Srpska

–усиЉа Юе духом бити богата

††††

 од Ќ.¬. √огоЪа постоЉе речи коЉе описуЉу Ьегов утисак од посете ќптинскоЉ пустиЬи: „Ќигде нисам видео такве монахе. „инило ми се да са сваким од Ьих разговара све Ќебеско. Ќисам се распитивао како коЉи од Ьих живи: Ьихова лица су све сама говорила. ЅратиЉа Ље поражавала нежношЮу јнРела, блиставом простотом у опхоРеЬу; и радници у манастиру, и сеЪаци и околни мештани. ѕрилазеЮи манастиру, на неколико врста, осеЮало се благоуханиЉе, све би постаЉало приЉатниЉе, поклони бивали усрдниЉи, саосеЮаЉност према човеку веЮа.“ ”згред речено, током Љедне од посета ќптини, √огоЪ Ље код врата обитеЪи срео девоЉчицу коЉа му Ље поклонила корпицу са Љагодама. ѕокушао Ље да плати, али Ље девоЉчица узвратила да од непознатих не узима новац!

ј преподобни √аврило, коЉи Ље био искушених у ќптини, овако Ље описао атмосферу у манастиру: „ƒа, тамо смо се осеЮали као меРу светима, и ходали са страхом као да ходамо по светоЉ земЪи...—ве сам загледао и видео: иако Ље било различитих ступЬева, по духу су сви били Љеднаки меРу собом. Ќико ниЉе био веЮи, маЬи, сви су били Љедно, Љедна душа, Љедна воЪа у Ѕогу. »звор Ље Ѕог, а проводник коЉи Ље обЉедиЬавао и усмеравао све силе братства био Ље старац. » таЉ ЉеванРеЪски „квас“ Ъубави ’ристове зачинио Ље све „тесто“ Ьихово...“

††††

¬рло Ље тешко одговорити на питаЬе: зашто Ље ќптина током читавих сто година од осниваЬа скита £ована ѕретече па до разараЬа у време боЪшевичког удара, била наЉтоплиЉа ватра, око коЉе се греЉала цела –усиЉа? Ўта су овде тражили √огоЪ и ƒостоЉевски? Ўта Ље мучило “олстоЉа на ќптинском прагу? „ему се учила преподобномученица £елисавета?

ќптина Ље неоткривена “аЉна Ъубави. “о Ље благо хришЮанског духа. “о Ље топионица Ъудског бола, коЉи кроз покаЉаЬе постаЉе радост и смисао.

£едном, стоЉеЮи на благоуханоЉ тераси, преподобни ЌектариЉе Ље питао —ергиЉа Ќилуса: „ƒа ли ¬ам Ље познат колико Ље од ствараЬа света до данашЬих дана било истинских општежиЮа? ЌемоЉте се ни трудити да мислите, сам Юу одговорити- три. ѕрво-у ≈дему, друго у хришЮанскоЉ заЉедници у данима апостола, и треЮе у ќптини, у време наших великих стараца“.

” ќптинско дворишту су се скупЪали и племиЮи и сеЪаци, слуге и трговци, кЬижевници и генерали, сиромашни и индустриЉалци. „ћермер и метал-све Юе проЮи!“-говорио Ље преподобни јмвросиЉе за Ъудске душе.  од старчевих куЮерака лупало Ље неспокоЉно срце –усиЉе. ѕод Ьиховим епитрахиЪем плакао Ље о своЉим гресима руски народ. ќни су надахЬивали, тешили, дизали из блата, ставЪали на ноге, помагали да се не изгуби нада! —тарци су умели да пронаРу кЪуч до наЉизгубЪениЉе, наЉпразниЉе, наЉизгорелиЉе Ъудске душе.  акви су само тешки животни чворови овде били одвезани.  акви само безизлазни проблеми бивали решени. ј наЉважниЉе Ље да су они брижЪиво, нежно, пажЪиво приводили човека ’ристу!

£едном Ље старцу ¬арсануфиЉу дошла млада монахиЬа.

Ц ѕрепознаЉете ме, батЉушка? Ц питала Ље она.

Ц √де, матушка, свих да се сеЮам? Ќе, не препознаЉем! Цодговорио Ље старац.

Ц ¬идели сте ме 1905.г., у ћоскви, у трамваЉу. “ада сам Љош била лакомислени девоЉчурак, и ¬и сте ми се обратили са питаЬем: шта читам? ќдговорила сам: √орког. “ада сте се ухватили за главу. ¬аш гест Ље на мене произвео велики утисак и питала сам: шта ми ваЪа читати? ѕосаветовали сте ме да читам свештеника ’итрова. ”звратила сам оваквим речима: „¬и ми Љош нешто добро реците, па да и у манастир одем“. „ƒа,-рекли сте ¬и мени,-идите у манастир“. Ќа те речи сам се само насмеЉала. ƒо тада су ми се чиниле потпуно нереалне.

Ц—ада се присеЮам,-осмехнуо се старац ¬арсануфиЉе,-а како си завршила у манастиру?

Ц ада сам се са ¬ама поздравила, осетила сам да то ниЉе био обичан сусрет. ƒубоко сам се замислила над смислом.  упила сам кЬигу свештеника ’итрова, почела и другу литературу да читам. ѕрошло Ље време. » ево ме у манастиру.

„» сетих се тада,-говорио Ље старац, причаЉуЮи оваЉ догаРаЉ,-речи преподобног —ерафима, коЉима се обратио Љеромонаху “имону: „—еЉ, оче “имоне, пшеницу речи ЅожиЉе, сеЉ Ље на камену и на песку и код пута, сеЉ Ље и на плодноЉ земЪи: и негде Юе ниЮи семе у славу ЅожиЉу!“ “

—еЉали су старци на земЪишту Ъудских срца. —еЉали су тамо, где, чинило се ниЉе било ничега светлог, где су били само ноЮ и униниЉе, неверЉе и чамотиЬа! „∆ивети и не жалостити се“,-будило Ље сву –усиЉу. „“реба живети нелицемерно!“ „ќд умиЪаваЬа човек задобиЉа други поглед“,-ево шта су биле Ьихове девизе.

ѕреподобни ЌектариЉе Ље овако смирено о себи говорио: „ѕа какав сам Ља старац?  ако могу да будем наследник предходних стараца? »мали су благодат многу као хлебови,а Ља- мала кришка...»сто сам што и колач без фила“.

ј старац ¬арсануфиЉе Ље питао некога:

Ц ¬олиш саЮе?

Ц Ўта?

Ц —аЮе, саЮе да ли волиш?

Ц ¬олим.

Ц ≈во ти ЂсаЮеї, Ц и давао би папире са поукама старца јмвросиЉа.

“и хлебови благодати и саЮе молитви оптинских стараца и до дана данашЬег утоЪаваЉу духовну глад свих коЉи хитаЉу овамо, на обалу ЅожиЉе реке. ќвамо, благодатноЉ ќптини, теже нити стотина хиЪада Ъудских душа!

—вету су потребни свеци! —вет се гуши без идеала, без вере, без светости. „овечанство се грчевито држи за привремено, за земаЪско. £ош Ље “олстоЉ говорио: „ƒржи се за земЪу. —амо те земЪа неЮе издати.“ ≈во га, то наЉстрашниЉе, држати се само за земЪу! ј оптински старци су нам заповедили како се може чешЮе мислити о Ќебеском! —тарац јмвросиЉе Ље увек подсеЮао: „∆ивите на земЪи тако као када се точак врти-само Љедном тачком додируЉе земЪу, остатак тежи горе!“

„јко престане вера у ’риста-престаЮе да постоЉи и руски народ!“- говорио Ље велики пророк ƒостоЉевски. ÷рква ниЉе продавница антиквитета, где се чуваЉу прашЬави обреди. ÷рква Ље сам ∆ивот! «ато што Ље Ьена √лава ’ристос, ∆ивот и давалац ∆ивота! ј ми морамо само Љедно, приЪубити се душом и срцем том извору ∆ивота, тим мирисним оптинским моштима, том неисцрпном духовном наслеРу!

£ош као млад богослов, Љедном приликом, шетаЉуЮи кроз шуму, раб ЅожиЉи јлександар, будуЮи старац јмвросиЉе, чуо Ље у жубореЬу потока таЉне речи: „’валите Ѕога, чуваЉте Ѕога!“ “о Ље наЉважниЉа заповест за –усиЉу, за све нас. ’валити и чувати Ѕога! ћи смо Љедан крвни систем. ÷рква ’ристова! ЌаЉдрагоцениЉе наше благо Ље наша вера, ѕравославЪе!

††††

ѕреподобни јнатолиЉе ќптински Ље говорио да „–усиЉа ниЉе богата, али Юе духом бити богата“. “о се буквално збива и данас. ” свету, у коЉем прогресивно нестаЉу морална и духовна начела, –усиЉа остаЉе хришЮанска земЪа коЉа брижно чува у своЉим недрима ЉеванРеЪске идеале. ’аЉде да ценимо то што нам √оспод даЉе! ƒа прибегавамо чешЮе у своЉим молитвама преподобним и богоносним оптинским старцима. —тарци се моле за –усиЉу, за цео свет!  од ѕрестола ЅожиЉег они молитвено наставЪаЉу борбу за Ъудску душу. ќптински старци су запаЪене свеЮе Ъубави! “о Ље покаЉна савест богомолитеЪне –усиЉе!

’аЉде да се трудимо да испуЬавамо Љош Љедан завет. ќне речи коЉе Ље у писму своЉим чедима написао преподобни £осиф: „не удаЪаваЉ се од ќптине!“

—а руског »ва ЅендеЪа

»гумaн “ихон (Ѕорисов)

—инодальный отдел по монастыр€м и монашеству

11 / 07 / 2016

     оментари:

    2016-07-15
    21:35
    «оран:
    ѕредиван текст! ’вала на преводу!

    2016-07-12
    06:01
    дамЉан:
     акви свети горостаси! ћолите се за грешног ƒамЉана.

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0