Srpska

„удотворна икона ѕресвете Ѕогородице “ихвинска

9. Љула (26. Љуна) —рпска и –уска ÷рква слави чудотворну икону ѕресвете Ѕогородице “ихвинску.

√одине 1382, за цароваЬа великога кнеза ƒимитриЉа £овановича, при свЉатЉеЉшем митрополиту целе –усиЉе ѕимену и при новгородском архиепископу јлексиЉу, поЉави се у –усиЉи пречесна икона ѕресвете Ѕогородице, коЉа на левоЉ руци —воЉоЉ држи ѕредвечног ћладенца Ц √оспода нашег »суса ’риста. ќво ЉавЪеЬе догоди се на следеЮи начин.

” околини ¬еликог Ќовгорода, недалеко од ¬арЉажкога ћора, на водама великог Љезера Ќево рибари ловЪаху рибу. «а време лова Ьих изненада обасЉа пресЉаЉни зрак с неба. ѕогледавши увис, они угледаше дивно чудо: по ваздуху иРаше, ношена невидЪивом руком, икона ѕречисте ƒЉеве Ѕогородице. «апаЬени тиме, рибари се и препадоше и обрадоваше, па оставише своЉ посао и уперише очи своЉе у то прекрасно чудо, желеЮи да сазнаду куда то света икона иде и где Юе се зауставити. јли им Ѕог не испуни жеЪу, и света икона се сакри од Ьихових очиЉу и постаде невидЪива.

£езеро Ќево Ц сада Ћадошко £езеро. £езеро Ќево Ц сада Ћадошко £езеро.
††††

ѕосле тога та се икона ѕресвете Ѕогородице Љави у новгородском краЉу, у селу ¬имоченици, на реци ќЉати, на сто потркалишта од “ихвина. “у се она Љави стоЉеЮи у ваздуху и сиЉаЉуЮи неисказаном светлошЮу. ”гледавши тако необичну поЉаву, сви се житеЪи тога села сабраше, и престравЪени дивЪаху се томе чуду, па се потом стадоше усрдно молити ѕречистоЉ Ѕогоматери. “ада се чудесна икона ¬ладичице Ќебесне спусти с ваздушних висина к Ъудима на земЪу. ќни Ље са неизрецивом радошЮу примише, па се одмах потрудише и црквицу подигоше, у коЉоЉ свету икону сместише. ƒоцниЉе на том месту би саграРена црква у част чесног и славног –оРеЬа ѕресвете Ѕогородице. » многа исцеЪеЬа биваху од те свете иконе.

ѕосле не много времена та света икона би узета одатле невидЪивом руком и, ношена по ваздуху, поЉави се на месту, званом  ожела, на гори, близу реке ѕаше, на двадесет потркалишта од “ихвина. ѕоЉави се на исти начин као и у првом селу. ”гледавши Ље где сиЉа чудесном светлошЮу, сви се житеЪи тога места слегоше и, задивЪени и запаЬени, усрдно се моЪаху Ѕогоматери да остане с Ьима у Ьиховом месту. » молитва им би испуЬена: света икона Мена спусти се са висине на земЪу. ќни £оЉ онда сазидаше црквицу, где касниЉе би подигнута црква у част чесног ѕокрова ѕресвете Ѕогородице. јли ѕресвета Ѕогородица не благоволи да и у том месту Мена икона остане дуго: Љер после неког времена она би и одатле невидЪиво узета, и ношена на лаком облаку по ваздуху она се заустави близу града “ихвина на реци “ихвинки.

††††

“о се догоди на исти начин као и раниЉе. „есна икона ношаше се, као облак, по ваздуху. “акво беше чудесно и надприродно путоваЬе Ѕогоматере! ѕривучено тим великим чудом, мноштво народа се слеже тамо из града “ихвина и околних села. ƒоРоше с народом и свештеници са крстовима и иконама, и дуге молитве вршаху, поЉуЮи псалме и свештене песме. » сви са сузама вапиЉаху: ƒоРи к нама, ÷арице! доРи к нама, ¬ладичице! погледаЉ на нас, недостоЉне слуге “воЉе! ниспошЪи нам доброту човекоЪубЪа “вог! посети нас одозго, и “воЉим светозарним доласком просвети помрачене гресима!

ƒок се они тако усрдно моЪаху и многе сузе проливаху, света икона се спусти из ваздуха у Ьихове руке. » они, радосно Ље грлеЮи и с ЪубавЪу Ље целиваЉуЮи, сатворише пред Ьом многа метаниЉа и молитве. » одмах стадоше сеЮи дрвеЮе за граРеЬе црквице. » тог истог дана поставише као темеЪ три реда дрвене граРе, оградивши чудотворну икону. ј када наступи ноЮ, народ се разиРе своЉим куЮама, оставивши код чудотворне иконе неколико Ъуди, да сву ноЮ недремЪиво проведу у молитви. ќви Ъуди стварно проведоше сву ноЮ молеЮи се, али у свитаЬе задремаше од умора. » док они спаваху догоди се овакво необично чудо: чудотворна икона ѕресвете Ѕогородице, заЉедно са темеЪем црквице, би, по нареРеЬу ЅожЉем, пренета одатле на друго место. ѕоред тога и сва припремЪена за црквицу дрвена граРа би, заЉедно са иконом и темеЪем, невидЪивим рукама пренесена на то друго место. » не само граРа него чак и иверЉе, до оног наЉситниЉег, би невидЪиво пренесено, а да нико од оних што стражаху то не виде нити чу. ј када се ти Ъуди пробудише, и не наРоше на свом месту ни икону ѕресвете Ѕогородице, ни темеЪ црквице, ни граРу, Ьих спопаде велики страх и ужас и недоумица.

—утрадан се околни житеЪи поново слегоше ради поклоЬеЬа пречесноЉ икони ѕресвете Ѕогородице и ради граРеЬа нове црквице. Ќо не нашавши ништа на том месту, где беху оставили чудотворну икону и почели зидати црквицу, Ьих спопаде ужас и питаху оне што тамо преноЮише: Ўта ово значи? Ц ќни им испричаше како сву ноЮ проведоше на молитви, како у зору задремаше, и како, када се пробудише, не наРоше ни икону, ни граРу, па ни иверЉе, узетих ко зна од кога и однетих ко зна куда. “о све Ъуде веома ожалости и растужи, Љер се лишише тако чудесног богатства духовног. » они стадоше плакати и ридати, и молитве узносити Ѕогу вапиЉуЮи: ќ, ¬ладико „овекоЪупче! Љави нам опет божанствени дар “воЉ, коЉи си “и човекоЪубиво и преславно послао –ускоЉ земЪи! не скриЉ од нас то неоцеЬиво богатство, коЉим се ми надамо обогатити душевну убогост нашу. ќ, ¬ладичице ћаЉко милосрРа! куда си отишла од нас, недостоЉне деце “воЉе? £уче —воЉим доласком к нама “и нас испуни великом радошЮу, а сада одласком —воЉим “и нас баци у велику тугу, сузе и ридаЬе. Ќо Љави нам се опет, светлости наша, и жалост нашу претвори у радост.

–идаЉуЮи тако, они се разиРоше на разне стране по тоЉ гори и по целоЉ дубрави, уплаканих очиЉу загледаЉуЮи и по ваздуху и по земЪи, не би ли пронашли икону. » усрдно трагаЬе Ьихово не остаде узалуд. ќни ускоро угледаше необичну светлост на истоку, с друге стране реке “ихвинке, у пустоЉ мочвари шумскоЉ, удаЪеноЉ од горе око две стадиЉе. ”гледавши светлост, сав народ полете к ЬоЉ и наРе тамо икону ѕресвете Ѕогородице, заЉедно са темеЪем црквице и целокупном граРом и иверЉем. ƒрвени темеЪ стаЉаше потпуно читав, као што беше и на гори поставЪен, а света икона налажаше се на источноЉ страни ЬеговоЉ, висеЮи у ваздуху и блистаЉуЮи као сунце. “ада сви, са сузама радосницама припадаЉуЮи к светоЉ икони, клицаху: —лава “еби, ’ристе Ѕоже! —лава “еби, ћати ЅожиЉа, што ниси оставила нас, слуге “воЉе! ћолимо “е, не оставЪаЉ нас никада, него свагда пребиваЉ с нама, спасаваЉуЮи и чуваЉуЮи словесно стадо —ина “вога.

ѕомоливши се довоЪно, сав се народ даде на посао и доврши граРеЬе капеле. «атим изабраше чесне Ъуде и послаше их у ¬елики Ќовгород к преосвеЮеном архиепископу јлексиЉу и ка градоначелнику, обавештаваЉуЮи их о преславном ЉавЪеЬу чудотворне иконе, коЉа, невидЪиво ангелима ношена по ваздуху, доРе к Ьима не зна се откуда. „увши то, архиепископ и градоначелник се удивише и, испуЬени духовном радошЮу, они благодарно прославише Ѕога и ЅожиЉу ћатер. ј известише о томе и самодршца, великог кнеза московског ƒимитриЉа £овановича, те и Ьега испунише духовном радошЮу. «атим преосвеЮени архиепископ хиротониса неколико презвитера и Ракона за “ихвин, па их заЉедно са дошавшим к Ьему изасланицима посла, давши им антиминс и благослов за граРеЬе и освеЮеЬе цркве на реци “ихвинки, у име чесног и славног ”спениЉа ѕречисте Ѕогородице.

–ека “ихвинка –ека “ихвинка
††††

ƒошавши на реку “ихвинку, они сатворише молитве пред чудотворном иконом, па се с усрРем латише зидаЬа цркве, коЉу довршише пред ”спениЉе ѕресвете Ѕогородице. »маЉуЮи намеру да се на таЉ празник изврши освеЮеЬе храма, они послаше црквеЬака у околна села да обавести хришЮане о дану освеЮеЬа цркве и да их упозори да се постом и молитвом припреме за ту свечаност.

“аЉ црквеЬак, по имену √еоргиЉе, беЉаше по животу човек праведан, богобоЉажЪив и богоугодан.  ада се он, извршивши што му беше нареРено, у дан предпразништва ”спениЉа враЮаше к цркви и налажаше на три потркалишта далеко од Ье, у пустоЉ шуми, он осети неки неисказан миомир, као од мноштва тамЉана и дивних мириса: Љер благодат —ветога ƒуха своЉим присуством омиомири то место, на коме се имала Љавити сама ѕречиста Ѕогородица. »дуЮи, √еоргиЉе размишЪаше у себи, откуда такав миомир у пустиЬи. ќдЉедном он угледа ѕречисту ћатер ЅожиЉу коЉа сеРаше на боровоЉ клади, блистаЉуЮи неисказаном светлошЮу, и држаше у —воЉоЉ десноЉ руци пурпуран жезал, на коЉи ќна као да се ослаЬаше. ѕред Ьом стаЉаше светао муж у архиЉереЉском одЉеЉаЬу, седином украшен, коЉи целокупним своЉим изгледом подсеЮаше на светог ЌиколаЉа ћирликиЉског.

”гледавши ову необичну поЉаву, црквеЬака спопаде страх и ужас, и он паде на земЪу као мртав. ј светитеЪ коЉи стаЉаше поред Ѕогородице приРе к Ьему, додирну га и рече му: ”стани, не боЉ се! Ц √еоргиЉе се подиже са трепетом и радошЮу, стаде на колена и, прекрстивши руке на грудима, посматраше дивно виРеЬе. “ада му ѕречиста ƒЉева рече: √еоргиЉе! иди к моЉоЉ цркви и реци свештеницима и свима Ъудима, да на моЉу цркву не ставЪаЉу гвоздени крст коЉи они хоЮе да поставе, него нека ставе дрвени крст, Љер Ље таква воЪа моЉа. Ц √еоргиЉе, прибравши се мало, са страхом рече ѕречистоЉ: √оспоРо ¬ладичице! неЮе ми поверовати! Ц Ќа то му присутни светитеЪ рече: јко ти не поверуЉу, онда Юе се дати знак да би поверовали.

ѕосле ових речи ѕречиста ƒЉева и светитеЪ што беше са Ьом постадоше невидЪиви. “ада се црквеЬак потпуно убеди да му се заиста Љавила ѕресвета Ѕогородица и велики чудотворац свети ЌиколаЉ. » припавши на земЪу он узнесе молитве и благодарност Ѕогу што га удостоЉи таквог преславног виРеЬа. ƒошавши к цркви, црквеЬак исприча свештеницима и народу шта он виде и шта чу. јли му они не повероваше, веЮ наредише радницима да на цркву ставе гвоздени крст. Ќо када Љедан од радника, по нареРеЬу свештеника, узе крст, попе се на црквени кров и стаде намештати крст, изненада настаде силан ветар и велика олуЉа, коЉа тог радника са гвозденим крстом дохвати са црквеног крова и као рукама га постави на земЪу без икакве повреде, као да ниЉе пао с висине него као да Ље сам своЉим ногама сишао на земЪу. ¬идевши то страшно чудо, свештеници и сав присутни народ веома се уплашише и, поверовавши црквеЬаковим речима, прославише Ѕога и ѕречисту Ѕогоматер Мегову и узвеличаше великог чудотворца светитеЪа ЌиколаЉа. ќнда одмах направише дрвени крст, поставише га на цркви, и с великом радошЮу прославише освеЮеЬе цркве и уЉедно празник ”спениЉа ѕресвете Ѕогородице. “ада се од чудотворне иконе ѕречисте Ѕогоматере догаРаху премнога чудеса и даваху се разна исцеЪеЬа сваковрсним болесницима; како тада тако и после тога.

ѕо освеЮеЬу цркве ѕресвете Ѕогородице на реци “ихвинки, сав народ крену на оно место где богоугодни муж √еоргиЉе црквеЬак виде ѕресвету Ѕогородицу и чудотворца ЌиколаЉа. ѕомоливши се на том месту, они подигоше ту капелу у име светог ЌиколаЉа „удотворца; а од борове кладе на коЉоЉ Ље седела ѕречиста Ѕогородица начинише крст и поставише га на капели ради свенародног поклоЬеЬа и незаборавног сеЮаЬа на ЉавЪеЬе ѕресвете Ѕогородице са светитеЪем ЌиколаЉем. » у тоЉ капели, као и у споменутоЉ цркви ѕресвете Ѕогородице, биваху чудеса у славу ЅожиЉу а на корист вернима.

—едам година након тога нехатом црквеЬака, а по ЅожЉем попуштеЬу, ноЮу се од неугашене свеЮе догоди пожар у “ихвинскоЉ цркви Ѕогоматере. —ва се црква претвори у пепео, а чудотворна икона ѕречисте Ѕогородице, невидЪивом силом ЅожЉом изнесена из огЬа, обрете се где стоЉи меРу смрекама, на пола потркалишта од тог места. ” исто време изгоре у пустиЬи и капела светог ЌиколаЉа, а онаЉ крст, коЉи беше начиЬен од кладе на коЉоЉ Ље седела Ѕогородица, би такоРе невидЪивом силом изнесен из огЬа, и обрете се где читав стоЉи у смречЉем шумарку недалеко од капеле.

Ќа месту изгореле цркве би подигнута друга црква од дрвета; такоРе и у пустиЬи би начиЬена на преРашЬем месту нова капела. » у новоподигнутоЉ цркви би чесно поставЪена на своЉе место чудотворна икона ѕречисте Ѕогоматере; тако исто и онаЉ крст заузе своЉе место у новоЉ капели. Ќо након пет година црква се опет запали ноЮу и изгоре до темеЪа, а чудотворна икона ѕресвете ¬ладичице наше, као неопаЪива купина, би наРена у пепелу читава, без икакве повреде од огЬа. »сто тако у то исто време изгоре и капела у пустиЬи, не зна се како, а онаЉ крст би наРен у пепелу неповреРен. “аквим чудесима сви се дивЪаху и прославЪаху Ѕога и Ѕогородицу. «атим се потрудише, те и по треЮи пут подигоше цркву од дрвета, само веЮу и лепшу од оних двеЉу претходних; исто тако начинише по треЮи пут и капелу у пустиЬи. ќва треЮа црква траЉала Ље више од сто година, све до цароваЬа благоверног сверуског великог кнеза ¬асилиЉа £овановича.

ѕокренут нарочитом ревношЮу и усрРем према ѕречистоЉ ƒЉеви Ѕогородици, и ЪубавЪу према чудотворноЉ икони МеноЉ, ¬елики кнез ¬асилиЉе нареди да се о Ьеговом трошку подигне на “ихвинки уместо дрвене камена црква. ”скоро би црква готова са папертом.  ада маЉстори стадоше глачати и белити зидове у паперти, паперта се, по неиспитаном промислу ЅожЉем, сруши, и своЉим камеЬем затрпа двадесет радника. —вештенике, радничке надзорнике и сав народ обузе силна туга због затрпаних камеЬем радника, Љер сматраху да су сви погинули под рушевинама. » одмах се дадоше на раскопаваЬе рушевина. ѕосле тродневног рада они раскопаше рушевине, и све раднике наРоше живе и неповреРене, сачуване милосрРем ЅожЉим и помоЮЉу ѕречисте Ѕогоматере. ќвоме преславноме чуду сви се присутни веома обрадоваше и узнесоше благодарност ’ристу Ѕогу и МеговоЉ ѕречистоЉ ћатери. «атим изнова приступише радовима и убрзо сазидаше прекрасну паперту. » када цео храм би потпуно довршен и украшен, на Ьегово освеЮеЬе доРе, по жеЪи великога кнеза, преосвеЮени —ерапион, архиепископ новгородски. ќсветивши цркву, он унесе у Ьу чудотворну икону ѕресвете Ѕогородице.

Ќеко време после освеЮеЬа цркве ѕресвете Ѕогородице доРе на “ихвинку сам велики кнез ¬асилиЉе £ованович. ¬учен ЪубавЪу к ѕресветоЉ Ѕогородици, он Ље желео да види и целива Мену чудотворну икону, и да ЉоЉ се усрдно помоли, а и да разгледа новоподигнуту цркву. ” то време архиепископ ¬еликог Ќовгорода беше преосвеЮени ћакариЉе, коЉи потом по воЪи ЅожЉоЉ постаде митрополит московски. ќн доРе заЉедно са великим кнезом на “ихвинку. “у они пред чудотворном иконом са сузама сатворише дуге молитве, па се затим вратише: архиепископ у Ќовгород, а велики кнез у ћоскву.

ѕо преставЪеЬу благочестивог великог кнеза ¬асилиЉа £овановича на великокнежевски престо московски ступи Ьегов син £ован ¬асиЪевич, коЉи се први круниса за цара. —лично оцу свом, и он имаРаше велику веру и усрРе к ѕресветоЉ Ѕогородици и к чудотворноЉ икони ЬеноЉ на “ихвинки. » као некада отац Ьегов, тако и он сам доРе тамо на поклоЬеЬе. ¬идевши да црквом на “ихвинки управЪаЉу мирски свештеници и Ракони, то се Ьему не допаде, и он намисли да ту оснуЉе манастир. ѕошто се посаветова са митрополитом московским ћакариЉем, са новгородским архиепископом ѕименом, и са кнежевима и боЉарима своЉим, он нареди да се сва околна села и мирски свештеници коЉи беху при цркви преселе на друго место, далеко од цркве, а да се код цркве доведу монаси и да се приступи зидаЬу манастира. » за кратко време на “ихвинки би подигнут о царском трошку диван манастир, сав од камена, и ограРен каменим зидовима; и у Ьему би заведено општежиЮе, као и у другим великим обитеЪима. ѕрви игуман овог манастира би  ирил. » многи врлински монаси, привлачени чудесима од иконе ѕресвете Ѕогородице, стадоше напуштати своЉа пустиЬска обиталишта и долазити у “ихвинску обитеЪ.

£едан од првих коЉи тамо доРе Љош док се манастир граРаше, беше инок јврамиЉе. ќн се дотле подвизавао у —ергиЉевом манастиру на ¬еликим Ћукама, удаЪеном од “ихвинске обитеЪи око пет стотина потркалишта. ќваЉ јврамиЉе, као што сам причаше, био Ље дуго времена болестан у своме манастиру, и веЮ се стао припремати за смрт. ј богоугодни наставник Ьегов ћартириЉе, коЉи Ље слушао много о чудотворноЉ “ихвинскоЉ икони ѕречисте Ѕогородице, и о разноврсним исцеЪеЬима коЉа она даЉе болесницима, посаветова јврамиЉу да се заветуЉе да Юе иЮи на “ихвинку и помолити се ѕречистоЉ ЅожЉоЉ ћатери. Ѕолесни јврамиЉе се одмах заветова да Юе иЮи тамо и помолити се Ѕогородици; и тог часа се исцели од своЉе дуге и тешке болести. ¬ративши се на таЉ начин од врата смрти, он одмах устаде са болесничког одра потпуно здрав, радуЉуЮи се и славеЮи Ѕога. ќбрадова се и наставник Ьегов ћартириЉе због тако брзог исцеЪеЬа свога ученика, и дивЪаше се овом чуду ѕресвете Ѕогоматере. » нареди ученику да без одлагаЬа иде на “ихвинку и испуни своЉе обеЮаЬе.

јврамиЉе одмах крену на пут, и, стигавши у “ихвинску обитеЪ, он богобоЉажЪиво испуни своЉе обеЮаЬе. —а сузама радосницама припадаЉуЮи к светоЉ икони Ѕогоматере, он Ље устима и срцем целиваше, и узношаше ЉоЉ благодарност од све душе. » свима присутнима он исприча о милости коЉом га обасу ѕресвета Ѕогомати. “о доРе до ушиЉу новгородског архиепископа ѕимена, коЉи се у то време налазио на реци “ихвинки надгледаЉуЮи удараЬе темеЪа манастиру, и испуни се духовне радости, и прослави √оспода и Мегову ѕречисту ћатер. јврамиЉу он не допусти да се врати к своме старцу ћартириЉу, веЮ му предаде кЪучеве од цркве, да би он, у знак благодарности за неисказану милост ЅожЉе ћатере према Ьему, први долазио у Ьен храм и последЬи одлазио, отвараЉуЮи га пред почетак богослужеЬа и затвараЉуЮи га по завршетку богослужеЬа.

ћеРутим старац ћартириЉе, по јврамиЉевом одласку, стаде жалити што и он сам не поРе с учеником своЉим да се поклони чудотворноЉ икони ѕресвете ƒЉеве. » донесе одлуку да иде на “ихвинку чим се Ьегов ученик врати. ѕошто Ље дуго чекао ученика, старац се забрину због Ьеговог невраЮаЬа, и виде у сну овакво виРеЬе: огроман огЬени стуб стаЉаше на оноЉ страни где се налазио “ихвин; на врху стуба беЉаше икона ѕресвете Ѕогородице, као она “ихвинска, и сиЉаше као сунце; ћартириЉа обузе силна жеЪа да ту икону целива, али се у таквом расположеЬу он пробуди. » тада га обузе двоструко Љача жеЪа, да на Љави види ту свету икону и целива Ље. » он одмах остави све и хитно крену к “ихвину. —тигавши тамо и угледавши икону Ѕогоматере, он припаде к ЬоЉ са неизразивом радошЮу, лиЉуЮи силне сузе од радости. ѕритом он виде и ученика свога потпуно здрава, и не хтеде да се врати у своЉ манастир, веЮ и сам остаде у “ихвинскоЉ обитеЪи, да би могао свакодневно гледати чудотворну икону Ѕогоматере.

Ќо после неког времена ћартириЉе, по ЅожЉем благоволеЬу, би пресеЪен на друго пустиЬско место, удаЪено четрдесет потркалишта од “ихвинске обитеЪи, над коЉим Љедне вечери јврамиЉе виде крст на небу, саставЪен од звезда, коЉи обасЉаваше сав таЉ краЉ. ѕресеЪуЉуЮи се на то место, блажени старац ћартириЉе узе са собом копиЉу чудотворне иконе ѕресвете ƒЉеве, и боравЪаше у тоЉ пустиЬи у безмолвиЉу, у молитвеном тиховаЬу и богоразмишЪаЬу, дан и ноЮ служеЮи Ѕогу. ј копиЉу чудотворне иконе ѕресвете Ѕогородице он свагда ношаше са собом, куда би год ишао. » догоди му се Љедном да буде у граду “веру, у коме по нареРеЬу цара и великог кнеза £ована ¬асиЪевича живЪаше тада казански цар —имеон.[19] ” време боравка старца ћартириЉа у том граду, цару —имеону умре син £ован, коЉи пре тога беше дуго боловао. —тарац ћартириЉе положи на мртваца икону Ѕогоматере коЉу ношаше са собом, и мртвац тог часа васкрсе. —имеон се веома обрадова и узнесе велику благодарност √осподу Ѕогу и ѕречистоЉ Ѕогоматери. ѕотом, у знак благодарности блаженом старцу ћартириЉу, он сазида у ћартириЉевоЉ пустиЬи цркву од камена у име ѕресвете Ѕогородице, и краЉ Ье подиже манастир.

ј сада Юемо се опет вратити на “ихвинску обитеЪ, или боЪе Ц на “ихвинску чудотворну икону ѕресвете Ѕогородице, да бисмо бар делимично испричали Ьена чудеса.
ќд дана ЉавЪаЬа свете иконе на “ихвинки до устроЉеЬа манастира прошло Ље сто седамдесет седам година. «а то време цркву држаху мирски свештеници, и многа чудеса биваху од чудотворне иконе ѕресвете Ѕогородице, и разна се исцеЪеЬа даваху од Ье, али та чудеса нико не записа за поуку касниЉим поколеЬима. “ако смо због простоте ондашЬих црквених свештенослужитеЪа ми лишени велике духовне користи. Ќо и када манастир би устроЉен не записиваху се многа чудеса, или из простоте или из нехата. » то мало што Ље дошло до нас ми и сабирамо, као после жетве преостало класЉе, или као после бербе винограда случаЉно необране гроздиЮе.

„овек неки по имену “еофил, коЉи Ље четири и по године био слеп, прогледа молеЮи се пред иконом ѕречисте Ѕогоматере. “о се збило 1581. године.

“е исте године Љедан дечак, по имену ’аралампиЉе, коЉи беше бесомучан, када га приведоше к чудотворноЉ икони ѕресвете ƒЉеве, ослободи се нечистога духа.
—лепац «ахариЉа, коЉи пет година не беше видео светлости, чим га доведоше пред свету икону, прогледа.

£едноме човеку, коме беше име  лимент, и живЪаше у царском граду ћоскви, занеможе жена коЉа се зваше ѕараскева. „итаву годину она лежаше на постеЪи, целим телом силно патеЮи од болести. ќд страховитих болова она полуде и изгуби вид. ћуж употреби сва средства, да би Ље излечио; али све беше узалуд, и он стаде очаЉавати за Ьен живот. ”том он чу да у “ихвину постоЉи чудотворна икона ѕресвете Ѕогородице, коЉа даруЉе милост и брзо исцелеЬе свима коЉи ЉоЉ са вером прибегаваЉу. »спуЬен надом, он стаде убеРивати жену да да обеЮаЬе ѕречистоЉ Ѕогоматери, да Юе иЮи на поклоЬеЬе МеноЉ чудотворноЉ икони “ихвинскоЉ. ∆ена даде такво обеЮаЬе. » чим изговори то обеЮаЬе, она тог тренутка устаде потпуно здрава са болесничке постеЪе, као да се пробудила од сна. ѕри томе цело ЉоЉ тело постаде здраво, само очи Ьене не добише вид. “ада они обоЉе одмах поРоше у “ихвин, заЉеднички испуЬуЉуЮи дато обеЮаЬе. —тигавши у “ихвинску обитеЪ Ѕогоматере у прву суботу ¬еликог ѕоста, они право с пута уРоше у цркву к светоЉ икони ѕречисте, помолише се пред Мом и сатворише молебно пЉениЉе. » када тог истог дана беху на свеноЮном недеЪном бдениЉу, милосрРем ѕресвете Ѕогородице жена доби вид. » сви коЉи беху у цркви, видевши то чудо, прославише Ѕога и Ѕогородицу. ј исцеЪена жена и Ьен муж велику благодарност узнесоше √осподу и ѕречистоЉ матери МеговоЉ, па се с радошЮу вратише своме дому. “о се догодило 1583. године.
” години 1586. о празнику ѕокрова ѕресвете Ѕогородице би доведен у “ихвинску обитеЪ неки слепац √еоргиЉе, и кад се моЪаше пред чудотворном иконом ѕречисте, он прогледа на десно око. » никим не воРен, он отиде куЮи своЉоЉ, славеЮи ’риста Ѕога и Мегову ѕречисту ћатер што прогледа на Љедно око.

††††

Ќа неколико дана после тога донесоше у обитеЪ к чудотворноЉ икони ¬ладичице човека, коЉи се звао јндреЉ: петнаест година он беше узет, глув и нем.  ада пред иконом ѕречисте очиташе молитве за Ьегово исцелеЬе, он се одмах исцели од своЉих недуга: поврати му се слух, одреши му се Љезик, и ослободи се узетости, те му цело тело оздрави, и он стаде на ноге као потпуно здрав човек.

∆ена нека ћавра, коЉа Ље живела на реци ”сЮи, беше седамнаест година потпуно слепа. ѕриведена к чудотворноЉ икони ѕресвете Ѕогоматере, она сасвим прогледа. “о Ље било у 1587. години.

“е исте године 4. марта доведоше у “ихвинску обитеЪ из ¬еликог Ќовгорода неког дечка, по имену √еоргиЉа. ќн беше овладан нечистим духом, коЉи га шест година Ъуто мучаше.  ада га приведоше пред свету икону Ѕогоматере, то мрачни дух, не подносеЮи светлост благодати коЉа се лила из чудотворне иконе, одмах изиРе из болесног дечка, ишчезнувши као тама пред сунцем, и дечак постаде потпуно здрав.

Ќека удовица £улиЉана тако се тешко разболе од очиЉу да потпуно изгуби вид, и беше слепа две године. „увши за многочудотворну “ихвинску икону ѕресвете Ѕогородице, и за неисказана исцеЪеЬа коЉа биваЉу од Ье, £улиЉана се запали пламеном вером к Ѕогоматери и даде обеЮаЬе да Юе отпутовати к МеноЉ икони на поклоЬеЬе. » одмах, тог часа ѕресвета ¬ладичица ЉоЉ у куЮи ЬеноЉ даде очни вид, и она прогледа. » £улиЉана, гореЮи од жеЪе да што пре принесе благодарност ѕречистоЉ, одмах крену, никим не воРена, у “ихвинску обитеЪ Мену. —тигавши тамо, она испуни своЉе обеЮаЬе, и исприча свима о чудесноЉ милости коЉу ЉоЉ указа Ѕогоматер. “о се догодило у 1589. години.

£едновремено са тим неки богаЪ јкиндин, коме ноге беху згрчене и две године ниЉе могао уопште ходити ногама, пузеЮи на коленима доРе пред многочудотворну икону ¬ладичице наше Ѕогородице, и чим се помоли пред Ьом, ноге му се одмах исправише, и уставши стаде ходити здрав пред свима, благодареЮи ’риста Ѕога и Мегову ѕречисту ћатер.
“е исте године, 10. августа, доведоше у свету обитеЪ “ихвинску из ¬еликог Ќовгорода слепог младиЮа £ону. » он доби вид од чудотворне иконе ѕресвете Ѕогородице.

ƒруги младиЮ, по имену ћаксим, у коме беше нечисти дух, би поведен од своЉих родитеЪа к чудотворноЉ икони ѕречисте; и док Љош беху на путу младиЮ доби небеску помоЮ од ѕреблагословене ћаЉке ЅожиЉе: силом ЅожЉом нечисти дух би изгнан нз Ьега. —тигавши у манастир, они испричаше о том чуду. » сви узнесоше благодарност Ѕогу и Ѕогородици. “о се збило у 1591. години, шестог септембра.

∆ена, по имену £елена, коЉа две ипо године беше потпуно слепа, прогледа пред чудотворном иконом Ѕогоматере у дан недеЪни на ЋитургиЉи, за време певаЬа: ƒостоЉно ЉестЕ
” 1593. години на празник ”спеЬа ѕресвете Ѕогородице, друга слепа жена, ћариЉа, доведена к чудотворноЉ икони ѕречисте, прогледа благодаЮу Ьеном.

“акоРе човек неки, по имену  лимент, по занату куЉунЯиЉа, разболе се од очиЉу и изгуби вид. ћолеЮи се пред чудотворном иконом ѕресвете Ѕогородице, он оздрави и прогледа.
ƒруги слепац, по имену ‘илип, пет година не виде бело видело. Мега доведоше у “ихвинску обитеЪ у ЌедеЪу ѕравославЪа. —тоЉеЮи и молеЮи се пред чудотворном иконом ѕречисте Ѕогородице, он у време свете ЋитургиЉе, при преношеЬу „есних ƒарова, прогледа потпуно и стаде све видети Љасно. “о се десило 1596. године.

“е године доРе из царског града ћоскве неки човек  ирил, слеп на Љедно око. ћолеЮи се пред иконом ѕресвете Ѕогородице, он прогледа на то око. ѕри томе ево шта он исприча о себи. –азболевши се од тешке главобоЪе, он од силних болова ослепе на оба ока. ѕола године он нити светлости виде, нити му се болови умаЬише, ма да се Ьегови необично много бриЬаху око Ьега. “ада Ьегова супруга виде у сну неко виРеЬе, при чему она чу овакве речи: „Ќека муж твоЉ оде у “ихвин к чудотворноЉ икони ѕресвете Ѕогородице, и тамо Юе бити исцеЪен. Ќе буде ли отишао, настрадаЮе Љош страшниЉе“. ѕробудивши се од сна, жена одмах исприча то мужу. » он се одмах стаде усрдно молити к ѕречистоЉ Ѕогородици и давати обеЮаЬе да Юе иЮи у “ихвин на поклоЬеЬе МеноЉ икони. » тог часа престадоше му болови, и прогледа на оба ока, и би потпуно здрав. јли одлажуЮи с дана на дан испуЬеЬе свога обеЮаЬа, он наЉзад потпуно заборави на Ьега, и тако не испуни дато обеЮаЬе. «бог тога после неког времена поново наиРе на Ьега преРашЬа болест, и он опет ослепе на оба ока. “ада опоменувши се неиспуЬеног обеЮаЬа и увидевши своЉ грех, он стаде плакати, ридати и каЉати се, и поново се молитвом обрати ѕресветоЉ Ѕогородици заветуЉуЮи се да Юе испунити своЉе раниЉе обеЮаЬе. » милосрРем ѕресвете ¬ладичице он опет доби исцеЪеЬе, и прогледа, али само на Љедно око, а друго му остаде слепо. ќн онда, не одлажуЮи више испуЬеЬе свога обеЮаЬа, одмах крену у “ихвин, и угледавши тамо Љедним оком чудотворну икону ѕречисте, Ьему се отвори и друго око.

ƒеветог децембра те исте 1596. године допутоваше у манастир двадесет и три човека, предвоРени своЉим старешинама, √ригориЉем и ћихаилом. ѕошто извршише благодарно молепствиЉе пред чудотворном иконом ѕречисте Ѕогородице, они испричаше о себи следеЮе. Ќалазили су се далеко на —еверном ћору у лову на морске звери, али их морска бура задржа много дана на Љедном пустом месту. ќставши без хране, они стадоше гладовати, и од дугог неЉедеЬа Ьима преЮаше смрт. » тако, у очекиваЬу смрти сваки се моЪаше Ѕогу за опроштаЉ грехова своЉих. ѕри томе они се сетише “ихвинске чудотворне иконе ѕресвете Ѕогородице, па ЉоЉ се стадоше усрдно молити. » прве ноЮи Љедноме од Ьих, када га усред молитве мало ухвати сан, Љави се брза ѕомоЮница Ц ѕресвета ƒЉева ћариЉа, и нареди му да каже свима да се хране неком травом коЉа Ље расла тамо, док се време не пролепша, да би се морем вратили своЉим куЮама. ќво виРеЬе он исприча своЉим друговима. » када они пробаше траву, наРоше да има изврстан укус и да Ље ситовна као хлеб. » та трава беше Ьима оно што и »зраиЪцима мана у пустиЬи, и они се храЬаху Ьоме двадесет дана, све док не престаде бура.

Ќакон мало времена у “ихвинску обитеЪ доРе жена, по имену £елена, и исприча о себи следеЮе. “ри године она беше слепа. јли, покренута вером, она нареди да Ље повезу к “ихвинскоЉ икони Ѕогоматере. » када беше на путу, она изненада прогледа, и до манастира доРе без ичиЉе помоЮи. “у она и одаде благодарно поклоЬеЬе ЅожЉоЉ ћатери пред чудотворном иконом Ьеном.

“ако исто и човек неки, по имену ћамант, допутова из ЅЉелоЉезерских краЉева и исприча о себи како Ље дуго време био слеп, но чим даде обеЮаЬе да Юе иЮи у “ихвин на поклоЬеЬе чудотворноЉ икони ѕречисте ¬ладичице, он тог часа потпуно прогледа. “о Ље било у 1597. години.

“е исте године из тих истих краЉева доРе Љедан други човек, по имену ƒиомид, и такоРе исприча о себи како Ље целе године лежао узет, па сетивши се “ихвинске чудотворне иконе ѕресвете Ѕогородице, стаде ЉоЉ се молити и обеЮавати да Юе отиЮи и поклонити ЉоЉ се; и тог часа устаде здрав, и одмах испуни своЉе обеЮаЬе.

“е исте године неки ѕимен, овладан Ъутим демоном, би од своЉих сродника, окован у вериге, поведен ка “ихвинскоЉ чудотворноЉ икони ѕресвете ¬ладичице. » кад они Љош беху на половини пута, болесник доби исцеЪеЬе милосрРем ѕречисте: демон изаРе из Ьега, и он потпуно здрав доРе у манастир и поклони се брзоЉ исцелитеЪки своЉоЉ. “о Ље било 9. децембра.
£едан човек, по имену  одрат, разболевши се од главобоЪе, ослепе, и не виде сунца годину и по дана. „увши за “ихвинску чудотворну икону Ѕогоматере, он се с умилеЬем помоли и даде обеЮаЬе да Юе иЮи к ЬоЉ на поклоЬеЬе, и Ц одмах прогледа. јли одложивши пут за друго време, он потпуно заборави своЉе обеЮаЬе, и не оде да принесе благодарност своЉоЉ »сцелитеЪки Ц ѕречистоЉ ƒЉеви Ѕогородици. Ќо након десет година пошто Ље прогледао, он поново ослепе на исти начин као и први пут. јли поред свега тога он се не сети свога обеЮаЬа док у сну не би опоменут. £ер у сну он виде Љедног човека коЉи му говораше: „»ди к ѕречистоЉ Ѕогородици у “ихвин, и испуни своЉе обеЮаЬе. јко пак не поРеш и обеЮаЬе не испуниш, неЮеш прогледати“. ѕробудивши се од сна, он се опомену свога обеЮаЬа и увиде своЉ грех, па одмах крену у “ихвинску обитеЪ воРен пратиоцем. —тигавши тамо, он би приведен к чудотворноЉ икони ѕречисте. ”срдно се молеЮи пред Ьом, он прогледа милосрРем ѕресвете Ѕогородице.

Ќекоме човеку £овану, коЉи Ље дуго време тешко боловао и био близу смрти, Љави се у сну светитеЪ ’ристов ЌиколаЉ и рече му: „јко хоЮеш да будеш жив и здрав, даЉ обеЮаЬе ѕресветоЉ Ѕогородици да Юеш иЮи и поклонити се чудотворноЉ икони МеноЉ на “ихвинки“. Ц ѕробудивши се из сна, £ован се одмах стаде са сузама молити и давати обеЮаЬе ѕречистоЉ Ѕогоматери, да Юе иЮи и поклонити се МеноЉ светоЉ икони, Ц и тог часа устаде потпуно здрав, и отпутова у “ихвинску обитеЪ, с благодарношЮу испуЬуЉуЮи своЉе обеЮаЬе. “о се збило августа месеца 1599. године.

“е исте године доведена би у “ихвинску обитеЪ слепа жена, по имену ћариЉа, коЉа десет година не беше видела белог видела. ѕомоливши се пред чудотворном иконом ѕречисте, она прогледа.

ƒруга жена, по имену ≈вдокиЉа, из околине Љезера ќЬеге, бесомучна и узета, притом са сувом руком, чим даде обеЮаЬе да Юе отиЮи к “ихвинскоЉ чудотворноЉ икони ѕречисте, одмах се исцели у дому свом од бесомучности и узетости: Љер дух нечисти побеже из Ье, и одузети делови тела оздравише; Љедино ЉоЉ рука остаде неисцеЪена, да она не би заборавила на своЉе обеЮаЬе. ј када она доРе у “ихвинску обитеЪ, и помоли се ЅожЉоЉ ћатери пред Меном иконом, тада ЉоЉ и рука постаде здрава. “о се збило 1603. године.

’роми и слепи човек £ован даде обеЮаЬе да Юе иЮи на поклоЬеЬе чудотворноЉ икони ѕречисте, и милосрРем Ѕогоматере доби исцеЪеЬе у куЮи своЉоЉ: очима прогледа и ноге му се исправише. » он омдах отпутова у “ихвинску обитеЪ, и првог марта 1606. године принесе благодарност ѕречистоЉ »сцелитеЪки своЉоЉ.

»сто тако и многи други Ъуди, болесни од разних болести, у ово време и у потоЬа времена, одмах добиЉаху исцеЪеЬа чим би дали обеЮаЬе да Юе иЮи на поклоЬеЬе “ихвинскоЉ чудотворноЉ икони ѕресвете Ѕогородице. „ћи знамо, каже “ихвински летописац, да од ове свете иконе никада нису престаЉала предивна чудеса; она су се изливала из Ье, као жива вода из извора, на све коЉи ЉоЉ са вером приступаЉу. “ако, многи слепци добише вид, бесомучни се ослободише бесова, глуви прочуше, узети оздравише, неми проговорише, болесни у ногама скочише као Љелени, болесни од главобоЪе се исцелише. „ак и по далеким покраЉинама разни болесници, чим би се заветовали чудесноЉ икони, убрзо су добиЉали од Ье помоЮ. £едном речЉу, коЉи год се с вером обратио заштити Ѕогоматере, ускоро Ље добиЉао потребну помоЮ“.

«а цароваЬа благочестивог цара и великог кнеза ¬асилиЉа £овановича ЎуЉског настаде, по попуштеЬу ЅожЉем због грехова наших, велика пометЬа у –ускоЉ земЪи, Љедно од унутарЬих меРусобица, друго од споЪних неприЉатеЪа. » проливаше се крв православних хришЮана. ÷арски град ћоскву заузеше погранични иноверни Ъуди, а ¬елики Ќовгород са целом Ьеговом облашЮу освоЉише ¬арЉаги. ” то време и обитеЪ “ихвинска налажаше се под влашЮу ¬арЉага, и трпЪаше од Ьих многа угЬетаваЬа. Ќо милошЮу ЅожЉом и Меговом свемогуЮном помоЮу, растурена руска воЉска се сабра, одузе од иновераца царски град ћоскву, и у Ьему се зацари благоверни цар и велики кнез ћихаил “еодорович. ќн посла своЉу воЉску и у пределе ¬еликог Ќовгорода против ¬арЉага, и тамо, код реке ”сЮе, ¬арЉаги бише побеРени и ударише у бекство; царска воЉска их сустиже на реци “ихвинки, па Љедне поби, а друге зароби живе.

¬елики Ќовгород ¬елики Ќовгород
††††

„увши за такав пораз, воЉвода варЉажки, коЉи господараше ¬еликим Ќовгородом и имаРаше у Ьему велику воЉску варЉажку, испуни се страховите Љарости и гнева. ∆елеЮи да одмазди –усима за таЉ пораз, он посла своЉе пукове да мачем и огЬем потпуно опустоше и разоре “ихвинску обитеЪ са свима околним насеЪима. ƒознавши о томе, сви се житеЪи околних насеЪа слегоше са женама и децом у обитеЪ, ограРену тврдим каменим зидовима. “у се они заЉедно са монасима и немногоброЉним царским воЉницима затворише, уздаЉуЮи се не толико у ЉакоЮу зидова, колико у помоЮ и заштиту ѕресвете ƒЉеве Ѕогородице, те необориве тврРаве.  ада ¬арЉаги стигоше, они са свих страна опседоше манастир и стадоше страховито ударати на Ьега. ќни пак у манастиру беху у великом страху. ƒок се Љедни налажаху на зидовима и биЉаху са неприЉатеЪима, дотле се други заЉедно са монасима, сабрани у цркви, са сузама моЪаху Ѕогу и ѕресветоЉ Ѕогородици пред чудотворном иконом Меном, вршеЮи свеноЮно бдениЉе и просеЮи од ѕречисте помоЮ православним хришЮанима. » та помоЮ не изостаде. “е ноЮи ЉедноЉ жени ћариЉи, коЉа сва уплакана задрема у току бдениЉа, Љави се у сну ѕречиста ƒЉева Ѕогородица и рече ЉоЉ: „ ажи свима што су у манастиру: нека узму икону моЉу и са Ьоме проРу по зидовима око манастира, па Юе тада угледати милост ЅожЉу“. Ц “ргнувши се из сна, жена одмах исприча то виРеЬе свима што беху у цркви. „увши то, они се испунише радости и наде, па узевши чудотворну икону ѕресвете Ѕогородице, они се уз поЉаЬе црквених песама попеше на манастирске бедеме. » ту, вршеЮи литиЉу око манастира, они плакаху и вапиЉаху к ѕресветоЉ ЅогомаЉци: „÷арице Ќебеска, погледаЉ на невоЪе слугу “воЉих! избави нас од неприЉатеЪа коЉи су нас опколили! Љави силу —воЉу! да би сви неприЉатеЪи наши сазнали, да си са нама “и, «аштитница наша“. Ц » тог часа велики страх спопаде ¬арЉаге, и они се пометоше, и сви побегоше од манастира, иако их нико ниЉе гонио.

Ќо после извесног времена ¬арЉаги опет доРоше на манастир са Љош веЮом силом, опседоше га, и много дана држаху опсаду тукуЮи га непрестано. «а време опсаде у манастиру се налажаше не мало Ъуди обоЉега пола и разног узраста: при тескоби и заЉедничком боравЪеЬу мушких и женских, нису се сви држали како доликуЉе светиЬи у коЉоЉ су се налазили, него су се распаЪивали страшЮу. «бог тога их постиже гнев ЅожЉи, и √оспод их остави без —воЉе помоЮи. “ада неприЉатеЪи, по попуштеЬу ЅожЉем, стадоше разноврсним довиЉаЬима све страшниЉе и страшниЉе додиЉавати опседнутима. » све коЉи беху у манастиру обузе велики страх; и изнемогаваЉуЮи од непрекидне борбе, сматраху да им Ље близу краЉ. —тога почеше с горким плачем прибегавати к чудотворноЉ икони ѕречисте ƒЉеве и с умилеЬем вапити: “и видиш, Ѕогородице ƒЉево, смиреЬе наше! Ќе остави, ѕречиста, обитеЪ —воЉу, коЉу си “и сама доласком свете иконе “воЉе благоизволела саздати! —милуЉ се на стадо “воЉе, ѕресвета! “и видиш, ¬ладичице, Ъуту навалу неприЉатеЪа наших на нас! —тога, не остави нас слуге “воЉе, коЉи ниоткуда немамо помоЮи, осим “ебе, ¬ладичице!

«а време опсаде у манастиру се налазио слуга —оловецког манастира ћартиниЉан, човек побожан и богобоЉажЪив. Мему се у виРеЬу Љави ѕречиста Ѕогородица са светим ЌиколаЉем, преподобним ¬арламом ’утинским и «осимом —оловецким, и рече му: „ћоЉа Ље помоЮ одступила од овог светог места, зато што га многи оскврнавише своЉим нечистим делима“.
”жаснут, ћартиниЉан се трже од виРеЬа, и са многим сузама исприча своЉе виРеЬе старешинама у обитеЪи.  ада то чуше, старешине одмах пронаРоше све оскврнитеЪе и истераше их из манастира; затим и притвор црквени очистише, па стадоше многим сузним молитвама умилостивЪавати Ѕога и Ѕогородицу да их не предаду у руке неприЉатеЪима Ьиховим. » човекоЪубиви √оспод, на заузимаЬе ѕречисте ћатере —воЉе, —воЉ праведни гнев претвори у милосрРе, и од тога дана опсаРени стадоше Љачати, а неприЉатеЪи слабити. ЌаЉзад се опсаРени посаветоваше и учинише ово: ограРени милошЮу ѕречисте ƒЉеве, они изненада изаРоше из манастирских зидина и, Љурнувши на неприЉатеЪе, стадоше се Љуначки борити с Ьима. ЅожЉа помоЮ им, молитвама Ѕогоматере, сараРиваше, и √оспод им даде славну победу над неприЉатеЪима. £ер, ма да их не беше много, они многе хиЪаде неприЉатеЪа победише, и у бекство натераше, а неке живе заробише и у манастир доведоше.

ћеРутим ¬арЉаги и после тога не оставише свету обитеЪ на миру. ƒа би осветили своЉ срамни пораз, они са огромном воЉном силом доРоше под манастир и опседоше га. » бесно Љуришаху на Ьега са свих страна. «атим почеше копати таЉне подземне прилазе испод манастирске капиЉе и испод зидина. “ада се ѕречиста Ѕогородица опет Љави у ноЮном виРеЬу гореспоменутом ћартиниЉану и рече му: „ ажи старешинама да изиРу и отераЉу свиЬе од мога дома, Љер свуда унаоколо изрише, и веЮ сам праг капиЉе поткопаше“. Ц ” то исто време тако исто ЉавЪаЬе и нареРеЬе ѕречисте би и другоме човеку, коЉи се зваше √ригориЉе. » они обоЉица, ћартиниЉан и √ригориЉе, известише о томе све у манастиру.

“е исте ноЮи √оспод посла ¬арЉагима Ц неприЉатеЪима страшно виРеЬе: они угледаше са оне стране на коЉоЉ се налази ћосква где к манастиру иду многи пукови наоружаних воЉника, са многим светлим крстоносним барЉацима. ћислеЮи да то царска воЉска долази у помоЮ опсаРенима у манастиру, они се уплашише и хтедоше да беже. јли се задржаше, уздаЉуЮи се у своЉе поткопе, да Юе помоЮу Ьих разрушити капиЉу и зидове.

ћеРутим опсаРеници, чувши од ћартиниЉана и √ригориЉа за нареРеЬе ѕресвете Ѕогоматере, окрепише се добром надом, и сатворивши са сузама молитве пред чудотворном иконом Меном, изаРоше из манастира, као и први пут, наоружани и Љурнуше на своЉе неприЉатеЪе. ѕомажуЮи православнима, √оспод помете пукове варЉажке, и Ьих спопаде страх и трепет. ѕометени и поколебани, они ударише у бекство, биЉуЮи Љедан другог у тоЉ изгубЪености и престравЪености. ѕри томе Ьих гоЬаху не толико малоброЉни видЪиви воЉници колико безброЉни невидЪиви ратници. ¬идеЮи неприЉатеЪе како беже, православни се Љош више охрабрише и гоЬаху их Љош жешЮе, секуЮи их као граЬе, а неке заробЪуЉуЮи живе. ќне пак ¬арЉаге коЉи се налажаху у поткопима, воЉска што изаРе из манастира Љедне поби а друге затрпа земЪом.  ада се заврши битка, заробЪени ¬арЉага причаху у манастиру, како прошле ноЮи видеше огромну воЉску наоружану где доРе у манастир, и како ту исту воЉску видеше где изаРе из манастира и Љурну на Ьих, сатируЮи их и гонеЮи их. —лушаЉуЮи то казиваЬе ¬арЉага, православни са сузама узношаху велику благодарност Ѕогу и ѕречистоЉ ЅожЉоЉ ћатери. ќва славна победа догоди се у месецу септембру, на сам  рстовдан, 1614. године.

»дуЮе године варЉажки воЉвода, коЉи Ље седео у ¬еликом Ќовгороду, бесан од Љеда на “ихвинску обитеЪ, под коЉом му толико воЉске изгибе, поново посла врло велику воЉску, са нареРеЬем: да манастир потпуно разоре до темеЪа, да чудотворну икону ѕресвете Ѕогородице исеку на комаде, и да цркву Мену разметну камен по камен и униште.  ада варЉажка воЉна сила крену са таквим нареРеЬем на “ихвин, вест о томе стиже у “ихвинску обитеЪ. —ви што беху у обитеЪи веома се уплашише, и хтедоше да узму чудотворну икону ѕречисте, па да с Ьом беже у ћоскву. Ќо икона се не даде покренути са свог места: Љер колико год пута свештеници, поЉуЮи молебне песме, покушаваху да Ље узму у руке са Ьеног места, никако то не могоше учинити. ќнда они разумеше да ѕречиста ƒЉева Ѕогородица не одобрава Ьихово бекство из манастира. —тога, положивши сву своЉу наду на свемоЮну помоЮ ÷арице Ќебеске, затворише се у манастиру и стадоше чекати долазак неприЉатеЪа. Ќо брза ѕомоЮница православних и будна „уварка —воЉе обитеЪи не допусти ¬арЉагима ни да доРу до Мене обитеЪи, него им препречи пут чудесним виРеЬем: ќна показа ¬арЉагима где велика и страшно наоружана воЉска иде на Ьих ЉуреЮи; не надаЉуЮи се да се могу одупрети таквоЉ непобедивоЉ сили, они од силног страха ударише у бекство, при чему Љедан другог гажаху и уништаваху. » од тога времена ¬арЉаги се више не усуРиваху да долазе к “ихвинскоЉ ќбитеЪи. “ако ѕречиста ƒЉева неколико пута одбрани обитеЪ —воЉу од неприЉатеЪа. » не само обитеЪ —воЉу избави из Ьихових руку, него и ¬елики Ќовгород са целокупном облашЮу Ьеговом ќна убрзо ослободи од варЉажког ропства и предаде православном цару руском. » молитвама Меним настаде мир и спокоЉство за цело руско царство.

Ќе много година након минулих, гореспоменутих невоЪа и опасности, када се “ихвинска обитеЪ са целом –уском земЪом наслаРивала миром, Ѕогу би угодно, по неисказаном промислу Меговом, да обитеЪ, коЉу сачува читавом од ¬арЉага, посети огЬем, да би житеЪе Ьене уразумио и очистио од сваке нечистоте. “а страшна посета ЅожЉа би на чудесан начин предсказана братиЉи манастира. “о Ље било овако. ” “ихвину живЪаше Љедан убог човек, по имену Ќикита, коЉи се правЪаше луд Ѕога ради, Љуродиви Ѕога ради. Мему се, не у сну него на Љави, Љави преподобни ћакариЉе ∆елтоводски и рече му: „»ди и кажи игуману и братиЉи, да строго чуваЉу уздржаЬе, а нарочито да никакво алкохолно пиЮе не држе у манастиру, Љер пиЉанство бива узрок свиЉу зала. ќсим тога, нека не пуштаЉу у манастир, сем на црквена богослужеЬа, лица, нарочито женскога пола, коЉа могу изазвати саблазан код братиЉе. £ош им кажи, да се непрестано моле Ѕогу и ѕречистоЉ Ѕогоматери, да би отклонили од манастира казну ЅожЉу: пожар“. Ц ј Ќикита, не познаваЉуЮи светитеЪа седином украшена, упита га, ко Ље он. —ветитеЪ му одговори: , £а сам ћакариЉе ∆елтоводски; дошао сам да се поклоним чудотворноЉ икони ѕречисте Ѕогородице“. Ц –екавши то, он постаде невидЪив. Ќикита онда оде и исприча своЉе виРеЬе игуману и братиЉи. јли му они не повероваше, него га чак и исмеЉаше као Љуродивог.

ѕосле неколико дана, од неке ситнице запали се Љедна келиЉа, и пламен се од Ье брзо рашири на сва здаЬа, те цео манастир стаде горети. ѕожар беше тако силан, да се не само дрвена здаЬа претворише у пепео, него и многе камене зграде распадоше се од огЬа. “ада познаше монаси, да се преподобни ћакариЉе ∆елтоводски заиста Љавио Љуродивом Ќикити и упозорио их преко Ьега на гнев ЅожЉи коЉи им прети пожаром. ѕокаЉавши се, они стадоше држати све што им преподобни нареди. » усрдно се моЪаху Ѕогу и ѕречистоЉ Ѕогоматери, просеЮи опроштаЉ гресима своЉим. » милосрРем ÷арице Ќебеске обитеЪ се за кратко време опет изванредно обнови, те и сада стоЉи читава, цветаЉуЮи као крин и прославЪаЉуЮи се чудесима коЉа биваЉу од чудотворне иконе ѕресвете Ѕогородице. £ер и сада они коЉи са вером долазе у манастир, добиЉаЉу оно што ишту и сваковрсни недузи Ъудски примаЉу на чудесан начин исцеЪеЬа.

ќткуда ова чудотворна икона ѕресвете Ѕогородице непознатим ваздушним путем би пренесена у “ихвин, о томе нема потпуно Љасних података. јли у древним рукописним кЬигама пише, да Ље она, по благоволеЬу ЅожЉем, дошла у –усиЉу из √рчке, из ÷ариграда, у време цароваЬа грчког цара £ована ѕалеолога,[24] на 70 година пре заузеЮа ÷ариграда од стране “урака (1453. године). “о се види из следеЮег казиваЬа.

††††

” време, када се та чудотворна икона ѕресвете Ѕогородице стаде на “ихвину прославЪати многим и великим чудесима, догоди се да неки новгородски трговци, Ъуди побожни, буду у ÷ариграду. –азговараЉуЮи са Ьима, цариградски патриЉарх се сети чудотворне иконе што Ље код Ьих била, па на неки таЉанствени начин отишла из ÷ариграда, и упита их да нису они што чули о тоЉ икони. ќни му онда испричаше следеЮе, и то заклетвом потврдише. £една чудотворна икона Ѕогоматере, казиваху они, доРе по ваздуху на чудесан начин у ¬елику –усиЉу, Ц Ѕог зна откуда, Ц и ЉавЪаше се тамо по разним местима, у краЉевима ¬еликог Ќовгорода, прелазеЮи из места у место; наЉзад се она поЉави славно на реци “ихвинки, где сатвори дивна и неисказана чудеса; па се и сада налази тамо у цркви.

„увши ово казиваЬе, и разумевши да Ље то та икона о коЉоЉ он распитуЉе, патриЉарх стаде из дубине душе уздисати и подробниЉе о ЬоЉ распитивати. ѕотом и сам исприча, како та иста икона Ѕогоматере Љедном преславно оде из ÷ариграда по мору некуда, куда Ље ЅожЉи промисао воРаше, и како се, после извесног времена, поново врати у ÷ариград, како она чиЬаше многа чудеса и добра верним Ъудима, и као моЮна ѕомоЮница даваше надмоЮ и победу над неприЉатеЪима. „ј сада, говораше патриЉарх, услед гордости наше, братомржЬе и других неправда, она сасвим оде од нас и више се неЮе вратити“.

–екавши све то са великом потресеношЮу, патриЉарх поРе заЉедно са новгородским трговцима у цркву и показа им место и кивот где Ље стаЉала та чудотворна икона ѕресвете Ѕогородице. “о се место налазило, када се уРе у цркву на западна врата, краЉ деснога стуба; но сада на то место беше поставЪена друга икона ѕречисте Ѕогородице, само маЬа од оне, и пред овом гораше неугасиво кандило.

—ве то чувши и видевши, новгородски се Ъуди веома удивише и прославише √оспода Ѕога и Мегову ѕречисту ћатер, коЉа —воЉом чудотворном иконом твори надприродна чудеса по разним земЪама. ƒуго они разговараху са патриЉархом о икони: патриЉарх Ц о чудесима почиЬеним Моме у √рчкоЉ земЪи, а они Ц о чудесима Меним коЉа задивише –уску земЪу. » руски се Ъуди веома обрадоваше, добивши таква обавештеЬа о чудотворноЉ икони ѕречисте.

 ада они отпутоваше из ÷ариграда и стигоше у –уску земЪу, онда се од Ьих по целоЉ –усиЉи разнесе то што они чуше у ÷ариграду од патриЉарха о чудотворноЉ икони Ѕогоматере. —ве што им васеЪенски патриЉарх исприча о тоЉ светоЉ икони би записано. ќд тога доба сви се уверише, да Ље “ихвинска чудотворна икона ѕречисте Ѕогоматере баш она икона коЉа Ље таЉанствено отишла из ÷ариграда. —тога, по угледу на место коЉе Ље ова икона имала у ÷ариграду, би начиЬено за Ьу и у “ихвинскоЉ обитеЪи у цркви место краЉ деснога стуба при улазу у цркву кроз западна врата. ќна се ту и сада налази, твореЮи многа и неизрецива чудеса.

ј пошто се ова чудотворна икона ѕресвете Ѕогородице у “ихвину, од многих назива Љош и ќдигитриЉом, и –имском или Ћидском, то Юе умесно бити да овде споменемо, да су у ÷ариграду постоЉале две, нарочито прославЪене чудесима иконе ѕресвете Ѕогородице: Љедна се од Ьих звала ќдигитриЉа, а друга Ц –имЪанка или Ћидска. “ако дакле, ќдигитриЉа Ље Љедна икона, а –имЪанка Ље друга. ќ овим двема чудотворним иконама ми Юемо овде реЮи по нешто, да би то сваки знао о Ьима.

—ветосавЪе.орг

09 / 07 / 2017

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0