉ“. ” храму на “алабску постоЉи чудотворна икона ЅожиЉе ћаЉке „—моленска“, позната Љош као „Ѕлагодатно Ќебо“. “а икона се налази у храму од тренутка Ьеног освеЮеЬа, од средине XIX в. Ќа ЬоЉ Ље испрва била сребрна риза са позлатом, коЉа Ље скинута у време богоборства.

ќтац ЌиколаЉ, стигавши на острво и видевши у каквом стаЬу се налазе светиЬе, наручио Ље у ¬илнусу, у —вето-ƒуховском манастиру да се изради риза за икону. –изу Ље правила матушка “авита, коЉа се бавила везом. ¬еЮ тада Ље била болесна, али се по благослову оца ЌиколаЉа прихватила посла. ƒве године Ље монахиЬа уложила у рад, иако Ље била скоро слепа, 1960.г. Ље завршила прелепу ризу, а затим се упокоЉила у √осподу.

Ц√овори се о необичноЉ прозорЪивости старца ЌиколаЉа...

Цƒа, мене Ље изненадила Ьегова прозорЪивост. ћноге ствари Ље предвидео. Ќа пример, десио се следеЮи случаЉ. ќтац ЌиколаЉ се увек сеЮао смрти, припремао се, често беседио на ту тему и обЉашЬавао у чему га треба сахранити. £едном приликом Ље обеЮао своЉоЉ духовноЉ кЮери да Юе бити на ЬеговоЉ сахрани. ƒруга, по имену јнтонина, одмах Ље узвикнула:

» Ља Юу бити батЉушка. ќбавезно Юу доЮи.

ќн тако мистично ЉоЉ рече:

Ќе, ти Юеш бити код куЮе.

»споставило се да се та јнтонина упокоЉила пре оца ЌиколаЉа, а она коЉоЉ Ље било обеЮано да Юе присуствовати сахрани, заиста Ље била тамо. ћени Ље батЉушка говорио да Юу и Ља бити присутан. “ако Ље било.

—ада, као и пре, осеЮам Ьегову молитвену подршку. ƒогаРа се, да када га помиЬем, одмах ми стиже помоЮ.

ќтац ЌиколаЉ Ље имао дар исцеЪиваЬа. ћолитве су биле врло делотворне. £една Ьегова духовна кЮерка се тешко разболела, осеЮала Ље слабост, лице Ље било бледо, провидно. ƒоктори су открили рак. Ќа послу Ље долазила у додих са хемикалиЉама штетним по здравЪе. Ћекари су ЉоЉ препоручили да да отказ. јли отац ЌиколаЉ ЉоЉ ниЉе дао благослов и она Ље, по молитвама батЉушке оздравила и Љош Ље жива.

 ада сам се Ља Љако разболео, отац ЌиколаЉ ме Ље исто уверио да Юе √оспод исцелити. » заиста, оздравио сам.

Ц  ажете да сте били на сахрани старца ЌиколаЉа √урЉанова.  ако сте сазнали за Ьегову смрт?

Ц —а оцем ЌиколаЉем био сам близак до краЉа Ьеговог живота. јли ме последЬи келеЉници нису пуштали код Ьега. ’одочасници коЉи су долазили у ѕсковску земЪу често су тражили благослов за посету оцу ЌиколаЉу √урЉанову. Ќаравно, благословио сам их. ј келеЉници су се Ъутили на мене, чак су претили жалбом ѕатриЉарху. “ада сам им рекао, ако не пуштаЉу оцу ЌиколаЉу, нека поставе рампу на острву.

»сто тако, самовоЪно, су се келеЉници понашали после батЉушкине смрти. Ќеколико сати нису никоме говорили да се батЉушка преставио. ќнда су сви телефонирали некоме у ћоскву и одатле смо знали да се отац ЌиколаЉ упокоЉио.Ќеки свештеници су одмах стигли на острво. “оком ноЮи Ље припремЪена рака у коЉу Ље потом спуштено тело батЉушке. —тигао сам на “алабск у Љутро.  елеЉници су се чак према митрополиту ≈всевиЉу били дрски, нису ни Ьега пуштали. Ѕез благослова ÷ркве су прогласили протоЉереЉа ЌиколаЉа за светитеЪа, живописали иконе. јли ми, као верна чеда –уске ѕравославне ÷ркве, док се не прослави, треба да му служимо парастос. “ако Ље било и са светим праведним £ованом  ронштатским, коЉи се упокоЉио 1909.г. а прославЪен у лику светих тек 1990.г.  олико Ље било служено парастоса светом преподобном —ерафиму —аровском (+1833) до времена Ьеговог прославЪеЬа, 1903. г.!

»знад батЉушке Ље сахраЬена Ьегова мама £екатерина —тепановна, коЉу Ље бескраЉно волео. ј код ногу Ље православни крст. Ќа гробЪу у “алабску Ље сахраЬен и праведник ћихаил коЉи се срео са будуЮим старцем Љош 1920. г. и предсказао Ьегово велико предодреРеЬе. “амо Ље место починка и Љуродивом ћихаилу, коЉи Ље носио тешке вериге. —рео Ље 11-то годишЬег  оЪенку коЉи Ље дошао на “алабск са настоЉатеЪем »лиЉнског храма у  обиЪЉем √ородишчу и дао му велику просфору. ƒо краЉа свог живота отац ЌиколаЉ Ље гледао на гроб и молио се праведнику.

Ц” чему Ље светост оца ЌиколаЉа √урЉанова?

Ц —ве што Ље радио отац ЌиколаЉ, било Ље усмерено ка спасеЬу Ъуди. —ве Ље волео и сажаЪевао. КубавЪу и тактом Ље покривао Ъудске немоЮи. –азоткриваЉуЮи, батЉушка се често шалио или Ље говорио загонетно. ƒешавало се да би указао на нечиЉи грех или усмерио некога, он Ље певушио духовне стихове за дати проблем. „ак када Ље гостио народ, ниЉе пролазило без неких скривених смерница или опомена. ѕоследЬих година Ље, из неког разлога, све послуживао шеЮером у праху. «ахвати кашичицом по чиниЉи и да, онда опет.

ЅатЉушка се трудио да подсеЮа своЉа чеда на смрт. √оворио Ље да када би Ъуди знали шта их чека, другачиЉе би се понашали. „есто Ље ради уразумЪиваЬа и подсеЮаЬа показивао гостима икону —трашног суда, обЉашЬаваЉуЮи и говореЮи о страдаЬу због грехова. ѕоучавао Ље убедЪиво, са ЉеванРелским примерима. ћноге Ље то трезнило, наводило на размишЪаЬе, да увек држе на уму смртни час.

ЅатЉушка Ље био верни слуга и послушни син –уске ѕравославне ÷ркве, строги извршилац Ьених устава, чувар догмата. Ѕио Ље исповедник ’ристов и противник нереда и раскола. Мегова светост се у свему осеЮала-у животу, у молитвама, делима. ”век Ље са ЪубавЪу поучавао. ”век. Куди су осеЮали Ьегову Ъубав и молитвену подршку.

» Ља Ље осеЮам.

ѕротоЉереЉ ќлег “еор
—а руског »ва ЅендеЪа

„асопис "ѕокров"

04 / 07 / 2016

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0