Srpska

«ашто неки демонизуЉу –усиЉу

„ини се да Ље у последЬе време хистериЉа против руског народа и државе достигла своЉ врхунац. Ќаше митске и стварне промашаЉе и грешке западни медиЉи раздуваваЉу до катастрофалних размера, обичном човеку се намеЮе непривлачна слика о –усу као суперагресивном варвару. Ђќпасност од –усиЉеї Ље поново модни тренд.

Ђ«ашто се такве ствари дешаваЉу?ї - питамо се у недоумици, кад уопште немамо намеру да уништавамо мале и чисте градове «ападне ≈вропе. «аиста, зашто? » како да реагуЉемо на све ове провокативне испаде? ƒа ли да споримо и доказуЉемо да уопште нисмо такви? »ли да не обраЮамо пажЬу? » како да сами не паднемо као жртве овог интензивног антируског заглупЪиваЬа? ќ томе размишЪа протоЉереЉ јндреЉ “качов.

††††

***

¬оЪени у √осподу! ƒобар дан! Ѕог нам Ље судио да се осетимо делимично (а даЪе Юемо, ако будемо учесници у ЅожиЉим делима, видети како Юе се ствари развиЉати)... дакле, Ѕог нам Ље судио да се делимично осетимо у кожи старозаветног £евреЉина у оно време кад нико ниЉе знао √оспода, а £евреЉи су √а знали. –еЮи Юу шта имам у виду. £евреЉи су били наЉомражениЉи народ на земЪи. Ѕили су окружени тамним облаком митова.  ако су их све називали! √оворили су и да Љеду малу децу, и да обавЪаЉу гнусне оргиЉе под покровом ноЮи, измишЪали су Љош неке сличне ствари... “о Ље било нешто страшно. ’ришЮанин Ље био неприЉатеЪ Ъудског рода у очима ЂпросвеЮеногї, а Љош више у очима непросвеЮеног паганина. ќтприлике исто тако су се према ЉевреЉском народу у старозаветно време односили Ъуди меРу коЉима су £евреЉи живели. ††

Ќарод коЉи не личи ни на кога, некакав чудан устав о храни, чудни брачни закони, чудна затвореност од целог света, некаква ритуална жеЪа да се одвоЉе од свих и да живе неким скривеним унутрашЬим животом, никога не пуштаЉуЮи унутра. Ќекаква чудна представа о Ѕожанству, апсолутно одсуство жеЪе да се клаЬаЉу туРим боговима, па чак и да се заинтересуЉу за Ьих. —ве то Ље раРало страшну мржЬу према £евреЉима. ј £евреЉи су, у принципу, били Ъуди коЉи нису имали друго богатство осим Ѕога. ѕогледаЉте куда, у какву пеЮ Ље √оспод у старозаветно време бацио ове Ъуде коЉи су знали ∆ивог Ѕога. —ваки народ и свака цивилизациЉа измеРу чиЉих жрвЬева се млео ЉевреЉски народ поседовали су изузетно велике таленте.

≈во, на пример, ≈гипат. £единствена цивилизациЉа коЉа Ље мислима усмерена у загробни свет. ≈гипат Ље о загробном свету размишЪао више него о земаЪском. “о Ље цивилизациЉа мистика. “о Ље цивилизациЉа лекара коЉи раде трепанациЉу лобаЬе; то Ље цивилизациЉа инжеЬера, коЉи граде врло прецизна здаЬа, коЉа данас не можемо чак ни да поновимо; то Ље цивилизациЉа песника, таЉновидаца, жречева... јли оно што Ље главно Љесте да Ље то цивилизациЉа усмерена мислима у загробни свет. ÷ивилизациЉа коЉа Ље ѕитагори или Ьеговим ученицима могла да каже: ви √рци сте деца. «ар су √рци деца? «ар Ље ѕитагора дете? «а ≈гипЮане Љесте. «ато што су за неколико векова они на известан начин замрли у своЉим вежбама за прелазак у вечност и стекли су огроман пртЪаг наЉразличитиЉих знаЬа. “о Ље задивЪуЉуЮа ствар! ”право тако Ље требало неко време да живи ЉевреЉски народ пре него што изаРе не просто као породица сточара, веЮ као ЉевреЉски народ коЉи Ље био спреман да прими «акон ЅожиЉи. ”право тако.

«атим, –им. —ве што имамо у ЉуриспруденциЉи, у законима, у изградЬи путева, аквадуката, фабрика, у спортским такмичеЬима, све што Ље цивилизациЉа створила до данас, Љесу, такореЮи, изданци из римског корена. –им нас данас храни свим стварчицама и дрангулиЉама: сенати, парламенти, посланици, адвокати... Ц све су то римске речи, римски термини, римска идеологиЉа. » Ђзавади, па владаЉї, разноразне империЉалистичке ствари, у принципу Ц колониЉална политика Ље исти оваЉ –им. ” области естетике, куд год да бациш поглед Ц видиш –им, почевши од јполона у римским кочиЉама на ЅоЪшом театру.

√рци су, наравно, весеЪаци. “ако нам се чини. јли су √рци знали шта Ље ужас; √рци су знали шта Ље таЉна света коЉа пали хладноЮом. √рци су много тога знали. ј за нас су √рци Ц леп стас, јполон Ѕелведерски; наравно, то Ље и слепи ’омер, то Ље позориште масака, комедиЉа, драма, то Ље музика, то су безусловно спортска такмичеЬа. ” принципу, √рци су уметност. ƒржава, воЉска и цивилизациЉа припадаЉу –иму. ћистика и таЉна Ц ≈гипту. ћоЮна организациЉа у циЪу осваЉаЬа других земаЪа, такореЮи, довоРеЬе у стаЬе строгог послушаЬа Љесте дивни ¬авилон. —трашни и дивни ¬авилон. » то Ље изузетно велика цивилизациЉа. Ђ«ар ниЉе моЉа рука учинила све ово?ї - говорио Ље Ќавуходоносор, гледаЉуЮи своЉ огромни град, своЉу престоницу.

ј меРу свим тим Ц £евреЉи. ЌемаЉу никакву уметност, никакве велике подухвате, ни огромну масу народа, окупЪеног у Љединствену воЉску у послушаЬу цару, ни загробну мистику са свим префиЬеним стварима и фрескама у пирамидама... ј шта су имали? »мали су Ѕога. » ништа друго нису имали. ƒруго су имали други. ј £евреЉи су имали Ѕога. » били су Ъуди ЅожиЉи, коЉи су подсеЮали на Ѕога. » имали су велики циЪ у животу: да сачуваЉу ову живу воду у своЉим длановима и да даЉу ћесиЉи да доРе управо код Ьих, из Ьихове утробе, од Ьихове крви. “о Ље био Ьихов задатак и они су га извршавали Ц Љедва-Љедвице, али су га извршавали. » ми се наслаРуЉемо вером зато што Ље √оспод захваЪуЉуЮи ƒевици из ЉевреЉског народа дошао код нас, кроз Му —е оваплотио и родио. “о Ље велики подвиг. £евреЉи су обавили своЉе служеЬе човечанству. ѕоред свих грехова коЉи су пратили оваЉ свештени процес.

ƒакле, због тога што су били с Ѕогом £евреЉи су били страшно омражени. ƒруги су их сумЬичили и вреРали. „ини ми се да се нешто слично данас дешава с –усиЉом. ќва по речима ћ.£. Кермонтова Ђнеопрана –усиЉаї, коЉа Ље понекад опрана боЪе од неког лондонског предграРа, изазива мистичан ужас и мржЬу. ќтуда потиче рат против спортиста, отуда Ц рат против уметника и прегалаца уметности, отуда Ц сумЬичаво незадовоЪство и атмосфера хистериЉе око –усиЉе и на Ьеним границама Ц и у духовном, и у физичком смислу.

††††

¬оЉна претЬа и хистериЉа око имена Ђ–усиЉаї и речи Ђ–усї Љесте дело великог ѕромисла ЅожиЉег и историЉска ствар. “ако Ъуди плаЮаЉу због тога што имаЉу благо коЉе други немаЉу. ћи имамо извесно велико благо коЉе други немаЉу. » они коЉи немаЉу ово благо се несвесно, не схватаЉуЮи због чега, Ъуте на нас Ц и Ъуте се зато што виде да имамо оно што они немаЉу. “о може да се односи, на пример, на породицу. «ато што Юе временом –усиЉа можда морати да покаже свету шта Ље права породица, сачувана, библиЉска, класична, у коЉоЉ постоЉе муж и жена, где постоЉе деца, и то не Љедно, веЮ их има много, где постоЉи све што Ље класично, као то Ље Ѕог створио, док Юе се цео остали свет даЪе развиЉати по сасвим страшним моделима.

–усиЉа има √оспода.

£ош горди поглед странца Љедног

Ќи осетио ниЉе:

—ЉаЉ коЉи испод голог, бедног

Ћика се твога криЉе.

“о су речи ‘Љодора »вановича “Љутчева и он пише у песми коЉа Ље посвеЮена –усиЉи

ѕод теретом крста тешким

†††††††††† прошао Ље земЪом овом

†††††††††† као слуга ÷ар Ќебески,

†††††††††† свуд ходеЮи с благословом.[1]

ќво су речи велике вере и речи истине. £ер, наша природа ниЉе тако раскошна, као на пример, природа неке тропске земЪе, у коЉу Ъуди лете како би огреЉали своЉе кости Ц “аЉланда или ћалдива. ѕа нема ничег толико раскошног у нашоЉ природи! Ћетину не скупЪамо три пута годишЬе као у »зраелу или у ≈гипту. «емЪа Ље прилично сиромашна и лепота Ље прилично оскудна. јли има нешто што боли у овим пространствима, у овим брезама, у овоЉ трави, у овим разливеним рекама, у овим чудним Ъудима коЉи живе на огромноЉ териториЉи коЉа наизглед ни по чему ниЉе изузетна, али из коЉе с времена на време излазе —ерафими —аровски, ћатроне ћосковске и —ергиЉи –адоЬешки. ќва оскудна земЪа раРа неко масивно камеЬе, блага, смарагде и диЉаманте.

—амо што ми сами то о себи не схватамо.

¬ажно Ље да човек коЉи живи у –усиЉи схвати себе, а за то треба да се удаЪи од –усиЉе. Ќа пример, да оде негде у печалбу, на школоваЬе и тамо да чезне, да постане гладан кромпира и пржене харинге и наших кржЪавих бреза. ј онда да се врати овамо и да изашави са станице или са аеродрома Ъуби ову земЪу и говори: ЂЌе идем више у »талиЉу, никад више неЮу отиЮи у ЎпаниЉу, а за јмерику уопште не желим ни да знам!ї ƒругачиЉи Ље хлеб, другачиЉи Ље ваздух, другачиЉи су Ъуди... Ц све Ље другачиЉе.

–ус често не познаЉе своЉу земЪу, зато се према ЬоЉ односи с презиром. ј то Ље света земЪа са светим народом. —еЮам се да етимолошки смисао речи Ђсветї ниЉе Ђчудотворацї, ниЉе ЂонаЉ коЉи сиЉаї и ниЉе ЂонаЉ коЉи чини немогуЮеї. Ђ—ветацї Ље ЂдругачиЉиї, Ђкадешї, - то Ље ЂодвоЉениї, различит од других. ѕостоЉи света одеЮа коЉа се не облачи сваки дан, веЮ само Љедном годишЬе. ѕостоЉе света места на коЉима се не чини све што се обично чини свуда, веЮ се Ъуди на Ьима само моле, и омиваЉу. ѕостоЉе свети дани коЉи се издваЉаЉу само за света дела. Ђ адешї Ље ЂдругачиЉи, други или другаї. «ато Ъуди толико воле монахе, Љер су монаси изградили –усиЉу, раширили су Ље. ƒругачиЉи Ъуди су створили другачиЉу земЪу. јли, поновиЮу, док живимо овде можемо то да не осеЮамо.  ао што Ље говорио свети владика ЌиколаЉ, риба живи у води и не зна воду: она Ље толико окружена водом да не осеЮа воду, и само кад се извади из воде схвата колико ЉоЉ Ље вода потребна, и праЮака се, а ако Ље врате у воду, биЮе веома среЮна. »сто тако птица не зна ваздух, исто тако човек не познаЉе светост док не изгуби светиЬу.

ЌиколаЉ —рпски Ље говорио: Ђ—увише “е има, Кубави моЉа! ј Ъуди “е не знаЉу, Ѕоже, зато што “е има веома много.ї  ао што Ље риба окружена водом, тако Ље човек окружен Ѕогом, али не осеЮа Ѕога. ј кад Ѕог одступа од тебе одЉедном почиЬеш да се гушиш и схваташ: ево шта ми Ље било потребно.

’рам ѕокрова на Ќерли ’рам ѕокрова на Ќерли
††††

»сто Ље и с домовином. ƒомовина и Ѕог су стопЪени, зато што наша домовина има директне везе с Ѕогом. ѕесник –илке Ље говорио да се све земЪе граниче Љедна с другом, а –усиЉа се граничи с Ѕогом. » ова земЪа коЉа се граничи с Ѕогом, коЉа ниЉе без грехова и саблазни, у потпуности понавЪа историЉу —тарог »зраиЪа.  акви су били грехови £евреЉа? “о што су се стално саблажЬавали успесима земаЪа око себе. —аблажЬавале су их технологиЉе земаЪа из околине, желели су да граде исте такве куЮе, желели су да се возе кочиЉама као у ≈гипту, желели су да понавЪаЉу све што су видели код ¬авилоЬана, код јсираца, код –имЪана, код √рка... —тално их Ље то саблажЬавало и заборавЪали су √оспода. »сто Ље и с нама.

ќтприлике све грешке –уске земЪе се састоЉе у идолопоклонству према «ападу. «аЪубЪеност у западну технологиЉу, увереност у то да смо ми заостали, а да су они напредни, да Ље код Ьих боЪе, а код нас горе Ц били су узроци историЉских падова –усиЉе. ј кад се –усиЉа враЮа сама себи, она, понавЪам, раРа дивне ствари. ”право то Ље наше призваЬе: да чувамо православну веру и да будемо Ќовозаветни »зраиЪ, а »зраиЪ у преводу значи ЂонаЉ коЉи зна Ѕогаї. «нати Ѕога и исповедати Ѕога, и проносити Мегово име, носити миоирис спознаЉе о Мему свим ближЬима и даЪнима.

–усиЉа Ље земЪа коЉа Ље религиЉски призвана да проноси £еванРеЪе ЅожиЉе до свршетка света. ќна се и граничи са свим верским световима. Ќа ƒалеком истоку се граничи с £апаном, а тамо даЪе, ЉужниЉе, почиЬу  ина и ћонголиЉа, односно и шинтоизам и конфуциЉанство, и ламаизам. ј даЪе су будисти, а Љош даЪе на »стоку Ље исламски поЉас, а коЉи –ус ниЉе упознат с исламом, Љер ислама код нас има свуда. ј даЪе Ц разноразни хришЮани, православни и неправославни. ј до  алиЬинграда веЮ допире романско-немачки свет с коЉим се налазимо у тесном додиру.  ао што видимо, сви светови долазе у додир с –усиЉом. ј –усиЉа треба да зна ѕравославЪе, треба да зна Ѕога и да дели Ѕога са свима долазеЮи с Ьима у додир. “о Ље посебно призваЬе –усиЉе.

”право ова изузетна мисиЉа –усиЉе раРа недоумицу у нашим неприЉатеЪима. ѕритом они можда ништа не схватаЉу о нама, али се несвесно Ъуте на нас. £ер дешава се: иде човек, рецимо, по селу (причао ми Ље свештеник коЉи Ље служио у селу)... дакле, иде човек по селу, пева песмицу. ќдЉедном, пролазеЮи поред куЮе свештеника гледа и каже: Ђ”х, што те мрзим!ї » иде даЪе. Ўта му се то десило? ѕа нешто му се поЉавило у души, нешто демонско се пробудило у души, док Ље човек пролазио поред храма, поред монаха или свештеника. ќн ни сам себе не разуме, сам не зна зашто Ље тако...

††††

» нама кажу: Ђ«бог твоЉе браде не могу да спавам. ћрзим те, а ни сам не знам зашто.ї »стина, има и оних коЉи знаЉу због чега нас мрзе. “о су они коЉи владаЉу светским медиЉима, преко коЉих се сервираЉу вести Ц уЉутру се деле као врели колачиЮи, целом свету; то су они коЉи поседуЉу светски капитал Ц живе од камате на хартиЉе од вредности, избацуЉу их на тржиште, ваде угЪоводонике, започиЬу ратове, смеЬуЉу марионетске владе... ќни коЉи васпитаваЉу и гаЉе колониЉалну администрациЉу. јко желиш да владаш светом треба да узмеш 5% становништва ове земЪе, и оне, и оне, и оне Ц да их примиш, васпиташ као будуЮу колониЉалну администрациЉу и вратиш куЮи. —ви ови наши лондонски РачиЮи Љесу колониЉална администрациЉа коЉа се у иностранству спрема за нас. ƒа би 95% становништва били робови, а 5% - колониЉална администрациЉа. “о су топ-менаЯери и новинари. ј више нико ниЉе ни потребан. —вима осталима Юе испрати мозак и све Юе бити решено како треба. “ако да –усиЉа има Ъуте неприЉатеЪе Ц то су они коЉи знаЉу зашто нас мрзе. –усиЉа има и инстинктивне неприЉатеЪе, коЉи не знаЉу зашто нас мрзе, али нас мрзе.

ј ту смо и ми коЉи сами себе не познаЉемо и не разумемо зашто нас мрзе. Ўта смо то урадили? ѕа ништа нисмо урадили, наравно! јли: Ђ‘Оути, штене, уморио сам се да те слушам, Ц рече вук ЉагЬету Ц крив си веЮ због тога што сам гладан.’ » одвукао Ље ЉагЬе у мрачну шуму.ї ќвде имамо посла с ирационалним односима. Ќе можеш да докажеш човеку да си добар: Ђ ако си се усудио да мутиш моЉе пиЮе своЉом прЪавом Ьушком?!ї » каже вук у овоЉ басни ЉагЬету: Ђѕрошле године си то радио!...ї - Ђѕа родио сам се пре само неколико месеци,ї - правда се сиромаче. Ц Ђќнда Ље то био твоЉ брат или приЉатеЪ.ї - ЂЌемам браЮе.ї ЂОути! —ви ви мени увек наносите штету, и ви, и ваши пастири. ”морио сам се од слушаЬа. Ќемам времена да разабирам твоЉу кривицу, штене... » одвукао Ље ЉагЬе у мрачну шуму.ї — мржЬом према –усиЉи Ље отприлике иста ствар.

ЌемоЉте никоме доказивати да смо ми боЪи, а да су они гори, немоЉте се чудити мржЬи према –усима, зато што су –уси непоновЪиви и имаЉу мисиЉу. ѕокушаЉте да схватите коЉа Ље наша мисиЉа. ѕокушаЉте да спознате себе. £ер мржЬа према –усиЉи траЉе вековима. ƒа сте узели новине из XIX века Ц француске, енглеске, - били бисте запЬени: то Ље буквално пресликан данашЬи ЂЎарли ≈бдої. “амо су свуда руски медведи, руски Яибери, руски страшни цареви, руски пиЉанци с некаквим балалаЉкама на улицама, коЉи страшно прете сиротоЉ ≈вропи. ≈вропа Ље очешЪана, дотерана лепа девоЉчица коЉа игра на улици лепог градиЮа. ј –уси су медведи коЉи желе све да зграбе. ” XVIII веку су нас тако сликали, у XIX веку су нас тако сликали. » то без обзира на то што смо их стално извлачили: час смо их избавили од Ќаполеона, час смо ослобаРали Ѕалкан од “урака, час смо кости оставили за време ѕавла I, ишли смо и у индиЉски поход да бисмо помогли западним земЪама. јли ма колико да –уси помажу, вечито су лоши. «ато се не треба расипати на убеРиваЬа и доказе. “реба пронаЮи тачку унутрашЬег ослонца, тачку силе у самом нашем народном животу.

ћислим да Юе се све то обЉаснити, као прво, захваЪуЉуЮи познаваЬу историЉе, удубЪиваЬу у црквене корене нашег биЮа, односно у црквену историЉу, упознаваЬе с руском светошЮу и покушаЉу да се сва ова свештена знаЬа транслираЉу у данашЬицу. » што боЪе будете познавали историЉу, тим маЬе Юете се чудити ономе што се дешава. Ўто боЪе будете знали свету историЉу своЉе земЪе, везану за благоверне кнезове, Љуродиве, мученике и новомученике, тим више Юе вас прожимати дирЪива Ъубав, са сузама, трепетна Ъубав према таЉни коЉа се зове –усиЉа. “о Ље таЉна, известан архипелаг, таЉанствена васеЪена коЉа се зове –усиЉа. «атим Юете пожелети да учините нешто добро за своЉ народ, за историЉу. » мораЮете да наРете ближЬег, да обратите пажЬу на онога ко Ље поред вас како бисте засукали рукаве и помогли некоме.

“реба добро да познаЉете руску кЬижевност. “о Ље Љедна од наЉлепших поЉава у културном животу коЉа уопште постоЉи у светскоЉ цивилизациЉи од ствараЬа света, можда чак и до —трашног суда.  ако Ље говорио “омас ћан: света руска кЬижевност. “реба, наравно, да заволите –уску ÷ркву. ѕоред Ьених грехова и слабости, поред наших грешака и мана, поред свега онога што се роЉи око нас, као што се муве роЉе изнад човека у току летЬег дана, и слеЮу му час на око, час на усну, не даЉу му да спава... ћного тога се роЉи изнад нас. јли поред онога што се роЉи око нас и изнад нас, треба да заволимо своЉу сироту –уску ÷ркву захваЪуЉуЮи коЉоЉ заиста припадамо светскоЉ цивилизациЉи, коЉа нас Ље умила и очешЪала, коЉа Ље васпитала и родила наЉбоЪе синове наше отаЯбине. ЌаЉбоЪи синови наше отаЯбине су директно или индиректно васпитани у недрима, или у наручЉу, или под таЉним утицаЉем свете ѕравославне ÷ркве.

»сториЉа, молитва, ÷рква, Ъубав према ближЬем, познаваЬе себе Ц и онда Юемо престати да се чудимо мржЬи коЉа се подиже против –усиЉе. «а грешника Ље увек крив онаЉ ко Ље невин. ѕрочитаЉмо Љош Љедном басну о вуку и ЉагЬету »вана јндреЉевича  рилова.  рилов има много шифара.  од Ьега Ље шифриран огроман броЉ односа Ц меРународних, личних, породичних и обичних Ъудских. ”опште, ниЉе случаЉно што Ље старац јмвросиЉе ќптински држао  рилова испод Љастука. “о Ље Љош Љедан Љедноставан израз дубоке мудрости нашег народа.

” принципу, рат се наставЪа, рат Ље обЉавЪен. Ќаравно, ниЉе обЉавЪен громоглсно, али су га покренули они коЉи знаЉу зашто треба да нас не воле. ј они коЉи не знаЉу због чега не треба да нас воле живе под утицаЉем оних коЉи их зомбираЉу, коЉи им сервираЉу вести, а вести се, понавЪам, сервираЉу из истих руку Ц оних, коЉи, наравно, знаЉу зашто. ћи смо последЬи бастион, ма колико патетично то звучало; ако га сломе, ако нам поломе кичму, видеЮемо да Ље близу краЉ.

¬олите домовину и ’риста,  оЉи таЉно живи у ЬоЉ.

ѕод теретом крста тешким

†††††††††† прошао Ље земЪом овом

†††††††††† као слуга ÷ар Ќебески,

†††††††††† свуд ходеЮи с благословом.

ЌеЮемо спорити Ц радиЮемо.

____

[1] ѕрепев Ље преузет из кЬиге „«наци времена и наде“, ¬ладимир ƒимитриЉевиЮ, ћанастир ’иландар (Ѕеоград: Ќови дани), 1997., стр. 158.

—а руског ћарина “одиЮ

06 / 07 / 2016

     оментари:

    2016-07-09
    21:02
    £аца:
    ѕо обичаЉу, изванредно! ’вала, оче јндреЉ. Ўтошта и ми —рби из овог текста можемо о себи да научимо. «а почетак, да се не трудимо да будемо добри у очима оних коЉи себе сматраЉу добрим, иако су векови зла иза Ьих.

    2016-07-07
    14:13
    –адмила ЅлагоЉевиЮ:
    ’вала на предивном чланку, несвакидашЬем, неуобичаЉеном за свакодневне текстове на коЉе смо навикли !
    » ми, —рби, можемо доста из Ьега да примимо, Љер смо и ми, на жалост, вековима трн у оку западних светских сила, што због свог гео-стратешког положаЉа на мапи света, то Љош више због своЉе самосвоЉности и историЉских и свих других веза са великом –усиЉом и Ьеним народом ("—рби = мали –уси" :) ). ”з то нас везуЉе и ѕравославЪе, коЉе Ље 1976. године таЉним споразумом —јƒ, ¬атикана и Ќемачке одреРено за потпуно уништеЬе, с обзиром да представЪа Љедну од главних сметЬи за реализациЉу Ќовог —ветског ѕоретка на целоЉ планети (проф.др —миЪа јврамов,
    https://www.youtube.com/watch?v=eCX731uYUVU )
    ќтуда Ље огроман део српског народа веома емотивно везан за руски народ, те се надамо да Юе блиска будуЮност донети тешЬе политичке (и друге везе) наших словенских, братских, земаЪа.

    2016-07-07
    04:57
    дамЉан:
    Ќе сеЮам се тачно цитата из филма »ван √розни али иде отприлике овако...познати Юе руског цара европа кад га се буде боЉала....чиЬеница Ље да Ље европи русиЉа трн у оку, Љер се Ље боЉи....а не може ЉоЉ ништа.....тече волга а Ѕог чува –усиЉу

    2016-07-06
    17:45
    ljubinka:
    Ѕлагодарим о.»гатиЉу Ўестакову за превод размишЪаЬа о.јндреЉа “качова,и жеЪно га поново очекуЉемо у —рбиЉи.

    ƒела и речи светитеЪа представЪаЉу незаменЪив путоказ човечанству.
     аже наш —вети ¬ладика ЌиколаЉ —рпски:" » £ќЎ » «ј ”¬≈  :јко ико у —вету може и треба да ово разуме, —рби и могу и дужни су ово разумети. Ѕлажени ви плачуЮи у те дане са –усиЉом, Љер Юете се са Ьом утешити! Ѕлажени ви тугуЉуЮи сада са –усиЉом, Љер Юете се са Ьом ”— ќ–ќ –јƒќ¬ј“»!!!

    —вако добро од √оспода!
    Кубинка «арубица

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0