Srpska

Кубав без правила

††††

Ќедавно сам на ‘еЉсбуку упао у расправу о, на први поглед, неважноЉ ствари Ц о Љабуци. £а сам, онемогуЮен после операциЉе да се креЮем, траЮио слободно време, коЉе Ље даровано са небеса, на дискусиЉе на ‘еЉсбуку. “о Ље било уочи ѕреображеЬа и Ља сам се расправЪало са Љош два оца на тему: могу или не могу да се Љеду Љабуке пре црквеног благослова, коЉи се поетски назива £абучни —пас (у рускоЉ народноЉ традициЉи ѕреображеЬе се назива £абучни —пас, Љер се тога дана освеЮуЉу Љабуке Ц прим.прев.). —коро увек, интернет-препирке су праЮене увредама. » ова расправа ниЉе била изузетак. ќна ниЉе уродила истином, али Ље показала веома актуелне проблеме савременог пастирства о коЉима бих хтео да попричам.

”кратко, суштина спора Ље била у томе да су оци, воРени ЪубавЪу према пастви, допуштали могуЮност парохиЉанима да окусие плодове (раних сорта грожРа и Љабука) пре празника ѕреображеЬа √осподЬег, док сам Ља инсистирао на забрани, наглашаваЉуЮи Ьен смисао Ц подсеЮаЬе на прародитеЪски грех и посебно сам истицао санкциЉу одреРену за прекршаЉ забране. Ќа краЉу ме Ље Љедан нарочито „широкогруди“ отац, коЉи Ље успут речено рашчиЬен, окривио да сам мизантроп. ЌавешЮу веома изразити део Ьегове „оптужнице“: „ћоЉ духовник ми за 25 година ни Љеданпут ниЉе рекао ни Љедну реч осуде, а камо ли ме „казнио“. ћени Ље он обЉаснио да иза стада са бичем стоЉи чобанин, а испред са свиралом Ц пастер (тако Ље код аутора, али се мисли, вероватно, на пастира или, можда, на пастора Ц еп. ѕ.). ¬и сте, очевидно, обичан чобанин, коЉи не зна да воли ни децу, ни паству, и ето, тражите оправдаЬе за своЉе садистичке склоности, коЉе имате“.

“акав Ље био разговор на друштвеноЉ мрежи Ц свако Ље остао при свом мишлеЬу. јли шта ме Ље погодило? Ќису, наравно, увреде Ц као архиЉереЉ суочавам се са тим готово свакодневно. ”збунила ме Ље наметЪива „Кубав“. јко би прво слово у овоЉ речи могло да се истакне Љош више, онда, у складу са патосом проповедника, требало би да га увеЮамо сто пута. Кубав без правила Ље наЉтачниЉа, по мом мишЪеЬу, дефинициЉа ове поЉаве. ћи по навици, чак и уживаЉуЮи, критикуЉемо западни систем вредности, коЉи се „обогатио“ у последЬе време таквим добицима као што су легализациЉа истополних бракова, одвоРеЬе деце из породице, замена маме и тате на родитеЪе є1 и є2, а у блискоЉ будуЮности, изгледа, дозволиЮе инцест и педофилиЉу. “абу, коЉи Ље непоколебЪиво стаЉао на путу човечанства, воЉска Кубави сигурно прескаче на штулама баш овог, високог до небеса, великог слова „Ћ“. “о Ље логична апотеоза западноевропског хуманизма. “у Ље све Љасно: потрошачко друштво, еудаимонизам, епикуреЉски, дионисиЉски, сибаритски... пошто су ЪубитеЪи етикетираЬа нека сами измисле Љош по коЉи назив за таЉ синдром. јли како су се код нас, у наизглед, наЉконзервативниЉоЉ средини, измеРу православних свештеника, испод мантиЉе нашле ове "штуле"?

’уманистички идеал Ље дрхтеЮом од смеха руком ‘рансоа –аблеа (1494Ц1553) био записан у типику “елемскоЉ опатиЉи: чини шта ти се усхте! » ова утопиЉа Ље пред нашим очима постала реалност, не само у световном западном друштву, веЮ и у западним, наЉпре протестантским, црквама и метастазирала Ље широм света. ЌиЉе изузетак ни део наше ѕравославне »сточне ÷ркве.

††††

ƒа би било ЉасниЉе навешЮу опис ове наЉпрогресивниЉе опатиЉе.

Ђ” “елемскоЉ опатиЉе нема зидова, коЉи га окружуЉу, нема никаквог распореда, у Ьу могу да приме само „такве мушкарце и жене, коЉи се одликуЉу лепотом, витким стасом и ЪубазношЮу“. ∆енама Ље забраЬено да избегаваЉу мушко друштво, опатиЉа може бити напуштена у сваком тренутку. ”место завета чедности, сиромаштва и послушаЬа Ьегови житеЪи „треба да прогласе да свако има право да се законито сЉедиЬуЉе, да буде богат и да се служи потпуном слободом“. » у принципу, Љедино правило типика опатиЉе гласи: „„ини шта ти се усхте!“ Мему одговара и назив опатиЉе, коЉи Ље пореклом од грчке речи θέλημα, што значи „воЪа, жеЪа“.

ќпатиЉа и Ьени житеЪи представЪаЉу управо утопиЉски идеал. –аскошне зграде опатиЉе броЉе „9332 собе, од коЉих Ље свака имала своЉ тоалет, кабинет, гардеробу и капелу...ї.

«анимЪиво Ље да Ље –абле био Љедан од омиЪених аутора познатог енглеског окултисте и сатанисте јлистера  роулиЉа (1875Ц1947).  роули Ље чак и назвао своЉе имаЬе на —ицилиЉи „“елемском опатиЉом“, где се заЉедно са неколико истомишЪеника препуштао чудовишним окултним и тантриЉским праксама.

»деЉе –аблеа су се одразиле на основне принципе учеЬа  роулиЉа, коЉе Ље он сумирао у неколико речи:

„ини шта желиш, нека то буде закон;

Кубав Ље закон, Ъубав у складу са ¬оЪом;

“и немаш друго право осим да поступаш у складу са своЉом воЪом.

≈то, таква Ље „еволуциЉа“ од хуманизма ка сатанизму. ” тог су чудовишта, коЉе ходи земЪом, две ноге: Кубав и ¬оЪа. Кубав без правила и сопствена воЪа. ј ми се молимо Ѕогу: „ƒа се свети у Кубави име “воЉе! ƒа доРе ÷арство ѕравде “воЉе! ƒа буде света воЪа “воЉа!“

¬еома Ље карактеристичан пример, коЉи Ље навео у жару расправе Љедан од очева: пастир, коЉи прати стадо, има бич, а пастир, коЉи предводи стадо, има свиралу. ѕрви Ље, по мишлеЬу аутора, сушта мржЬа, други Ц персонификована Ъубав. ѕасторална слика пастира са фрулом Ље омиЪена слика –енесансе.  о Ље бар Љеданпут видео, како пастир напаса стадо, може да потврди да он иде за овцама и пажЪиво прати да им се ништа не би десило. јко се овца сурва са литице, пастир стрпЪиво трага за Ьом, подиже Ље, превиЉа ЉоЉ ране, узима на рамена и носи. јко се приближе вукови, он сабира овце и, ризикуЉуЮи живот, тера звер. Ѕаш оваЉ пример наводи ’ристос, приказуЉуЮи ƒоброг пастира. “о Ље истинита пастирска Ъубав Ц она нема свиралу, ниЉе окренута леРима ка овцама, веЮ Ље брижЪива, пуна тешкоЮа, без сна и одмора, споЪа непривлачна, у зноЉу, путничкоЉ прашини и прЪавштини, али при томе Ље толико сродна бесмртноЉ души човека да Ьен глас не може бити помешан ни са чим.

ћени пада на памет други лик, коЉи исто воли да свира фрулу и да предводи поворку, - чаробни фрулаш, коЉи Ље некада одвео децу из града.

††††

ћноге протестантске цркве су се толико заиграле да веЮ склапаЉу истополне бракове, дозвоЪаваЉу женама да примаЉу свештенички чин, а напуштене храмове добровоЪно претвараЉу у ноЮне клубове, барове и теретане Љер Ље досадило пастви да слуша фрулу, ужелела се нових разонода, а ниЉе научена правом духовном труду.

’уманизам, коЉи се на таласу –енесансе уздигао у ≈вропи, грубо се поиграо са Ьом. «амена теоцентричне свести човека средЬовековЪа на антропоцентричну Ље заиста била катастрофа. ќва антрополошка револуциЉа, коЉа Ље предходила свему што Ље уследило, постала Ље могуЮа у католичком друштву због Љедне грешке у догматском учеЬу саме –имокатоличке цркве, коЉа инсистира да се после првобитног греха ниЉе променила природа човека, веЮ само Ьегов однос с Ѕогом. ќво „непримеЮиваЬе“ греха у ЪудскоЉ природи, коЉе Ље после прешло из католичанства у протестантизам, у хазардноЉ борби за права палог човека довело Ље на краЉу до легализациЉе и заштите само греха.

«а разлику од западноевропског хуманизма - хуманизам »сточне ÷ркве се гради на принципима православног вероучеЬа: од тренутка пада прародитеЪа, сама природа првог јдама и Ьегових потомака се дубоко искварила. јли човека чак и у палом стаЬу треба да волимо, а грех коЉи Ље ушао у Ьегову природу треба мрзети. “о Ље Ъубав кроз страдаЬе, крсна Ъубав. —авршенство она достиже када проРе кроз ватрена искушеЬа, поставши храбра и неустрашива. ќбасипана грдЬама, презиром, подсмесима и претЬама, она се не плаши да каже одлучно „не“жандармима либералних вредности. ќпевана великим апостолом ѕавлом, она Ље устремЪена у вечност. Ц Ђникад не престаЉе, док Юе пророштва нестати, Љезици Юе замукнити, знаЬе Юе престатиї (1  ор. 13: 8). —амо она одржава свет, подлежан закону ентропиЉе, од потпуног распада. “о Ље со земЪе (ћт. 5: 13). » она чува своЉе одлике само у светлу истините вере. „им се светло истине угаси, со губи своЉу снагу и постаЉе безвредна.

»звртаЬе догматског вероучеЬа Ље удубило  атоличку и ѕротестантску цркву у таму плотског мудроваЬа из кога Юе на краЉу изаЮи „човек греха“, „син погибеЪи“ Ц антихрист. ќн Юе постати оваплоЮеЬе незаконите Ъубави и обоготвореног своЉевоЪиЉа. Мегове претече и слуге су се веома потрудиле да би припремиле човечанство ка прихватаЬу „ћесиЉе“, чиЉа Юе горда уста испуЬена лажи хулити на истину. ќн Ље таЉ, коЉи Юе безбрижно играЉуЮи на свирали, одвести човечанство хипнотисано неправедном ЪубавЪу у бездан вечне погибеЪи.

ј шта су писали свети оци као поуку пастирима?  ада се обраЮаш светоотачком наслеРу не престаЉеш да се дивиш како поуке учитеЪа ÷ркве упуЮене Ьиховим савременицима, тачно одговараЉу и нашем времену.

—ветитеЪ јмвросиЉе ћедиолански у кЬизи „ќ дужностима“ (црквенослужитеЪа) у основу часног свештеничког служеЬа истиче следеЮе четири врлине: мудрост, праведност, храброст и уздржаваЬе. —луга ЅожЉи не сме да буде заведен земаЪским уживаЬем, Ьега треба да одликуЉу све те моралне врлине, коЉе од Ьега захтева апостол ѕавле (¬иди 1 “им. 3).

—вети оци су обраЮали посебну пажЬу на разноврстност пастирских приступа у воРеЬу пастве, ослаЬаЉуЮи се на речи светог апостола ѕавла „бити свим за све“. —ветитеЪ £ован «латоусти Ље писао да пастир треба да буде достоЉанствен и да не познаЉе гордост, оштар и благонаклон, уздржан и приступачан, непристрасан и услужан, смирен и нелицемеран, строг и кротак. „ олико предстоЉи подвизаваЬа да би своЉим примером и друге исцелили и омогуЮили да оздраве, да би исправили обличЉе живота, а прах покорили духу? –азличита су схватаЬа код мужа и жене, другачиЉа у старости него у младости, код старешина и подчиЬених ... £едне изграРуЉе и подиже реч, друге пример. «а неке Ље потребан бич, а за друге узда... потребно Ље и разгневити се, не гневеЮи се, презрети, не презируЮи, губити наду, не очаЉаваЉуЮи“. “ако Љедне треба лечити кротошЮу, друге смерношЮу, треЮе разобличеЬем и тд.

††††

ЌаЉподробниЉе о различитим начинима исцеЪеЬа духовних болести расуРуЉе светитеЪ √ригориЉе ƒвоЉеслов у свом „ѕастирском правилу“ Ц специЉалном раду посвеЮеном проблемима пастирства. —ветитеЪ √ригориЉе се показуЉе као умешни психолог и искусни наставник када учи да Ље свештенику дозвоЪено понекад да попушта лакше грехе духовне деце да би искоренио наЉважниЉе:

„„есто се дешава да душу савлада болест сачиЬена од два порока, од коЉих Љедан чини маЬе зла, а други више. ” таквом случаЉу Ље благоразумниЉе што брже помоЮи у борби против тог порока, коЉи Ље опасниЉи и брже води у пропаст. » ако Ље немогуЮе спасти душу од блиске смрти, другачиЉе осим оснаживаЬем супротног порока, онда проповедник у своЉоЉ поуци, делуЉуЮи са мудром разборитошЮу, може да дозволи оснаживаЬе Љедног да би спасао од блиске смрти, коЉа прети од другог. ѕоступаЉуЮи на такав начин он не повеЮава болест, веЮ спасава живот болесника кога лечи, чекаЉуЮи погодан тренутак за потпуно оздравЪеЬе. ћожемо приметити како се многи од нас поводе различитим РакониЉама и пиЮем, у своЉоЉ необузданости. √отово смо спремни да се у потпуности подамо страстима, коЉе нас опседаЉу, али када се из страха, усред ове борбе, трудимо да задржимо себе у границама умерености, онда се подвргавамо искушеЬу суЉете.  од таквих Ъуди никако не може бити истребЪен први порок уколико не дамо преимуЮство другом, чини се да други порок потискуЉе и изгони први.  оЉа болест треба да буде гоЬена више од оне коЉа изазива наЉвеЮу боЉазан? —тога, можемо кад-кад дозволити да се кроз врлину уздржаваЬа оЉача охолост, само да раскош не би потпуно упропастила човека... допуштаЬем маЬег греха се уништава веЮи, да би таЉ коЉи Љош ниЉе дорастао савршенству да искорени у себи све зло остао засад са маЬом маном, само да би се лакше ослободио веЮег порока“.

—авремени хришЮанин би расудио другачиЉе: боЪе да Љедем све што ми падне под руку и да волим све, него да строго постим и да се сувише уздижем. ћеРутим, светитеЪ √ригориЉе у Ъубави према раскоши види веЮу опасност него у суЉети уздржаваЬа.

£ош Љедан отац «ападне ÷ркве Ц блажени £ероним —тридонски Ц препоручуЉе пастиру да се никада не наЉеда до ситости, наопако, да заборавЪа понекада барем о вечери. ј о употреби вина он право говори: „ѕамти, Ћота ниЉе ни —одома победила, него вино“.

», разуме се, за темеЪ свештеничког служеЬа учитеЪа ÷ркве он ставЪа саосеЮаЉну пастирску Ъубав. ” складу са пастирским богословЪем, намеЬеним будуЮим свештеницима, речено Ље да пастиру словесних оваца ЂследуЉе да свим силама васпита у свом срцу то вечно и наЉузвишениЉе благо Ц свету Ъубав према Ъудима и ÷арству ЅожиЉем. Ѕез те врлине он не може постати пастир. ѕастир без Ъубави Ље попут тела без душе, цвета без боЉе, дана без —унца коЉе сиЉа, или по речима јпостола, звезде луталице, за коЉе се мрак таме чува занавек" (£д. 1: 13).

јко говоримо о томе како распламсати пастирску Ъубав, мали подсетник - пастирска Ъубав се снажи самоодрицаЬем пастира, он мора на своЉим плеЮима да носи муке своЉе пастве, да се постоЉано бори са своЉим самоЪубЪем, кроз ватрену молитву и непресушном тежЬом ка благочестивим делима. ї

” свим горенаведенима речима —ветих отаца о пастирском служеЬу провлачи се мисао да Ље то наЉузившениЉа уметност - ниЉе игра на свирали, веЮ вишегодишЬи труд, прожет самоодрицаЬем и стремЪеЬем ка достизаЬу дара делатне, саосеЮаЉне Ъубави. “а Ъубав не прикрива тешке ране лажном театралношЮу и глумом, веЮ их стрпЪиво исцеЪуЉе уз помоЮ ЉелеЉа и вина, тоЉест Ъубави и строгости.

” закЪучку желим да се обратим нашим свештеницима - пастирима словесних оваца: Ќе боЉте се да будете строги, пре свега према самим себи. Кубав према ближЬем може постати саосеЮаЉна само кроз страдаЬе. —вака друга Ъубав Ље просто игра на свирали, игра без правила.

— руског јлександар АокиЮ и јна ¬едЉаЉева

19 / 07 / 2016

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0